VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 53
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 14 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucije zaštitnika građana, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o predlogu Zaštitnika građana da Narodna skupština izabere tri zamenika Zaštitnika građana, jer su ova mesta već duže vreme upražnjena. Verujemo da je Zaštitnik građana predložio kojima sa punim poverenjem u njihovu stručnost i posvećenost može poveriti određena zaduženja.

Radi podsećanja građana, pre svega, da kažem da je Zaštitnik građana kao nezavistan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa uprave ustanovljen članom 138. Ustava Republike Srbije, a njegove nadležnosti i delokrug rada bliže su uređeni Zakonom o Zaštitniku građana, usvojenim 2005. godine.

Osvrnuću se i na definiciju Zaštitnika građana koja je data u članu 1. Zakona o Zaštitniku građana, a koja kaže – Zaštitnik građana je nezavistan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave. To je organ koji je nadležan za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa, organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Dakle, Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda i, kako reče moja koleginica Mira Dragaš, treba da bude putokaz organima vlasti ne bi li se otklonile neke nepravilnosti.

Uloga Zaštitnika građana značajna je kako za demokratizaciju društva, tako i za unapređenje rada državnih organa, odnosno čitavog sektora javne uprave pred kojom građani ostvaruju svoja građanska, ljudska i manjinska prava utvrđena našim Ustavom i međunarodnim pravom.

Da podsetim da po zakonu Zaštitnik građana ima četiri zamenika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih zakonom u okviru ovlašćenja koja im on prenese vodeći računa da se obezbedi određena specijalizacija za obavljanje poslova iz ove nadležnosti, naročito u pogledu zaštite prava lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom. Jednom rečju, vodi računa da li se postupa nesavesno i da li se povređuju dostojanstvo i osnovna ljudska prava.

Mi ovoga puta biramo tri od četiri zamenika Zaštitnika građana koje je u skladu sa kriterijumima utvrđenim zakonom Narodnoj skupštini predložio Zaštitnik građana.

Pre par meseci usvojili smo Izveštaj o radu Zaštitnika građana i moram da napomenem da je kontakt ombudsmana sa parlamentom veoma važan, jer on prenosi svoje rezultate rada i iskustva, kao i podnošenjem izveštaja nadležnom Odboru i Skupštini i saradnjom prenosi poslanicima otvoreno šta je to što sistematski i pojedinačno muči građane Srbije i sa kojim državnim organima imaju nedovoljno dobru komunikaciju u postupku ostvarivanja svojih prava ili izvršavanja svojih zakonskih obaveza.

U tom smislu uloga Zaštitnika građana jeste da ukazuje na slabe tačke i da da preporuke šta je potrebno menjati, kako bi se propisi uskladili sa potrebama građana.

Institucija Zaštitnika građana veoma je važna i ključna za svako uređeno i demokratsko društvo, kao i uzajamna razmena iskustava radi unapređenja dobre prakse i efikasnosti nezavisnih institucija.

Pozitivno iskustvo iz rada Zaštitnika građana dobra je preporuka i za sve lokalne samouprave da ustanove instituciju lokalnog ombudsmana kako bi građanima bila što bliža zaštita njihovih građanskih i ljudskih prava u slučajevima kada neki deo javnog sektora zakaže ili neadekvatno reaguje. Tako bi se zaokružio ceo sistem.

Kada su u pitanju predloženi kandidati za zamenike Zaštitnika građana, poslanička grupa SPS će ove predloge podržati. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, predlažem da se amandman odbije, jer se istim ne menja smisao odredbe.

Ovaj zakon, kao i ceo set zakona o čijim amandmanima raspravljamo, jeste potreba da se definišu rokovi od kojih počinje primena odredaba Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, kao i potreba da se reguliše radno pravni status istih.

Reforma sistema plata ne samo da će doprineti pravedno obračunatim platama, već će biti i stimulans za efikasan i stručan rad administracije i motivisaće već zaposlene stručne kadrove da ostanu u ovom sektoru i mlade da se zaposle u istom.

Javna uprava ili kako to umemo da kažem državna administracija, jeste važan činilac u sprovođenju zakona. Reforma javne uprave je jedan od stubova evropske budućnosti i zato je ona visoko među prioritetima Vlade Republike Srbije.

Sve pohvale za ministarstvo koje vi vodite, gospodine Ružiću, i vaše savetnike, jer činjenice pokazuju da se ovo ministarstvo trudi da obezbedi visok kvalitet usluga građanima i privrednim subjektima. Napominjem da je potvrda ovoga što govorim utemeljena na činjenicama da je više od 98% podataka o građanima za poslednjih sto godina prebačena u elektronski oblik. Zahvaljujući tome, građani danas mogu u bilo kojoj opštini ili gradu, bez obzira na mesto rođenja, da dobiju svoj izvod iz matične knjige rođenih.

Isto tako, reforma javne uprave donosi i veći broj stručnih usavršavanja svih zaposlenih u upravi kako bi građani dobili što profesionalniju uslugu u kontaktu sa administracijom. I naziv kampanje uprava, po meri svih nas, opravdava svoj naziv, jer je njen cilj profesionalan i dostojanstven odnos zaposlenih u upravi prema građanima Republike Srbije. Iz tog razloga treba i stimulisati građane donošenjem ovih zakona kako bi im dali vetar u leđa za pružanje što kvalitetnije usluge građanima.

Ovde je važan i socijalni aspekt reforme, jer će veći broj usluga građanima biti besplatan povezivanjem svih baza podataka o građanima, a imajući u vidu da pripadam partiji u čijem je centru politika socijalne pravde, podržavam da se sistem plata precizno uredi i sagledaju svi aspekti različitosti u pojedinim delovima, kao što je zdravstvo, pravosuđe, obrazovanje i drugo.

Iz tih razloga podržavam pomeranje rokova kako bi se suštinski, a ne samo formalno, doprinelo boljem ekonomskom položaju svih zaposlenih u javnom sektoru. Grad Smederevo, iz koga ja dolazim, se zahvaljuje na saradnji sa ovim ministarstvom. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je uloga žene u društvu značajna ne samo kroz ulogu majke i supruge, već i kroz ulogu zaposlene i poslovne žene koja učestvuje u ukupnom razvoju našeg društva. Nažalost, često se zanemaruje i nedovoljno uvažava položaj i uloga žene na selu, koja je najčešće stub kuće i porodice. Ona je najčešće preopterećena brigom o deci, poslovima u domaćinstvu i obavljanjem mnogih teških poslova u poljoprivredi, a pri tom često nije zdravstveno osigurana niti ima poljoprivrednu penziju.

S druge strane, najčešći nosioci domaćinstva su muškarci. Prema nekim istraživanjima svaka peta žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, a samo 12% su vlasnice kuća u kojima žive. Ove činjenice svakako utiču na ukupan ekonomski položaj žena na selu, i često onemogućavaju njihovo preduzetništvo. U porodičnom nasilju nad ženama na selu se ne govori, a ono se dešava. O tome čitamo u štampi. Društvo mora da preduzima ozbiljne korake u cilju ekonomskog i društvenog osnaživanja žena na selu, koje još uvek nose najveći teret razvoja sela i teret poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o porodičnoj proizvodnji ili poljoprivrednoj proizvodnji namenjenoj tržištu.

Sve vreme moramo imati u vidu i to da nam sela nestaju, da nam sela stare i bez osnaživanja žena na selu selo nećemo ni imati. S tim u vezi želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li Ministarstvo raspolaže podacima o broju žena koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, i koje mere podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su koristile u poslednje tri godine? Ministra Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj želim da pitam koliko je žena osnivača zadruge. Takođe, ministra Đorđevića, zaduženog za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pitam – da li se razmišlja o izradi posebnog programa zapošljavanja i samozapošljavanja i podsticaja ženskog preduzetništva žena u ruralnim sredinama, sa ciljem njihovog ekonomskog osnaživanja, bolje zdravstvene i socijalne zaštite i zaštite porodičnog i svakog drugog vida nasilja. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Gorana Trivana.

Zaštita životne sredine je izuzetno značajna tema u svim razvijenim zemljama sveta, uključujući i zemlje EU, porodice kojoj stremi i naša zemlja.

Pre par meseci smo čuli vest da je Srbija izabrana za kopredsedavajućeg Skupštine UN o zaštiti životne sredine UNEA-5, što je dokaz da se konkretni rezultati koje je naša zemlja postigla u ovoj oblasti prepoznaju i spolja i zato koristim ovu priliku da čestitam ministru Trivanu na tom uspehu.

Nedavno je i predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se u oblasti infrastrukture koja uključuje i oblast zaštite životne sredine očekuje investicije od nekoliko milijardi evra. A upravo juče predsednik Vučić uz prisustvo ministra Trivana, Antića i ministarke Mihajlović položio je kamen temeljac za novu aglomeraciju u Železari Smederevo, čime će se smanjiti količina otpada i zagađenja vazduha u Smederevu. Sve pohvale našim kineskim prijateljima, investitorima Hbis grupi, koji ne samo da misle na svoj profit već i na opstanak 5.000 radnika, 5.000 porodica, kao i na zdravlje građanki i građana Smedereva, i okoline, jer će na ovaj način smanjiti količinu otpada, kao i poboljšati kvalitet vazduha koji Smederevci udišu.

Takođe ministar zaštite životne sredine stalno govori da je najveći izazov za našu zemlju u ovoj oblasti nedostatak kvalitetnih projekata, odnosno projektno-tehničke dokumentacije za značajne projekte u lokalnim samoupravama. Bez projekta se ne mogu koristiti sredstva EU, niti drugih zainteresovanih investitora za sektor zaštite životne sredine. U tom pravcu je i stalni poziv ministra Trivana lokalnim zajednicama da ozbiljno i odgovorno pristupaju izradi projektne dokumentacije. U ovom trenutku jedan od prioriteta jeste upravljanje otpadom i potreba Srbije da se formira preko 20 regionalnih centara za deponovanje i preradu otpada.

Ministarstvo je u protekle dve godine za izradu projektno-tehničke dokumentacije lokalnim samoupravama za sisteme upravljanja otpadom i otpadnim vodama dodelo blizu pola milijarde dinara, od čega je protekle nedelje, takođe radi ostvarenja ovog strateškog cilja ministarstvo opredelilo skoro sto miliona dinara iz Zelenog fonda Republike Srbije i potpisalo ugovore o sufinansiranju regionalnih deponija u Novom Sadu, Novoj Varoši, Somboru i Pirotu. I ovde je u pitanju izrada projektno-tehničke dokumentacije koja je bila slaba tačka u lokalnim zajednicama.

U tom kontekstu želim da postavim pitanje – koje mere i aktivnosti Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalje planira i preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija, i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko poglavlje 27 i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.