VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 15 dana i 14 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podsećanja radi, a to sam spomenula i u načelnoj raspravi, dualno obrazovanje u srednjim i visokim školama predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja - obrazovanje za 21. vek.

Predlog zakona o dualnom modelu studiranja u visokom obrazovanju daje pravni okvir koji je fleksibilan i može se primenjivati u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje i zainteresovani su da njihovi studenti znanja stečena u visokoškolskim ustanovama u toku studija primenjuju kroz rad koji će i te kako biti vrednovan.

Ovde je više puta rečeno da dualni model nije obavezan, već predstavlja mogućnost koju imaju visokoškolske ustanove, a poslodavci mogućnost da učestvuju u obrazovanju svojih potencijalnih zaposlenih i obave selekciju kandidata. Uostalom, vreme će pokazati, kao što je pokazalo i za dualno srednjoškolsko obrazovanje, da je to i te kako dobar način školovanja.

Visokoškolske ustanove pratiće karijerni razvoj studenata, pratiće motivaciju i zadovoljstvo, kako studenata, tako i poslodavaca.

Osnovni cilj dualnog modela studija jeste sticanje, usavršavanje znanja, veština i sposobnosti u skladu sa studijskim programom i standardom kvalifikacije. I, što je, isto tako, ne manje važno, taj rad, ponoviću se, biće vrednovan.

Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na veliko praktično iskustvo koje će se steći u primeni stečenog teorijskog znanja, povećaće svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje, kako kod poslodavaca kod kojih su i obavili praktičnu nastavu, ali i kod drugih iz iste delatnosti.

Ono što bih istakla, to je da po završetku visokoškolskih studija po dualnom modelu, poslodavci na konkursima za prijem u radni odnos neće morati da uslovljavaju kandidate da imaju određeno radno iskustvo, jer će već imati prilike da se uvere u njihovu stručnost, naročito onih kandidata koji su kod istih obavili praktičnu nastavu. Jer, primena praktične nastave u teoriji je nešto što sasvim kvalifikuje onoga ko završi određenu visokoškolsku ustanovu, odnosno smer, a posebno iz medicinskih nauka, i to je smer koji i te kako povezuje teoriju i praksu.

Tako da, što se tiče poslaničke grupe SPS, glasaćemo za ove zakone. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju daje pravni okvir koji je fleksibilan i može se primenjivati u zavisnosti od potrebe visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje i zainteresovane su da njihovi studenti znanja stečena u visokoškolskim ustanovama u toku studija primenjuju i kroz rad, koji će biti vrednovan kroz plaćanje naknada, putnih troškova, ishrane, školarine, stipendije i na druge načine.

Dualno obrazovanje u srednjim i visokim školama predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja obrazovanja za 21. vek. Uostalom, podsećanja radi, u programu Vlade predstavljenom u ekspozeu predsednice Vlade, najavljena je i potreba da se donese zakon kojim bi se uredio dualni model studija o visokom obrazovanju. Praksa u državama koje imaju razvijen dualni model studija pokazala je da postoji interesovanje privrede za ovaj način studiranja.

Dualni model studija nije obavezan, već samo predstavlja mogućnost koju imaju visokoškolske ustanove, a poslodavci će imati mogućnost da učestvuju u obrazovanju svojih potencijalnih zaposlenih i obave selekciju kandidata.

Ovaj model studija doprineće razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije često nisu u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove, zbog nedostatka odgovarajućeg kadra, ali će tu biti studenti dualnog modela koji će biti spona koja bi kompanijama ukazala na savremena dostignuća i podstaći na realizaciju naučno-istraživačkih projekata.

Formiranjem mreža poslodavaca na visokoškolskoj ustanovi praktično se formira lokalna ili regionalna mreža kompanija koje se međusobno upoznaju, umrežavaju i počinju međusobnu saradnju, što će doprineti regionalnom razvoju.

Slažem se, a i ja sam istog mišljenja sa mišljenjem radne grupe, da bi subvencije ili određena poreska oslobađanja doprinela povećanju zainteresovanosti i motivisanosti poslodavca u uspostavljanju dualnog modela studiranja.

Jasno je da dualni model nije u jednakoj meri primenjiv na sva naučna polja i oblasti. Iskustva nekih država koje uspešno primenjuju ovaj način studiranja pokazuju da se odlično pokazao u tehničko-tehnološkim i medicinskim naukama.

Što se tiče medicinskih nauka, mišljenja sam da će se ovaj oblik studiranja i te kako pokazati i dokazati kao efikasan, jer primeniti stečena teorijska znanja iz medicinskih nauka kroz rad sa pacijentima tokom studiranja, uz mentore, je velika prednost i ogromno iskustvo koje će dobro doći u samostalnom radu po završetku studija. Naime, po završetku studija medicinskih nauka kao mlad lekar, vi ste puni teorijskog znanja, a onda u nekoj udaljenoj ambulanti ostanete sami s pacijentom i osećate strah i nesigurnost u primeni te teorije u praksi. Ovim načinom studiranja prevazilazi se taj strah kroz stalnu praksu, uz iskusne mentore koji će vam ukazati na izvesne greške u primeni teorije u praksi i rezultat je što dobijemo medicinskog stručnjaka koji zna šta radi, koji ima određene veštine, oslobođenog straha i sigurnijeg u sebe u primeni stečenog znanja.

Osnovni cilj dualnog modela studija jeste i sticanje i usavršavanje znanja, veština i sposobnosti u skladu sa studijskim programom i standardom kvalifikacije. I što je isto tako i ne manje važno, taj rad će biti vrednovan, plaćanjem školarina, stipendija, naknada za rad ili na neki drugi način. Naime, studenti će dobijati naknadu po svakom satu od najmanje 50% osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima. Pri tome moraju da ispune najmanje 450 sati godišnje, provedenom na učenju kroz rad.

Predlogom zakona sveobuhvatno se štite i prava studenata koja se ostvaruju u skladu sa propisima o visokom obrazovanju, o radu i bezbednosti i zdravlju na radu, zakonom kojim se uređuje zabrana zlostavljanja na radu, zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, zakonom kojim se uređuje zaštita intelektualne svojine.

Zakon zabranjuje sve vidove diskriminacije tokom obavljanja učenja kroz rad, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Predlogom ovog zakona definiše se obaveza potpisivanja ugovora između visokoškolskih ustanova i poslodavaca koji potpisuju ugovor i sa studentom, a registar svih ugovora o dualnom modelu vodi Privredna komora Srbije. Navedeni su i uslovi pod kojima neko može da potpiše, kao i da raskine ugovor. Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na veliko praktično iskustvo koje će steći u primeni stečenog teorijskog znanja, povećaće svoje konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su i obavili praktičnu nastavu, ali i kod drugih iz iste delatnosti.

Osnovni cilj dualnog visokoškolskog obrazovanja ogleda se u premošćavanju jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja, drugačije rečeno - školovanje uz primenu stečenog teorijskog znanja u praksi i na taj način brzo prilagođavanje promenama u globalnoj ekonomiji, tehničkim, medicinskim i drugim naukama i privrednim granama.

Reč-dve o zakonu o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, a moje kolege će nešto više govoriti o njemu.

Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija je naša obaveza iz predpristupne agende. Dakle, mora se doneti pre pristupanja Evropskoj uniji, ali će se primenjivati od momenta pristupanja EU. Do tada treba stvoriti administrativne pretpostavke za njegovu primenu.

Naime, u procesu primene za ulazak u članstvo EU u okviru pregovaračkog Poglavlja 3 - Sloboda pružanja usluga, sadržano je Potpoglavlje 4, koje se bavi priznavanjem profesionalnih klasifikacija u okviru koga Republika Srbija ima obavezu da u svoj pravni sistem implementira pravo Evropske unije.

U suštini, na ovaj način, što je i cilj donošenja zakona, biće omogućeno slobodno kretanje radne snage u okviru država članica Evropske unije, odnosno pružanje usluga kao i priprema Republike Srbije za prijem u članstvo Evropske unije. Cilj je uređivanje procedure i samog priznavanja profesionalnih klasifikacija kroz automatsko priznavanje, gde su od strane EU predviđeni minimalni uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se obavljala regulisana profesija.

Ovo slobodno kretanje radne snage i pružanje usluga u evropskom i ekonomskom okviru otvara mogućnost zaposlenja u bilo kojoj članici EU, ali i mogućnost za priliv radne snage iz drugih država članica EU, čime će se omogućiti razmena rada i usluga, prisutnost na stranim tržištima rada, međusobno dopunavanje u smislu deficitarne radne snage, tržišne konkurencije, ali i uključivanje Republike Srbije u IMI sistem.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za oba ova predloga zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 26.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, ja sam se javila povodom amandmana uvaženog kolege, Zorana Despotovića, pa ću o njemu pričati, ali niste mi odmah dali reč. Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, podržavam politiku naše Vlade da se izmenama ovog zakona obuhvate i prošire prava na kategorije boraca, ratnih vojnih invalida i ratnih mirnodopskih invalida, kao i porodice palih boraca. Na taj način se potvrđuje briga za one koji su se borili ili svoje živote dali za slobodu svoje zemlje.

Javljam se povodom ovog amandmana uvaženog kolege koji traži da se dejstvo zakona proširi na izgradnju stanova za zdravstvene radnike. Ja sam u svojoj diskusiji, podržavajući ovaj zakon, takođe izrazila želju da Vlada donese poseban zakon u kome bi se pod povoljnim uslovima obezbeđivali stanovi i za zdravstvene radnike, za prosvetne radnike, ali i za druge socijalno ugrožene i osetljive kategorije stanovništva, kao i za mlade naučnike i ostale kategorije. Ali, ovaj problem se ipak mora rešavati drugim zakonom, posebnim zakonom, a ne ovim koji se odnosi na stanove za snage bezbednosti, kao što je i ministar Đorđević to rekao. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Gorana Trivana.

Zaštita životne sredine je izuzetno značajna tema u svim razvijenim zemljama sveta, uključujući i zemlje EU, porodice kojoj stremi i naša zemlja.

Pre par meseci smo čuli vest da je Srbija izabrana za kopredsedavajućeg Skupštine UN o zaštiti životne sredine UNEA-5, što je dokaz da se konkretni rezultati koje je naša zemlja postigla u ovoj oblasti prepoznaju i spolja i zato koristim ovu priliku da čestitam ministru Trivanu na tom uspehu.

Nedavno je i predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se u oblasti infrastrukture koja uključuje i oblast zaštite životne sredine očekuje investicije od nekoliko milijardi evra. A upravo juče predsednik Vučić uz prisustvo ministra Trivana, Antića i ministarke Mihajlović položio je kamen temeljac za novu aglomeraciju u Železari Smederevo, čime će se smanjiti količina otpada i zagađenja vazduha u Smederevu. Sve pohvale našim kineskim prijateljima, investitorima Hbis grupi, koji ne samo da misle na svoj profit već i na opstanak 5.000 radnika, 5.000 porodica, kao i na zdravlje građanki i građana Smedereva, i okoline, jer će na ovaj način smanjiti količinu otpada, kao i poboljšati kvalitet vazduha koji Smederevci udišu.

Takođe ministar zaštite životne sredine stalno govori da je najveći izazov za našu zemlju u ovoj oblasti nedostatak kvalitetnih projekata, odnosno projektno-tehničke dokumentacije za značajne projekte u lokalnim samoupravama. Bez projekta se ne mogu koristiti sredstva EU, niti drugih zainteresovanih investitora za sektor zaštite životne sredine. U tom pravcu je i stalni poziv ministra Trivana lokalnim zajednicama da ozbiljno i odgovorno pristupaju izradi projektne dokumentacije. U ovom trenutku jedan od prioriteta jeste upravljanje otpadom i potreba Srbije da se formira preko 20 regionalnih centara za deponovanje i preradu otpada.

Ministarstvo je u protekle dve godine za izradu projektno-tehničke dokumentacije lokalnim samoupravama za sisteme upravljanja otpadom i otpadnim vodama dodelo blizu pola milijarde dinara, od čega je protekle nedelje, takođe radi ostvarenja ovog strateškog cilja ministarstvo opredelilo skoro sto miliona dinara iz Zelenog fonda Republike Srbije i potpisalo ugovore o sufinansiranju regionalnih deponija u Novom Sadu, Novoj Varoši, Somboru i Pirotu. I ovde je u pitanju izrada projektno-tehničke dokumentacije koja je bila slaba tačka u lokalnim zajednicama.

U tom kontekstu želim da postavim pitanje – koje mere i aktivnosti Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalje planira i preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija, i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko poglavlje 27 i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti? Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru. Pitanje se odnosi na oblast medicine rada.

Ministarstvo zdravlja je formiralo Republičku stručnu komisiju za izradu strategije medicine rada, polazeći od potrebe da se na poseban način tretira i zaštiti zdravlje radno sposobnog stanovništva, koje u svakom društvu, pa i u našem, stvara sve vrednosti i materijalna dobra neophodna za život i napredak države i društva. Da bi stvaralo, radno aktivno stanovništvo mora biti zdravo.

U tom smislu, želim da postavim pitanje ministru zdravlja - da li se planira i kada usvajanje strategije medicine rada Republike Srbije za naredni period, koji je sačinila Republička stručna komisija za medicinu rada, koju je formiralo ministarstvo zdravlja?

Da obrazložim. Zdravljem radno aktivnog stanovništva bavi se posebna grana medicine, a to je medicina rada. To je multidisciplinarna grana medicine, koja se bavi, pre svega, prevencijom bolesti i očuvanjem zdravlja radno aktivne populacije, a dobro znamo da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i šesnaest dinara u kurativu. Bavi se i procenom rizika na radnom mestu, prepoznaje opasnosti i štetnosti u radnoj sredini i radnoj okolini, koji mogu ugroziti zdravlje radnika, prevencijom profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i povreda na radu, kao i ocenom radne sposobnosti.

Medicina rada je posle 2010. godine doživela značajne promene. Ranije su veća preduzeća imala svoje takozvane fabričke ambulante, a manja preduzeća jednu zajedničku ambulantu. U tim ambulantama specijalisti medicine rada bili su u svakodnevnom kontaktu sa radnicima, pratili njihovo zdravlje i prepoznavali opasnosti i štetnosti na samom izvoru i tako sprečavali oštećenje zdravlja radnika preventivnim merama.

Danas se zdravlje na radu svodi na prethodne, periodične preglede radnika, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Veliki broj poslodavaca za periodične preglede angažuje službe medicine rada izabrane na tenderu, pa se uglavnom dešava da svake godine druga služba bude pružalac usluga. Tako se gubi kontinuitet u proceni stanja i praćenju zdravlja.

Posledica ovakvog rada veoma često je neadekvatna zdravstvena zaštita i ono što je važnije, nema kontinuiteta u praćenju zdravstvenog stanja zaposlenih, kao i poređanja zdravstvenog stanja sa prethodnim pregledom.

Primera radi, ako je nekom radniku na periodičnom pregledu oštećen sluh, mi nemamo uvid u njegov preventivni karton da bismo uporedili stanje sluha i da li je oštećenje nastalo usled buke na radnom mestu ili je pak to oštećenje sluha postojalo i pre stupanja na to radno mesto.

Naša zemlja imala je jedan od najboljih i najfunkcionalnijih sistema zaštite zdravlja radnika u svetu, koje su u to vreme preuzimale i primenjivale mnoge zemlje, razvijajući na našem modelu svoj sistem medicine rada. Jedna od država koja je kopirala taj sistem je Finska, koja je sada primer dobre prakse u svetu.

U ovom trenutku u Srbiji se veliki broj specijalista medicine rada izjašnjava za izabranog lekara iz straha za svoju egzistenciju, jer RFZO ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Bojim se da ćemo ući u vakum, jer prosečna starost specijalista medicine rada je preko 50 godina i ovaj medicinski kadar postaje deficitaran.

Preporuke EU, kojoj i mi težimo, su da na pet hiljada radnika dolazi jedan specijalista medicine rada. Međunarodne organizacije rada u svojim aktima posebno ističu značaj i mesto službe medicine rada i ne smemo dozvoliti da preventivni rad lekara medicine rada prepustimo tržištu bez državne brige. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.