VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 60
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 29 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 7 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 9 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Narodne skupštine , 06.05.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao i čitav svet zahvaćen opakim virusom Kovid-19, koji je potpuno izmenio lice naše planete. U ovoj svojevrsnoj humanitarnoj krizi globalnih razmera Srbija je pokazala da je stabilna i organizovana država koja brine o svojim građanima i njihovim interesima, ali i da je spremna da pomogne drugima.

Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen odgovornosti i mogućnost prilagođavanja novonastalim okolnostima. Za razliku od mnogih mnogo razvijenih zemalja, Srbija je uspela da se izbori sa ovom opakom zarazom, o čijem poreklu i o načinu lečenja se još uvek nedovoljno zna.

Mere Vlade Republike Srbije i uvođenje vanrednog stanja su već dali rezultate, što pokazuje svakodnevno smanjenje broja obolelih i broja smrtnih ishoda. Sve mere donete su na predlog struke koja je bila u sastavu Kriznog štaba, koja je sa Vladom činila dobar i kompletan tim. To potvrđuju činjenice da smo upravo tim merama optimalno sačuvali i zdravlje građana i naš zdravstveni sistem, koji je pokazao izuzetno fleksibilnost, odgovornost i posvećenost.

Kao lekar želim da se zahvalim svim svojim kolegama i ostalim zdravstvenim radnicima, ali i svom ostalom osoblju zaposlenom u zdravstvu, koji su nad čovečanskim naporima uspeli da suzbiju ovu pandemiju. Zato ne smemo da zaboravimo ovaj društveni sektor kada sve ovo prođe. Treba ga jačati i podizati na viši nivo i mnogo više ceniti ljude koji se brinu o našem zdravlju i građanima vratiti poverenje u lekare i zdravstvo Srbije.

Treba obezbediti i stimulativne uslove za zapošljavanje mladih zdravstvenih radnika, lekara, medicinskih tehničara koji su i ovoga puta podneli ogroman teret. Zdravstveni sistem je nažalost urušavan posle 2000. godine, ali je poslednjih godina ojačao i istinski izdržao ovaj veliki zdravstveni izazov kakav svet ne pamti. Ovo samo potvrđuje da je državno zdravstvo nastalo na tekovinama socijalizma u kome svaki građanin ima pravo da se leči, položilo ispit zrelosti za razliku od mnogih jačih kapitalističkih zdravstvenih sistema. Za takav sistem se upravo zalaže i Socijalistička partija Srbije kojoj pripadam.

Ponosni smo na tu tekovinu koju danas niko ne može da osporava. Vlada je osmislila paket zdravstvenih i paket ekonomskih mera koje su sprovođenje za vreme vanrednog stanja. Najveći efekat svakako su dale mere izolacije i distance. Naši građani su ozbiljno shvatili čitavu situaciju i težinu mogućih posledica po zdravlje stanovništva. Posebnim i pojačanim merama bili su obuhvaćeni naši najstariji građani. Mere su bile teške, ali neophodne radi zaštite zdravlja i života naših građana.

Želim posebno da istaknem da je Srbija od početka pojave pandemije brinula i o svojim građanima koji su se zatekli u inostranstvu, odnosno širom sveta. Sve pohvale ;inistarstvu spoljnih poslova na čelu sa ministrom Ivicom Dačićem i Vladi Republike Srbije koja je humanitarnim letovima i drugim saobraćajnim koridorima organizovala povratak u Srbiju preko 15 hiljada naših građana sa svih strana sveta. To nije bilo jednostavno, jer su mnogi aerodromi bili zatvoreni.

Takođe, iz Srbije su posebnim letovima vraćeni strani državljani u svoje matične države, među njima su bile i brojne diplomate posle čega je usledila zahvalnost mnogih država i državnika našem ministru spoljnih poslova Ivicu Dačiću.

Osećam potrebu da se u ime poslaničke grupe SPS zahvalim svima koji su svakodnevno radili tokom vanrednog stanja. To su, pored zdravstvenih radnika, i policajci, vojnici, rudari, trgovci, apotekari, naši poljoprivrednici, vozači i svi ostali koje možda nisam pomenula, kako bi omogućili normalan život u ovakvim vanrednim uslovima.

Ukidanje vanrednog stanja je rezultat stvorenih epidemioloških uslova za to. Time što ukidamo vanredno stanje ne znači da se ukidaju sve mere, ostaju na snazi mere socijalnog distanciranja, zbrana većih okupljanja i mere pojačane higijene.

Verujem da će sve ovo što nas je zadesilo uticati na sticanje navika da više brinemo o svom zdravlju, podižemo imunitet, brinemo i higijeni i čuvamo svoju planetu. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice.

Ova Konvencija zaključena je u Hagu 23.11.2007. godine, tzv. Haška konvencija sa željom da se unapredi saradnja između država u pogledu međunarodnog ostvarivanja izdržavanja dece i članova porodice, kao i zbog potrebe da postupci daju rezultate, da su dostupni, brzi, delotvorni, ekonomični i iznad svega pravični.

Međunarodno ostvarivanje izdržavanja, trenutno je kod nas regulisano Konvencijom UN o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu od 20.6.1956. godine, tzv. Njujorška konvencija.

Konvencija o pravima deteta predstavlja najznačajniji međunarodni dokument u oblasti prava deteta, usvojena 20.11.1989. godine na Generalnoj skupštini UN. Njome su utvrđena sva ljudska prava koja se tiču deteta.

Ovaj dokument predstavlja najšire prihvaćeni pravni instrument za zaštitu ljudskih prava. Konvenciju o pravima deteta do sada je ratifikovalo 196 država sveta. Republika Srbija je ratifikovala ovu konvenciju 18.12.1990. godine.

Praksa je ukazala na slabost ove Konvencije, te se pristupilo izradi novog dokumenta. Treba istaći da su UN odlučile da daju punu podršku Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo pri izradi Haške konvencije.

Prednosti Haške konvencije su sledeće: standarizovan i moderan sistem saradnje između država u ovoj oblasti, jedinstven centralni organ koji prima i šalje zahteve, standardizacija potrebnih dokumenata, obaveza centralnih i drugih organa da postupaju brzo, precizno i obaveštavaju o statusu zahteva i druge prednosti.

Posvećenost najboljim interesima svakog deteta, nediskriminacija, pravo na život, zdravstvenu negu, školovanje, pravni, građanski i socijalni servis mora biti

Imperativ svake države na svetu.

U prethodnom periodu Vlada Republike Srbije je posvećeno radila na punoj primeni zakona koji se tiču prava deteta. Prava deteta, deo su zakona iz sistema obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, unutrašnjih poslova, pravosuđa i dečije zaštite.

U Srbiji Vladin savet za prava deteta koordinira aktivnostima u ovoj oblasti. Napominjem da je ovaj Savet pokrenuo inicijativu za donošenje novog nacionalnog plana akcije za decu kojim će se definisati dugoročna politika i utvrditi osnovni zadaci u zaštiti i unapređenju prava deteta u Srbiji u narednih 10 godina.

Kada već danas govorimo o deci, na trenutak ću se osvrnuti i ukazati na težak položaj dece pripadnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Ne samo da im je ograničena sloboda kretanja, već žive sa strahom od neizvesne budućnosti. Evropa mora da misli o toj deci kojoj je uskraćeno srećno i bezbedno detinjstvo.

Najbolji interesi svakog deteta moraju biti od primarnog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece, da svako dete bez obzira na versku, nacionalnu, rasnu pripadnost i socijalni status ima pravo na životni standard koji odgovara njegovo fizičkom, mentalno, duhovnom, moralnom i socijalnom statusu, da roditelji ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno dužnost da obezbede uslove života neophodne za razvoj deteta.

Zato bi ratifikacija ove Konvencije omogućila preduzimanje svih odgovarajućih mera, kako bismo obezbedili naplatu potraživanja za izdržavanje, kako deteta od strane roditelja ili drugih odgovornih lica, tako i izdržavanja drugih članova porodice od strane lica koja žive u drugoj državi u odnosu na državu u kojoj živi dete ili član porodice.

U cilju usaglašavanja ove Konvencije i domaćeg zakonodavstva, tj. Porodičnog zakona predlaže se, u skladu sa članom 63. Konvencije, davanje izjave iz člana 2. stava 3, kako bi se primena iste proširila na ostvarivanje međunarodnog izdržavanja deteta na redovnom školovanju do navršenih 26 godina života, kao i punoletnog deteta koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje dok traje takvo stanje.

Sve navedeno ima za cilj da omogući efikasnije kontrole sporazuma o izdržavanju, imajući u vidu pretpostavku da će takvi sporazumi najčešće biti sačinjeni u obliku javnobeležničkih isprava.

Usvajanjem ovog zakona i pristupanjem Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice omogućava se saradnja između Republike Srbije i drugih država ugovornica te Konvencije, u skladu sa navedenim ciljevima i potrebama proklamovanim načelima.

U Danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, vrši usklađivanje navedenih propisa sa Ustavom Republike Srbije i istovremeno se vrši kodifikacija svih propisa u ovoj oblasti.

Još od ranije je prisutna ideja da se zakonodavna materija iz ove oblasti uredi jednim propisom. Stavljanjem ovog predloga zakona na dnevni red Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen zrelosti, vodeći računa o svojim ratnim herojima.

Predlogom zakona se suštinski i pravno-tehnički obuhvataju svi bitni elementi i kriterijumi za kategorizaciju korisnika prava, vrste prava i veća zaštita ovih grupacija građana. Građani o kojima govorimo su borci, vojni invalidi, civilni invalidi rata i članovi njihovih porodica.

Kroz pravnu zaštitu ovih kategorija građana afirmiše se trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zemlje. Zakon sadrži rešenja kako za budućnost, tako i za događaje u bližoj i daljoj prošlosti vezanih za ratna zbivanja i oružane akcije u miru.

Slobodarska tradicija srpskog naroda je skupo plaćena životima naših građana. O toj slobodarskoj tradiciji srpskog naroda na mnogim tribinama širom Srbije govori prof. Predrag Marković koji mlađim naraštajima prenosi nesebično svoje znanje, jer u neprestanoj trci za vremenom i profitom, čemu veći deo čovečanstva danas robuje, moramo sačuvati svoj identitet za buduće generacije koje dolaze.

Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove i bila agresor, već je uvek vodila oslobodilačke ratove. Oni koji su vodili te oslobodilačke ratove, dali su svoje živote, svoje zdravlje, svoje najmilije, da bismo mi živeli u slobodi. Kada su se borili za svoju zemlju nisu to radili zbog politike, već zbog ljubavi prema otadžbini.

Citiraću prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Citat: „Slike kako se odnosimo prema veteranima, ratnim i vojnim invalidima, slika je kojom govorimo i koliko poštujemo sami sebe i svoju državu i svoj narod“. Takođe je naglasio da je srpski narod uvek reagovao na nepravdu, čak i kada je to bilo na njegovu štetu i da se uvek nalazio u prvim redovima u borbi za slobodu protiv fašizma i imperijalizma.

Koristim ovu priliku da ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću čestitam dodeljenu mu Hilandarsku spomenicu za dobročinstvo i pomoć u vreme obnove manastira, kao i za zasluge u zaštiti odbrane državnih i nacionalnih interesa, koju je dobio tokom boravka u Solunu, gde je učestvovao na ministarskom sastanku. Na kraju posete Solunu ministar Ivica Dačić je posetio i srpsko vojničko groblje Zejtinlik, gde je položio venac i još jednom se poklonio senima srpskih vojnika koji su poginuli tokom proboja Solunskog fronta.

Na groblju ga je dočekao čuveni čika Đorđe Mihajlović koji već decenijama brine o humkama srpskih heroja. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je obećao da će Ministarstvo pomoći da se on po ubrzanom postupku primi u srpsko državljanstvo i da mu se izda pasoš.

Predlog zakona o kome danas raspravljamo sadrži nova rešenja i znatan broj izmena za sprovođenje osnovnih materijalno-pravnih odredaba, kojima su uređeni uslovi za ostvarivanje prava u ovoj oblasti. Precizirani su određeni pojmovi i postupci za ostvarivanje prava, kao i kada ona prestaju. Dokazna sredstva, uslovi za korišćenje prava, jedinstvena evidencija podataka, kao i nadzor nad izvršenjem ovog zakona.

Zakonom su definisani koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su borci, ratni mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci i u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata. Članom 2. ovog zakona propisano je da se prava utvrđena ovim zakonom zasnivaju na principu naknade štete i na principu nacionalnog priznanja.

Ovim zakonom predviđa se nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih, u ratu 1999. godine. Za ovu kategoriju korisnika propisuju se i nova prava. Osim zakonom propisanih prava, opština, grad, odnosno AP može svojim propisima, licima navedenim u prvom članu ovog zakona, utvrđivati i druga prava, npr. popust na komunalne usluge, besplatnu ili povlašćenu vožnju u javnom lokalnom prevozu, besplatno parkiranje, pravo dece na besplatne udžbenike i druge benefite, tj. utvrditi veći obim prava od obima prava predviđenih ovim zakonom, ako u svom budžetu obezbedi sredstva za te namene.

Ratovi su prošli, ostali su mnogi osakaćeni, oboganjeni mladići koji su srcem i dušom bez dvoumljenja branili svoju zemlju. Setimo se samo heroja sa Košara i mnogih drugih heroja koji su se borili na teritoriji AP KiM, kao i na teritoriji eks Jugoslavije, koji su braneći svoju zemlju, po ugledu na svoje pretke dali ruku, oči, a neki ono najvrednije, svoj život.

NJihov doprinos zemlji u kojoj mi danas živimo u slobodi je nemerljiv. Zato ovu društvenu kategoriju ljudi treba visoko poštovati i uvažavati na društvenog lestvici.

Videli su ovi ljudi i bili svedoci raznih ratnih užasa, a samo su svojoj deci i bližnjima hteli da obezbede bolju, sigurniju i slobodnu budućnost. Zato budimo ponosni na naše heroje i u ratu i u miru, ali i oni treba da budu ponosni na svoju Srbiju koja misli na njih.

Ovim zakonom upravo to i radimo, mislimo na njih i obezbeđujemo im prava na život dostojan čoveka. Zato kolege narodni poslanici, u danu za glasanje treba svako od nas da glasa za ovaj zakon, a poslanička grupa SPS će svakako to učiniti. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.