VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 60
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 10 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 godine i 8 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, teško je posle izlaganja naše drage koleginice gospođe Smilje Tišme, koja je živi svedok stradanja Srba, pričati o genocidu, ali ja ću pokušati.

Podsetiću vas da pojam genocida koji se svrstava u najteža međunarodna krivična dela često se kaže da je genocid zločin nad zločinima. Odnosi se na najekstremniji, najdrastičniji i najbrutalniji zločin namernog uništavanja nacionalnih, etničkih i religijskih grupa. Termin genocida usvojen je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1946. godine, nakon Drugog svetskog rata. Nažalost, srpskom narodu je dobro poznata reč genocid. Osetili su ga Srbi na svojoj koži.

Genocid nad Srbima predstavlja sistematski progon i istrebljenje Srba od strane fašističko-ustaškog režima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u periodu između 1941. i 1945. godine. Genocid je sprovođen kroz brutalna pogubljenja u logorima smrti, kroz masovna ubistva, deportacije, etnička čišćenja i prisilna preobraćanja. Srbi su ubijani i u Bosni i Hercegovini i u mnogim drugim mestima koja su bila prostor tzv. Nezavisne Države Hrvatske. Bacani su u jame, reke, stradali su i na raznim drugim gubilištima. Stradanja Srba nisu se završila Drugim svetskim ratom. Devedesetih godina, po raspadu Jugoslavije, proterivani su sa svojih ognjišta i ubijani. "Bljesak“ i „Oluja“ su primeri stradanja Srba, a onda krajem 90-ih NATO bombardovanje nazvano je „Milosrdni anđeo“. Stradali su opet Srbi. Zatim organizovani progon Srba sa Kosova i Metohije. Srbi su mučeni, zastrašivani, spaljivane im kuće, otimana imovina, što je dovelo do iseljavanja preko 200.000 Srba sa svojih ognjišta. To je bio 20. vek za Srbe, koji su u najvećim ratovima bili na strani saveznika i antifašista.

Zato ne smemo da zaboravimo našu istoriju i sećanje na te heroje i stradalnike koji su svojim životima platili to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Ubijani su na najsvirepije načine, hladnim oružjem, otrovima, gasovima, noževima i drugim.

Danas, a posebno u ovoj godini kada se navršava 80 godina od formiranja jasenovačkih logora smrti i prvog ustaškog zločina nad Srbima i Jevrejima, svi smo kao pojedinci, ali i kao društvo u celini, kao potomci žrtava genocida, imamo odgovornost za budućnost, da se ne zaboravi ono što se desilo i da se nikada više ne ponove takva stradanja Srba.

Moramo što češće podsećati našu, ali i međunarodnu javnost, upoznati je sa našom istorijom, baš kao što je to uradio i naš predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, kada je u Njujorku, kao ministar spoljnih poslova, u Ujedinjenim nacijama otvorio izložbu „Jasenovac – Pravo na nezaborav“, koju je u potpunosti organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova. Cilj ove izložbe nije bio samo da se upozna međunarodna javnost sa najmračnijim poglavljem Drugog svetskog rata i stradanjima srpskog, jevrejskog i romskog naroda, već i da upozori na opasnosti od oživljavanja ustaške i fašističke ideologije koja je dovela do takvih strahota.

Ne smemo rizikovati i dozvoliti da neko drugi izvrće i prekraja našu istorijsku prošlost, jer se time revitalizuju i negiraju fašističke, genocidne i zločinačke politike prema celim narodima. Zato i postoje mnoge istorijske ustanove, kao što su arhivi, muzeji i druge, koje prikupljaju, obrađuju, istražuju i čuvaju našu istoriju od zaborava.

Muzej žrtava genocida osnovan je Zakonom o osnivanju muzeja žrtava genocida iz 1992. godine, jer socijalisti su uvek negovali kulturu sećanja i obeležavali važne istorijske datume, što će uvek činiti i u budućnosti. Muzej se bavi prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina. Muzej žrtava genocida je registrovan sa sedištem u Kragujevcu, a celokupna delatnost, sem računovodstvenih poslova, odvija se u Beogradu, u kojem se nalazi i radni prostor organizacione jedinice muzeja.

Naime, ovim predlogom zakona potrebno je izvršiti pravno ujednačavanje regulacije Muzeja žrtava genocida sa Zakonom o kulturi, čime će se ova ustanova izjednačiti sa drugim ustanovama zaštite.

Predlogom zakona utvrđuje se sedište Muzeja žrtava genocida u Beogradu, gde se on već i nalazi i funkcioniše i na taj način će se izvršiti i njegova registracija u Privrednom sudu u Beogradu, a ne kao do sada u Privrednom sudu u Kragujevcu.

Kao što sam na početku svog izlaganja rekla, zločin genocida smatra se najtežim međunarodnim krivičnim delom. Ono što genocid izdvaja od ostalih međunarodnih krivičnih dela jeste postojanje genocidne namere koja je usmerena na uništenje neke nacionalne, rasne, verske ili etničke kulture, a odgovornost za njegovo izvršenje ne zastareva.

Zato ne smemo da zaboravimo sve ove nevine i nedužne žrtve i njihova stradanja u zloglasnim logorima NDH i onih stradalih kod nacista i fašista koji su želeli da naprave svet samo za svoju tzv. višu rasu, a njihove žrtve su bile krive samo zato što su Srbi, pravoslavci, Romi, Jevreji. Na nama i budućim generacijama je da negujemo uspomenu i kulturu sećanja na sve njih i čuvamo je od zaborava. Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, pandemija bolesti Kovid – 19, koju izaziva korona virus je nezapamćenih razmera. Širenje virusa, kao njegove mutacije ima za posledicu narušeno zdravlje ljudi, gubitak života, sredstava za život porodica, kao i ekonomske, finansijske i socijalne posledice.

Tokom čitave istorije čovečanstva epidemije, a sa porastom broja stanovnika i pandemije, uzimale su svoj danak i pokazale se kao masovne ubice, jer su ljudi gubili živote više nego u prirodnim katastrofama, pa i ratovima.

Na ovaj veliki izazov, mislim na krizu izazvanu kovidom, države i zajednice su odgovarale. Neke bolje, neke gore. Odgovor naše države i Vlade Republike Srbije na ovu krizu je bio dobar i pravovremen. Kako odgovor na zdravstvenu krizu jačanjem zdravstvenog sektora, izgradnjom i obnovom zdravstvene infrastrukture, pravovremenom i pre svega nabavkom vakcina, tako i podrškom privredi sa dva paketa ekonomskih mera u 2020. godini u iznosu od oko 704 milijardi dinara.

Uspeli smo da se odbranimo od prvobitnog šoka i pokažemo otpornost države na novonastalu situaciju. Potvrda o tome da su dosadašnje Vladine ekonomske mere građanima i privredi u 2020. godini dale pozitivne rezultate je i dokaz da je dobila pohvale od MMF, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Važno je istaći da je rebalans budžeta, o kome smo juče raspravljali, u najvećoj meri namenjen upravo kovidu tj. krizi koju je izazvao predstavlja nastavak državne politike koja je brinula o svakom građaninu i njegovom zdravlju, ali i o svakom zaposlenom i svakom preduzeću čija je delatnost bila ugrožena pandemijom.

Podsetiću da smo bili zemlja sa najmanjim padom BDP i sa najobuhvatnijim zaštitnim merama u protekloj kovid godini. Ako analiziramo sadržaj rebalansa koji je odgovorno planiran, videćemo da su njegovi prioriteti građani Republike Srbije, njihovo zdravlje, životni standard i očuvanje radnih mesta, kapitalne investicije i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.

Ono što mene kao lekara raduje je činjenica da su ulaganja u zdravstveni sektor nikad veća. Ulaganja u nabavku vakcina, lekove, medicinsku opremu, a naročito opremu za radionukleidnu terapiju u Srbiji, izgradnju novih kovid bolnica, izgradnju nove fabrike za proizvodnju vakcina, renoviranje i obnovu mnogih zdravstvenih ustanova.

Ovde bih samo dodala, da ne zaboravimo kada prođe pandemija, zdravstvene radnike, već da razmislimo o njihovom životnom standardu, podizanju plata i kako moj uvaženi kolega Uglješa Marković juče reče, da se postaramo da im omogućimo rešavanje stambenih problema po povoljnim uslovima.

Imajući u vidu da niko nije, niti će moći da predvidi koliko će ova kriza trajati i da smo ušli u još jednu kovid kalendarsku godinu, Vlada Republike Srbije je odlučila da donese i treći ekonomski paket mera kao podršku građanima i privredi vredan 249 milijardi dinara.

Set mera iz trećeg paketa podrazumeva pomoć preduzetnicima, mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, punoletnim građanima Republike Srbije i penzionerima. Nova garantna šema je namenjena prvenstveno najugroženijim delatnostima, a to su ugostiteljska delatnost, hotelijerstvo, turističkim agencijama, sektoru prevoznika putnika, drumskom saobraćaju i drugima.

Za razliku od prva dva paketa, ovim trećim obuhvaćena je i pomoć velikim preduzećima koja su takođe pretrpela finansijske posledice pandemije. Ovim paketom obezbediće se dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz garantnu šemu i produžetak njenog trajanja kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

Sva tri paketa iznose 953 milijarde dinara, odnosno osam milijardi evra, što je ukupno 17,2% BDP. Jednostavnim rečnikom, on je mera podrške građanima i privredi radi sanacije posledica pandemijske krize.

Imajući u vidu da je u određenim privrednim sektorima nastao pad prihoda i da je likvidnost pojedinih privrednih subjekata ugrožena, a sve uzrokovano produženjem pandemijske krize, ukazala se potreba za revitalizacijom i podrškom države. To je i razlog što Vlada Republike Srbije predlaže Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS KoV-2, kao i Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao meru dodatne podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije.

Ovim predlozima zakona Republika Srbija preuzima na sebe obavezu da kao garant izmiri potraživanja banke nastala po osnovu odobrenja kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede. Ovo je izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti, očuvanje postojane likvidnosti preduzeća i, ono najznačajnije, što će posledice donošenja ovih zakona dati pozitivne ekonomske rezultate. Garantne šeme su neophodan nastavak preduzetih meta za podršku privredi.

Namena kredita je isključivo za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a isključena je i mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka. Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su u 2019. godini bila u teškoćama, koja imaju dospele, a ne izmirene poreske obaveze preduzeća, u kojima Republika Srbija ili AP ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50%.

Jednom rečju, država je odlučila, da bi očuvala likvidnost privrednog sektora, da produži postojeću garantnu šemu i uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima. Proširenje garantne šeme nosi dve bitne izmene. Prva se odnosi na maksimalne vrednosti kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države i one se uvećavaju za 500 miliona evra, pa će ukupno iznositi 2,5 milijarde evra, a druga izmena se odnosi na period raspoloživosti ovih kredita, jer će oni biti raspoloživi do 30 juna sledeće godine.

Proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju se uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, koja ispunjavaju uslove propisane Zakonom o utvrđivanju garantne šeme, mogu da apliciraju za ove kredite.

Uspostavlja se i druga garantna šema namenjena svim firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama iz drugih sektora koje su imale par prihoda većih od 20% u prošloj godini. Krediti pokriveni postojećom garantnom šemom daju se za period otplate do 36 meseci i obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju se za period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18 do 25 meseci.

Nadam se da ćemo svi glasati za ovaj zakone, što će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i učiniti.

Na kraju, ostaje nam samo da se u narednom periodu što brže i u što većem broju vakcinišemo i možemo reći da se ova država, naša Srbija, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu, izuzetno uspešno bori sa krizom izazvanom Kovidom, kao retko koja zemlja u svetu. Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, na početku svog izlaganja ja bih želela da se prvo zahvalim predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Ivicu Dačiću, što je omogućio javno slušanje o predloženim zakonima, što će, nadam se, postati praksa.

Javno slušanje omogućava nama poslanicima koji nismo iz struke da bolje razumemo predloge zakona i usvojimo ih kao što bolje i kvalitetnije, a samim tim pružimo osnovu za bolji i kvalitetniji život svim našim građanima.

Naravno, velika zahvalnost i gospođi ministarki i njenim saradnicima koji su nam približili, nama poslanicima, efekte, ciljeve i benefite ovih zakona na tom istom javnom slušanju.

Sva četiri predložena zakona iz oblasti energetike i rudarstva predstavljaju pravni okvir koji će omogućiti nove investicije i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

U svom izlaganju ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, s obzirom da su moje uvažene kolege već dosta pričali o ostala tri zakona, a tu je i koleginica koja će pričati posle mene.

Biti energetski efikasan je danas prihvaćen model ponašanja u najrazvijenijim zemljama i zato svi zajedno moramo razmišljati o zelenoj ekonomiji za buduće generaciji i zelenoj energetici kako bismo sačuvali svoje prirodne resurse i da se svi potrudimo da racionalnije trošimo energiju.

Ponekad su i mali koraci, kao što je stavljanje štedljive sijalice, dovoljni da bismo obezbedili bolju i sigurniju budućnost, ali i smanjili štetan uticaj na životnu sredinu.

Pojam energetske efikasnosti znači smanjenje utrošaka energije za proizvodnju ili život ljudi.

Biti energetski efikasan znači da se energija upotrebljava na racionalan način, bez odricanja. U svakodnevnom životu imamo brojne primere. Navešću samo neke.

Obične sijalice zameniti štedljivim, što je pre svega isplativo na duže staze, jer štedljiva koristi pet puta manje energije i životni vek joj je desetostruko duži. Zatim, zgrade i kuće koje su dobro termički izolovane manje troše energiju za grejanje zimi, kao i hlađenje leti.

Prema nekim podacima oko 90% domaćinstava i stambenih zgrada u Srbiji nije izgrađeno u skladu sa važećim standardima u oblasti energetske efikasnosti.

Energetska efikasnost nije vezana za tip samo energenata koji se koristi, već koliko se efikasno ta energija troši.

Negde sam pročitala, a vi ćete me ispraviti ako grešim, da energetska efikasnost može da donese uštedu na nivou godišnje proizvodnje dve EPS-ove termoelektrane i da bi ovaj zakon trebalo da donese uštede od 1,3 miliona tona ekvivalenata nafte do 2030. godine, što je jednako godišnjoj proizvodnji električne energije u termoelektranama „Kostolac A i B“.

Upravo sve ovo navedeno je i cilj donošenja ovog zakona, ostvarivanje uštede energije, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, kao i doprinos o održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa.

S obzirom na to da su pravni propisi EU u oblasti energetske efikasnosti u velikoj meri izmenjeni u pravcu povećanja energetske efikasnosti i postizanja većih ušteda energije kao veoma važnog elementa u borbi protiv klimatskih promena, pojavila se potreba da se i naši nacionalni propisi u oblasti energetike usklade.

Cilj i ovog, kao i ostala tri zakona je zaštita životne sredine, što nas svrstava u red zemalja zelene politike.

Svi ovi zakoni su uzeli u obzir potrebu da građanima budu od koristi. Ono što je meni kao socijalisti jako bitno, što će biti prevaziđeno energetsko siromaštvo, tj. podzakonskim aktima će se pomoći građanima u lošijoj finansijskoj situaciji, kako za toplotnu, tako i za električnu energiju.

Mi socijalisti baštinimo pojam socijalne pravde i zbog svega što sam navela, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon.

Ovim Predlogom zakona prvi put je u pravnom sistemu Republike Srbije regulisana oblast energetske efikasnosti, efikasno korišćenje energije i definisani su mehanizmi za sprovođenje politike energetske efikasnosti kao strateškog opredeljenja Republike Srbije.

Predlogom zakona predviđeno je da se u osnovne akte kojima se utvrđuje politika energetske efikasnosti, pored strategije razvoja energetike Republike Srbije i programa ostvarivanja strategije svrsta integrisani Nacionalni energetski i klimatski plan. Ovaj akt se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, a sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost obnovljive izvore energije i smanjenje emisije sa efektom staklene bašte.

Nacionalni energetski i klimatski plan u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost sadrži indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije, mere za njihovo dostizanje, kao i cilj energetske efikasnosti za zgrade centralne vlasti.

Naime, u članu 35. Predloga zakona, predviđena je obaveza da zgrade u javnoj svojini sa površinom većom od 250 kvadratnih metara moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade i da isti budu izloženi na uočljivom i vidljivom mestu.

Takođe, u članu 36. uvodi se obavezno energetska sanacija u zgradama centralne vlasti, što će doprineti smanjenim izdacima za energiju u javnom sektoru.

Prema Predlogu zakona sistemi za grejanje i sistemi za hlađenje u zgradama podležu obaveznoj kontroli.

Predviđa se i uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike umesto dosadašnjeg budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Ovo će omogućiti da se privuku i bespovratna sredstva EU, kao i međunarodnih finansijskih institucija, a posebno je značajno to što će i sredstva biti dostupna građanima preko svojih lokalnih samouprava.

Na kraju, benefiti ovog zakona su povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje, povećanje konkurentnosti privrede, smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu, podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji na osnovu sprovođenja politike efikasnijeg korišćenja energije i mere iste, i sektorima proizvodnje, prenosa distribucije i potrošnje energije.

Da zaključim, ovaj jedan nov i moderan zakon, usklađen sa zakonodavstvom EU, a cilj su mu uslovi za proizvodnju i distribuciju energije, kao i energetska bezbednost. Dobit i benefite će imati građani kroz lični konfor, manje račune i čuvanje i zaštitu životne sredine.

Zato će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje glasati za ovaj, kao i ostala tri zakona iz seta zakona o kojima danas raspravljamo.

Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68296.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.