VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 59
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 23 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 2 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 4 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice.

Ova Konvencija zaključena je u Hagu 23.11.2007. godine, tzv. Haška konvencija sa željom da se unapredi saradnja između država u pogledu međunarodnog ostvarivanja izdržavanja dece i članova porodice, kao i zbog potrebe da postupci daju rezultate, da su dostupni, brzi, delotvorni, ekonomični i iznad svega pravični.

Međunarodno ostvarivanje izdržavanja, trenutno je kod nas regulisano Konvencijom UN o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu od 20.6.1956. godine, tzv. Njujorška konvencija.

Konvencija o pravima deteta predstavlja najznačajniji međunarodni dokument u oblasti prava deteta, usvojena 20.11.1989. godine na Generalnoj skupštini UN. Njome su utvrđena sva ljudska prava koja se tiču deteta.

Ovaj dokument predstavlja najšire prihvaćeni pravni instrument za zaštitu ljudskih prava. Konvenciju o pravima deteta do sada je ratifikovalo 196 država sveta. Republika Srbija je ratifikovala ovu konvenciju 18.12.1990. godine.

Praksa je ukazala na slabost ove Konvencije, te se pristupilo izradi novog dokumenta. Treba istaći da su UN odlučile da daju punu podršku Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo pri izradi Haške konvencije.

Prednosti Haške konvencije su sledeće: standarizovan i moderan sistem saradnje između država u ovoj oblasti, jedinstven centralni organ koji prima i šalje zahteve, standardizacija potrebnih dokumenata, obaveza centralnih i drugih organa da postupaju brzo, precizno i obaveštavaju o statusu zahteva i druge prednosti.

Posvećenost najboljim interesima svakog deteta, nediskriminacija, pravo na život, zdravstvenu negu, školovanje, pravni, građanski i socijalni servis mora biti

Imperativ svake države na svetu.

U prethodnom periodu Vlada Republike Srbije je posvećeno radila na punoj primeni zakona koji se tiču prava deteta. Prava deteta, deo su zakona iz sistema obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, unutrašnjih poslova, pravosuđa i dečije zaštite.

U Srbiji Vladin savet za prava deteta koordinira aktivnostima u ovoj oblasti. Napominjem da je ovaj Savet pokrenuo inicijativu za donošenje novog nacionalnog plana akcije za decu kojim će se definisati dugoročna politika i utvrditi osnovni zadaci u zaštiti i unapređenju prava deteta u Srbiji u narednih 10 godina.

Kada već danas govorimo o deci, na trenutak ću se osvrnuti i ukazati na težak položaj dece pripadnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Ne samo da im je ograničena sloboda kretanja, već žive sa strahom od neizvesne budućnosti. Evropa mora da misli o toj deci kojoj je uskraćeno srećno i bezbedno detinjstvo.

Najbolji interesi svakog deteta moraju biti od primarnog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece, da svako dete bez obzira na versku, nacionalnu, rasnu pripadnost i socijalni status ima pravo na životni standard koji odgovara njegovo fizičkom, mentalno, duhovnom, moralnom i socijalnom statusu, da roditelji ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno dužnost da obezbede uslove života neophodne za razvoj deteta.

Zato bi ratifikacija ove Konvencije omogućila preduzimanje svih odgovarajućih mera, kako bismo obezbedili naplatu potraživanja za izdržavanje, kako deteta od strane roditelja ili drugih odgovornih lica, tako i izdržavanja drugih članova porodice od strane lica koja žive u drugoj državi u odnosu na državu u kojoj živi dete ili član porodice.

U cilju usaglašavanja ove Konvencije i domaćeg zakonodavstva, tj. Porodičnog zakona predlaže se, u skladu sa članom 63. Konvencije, davanje izjave iz člana 2. stava 3, kako bi se primena iste proširila na ostvarivanje međunarodnog izdržavanja deteta na redovnom školovanju do navršenih 26 godina života, kao i punoletnog deteta koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje dok traje takvo stanje.

Sve navedeno ima za cilj da omogući efikasnije kontrole sporazuma o izdržavanju, imajući u vidu pretpostavku da će takvi sporazumi najčešće biti sačinjeni u obliku javnobeležničkih isprava.

Usvajanjem ovog zakona i pristupanjem Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice omogućava se saradnja između Republike Srbije i drugih država ugovornica te Konvencije, u skladu sa navedenim ciljevima i potrebama proklamovanim načelima.

U Danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, vrši usklađivanje navedenih propisa sa Ustavom Republike Srbije i istovremeno se vrši kodifikacija svih propisa u ovoj oblasti.

Još od ranije je prisutna ideja da se zakonodavna materija iz ove oblasti uredi jednim propisom. Stavljanjem ovog predloga zakona na dnevni red Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen zrelosti, vodeći računa o svojim ratnim herojima.

Predlogom zakona se suštinski i pravno-tehnički obuhvataju svi bitni elementi i kriterijumi za kategorizaciju korisnika prava, vrste prava i veća zaštita ovih grupacija građana. Građani o kojima govorimo su borci, vojni invalidi, civilni invalidi rata i članovi njihovih porodica.

Kroz pravnu zaštitu ovih kategorija građana afirmiše se trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zemlje. Zakon sadrži rešenja kako za budućnost, tako i za događaje u bližoj i daljoj prošlosti vezanih za ratna zbivanja i oružane akcije u miru.

Slobodarska tradicija srpskog naroda je skupo plaćena životima naših građana. O toj slobodarskoj tradiciji srpskog naroda na mnogim tribinama širom Srbije govori prof. Predrag Marković koji mlađim naraštajima prenosi nesebično svoje znanje, jer u neprestanoj trci za vremenom i profitom, čemu veći deo čovečanstva danas robuje, moramo sačuvati svoj identitet za buduće generacije koje dolaze.

Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove i bila agresor, već je uvek vodila oslobodilačke ratove. Oni koji su vodili te oslobodilačke ratove, dali su svoje živote, svoje zdravlje, svoje najmilije, da bismo mi živeli u slobodi. Kada su se borili za svoju zemlju nisu to radili zbog politike, već zbog ljubavi prema otadžbini.

Citiraću prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Citat: „Slike kako se odnosimo prema veteranima, ratnim i vojnim invalidima, slika je kojom govorimo i koliko poštujemo sami sebe i svoju državu i svoj narod“. Takođe je naglasio da je srpski narod uvek reagovao na nepravdu, čak i kada je to bilo na njegovu štetu i da se uvek nalazio u prvim redovima u borbi za slobodu protiv fašizma i imperijalizma.

Koristim ovu priliku da ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću čestitam dodeljenu mu Hilandarsku spomenicu za dobročinstvo i pomoć u vreme obnove manastira, kao i za zasluge u zaštiti odbrane državnih i nacionalnih interesa, koju je dobio tokom boravka u Solunu, gde je učestvovao na ministarskom sastanku. Na kraju posete Solunu ministar Ivica Dačić je posetio i srpsko vojničko groblje Zejtinlik, gde je položio venac i još jednom se poklonio senima srpskih vojnika koji su poginuli tokom proboja Solunskog fronta.

Na groblju ga je dočekao čuveni čika Đorđe Mihajlović koji već decenijama brine o humkama srpskih heroja. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je obećao da će Ministarstvo pomoći da se on po ubrzanom postupku primi u srpsko državljanstvo i da mu se izda pasoš.

Predlog zakona o kome danas raspravljamo sadrži nova rešenja i znatan broj izmena za sprovođenje osnovnih materijalno-pravnih odredaba, kojima su uređeni uslovi za ostvarivanje prava u ovoj oblasti. Precizirani su određeni pojmovi i postupci za ostvarivanje prava, kao i kada ona prestaju. Dokazna sredstva, uslovi za korišćenje prava, jedinstvena evidencija podataka, kao i nadzor nad izvršenjem ovog zakona.

Zakonom su definisani koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su borci, ratni mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci i u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata. Članom 2. ovog zakona propisano je da se prava utvrđena ovim zakonom zasnivaju na principu naknade štete i na principu nacionalnog priznanja.

Ovim zakonom predviđa se nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih, u ratu 1999. godine. Za ovu kategoriju korisnika propisuju se i nova prava. Osim zakonom propisanih prava, opština, grad, odnosno AP može svojim propisima, licima navedenim u prvom članu ovog zakona, utvrđivati i druga prava, npr. popust na komunalne usluge, besplatnu ili povlašćenu vožnju u javnom lokalnom prevozu, besplatno parkiranje, pravo dece na besplatne udžbenike i druge benefite, tj. utvrditi veći obim prava od obima prava predviđenih ovim zakonom, ako u svom budžetu obezbedi sredstva za te namene.

Ratovi su prošli, ostali su mnogi osakaćeni, oboganjeni mladići koji su srcem i dušom bez dvoumljenja branili svoju zemlju. Setimo se samo heroja sa Košara i mnogih drugih heroja koji su se borili na teritoriji AP KiM, kao i na teritoriji eks Jugoslavije, koji su braneći svoju zemlju, po ugledu na svoje pretke dali ruku, oči, a neki ono najvrednije, svoj život.

NJihov doprinos zemlji u kojoj mi danas živimo u slobodi je nemerljiv. Zato ovu društvenu kategoriju ljudi treba visoko poštovati i uvažavati na društvenog lestvici.

Videli su ovi ljudi i bili svedoci raznih ratnih užasa, a samo su svojoj deci i bližnjima hteli da obezbede bolju, sigurniju i slobodnu budućnost. Zato budimo ponosni na naše heroje i u ratu i u miru, ali i oni treba da budu ponosni na svoju Srbiju koja misli na njih.

Ovim zakonom upravo to i radimo, mislimo na njih i obezbeđujemo im prava na život dostojan čoveka. Zato kolege narodni poslanici, u danu za glasanje treba svako od nas da glasa za ovaj zakon, a poslanička grupa SPS će svakako to učiniti. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o sporazumima koji su na dnevnom redu i od velike važnosti za Republiku Srbiju.

Što se tiče prvog, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, radi se o sredstvima za finansiranje projekta akceleracije, inovacija i podsticanje rasta preduzetništva u Republici Srbiji.

Projekat ima za cilj unapređenje relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja i inovativnog preduzetništva, a sprovođenje je podeljeno na tri osnovne komponente - reforma sektora istraživanja, akceleracija poslovanja, implementacija projekta, praćenje i izgradnja kapaciteta. Sve tri komponente projekta direktno i zajednički doprinose sprovođenju strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i unapređenju poslovne klime i otvaranju novih radnih mesta.

Za koordinaciju i sprovođenje projekta biće zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja u saradnji sa Fondom za nauku i Fondom za inovacionu delatnost.

Nauka i inovacije su faktori konkurentnosti i održivog razvoja. Osnovni preduslovi za stvaranje inovativnog društva znanja su izvrsnost i relevantnost naučno-istraživačkih rezultata. Izvrsnost je mera kvaliteta i međunarodne vidljivosti naučno-istraživačkih rezultata, a relevantnost predstavlja uticaj naučno-istraživačkih rezultata na privredu i društvo.

Naime, moramo imati na umu da društvo zasnovano na znanju zahteva visok znanja, kao i primenu istog u nove proizvode, procese i usluge. U razvijenom delu sveta konstantno se ulažu materijalno-finansijska sredstva u istraživanja, inovativnu delatnosti i ljudske resurse.

Posebno mi je drago da je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj nauke istraživanja gde je imala viziju, donela važan strateški dokument, odnosno Strategiju istraživanja za inovacije od 2006. do 2020. godine, a izrada nove strategije za period od 2020. do 2027. godine je u toku i na sajtu Ministarstva prosvete upućen je poziv da se uključe relevantne institucije i struka, kako bi proces izrade ovog strateški važnog dokumenta bio što inkluzivniji, kako bi sve društvene grupe i pojedinci imali priliku da doprinesu kvalitetu istog.

Srpska ekonomija i društvo kroz polje razvoja baziranog na nauci i inovacijama doprineće ekonomskom rastu, društvenom i kulturnom napretku, podizanju standarda građana i kvalitetu života. Ono što je u ovom projektu veoma značajno to je program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom sa ciljem privlačenja mladih, perspektivnih naučnička, istraživača i preduzetnika da svoje veštine i svoja znanja stavi na raspolaganje svojoj matici.

Par reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za projekat izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd između kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca, i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca.

Sporazum je potpisan u Beogradu 17. januara 2020. godine, a Narodna skupština treba da ga potvrdi, odnosno ratifikuje. Osnova ovog finansijskog ugovora jeste Sporazum o ekonomskoj, tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koju su Vlada Republike Srbije i Vlada Narodne Republike Kine potpisale još u Pekingu 2009. godine, čiji je cilj unapređenje saradnje u oblasti važnih infrastrukturnih projekata.

Realizacija projekta izgradnje toplovoda od Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu do toplane u Novom Beogradu dogovoreno je na osnovu Memoranduma o razumevanju od 2017. godine. Vlada je 26. decembra 2019. godine zaključkom prihvatila novi ugovor za realizaciju projekta čiji uslovi bitno ne odstupaju od prethodnog 2017. godine. Razlog za raskidanje starog je što sredstva po tom ugovoru nisu odobrena u roku od 540 dana i razlog je promena valutne klauzule iz dolara u evro što je povoljniji uslov zaduživanja na finansijskom tržištu.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikacionih usluga poverenja, koje se pružaju u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji - ovim međunarodnim sporazumom je predviđena mogućnost prekograničnog priznavanja kvalifikacionih usluga od poverenja, čime se popunjava prostor za poboljšanje i unapređenje bilateralnih odnosa Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, iako se oni generalno ocenjuju kao dobri.

Ekonomska saradnja između dve zemlje pretežno se bazira na trgovinskoj razmeni koja je na zadovoljavajućem nivou i odvija se bez naplate carine na osnovu CEFTA sporazuma iz 2006. godine.

Imajući u vidu da su informaciono-komunikacione tehnologije pokretač globalno-ekonomskog razvoja saradnja u ovoj oblasti ima za cilj jačanje industrijske, tehnološke i privredne saradnje.

Međusobno priznavanje kvalifikacionih usluga od poverenja doprineće eliminisanju prepreka u ekonomskom poslovanju. Donošenjem zakona obe zemlje međusobno priznaju kvalifikacioni elektronski potpis, kvalifikacioni elektronski pečat, kvalifikacioni vremenski žig i registrovane sisteme elektronske identifikacije, što će imati uticaj na privredne subjekte obe zemlje, jer se otvara mogućnost prelaska na brže i efikasnije elektronsko poslovanje.

Takođe će on lajn usluge jedne zemlje biti dostupne građanima i u drugoj i obratno, što će pozitivno uticati na privredni razvoj obe zemlje.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sa druge strane – o ovom sporazumu je dosta i afirmativno govorio moj uvaženi kolega, šef poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević i ja ću još par reči dodati. Sporazum je inače potpisan 25.10.2019. godine u Moskvi. Potpisali su ga Ana Brnabić, premijer Republike Srbije, sa jedne strane, premijer Republike Jermenije, premijer Republike Belorusije, premijer Republike Kazahstan, premijer Kirgijske Republike, Dmitri Medvedev, premijer Ruske Federacije i Tigran Sarkis Sjan u ime Upravnog odbora Evroazijske ekonomske komisije, sa druge strane.

Republika Srbija je i do sada imala visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjuje u veoma važećim sporazumima o slobodnoj trgovini Republike Srbije sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan, a sada će biti proširena na nove članice Evroazijske ekonomske unije, tj. Republiku Jermeniju i Kirgijsku Republiku.

Do sada je Republika Srbija imala oko 90% ukupne trgovinske razmene sa zemljama Evroazijske ekonomske unije, što se odnosilo najviše na Rusku Federaciju.

Novim sporazumom biće omogućen pristup tržištu Evrazijske ekonomske unije za oko 99% robe iz carinske tarife, a na privrednicima je da te pogodnosti iskoriste, a i motiv je za dolazak stranih investitora i ulagača.

Režim slobodne trgovine primenjuje se na robu koja je zadovoljila kriteriju o poreklu robe. Tačnije rečeno – da je roba proizvedena u potpunosti u Republici Srbiji ili da je prošla dovoljnu obradu, tako da vrednost materijala stranog porekla upotrebljenog u procesu proizvodnje nije veći od 50% vrednosti robe koja se izvozi.

Biće ukinuto do sada važeće pravilo direktne kupovine, što će za posledicu imati značajnu dobit za naše velike izvoznike. Kao uslov za ukidanje ovog pravila srpska strana je prihvatila ruski zahtev da se pojačaju kontrole pravnih lica koja učestvuju u lancu kupovine kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe preferencijalnog statusa.

Moram da napomenem da Republika Srbija i Ruska Federacija imaju tradicionalno viševekovne prijateljske odnose, a u ovom 21. veku odnosi se uspešno razvijaju na svim poljima, kako političkim, tako ekonomskim, kulturnim, vojnim i drugim vrstama bilateralnih odnosa. Dodatni kvalitet ovim odnosima dala je Deklaracija o strateškom partnerstvu potpisana 24. maja 2013. godine u Sočiju.

Bilateralni politički dijalog na visokom i najvišem nivou je redovan i intenzivan, uostalom i ambasador Aleksandar Bocan Harčenko u Beogradu izjavio je, citiram: „Srbija i Rusija nikada nisu imale tako kvalitetnu saradnju kao danas“. Ovih dana smo svedoci da smo dodatno unapredili i vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom, što je potvrđeno dolaskom ministra odbrane Ruske Federacije u posetu Srbiji, Sergeja Šojgua. Ova saradnja u oblasti odbrane odvija se u skladu sa Deklaracijom o strateškom partnerstvu. I da zaključim da ćemo nastaviti rad na usaglašavanju novih sporazuma kojima će se i dalje unapređivati institucionalni okvir bilateralnih odnosa.

Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog Protokola 6. o trgovini uslugama, Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA u Bukureštu 2006. godine potpisale su Srbija, BiH, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Albanija i privremena administrativna Misija UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Do kraja 2007. Sporazum je stupio na snagu u svim zemljama potpisnicama.

Stvaranjem slobodne trgovine zemlje zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku, što pokazuje i naglašava evropsku perspektivu ovog regiona. Inače, CEFTA je osnovana još 1992. godine u Krakovu u Poljskoj, a ovaj savez je tada postao ulaznica za EU i države koje žele postati članovi trgovinske organizacije prvo moraju određeno vreme provesti u CEFTA.

Svedoci smo i da niko nije posebno odreagovao na kršenje CEFTA Sporazuma od strane vlasti u Prištini, kada je uvela 100% takse na uvoz robe iz Srbije. Ovo kršenje sporazuma će ne štetiti samo Srbiji, već celom regionu zapadnog Balkana. Ekonomsko povezivanje celog regiona stvorilo bi veće jedinstveno tržište, što bi značajno bilo za dolazak velikih investitora.

Poglavlje 6. deo Sporazuma CEFTA odnosi se na usluge i predviđa da će se CEFTA strane razvijati i proširivati saradnju u cilju postepene liberalizacije i uzajamno otvaranje svojih tržišta za usluge i u kontekstu evropskih integracija.

Dodati Protokol 6. u trgovini uslugama je usvojen 18.12.2019. godine u Tirani. Zato je potrebno da Republika Srbija u skladu sa svojim zakonodavstvom potvrdi i dodatni Protokol 6. Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za navedene predloge zakona. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.