VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 48
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 8 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 18 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 20 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, na današnjoj sednici vodimo raspravu o više zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti, pre svega o grupi međunarodnih i bilateralnih sporazuma iz ove oblasti.

Srbija posebnu pažnju posvećuje međunarodnoj i regionalnoj saradnji u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova, kao i o svim drugim aspektima saradnje koja doprinosi još boljem pozicioniranju Srbije na međunarodnom planu, što je evidentno i što potvrđuju sve bolji i sve čvršći odnosi sa mnogim velikim, ali i malim zemljama sveta.

Upravo ovih dana još jedna zemlja je povukla priznanje jednostrano proglašene tzv. države Kosovo. Sada sa Republikom Ganom, koja je za vikend povukla priznanje, o čemu je javnost obavestio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, to je 16 država.

Ja ću se danas osvrnuti upravo na jedan deo seta sporazuma koji ćemo ratifikovati u cilju stvaranja zakonskih pretpostavki za još plodniju saradnju sa jednim brojem država sa kojima Srbija već ima potpisano više bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti. I ovi sporazumi potvrđuju ispravan kurs koji vodi kako Vlada i predsednik Republike, tako i diplomatija, odnosno ministar spoljnih poslova.

Dakle, kada je u pitanju bezbednosni sektor, Srbija više decenija sarađuje sa brojnim međunarodnim organizacijama jer terorizam, kriminal u svim svojim oblicima, trgovina narkoticima i oružjem nažalost nemaju granice. Ratifikacija ovih sporazuma doprinosi još boljem pozicioniranju Srbije u Evropi i u svetu u pogledu policijske i bezbednosne saradnje, na otkrivanju krivičnih dela koja ugrožavaju i opštu i nacionalnu bezbednost pojedinih država.

Jedan od sporazuma koji parlament treba da ratifikuje, odnosno potvrdi jeste Sporazum o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije (Evropola). Inače, Sporazum o operativnoj strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropola potpisan je u Beogradu još 16. januara 2014. godine. Nakon toga, tačnije 2017. godine, promenio se pravni okvir Evropola, i to kao rezultat stupanja na snagu uredbe kojom je promenjen naziv Evropola u Agenciju Evropske unije za saradnju organa za izvršavanje zakona. Proširen je i mandat ove organizacije, tako da sada pokriva još i krivična dela protiv finansijskih interesa Evropske unije, trgovinu na osnovu povlašćenih informacija i manipulacije finansijskim tržištem, kao i genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin.

Sektor bezbednosti Srbije potvrđivanjem ovog sporazuma dobija pravnu snagu za uključivanje u operativnu i stratešku saradnju i kada su u pitanju nova krivična dela za koja je Evropol, odnosno Agencija Evropske unije za saradnju organa za izvršavanje zakona, kako se sada zove, dobila proširen mandat. Konkretno, radi se i o saradnji policijskih službi Srbije i Evropske unije. Kod nas je to pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, a u Evropskoj uniji to je Evropska policijska služba, odnosno kriminalistička obaveštajna agencija Evropske unije koja je osnovana 1999. godine i čije su članice sve članice Evropske unije.

Sa Agencijom Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona Republika Srbija potpisala je još jedan sporazum početkom ove godine. To je Sporazum o upućivanju oficira za vezu. Ovaj sporazum takođe treba da ratifikujemo. Sporazum Republike Srbije i Agencije Evropske unije o upućivanju oficira za vezu potpisan je 4. marta 2019. godine i 8. aprila 2019. godine. Potvrđivanjem ovog sporazuma treba da doprinese unapređenju već postojeće saradnje sa Evropolom, budući da će zadatak oficira za vezu Evropola biti da podrži i koordinira saradnju između Republike Srbije, Evropola i država članica Evropske unije, kao i da podrži kontakte između Republike Srbije, Evropola i država članica Evropske unije i da olakša razmenu informacija.

Oficiri za vezu Evropola koji će boraviti na teritoriji Republike Srbije dobiće privilegije i imunitete koje Srbija dodeljuje članovima administrativnog i tehničkog osoblja diplomatskih predstavništava u Republici Srbiji, u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine. Oficiri za vezu Evropola nalaziće se u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkciji policije, u Upravi za međunarodnu operativnu policijsku saradnju. Odeljenje za poslove Evropola imaće potrebne uslove kao što su kancelarijski prostor i telekomunikaciona oprema.

Treći zakon iz ovog paketa o saradnji policijskih snaga koji Skupština treba da potvrdi jeste Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija. Ovaj memorandum je potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine, a rezultat je obostrane volje dve države da urede i unaprede saradnju u oblasti sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija koje mogu biti pretnja nacionalnoj bezbednosti.

Sadržaj ovog memoranduma su adekvatne institucionalne mere i odluke o pogledu migracija, migranata, njihovog statusa i povlastica, zahteva za Azil, a saradnje će se ostvariti kroz razmenu podataka, unapređenje prevencije, istrage i gonjenja počinilaca krivičnih dela iz ove populacije.

Velike migracije, a posebno blisko istočna migrantska kriza koja je zahvatila i Srbiju, razlog su više za bilateralnu i međunarodnu saradnju organa bezbednosti na ovom planu, posebno kada se ima u vidu opasnost od terorizma i drugih krivičnih dela koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost.

Sledeći sporazum koji ćemo ratifikovati je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola. Kao i prethodni sporazumi iz ovog paketa tako i ovaj sa Republikom Tunis treba da doprinese jačanju i unapređenju bilateralne saradnje dve države. Ovog puta u pitanju je sektor bezbednosti saobraćaja tako što će omogućiti lakšu zamenu nacionalne dozvole za dozvolu druge države potpisnice.

Za Srbiju saradnja sa Republikom Tunis ima poseban značaj kada se zna da Tunis nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Tunis podržava mirno i demokratsko rešenje pitanja Kosova i Metohije uz poštovanje Povelje Rezolucije Saveta bezbednosti UN, kao i poštovanje odredbi međunarodnog prava.

Ovaj stav koji Tunis zastupa i na skupovima regionalnih organizacija koje okupljaju arapske i afričke zemlje, povodom zahteva tzv. Kosova za prijem u UNESKO na 38. zasedanju UNESKO-a 9. novembra 2015. godine Tunis je glasao za odlaganje odlučivanja, a zatim pri odlučivanju o prijemu bio uzdržan.

Okvir međunarodnog prava kojeg se Tunis pridržava i poštuje u pogledu nepriznavanja takozvanog Kosova ostaje opredeljenje i kod svih pokušaja da se ono progura u članstvu međunarodnih organizacija.

Inače, Srbija ima izuzetno plodnu saradnju sa Republikom Tunis pretočenu u više bilateralnih sporazuma.

Na kraju svi ovi sporazumi potvrđuju opredeljenost Vlade Republike Srbije za jačanje kapaciteta u sektoru unutrašnjih poslova i bezbednosti čemu doprinosi kontinuitet u aktivnostima MUP od 2008. godine, kada je na njegovom čelu bio ministar Ivica Dačić, sve do danas kada je na čelu ministarstva doktor Nebojša Stefanović.

Zato svako ko prati ovaj ispravni kurs Vlade Republike Srbije ide u bolje sutra i živeće u jednoj boljoj jačoj Srbiji čiji ugled u svetu raste.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS će glasati za ceo set zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici danas raspravljamo o Predlogu zakona o poštanskim uslugama, dakle o potpuno novom tekstu zakona, koji je posledica uočenih nedostataka u toku primene važećeg zakona.

Potreba promene zakona, posledica je i novih kretanja na tržištu poštanskih usluga, kao i potrebe da domaće zakonodavstvo, u sektoru poštanskih usluga, uskladimo sa zakonodavstvom EU, odnosno sa obaveznim aktima Svetskog poštanskog saveza i zahtevima svetske trgovinske organizacije.

Treba napomenuti da se od donošenja ovog zakona očekuje novi, bolji kvalitet poštanskih usluga, veći stepen zaštite prava korisnika poštanskih usluga, prava poštanskih operatera i veći stepen bezbednosti poštanskih pošiljka, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou.

Stručni nadzor, kao i proveru adekvatne primene zakona i propisa u oblasti poštanskih usluga vršiće nacionalno regulatorno telo, a za oblast poštanskih usluga to je Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, odnosno RATEL.

Predloženim rešenjima, kao što sam već napomenula, obezbediće se veći stepen zaštite pošiljaoca i primalaca poštanskih pošiljka. Uređena je odgovornost poštanskog operatera, kao i obaveze, vrste usluga, postupak sa neisporučenim pošiljkama, povrat pošiljka, zabranjena sadržina istih, postupak sa vrednosnim i otkupnim pošiljkama. Pripisan je postupak evidentiranja broja lične isprave koja prate prijem i slanje registrovanih, odnosno vrednosnih pošiljka, u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti, što je posebno važna zakonska odredba.

Naime, prilikom slanja i primanja pošiljki poštanski operateri biće u obavezi da izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i evidentiraju registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca ili primaoca. Ti podaci će biti čuvani najmanje godinu dana i biće tretirani kao poslovna tajna. Pitanje čuvanja i zaštite podataka moraju biti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Ono što bih ja kao dobronamernu primedbu navela jeste činjenica da mora postojati neka vrsta javne informativne kampanje koja bi građane upoznala sa novim odredbama zakona i pripremila ih za saradnju. Bojim se da će u suprotnom iz neznanja i neinformisanosti biti puno odbijenih pošiljki i negodovanja, što će uticati na internet prodaju i na njihove troškove usled neuspešnih dostava.

Predlogom zakona je i razrađena obaveza javnog poštanskog operatera da pod određenim, jasno utvrđenim. uslovima omogući drugim poštanskim operaterima pristup mreži, kao i šta sve mora sadržati zahtev za pristup istoj.

Navedeno je i pod kojim uslovima javni operater može da odbije zahtev, kao i rok za koji je operater obavezan da obavesti podnosioca zahteva. Međusobna prava i obaveze između javnog poštanskog operatera i drugih poštanskih operatera regulisaće se ugovorom o pristupu mreži.

Predlog zakona je detaljnije uredio i poglavlje o poštanskim markama i koje uslove moraju ispunjavati u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza, odnosno propisana je obaveza javnog poštanskog operatera da nadležnom ministarstvu dostavlja izveštaje u vezi prodaje redovnih i prigodnih, kao i personalizovanih poštanskih maraka, koji su pored toga što su sredstva plaćanja poštanskih usluga i opšte prihvaćen način promocije i marketinga.

Ovim zakonom je predviđeno da će javni poštanski operater biti dužan da izdaje prigodne poštanske marke i vrednost u skladu sa planom izdavanja istih, kao i koje se poštanske marke smatraju nevažećim u smislu zakona.

Značajna novina ovog zakona je utvrđivanje uslova za pružanje univerzalne poštanske usluge korisnicima sa invaliditetom.

Ovaj zakon će biti podjednako značajan kako za građane Republike Srbije, tako i za poštanske operatere i korisnike poštanskih usluga. Stvaranjem uslova za liberalizaciju tržišta i povećanjem broja poštanskih operatera, samim tim i novih vrsta poštanskih usluga, kao i sniženjem poštarine, kao posledice veće konkurencije, građani će imati koristi kada je u pitanju sektor poštanskih usluga.

Reč-dve o Predlogu zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza. Svetski poštanski savez je specijalizovana agencija UN, osnovana još 1874. godine, sa ciljem da se na međunarodnom, odnosno svetskom nivou obezbedi uspešno funkcionisanje poštanskog saobraćaja.

Ova organizacija ima 192 države članice, udružene u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnog poštanskog saobraćaja po istim univerzalnim pravilima.

Svetski poštanski savez je ceo svet povezao u jednu celinu i svojim opštim principima načinio od sveta jedinstvenu teritoriju za razmenu pošiljki. To je nepolitička strukovna organizacija i bavi se, pre svega, pitanjima organizovanja i funkcionisanja PTT saobraćaja. Sedište ove organizacije je u Bernu u Švajcarskoj.

Srbija je članica Svetskog poštanskog saveza, tako da primenjuje standarde, odnosno regulative ovog saveza i na taj način standardizuje svoj poštanski saobraćaj.

Smatram da je poštanski saobraćaj u Srbiji modernizovan i dostupan građanima Srbije, ali i primaocima pošiljki širom sveta. Ovim Predlogom zakona se upravo potvrđuje nekoliko novih akata Svetskog poštanskog saveza. Tačnije, potvrđuju se dodatni protokoli uz akte koji pripadaju grupi obaveznih akata Svetskog poštanskog saveza.

Na ovaj način Srbija i dalje izvršava svoju međunarodnu obavezu, koja proističe iz aktivnog članstva u ovoj svetskoj organizaciji, koja se od 1948. godine pridružila UN kao specijalizovana agencija.

Danas potvrđujemo sledeća akta Poštanskog saveza, deseti dodatni protokol Ustava Svetskog poštanskog saveza, drugi dodatni protokol o opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza, dodatni protokol Svetske poštanske konvencije i završni protokol dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije, usvojeni u Adis Abebi 7. septembra 2018. godine.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za oba ova zakona. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je uloga žene u društvu značajna ne samo kroz ulogu majke i supruge, već i kroz ulogu zaposlene i poslovne žene koja učestvuje u ukupnom razvoju našeg društva. Nažalost, često se zanemaruje i nedovoljno uvažava položaj i uloga žene na selu, koja je najčešće stub kuće i porodice. Ona je najčešće preopterećena brigom o deci, poslovima u domaćinstvu i obavljanjem mnogih teških poslova u poljoprivredi, a pri tom često nije zdravstveno osigurana niti ima poljoprivrednu penziju.

S druge strane, najčešći nosioci domaćinstva su muškarci. Prema nekim istraživanjima svaka peta žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, a samo 12% su vlasnice kuća u kojima žive. Ove činjenice svakako utiču na ukupan ekonomski položaj žena na selu, i često onemogućavaju njihovo preduzetništvo. U porodičnom nasilju nad ženama na selu se ne govori, a ono se dešava. O tome čitamo u štampi. Društvo mora da preduzima ozbiljne korake u cilju ekonomskog i društvenog osnaživanja žena na selu, koje još uvek nose najveći teret razvoja sela i teret poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o porodičnoj proizvodnji ili poljoprivrednoj proizvodnji namenjenoj tržištu.

Sve vreme moramo imati u vidu i to da nam sela nestaju, da nam sela stare i bez osnaživanja žena na selu selo nećemo ni imati. S tim u vezi želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li Ministarstvo raspolaže podacima o broju žena koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, i koje mere podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su koristile u poslednje tri godine? Ministra Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj želim da pitam koliko je žena osnivača zadruge. Takođe, ministra Đorđevića, zaduženog za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pitam – da li se razmišlja o izradi posebnog programa zapošljavanja i samozapošljavanja i podsticaja ženskog preduzetništva žena u ruralnim sredinama, sa ciljem njihovog ekonomskog osnaživanja, bolje zdravstvene i socijalne zaštite i zaštite porodičnog i svakog drugog vida nasilja. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je uloga žene u društvu značajna ne samo kroz ulogu majke i supruge, već i kroz ulogu zaposlene i poslovne žene koja učestvuje u ukupnom razvoju našeg društva. Nažalost, često se zanemaruje i nedovoljno uvažava položaj i uloga žene na selu, koja je najčešće stub kuće i porodice. Ona je najčešće preopterećena brigom o deci, poslovima u domaćinstvu i obavljanjem mnogih teških poslova u poljoprivredi, a pri tom često nije zdravstveno osigurana niti ima poljoprivrednu penziju.

S druge strane, najčešći nosioci domaćinstva su muškarci. Prema nekim istraživanjima svaka peta žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, a samo 12% su vlasnice kuća u kojima žive. Ove činjenice svakako utiču na ukupan ekonomski položaj žena na selu, i često onemogućavaju njihovo preduzetništvo. U porodičnom nasilju nad ženama na selu se ne govori, a ono se dešava. O tome čitamo u štampi. Društvo mora da preduzima ozbiljne korake u cilju ekonomskog i društvenog osnaživanja žena na selu, koje još uvek nose najveći teret razvoja sela i teret poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o porodičnoj proizvodnji ili poljoprivrednoj proizvodnji namenjenoj tržištu.

Sve vreme moramo imati u vidu i to da nam sela nestaju, da nam sela stare i bez osnaživanja žena na selu selo nećemo ni imati. S tim u vezi želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li Ministarstvo raspolaže podacima o broju žena koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, i koje mere podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su koristile u poslednje tri godine? Ministra Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj želim da pitam koliko je žena osnivača zadruge. Takođe, ministra Đorđevića, zaduženog za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pitam – da li se razmišlja o izradi posebnog programa zapošljavanja i samozapošljavanja i podsticaja ženskog preduzetništva žena u ruralnim sredinama, sa ciljem njihovog ekonomskog osnaživanja, bolje zdravstvene i socijalne zaštite i zaštite porodičnog i svakog drugog vida nasilja. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Gorana Trivana.

Zaštita životne sredine je izuzetno značajna tema u svim razvijenim zemljama sveta, uključujući i zemlje EU, porodice kojoj stremi i naša zemlja.

Pre par meseci smo čuli vest da je Srbija izabrana za kopredsedavajućeg Skupštine UN o zaštiti životne sredine UNEA-5, što je dokaz da se konkretni rezultati koje je naša zemlja postigla u ovoj oblasti prepoznaju i spolja i zato koristim ovu priliku da čestitam ministru Trivanu na tom uspehu.

Nedavno je i predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se u oblasti infrastrukture koja uključuje i oblast zaštite životne sredine očekuje investicije od nekoliko milijardi evra. A upravo juče predsednik Vučić uz prisustvo ministra Trivana, Antića i ministarke Mihajlović položio je kamen temeljac za novu aglomeraciju u Železari Smederevo, čime će se smanjiti količina otpada i zagađenja vazduha u Smederevu. Sve pohvale našim kineskim prijateljima, investitorima Hbis grupi, koji ne samo da misle na svoj profit već i na opstanak 5.000 radnika, 5.000 porodica, kao i na zdravlje građanki i građana Smedereva, i okoline, jer će na ovaj način smanjiti količinu otpada, kao i poboljšati kvalitet vazduha koji Smederevci udišu.

Takođe ministar zaštite životne sredine stalno govori da je najveći izazov za našu zemlju u ovoj oblasti nedostatak kvalitetnih projekata, odnosno projektno-tehničke dokumentacije za značajne projekte u lokalnim samoupravama. Bez projekta se ne mogu koristiti sredstva EU, niti drugih zainteresovanih investitora za sektor zaštite životne sredine. U tom pravcu je i stalni poziv ministra Trivana lokalnim zajednicama da ozbiljno i odgovorno pristupaju izradi projektne dokumentacije. U ovom trenutku jedan od prioriteta jeste upravljanje otpadom i potreba Srbije da se formira preko 20 regionalnih centara za deponovanje i preradu otpada.

Ministarstvo je u protekle dve godine za izradu projektno-tehničke dokumentacije lokalnim samoupravama za sisteme upravljanja otpadom i otpadnim vodama dodelo blizu pola milijarde dinara, od čega je protekle nedelje, takođe radi ostvarenja ovog strateškog cilja ministarstvo opredelilo skoro sto miliona dinara iz Zelenog fonda Republike Srbije i potpisalo ugovore o sufinansiranju regionalnih deponija u Novom Sadu, Novoj Varoši, Somboru i Pirotu. I ovde je u pitanju izrada projektno-tehničke dokumentacije koja je bila slaba tačka u lokalnim zajednicama.

U tom kontekstu želim da postavim pitanje – koje mere i aktivnosti Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalje planira i preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija, i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko poglavlje 27 i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti? Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru. Pitanje se odnosi na oblast medicine rada.

Ministarstvo zdravlja je formiralo Republičku stručnu komisiju za izradu strategije medicine rada, polazeći od potrebe da se na poseban način tretira i zaštiti zdravlje radno sposobnog stanovništva, koje u svakom društvu, pa i u našem, stvara sve vrednosti i materijalna dobra neophodna za život i napredak države i društva. Da bi stvaralo, radno aktivno stanovništvo mora biti zdravo.

U tom smislu, želim da postavim pitanje ministru zdravlja - da li se planira i kada usvajanje strategije medicine rada Republike Srbije za naredni period, koji je sačinila Republička stručna komisija za medicinu rada, koju je formiralo ministarstvo zdravlja?

Da obrazložim. Zdravljem radno aktivnog stanovništva bavi se posebna grana medicine, a to je medicina rada. To je multidisciplinarna grana medicine, koja se bavi, pre svega, prevencijom bolesti i očuvanjem zdravlja radno aktivne populacije, a dobro znamo da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i šesnaest dinara u kurativu. Bavi se i procenom rizika na radnom mestu, prepoznaje opasnosti i štetnosti u radnoj sredini i radnoj okolini, koji mogu ugroziti zdravlje radnika, prevencijom profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i povreda na radu, kao i ocenom radne sposobnosti.

Medicina rada je posle 2010. godine doživela značajne promene. Ranije su veća preduzeća imala svoje takozvane fabričke ambulante, a manja preduzeća jednu zajedničku ambulantu. U tim ambulantama specijalisti medicine rada bili su u svakodnevnom kontaktu sa radnicima, pratili njihovo zdravlje i prepoznavali opasnosti i štetnosti na samom izvoru i tako sprečavali oštećenje zdravlja radnika preventivnim merama.

Danas se zdravlje na radu svodi na prethodne, periodične preglede radnika, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Veliki broj poslodavaca za periodične preglede angažuje službe medicine rada izabrane na tenderu, pa se uglavnom dešava da svake godine druga služba bude pružalac usluga. Tako se gubi kontinuitet u proceni stanja i praćenju zdravlja.

Posledica ovakvog rada veoma često je neadekvatna zdravstvena zaštita i ono što je važnije, nema kontinuiteta u praćenju zdravstvenog stanja zaposlenih, kao i poređanja zdravstvenog stanja sa prethodnim pregledom.

Primera radi, ako je nekom radniku na periodičnom pregledu oštećen sluh, mi nemamo uvid u njegov preventivni karton da bismo uporedili stanje sluha i da li je oštećenje nastalo usled buke na radnom mestu ili je pak to oštećenje sluha postojalo i pre stupanja na to radno mesto.

Naša zemlja imala je jedan od najboljih i najfunkcionalnijih sistema zaštite zdravlja radnika u svetu, koje su u to vreme preuzimale i primenjivale mnoge zemlje, razvijajući na našem modelu svoj sistem medicine rada. Jedna od država koja je kopirala taj sistem je Finska, koja je sada primer dobre prakse u svetu.

U ovom trenutku u Srbiji se veliki broj specijalista medicine rada izjašnjava za izabranog lekara iz straha za svoju egzistenciju, jer RFZO ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Bojim se da ćemo ući u vakum, jer prosečna starost specijalista medicine rada je preko 50 godina i ovaj medicinski kadar postaje deficitaran.

Preporuke EU, kojoj i mi težimo, su da na pet hiljada radnika dolazi jedan specijalista medicine rada. Međunarodne organizacije rada u svojim aktima posebno ističu značaj i mesto službe medicine rada i ne smemo dozvoliti da preventivni rad lekara medicine rada prepustimo tržištu bez državne brige. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.