VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 18 dana i 5 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 26 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Mišljenja sam da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer je predložena dopuna predmet utvrđivanja zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Naime, u članu 41. Predloga zakona propisana je zabrana nelojalne konkurencije, odnosno nepoštene i tržišne utakmice u užem smislu, kao i sprečavanje kršenja kodeksa poslovnog morala. Naime, propisana je privatno-pravna zaštita i taksativno navedeno u čemu se ista sastoji.

Sve ovo je posledica toga da trgovina predstavlja segment privrede u kome je sve veća konkurentnost, konkurentna borba na tržištu i iz tog razloga, ne samo za potrebe analize trgovinske mreže, već i za potrebe upravljanja trgovinom i njenim planiranjem na teritoriji cele zemlje, kao i fer i jednake uslove poslovanja. Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, osnovni cilj Zakona o trgovini je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, kako bi se obezbedili uslovi za što efikasniju tržišnu privredu.

Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike.

Važeći zakon svojom primenom u praksi pokazuje nedostatke i ukazala se i neophodnost donošenja novog zakona, jer bi dopunama i izmenama starog bilo potrebno menjati više od polovine zakonskih rešenja.

Trgovina je okosnica i motor koji treba da vuče našu privredu napred. Zato treba raditi na njenoj modernizaciji, postizanju konkurencije i dati podršku malim i srednjim preduzećima.

Trgovina je proces razmene robe i usluga. Pod trgovinom u užem smislu se podrazumeva komercijalna ponuda robe u zamenu za platežno sredstvo, odnosno novac ili za drugu robu, odnosno robna razmena.

Prava trgovina postoji u slučaju kada u njoj posreduje treća osoba, odnosno trgovac, koji je posrednik između proizvođača i kupca.

U članu 10. ovog Predloga zakona data je precizna definicija trgovine – ona je privredna delatnost koja predstavlja skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti. U članovima od 11. do 13. urađena je osnovna klasifikacija trgovine, kao trgovina na veliko, trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima.

Informatičko doba nameće standarde koje će svi morati da primene u modernom poslovanju. Internet trgovina je sastavni deo elektronskog poslovanja. Imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnim regulisanjem. Da bi se razvila trgovina putem interneta potrebno je ispuniti neke preduslove, a to su pre svega pravna regulativa, poslovna orijentacija, kulturni i tehnološki aspekti tržišta i drugo. Prednosti internet trgovine u odnosu na klasičnu je njena dostupnost 27 časa sedam dana u nedelji, ali postoje i mnoga pitanja koja zbunjuju u vezi ovog načina trgovine. Broj potrošača koji je ovim putem kupovao robu u 2018. godini bio je oko milion i 800 hiljada, međutim, ovi podaci nisu najprecizniji, jer jedan broj trgovaca koristi internet kao jedan ali ne i jedini kanal prodaje, pa se iz raspoloživih baza ne mogu videti precizni podaci.

U Agenciji za privredne registre registrovano je preko 400 privrednih društava za obavljanje kupovine putem pošte i interneta. U budućem periodu treba očekivati značajan rast učešća modernih maloprodajnih formata. Ovim Predlogom zakona napravljena je nova podela trgovine koja je usklađena sa pravima i obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. Bilo je neophodno regulisati gde se u sistemu nalazi prodaja putem tezge, štandova, kioska, specijalnih vozila i slično. Opravdanost donošenja zakona je u tome što su u međuvremenu usvojeni horizontalni propisi kojima se na opšti način reguliše postupak inspekcijskog nadzora i pravila opšteg upravnog postupka, pa je bilo neophodno usklađivanje sa ovim zakonima. Podaci o trgovinskoj mreži do nivoa objekata neophodni su ne samo za potrebe analize trgovinske mreže, već i za potrebe upravljanja trgovinom i njenim planiranjem na teritoriji cele zemlje.

Novim zakonom regulisani su osnovni oblici internet trgovine, kao najzastupljeniji model elektronskog poslovanja. Propisane su obaveze organizatora privredih izložbi i tradicionalnih manifestacija, propisani su uslovi i način nuđenja robe i usluga, detaljno regulisanje internet prodaje i prodaje preko drugih društvenih mreža, suzbijanje sive ekonomije, modernizacija trgovinskog sektora, usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku i druge pozitivne mere, što ukazuje na to da treba usvojiti ovaj Predlog zakona.

Trgovina je inače delatnost koja beleži najveći broj novoosnovanih firmi. U trgovini je zaposleno oko 20% radno aktivnog stanovništva Republike Srbije, a udeo u BDP-u se kreće oko 10%. Trgovina predstavlja segment privrede u kome je sve veća konkurencija. Naime, mnogo je teže prodati nego proizvesti robu. Propisi kojima se uređuje tržište treba da omoguće fer i jednake uslove poslovanja. Jasni i transparentni uslovi će olakšati poslovanje i otvaranje novih privrednih subjekata u ovoj oblasti, a samim tim i povećati broj zaposlenih i dovesti međunarodne trgovinske lance.

Na samom kraju, možemo zaključiti da je zakon dobar i da u danu za glasanje treba glasati za isti, što će poslanička grupa SPS i učiniti. Zahvaljujem.

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, za zaštitu prava na pristup informacijama od javnog značaja odgovoran je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kako mu i samo ime jasno ukazuje, to treba da bude neko od poverenja, neko kome je povereno da štiti ovo pravo i da se postara da se ono poštuje. On je neko ko posreduje između javnosti i pojedinca i organa vlasti. Drugim rečima, da bi građanima bilo jasno, ako potražite neku informaciju koja je u posedu ili pod kontrolom nekog organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili niste zadovoljni istim, onda ćete svoju žalbu uputiti upravo Povereniku. Ovaj naziv se odnosi i na ovaj nezavistan državni organ i na osobu na njenom čelu.

Poverenik je nepristrasan, objektivan, branilac prava i nezavistan od svih drugih državnih organa. Zato i kažemo da je Poverenik nezavistan i samostalan organ.

Funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja kod nas je regulisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji, između ostalog, uređuje i kako se bira Poverenik na čelu istoimenog organa. Ovaj nezavistan organ je zadužen da štiti pravo na slobodan pristup informacijama, a istovremeno i organ koji štiti pravo, privatnost podataka o ličnosti, malo zbunjujuće, pravo na javnost i pravo na privatnost, pravo da se koriste podaci o ličnostima građana koriste se samo u svrhe predviđene zakonom, a u druge svrhe isključivo uz prethodnu pribavljenu saglasnost građana o čijim podacima je reč.

Prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti radi ostvarenja i zaštite javnosti da zna, i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva, regulisano je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Informacije od javnog značaja, u smislu ovog zakona, u članu 2. jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastao u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima bez diskriminacije, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, rasu, veroispovest, nacionalnu i etničku pripadnost. Istim zakonom je definisano i u kom slučaju tražiocu nije dozvoljen pristup informacijama od javnog značaja.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sprovodi dva zakona – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

U ovoj godini se navršava 15 godina od uspostavljanja institucije poverenika i kroz sve ranije izveštaje smo pratili rad i postignuća, kao i probleme sa kojima se ovaj nezavistan organ sreće.

Poverenika bira Narodna skupština, kojoj je on dužan da podnosi godišnji izveštaj o svom radu. Iz izveštaja koji je pred nama, vidi se da je 2018. godina bila rekordna po obimu rada, odnosno po broju predmeta. Rešeno je preko 14.000 predmeta iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, ali i sektora zaštite podataka o ličnosti, jer se veoma često te dve funkcije ukrštaju i budu suprotstavljene. S jedne strane ste dužni da omogućite pristup podacima, ali ste isto tako dužni da zaštitite podatke o ličnosti, kako ne bi neopravdano bili dostupni na način koji vređa ličnost i zalazi u privatni život pojedinca.

Činjenica je da se prema izveštaju koji je pred nama Poverenik sreće sa kadrovskim i materijalnim problemima koji usporavaju rad ove institucije i Poverenik stiče zabranu zapošljavanja kao jedan od ograničavajućih faktora, jer i za Poverenika, kao i za ostale budžetske korisnike važi maksimalan broj zaposlenih.

Suština institucije Poverenika jeste da se građanima i organizacijama koji na lični zahtev ne dobiju odgovor koji su svi korisnici javnih sredstava obavezni da daju, svojim aktivnostima i zakonskim merama pomogne da pred nadležnim organima građani ostvare svoja prava.

Poverenik se u suštini može posmatrati kao neka vrsta kontrolnog mehanizma javnosti rada, korisnika javnih sredstava bilo da su u pitanju lokalne samouprave, državni organi, javne službe ili drugi organi i organizacije.

Zakonom je predviđeno da i lokalne samouprave imaju ovlašćena lica za davanje informacija od javnog značaja, a koje se tiču rada lokalnih organa i lokalnih službi što treba da poboljša javnost rada, organa lokalne samouprave i državnih organa, odnosno čitave javne uprave koja mora biti servis građana.

Nažalost, dešava se da radi nekog ličnog interesa, građani, nevladine organizacije ili drugi tražioci informacija zloupotrebe to pravo, kao što se dešava da nadležni organi često izbegavaju da daju informacije od javnog značaja, koje se tiču njihovog rada. Očigledno je da ni 15 godina prakse nije još uvek stvorilo kulturu obavezu traženja i davanja informacija od javnog značaja. Tako da se tražilac i davalac informacija često posmatraju kao dve strane u sporu.

Naravno, za ovakvim odnosom nema potrebe, jer Poverenik u svakom demokratskom društvu treba da bude institucija koja je medijator između građana i institucija sistema koji treba svojim radom da ublažava i rešava konfliktne situacije koje se odnose na traženje i raspolaganje svim informacijama od javnog značaja kojima se unapređuje javnost rada državnih organa, a time i kvalitet usluga koje državni organi i javne službe pružaju građanima.

Pri tom, državni organi ne treba da na Poverenika gledaju kao na lovca njihovih grešaka, već kao na saradnika koji treba da doprinese stvaranju bolje saradnje sa građanima. Takođe, poverenik treba da u ostvarivanju svoje, zakonom utvrđene funkcije, da na primeran način ukazuje na probleme sa kojima se građani sreću u ostvarivanju svojih prava.

Građani, Poverenik i državni organi su tri strane koje ne treba da budu u sukobu, već niz učesnika koje treba da doprinese s jedne strane ostvarivanju zakonskih prava građana, a s druge strane zakonitom radu državnih organa.

Osvrnula bih se i na zaključak nadležnog odbora iz koga se takođe vidi da je za uspostavljanje pune uloge Poverenika neophodno izvršiti i određene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, što mi kao poslanička grupa SPS podržavamo. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru. Pitanje se odnosi na oblast medicine rada.

Ministarstvo zdravlja je formiralo Republičku stručnu komisiju za izradu strategije medicine rada, polazeći od potrebe da se na poseban način tretira i zaštiti zdravlje radno sposobnog stanovništva, koje u svakom društvu, pa i u našem, stvara sve vrednosti i materijalna dobra neophodna za život i napredak države i društva. Da bi stvaralo, radno aktivno stanovništvo mora biti zdravo.

U tom smislu, želim da postavim pitanje ministru zdravlja - da li se planira i kada usvajanje strategije medicine rada Republike Srbije za naredni period, koji je sačinila Republička stručna komisija za medicinu rada, koju je formiralo ministarstvo zdravlja?

Da obrazložim. Zdravljem radno aktivnog stanovništva bavi se posebna grana medicine, a to je medicina rada. To je multidisciplinarna grana medicine, koja se bavi, pre svega, prevencijom bolesti i očuvanjem zdravlja radno aktivne populacije, a dobro znamo da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i šesnaest dinara u kurativu. Bavi se i procenom rizika na radnom mestu, prepoznaje opasnosti i štetnosti u radnoj sredini i radnoj okolini, koji mogu ugroziti zdravlje radnika, prevencijom profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i povreda na radu, kao i ocenom radne sposobnosti.

Medicina rada je posle 2010. godine doživela značajne promene. Ranije su veća preduzeća imala svoje takozvane fabričke ambulante, a manja preduzeća jednu zajedničku ambulantu. U tim ambulantama specijalisti medicine rada bili su u svakodnevnom kontaktu sa radnicima, pratili njihovo zdravlje i prepoznavali opasnosti i štetnosti na samom izvoru i tako sprečavali oštećenje zdravlja radnika preventivnim merama.

Danas se zdravlje na radu svodi na prethodne, periodične preglede radnika, koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. Veliki broj poslodavaca za periodične preglede angažuje službe medicine rada izabrane na tenderu, pa se uglavnom dešava da svake godine druga služba bude pružalac usluga. Tako se gubi kontinuitet u proceni stanja i praćenju zdravlja.

Posledica ovakvog rada veoma često je neadekvatna zdravstvena zaštita i ono što je važnije, nema kontinuiteta u praćenju zdravstvenog stanja zaposlenih, kao i poređanja zdravstvenog stanja sa prethodnim pregledom.

Primera radi, ako je nekom radniku na periodičnom pregledu oštećen sluh, mi nemamo uvid u njegov preventivni karton da bismo uporedili stanje sluha i da li je oštećenje nastalo usled buke na radnom mestu ili je pak to oštećenje sluha postojalo i pre stupanja na to radno mesto.

Naša zemlja imala je jedan od najboljih i najfunkcionalnijih sistema zaštite zdravlja radnika u svetu, koje su u to vreme preuzimale i primenjivale mnoge zemlje, razvijajući na našem modelu svoj sistem medicine rada. Jedna od država koja je kopirala taj sistem je Finska, koja je sada primer dobre prakse u svetu.

U ovom trenutku u Srbiji se veliki broj specijalista medicine rada izjašnjava za izabranog lekara iz straha za svoju egzistenciju, jer RFZO ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Bojim se da ćemo ući u vakum, jer prosečna starost specijalista medicine rada je preko 50 godina i ovaj medicinski kadar postaje deficitaran.

Preporuke EU, kojoj i mi težimo, su da na pet hiljada radnika dolazi jedan specijalista medicine rada. Međunarodne organizacije rada u svojim aktima posebno ističu značaj i mesto službe medicine rada i ne smemo dozvoliti da preventivni rad lekara medicine rada prepustimo tržištu bez državne brige. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 26.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:13