VESNA IVKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1960. godine. Živi u Smederevu.

Po zanimanju je lekar specijalista medicine rada.

Bila je direktorka Doma zdravlja u Smederevu i potpredsednice lokalnog SPS-a.

Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 06. oktobra 2016. godine.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabrana za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 24.07.2020, 11:38

Osnovne informacije

Statistika

  • 60
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 26 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 5 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 7 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, tj. Projekat „Hitan odgovor Republike Srbije na Kovid-19“ između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora.

Ono što je karakteristično za ove sporazume o kojima ću danas govoriti, jeste činjenica da oni imaju za cilj poboljšanje života građana Republike Srbije i zaštita onog najvrednijeg kod čoveka - zaštite zdravlja. Međunarodna banka za obnovu i razvoj ponudila je paket neposredne podrške kroz zajmove kako bi pomogla zemljama u njihovim naporima da odgovore na krizu nastalu usled izbijanje epidemije bolesti Kovida-19, koja se pretvorila u globalnu pandemiju.

Ovaj projekat će dopuniti tekuća aktivnost i investicije kako bi se još bolje odgovorilo na ovu krizu konkretno. Konkretno, projekat će finansirati aktivnosti koje imaju za cilj odgovor na pretnju koju predstavlja Kovid-19 i na jačanje nacionalnog zdravstvenog sistema, u cilju podizanja nivoa pripravnosti u Republici Srbiji.

Projekat je strukturiran kroz sprovođenje aktivnosti podeljenih u dve osnovne komponente. Komponentom jedan predviđeno je finansiranje sledećih aktivnosti. Navešću sve aktivnosti da bi građanima Republike Srbije bilo jasno o čemu se radi i gde će novac biti potrošen. To su: detekcije slučajeva, potvrda zaraze, praćenje kontakta, evidencija izveštavanja kroz jačanje sistema nadzora bolesti, nacionalnih referentnih laboratorija i laboratorija u sektoru javnog zdravlja i epidemioloških kapaciteta za rano otkrivanje i potvrđivanje slučajeva, pružanje podrške epidemiološkim istraživanjima, jačanju kapaciteta za procenu zdravstvenog rizika, kao i podrška jačanju informacionog sistema za upravljanje u zdravstvenom sektoru i pravovremena razmena informacija.

Projekat će omogućiti uspostavljanje dve dodatne regionalne Kovid-19 laboratorije u okviru Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu i Klinički centar u Kragujevcu, sa kapacitetom od 1000 uzoraka na dan, što će povećati ukupne kapacitete testiranja u Srbiji. Projektom će se omogućiti nabavka dodatne zaštitne opreme na osnovu potreba koje utvrđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, integraciju svih SARS-Kov-2 laboratorija u zdravstveni informacioni sistem, kako bi se stvorio sveobuhvatni elektronski sistem nadzora nad Kovidom-19.

Ono što će zaštiti građane Republike Srbije je uspostavljanje brzog testiranja na aerodromu Nikola Tesla Beograd i aerodromu Konstantin Veliki u Nišu, kao i na odabranim graničnim prelazima za putnički saobraćaj. Naravno, uz potpunu bezbednost testiranih u odvojenim punktovima za testiranje, obučeno osoblje sa zaštitnom opremom za postupanje sa građanima kod kojih se pokaže pozitivan test i njihov prevoz do izolacionih centara.

Napominjem da u ovu prvu komponentu spadaju i izrada smernica za sprovođenje faznih mera, promovisanje i sprovođenje mera i podizanje svesti građana, a naročito na osetljive grupe zajednice, uključujući i romsku populaciju, korisnike sigurnih kuća, zatvorenike i druge osetljive grupacije.

Pomenuću i sprovođenje obuka, seminara i simpozijuma za medicinske radnike radi pružanja optimalne nege, lečenja i profilakse. Naročito je važan segment koji se ogleda u jačanju kapaciteta bolničkog lečenja uspostavljanjem i renoviranjem specijalizovanih jedinica u odabranim bolnicama, izradu strategije za povećanje dostupnosti bolničkih kreveta, podršku jedinicama intenzivne nege, podršku u cilju jačanja sistema za upravljanje i odlaganje medicinskog otpada.

Ono što bih ja dodala, to je da se u ovoj komponenti nađe i podrška i jačanje primarne zdravstvene zaštite koju smo nepravedno potcenili, jer preventivna medicina i ulaganje u nju smanjuje atak na sekundarnu i tercijalnu zaštitu. Na kraju krajeva, uvek je nešto bolje sprečiti nego lečiti, što je i cilj preventivne medicine.

Druga komponenta ovog projekta ukazuje na upravljanje implementacijom i praćenje evaluacija projekta, kojom će se baviti jedinica za koordinaciju projekta koji je uspostavljen u okviru Ministarstva zdravlja, a Ministarstvo zdravlja biće zaduženo za sveukupnu koordinaciju i sprovođenje projekta u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i mrežom Instituta za javno zdravlje.

Ovaj sporazum je potpisan 29. maja 2020. godine u Beogradu, a iznos zaduženja odobren od strane banke je 92 miliona evra. Na pregovorima je definisano da sporazum o zajmu predviđa korišćenje mehanizma retroaktivnog finansiranja, koji podrazumeva refundaciju troškova i sredstava zajma u maksimalnom iznosu od 36 miliona evra, u cilju nadoknade za sva plaćanja koja su izvršena po osnovu suzbijanja posledica nastalih usled pandemije, pa i pre potpisivanja sporazuma, počev od 1. marta 2020. godine.

Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, odnosno podrška naporima Republike Srbije na ublažavanju posledica pandemije Kovida-19. Cilj ovog zajma je da pruži finansijsku podršku budžeta Republike Srbije, jer će se ovim sredstvima pokrivati vanredni operativni troškovi zdravstvenih usluga i nabavka opreme i potrošnih materijala potrebnih za rešavanje vanredne situacije izazvane pandemijom. Zahvaljujući ovom zajmu mi ćemo očuvati održivost socijalnih investicija i otkloniti nedostatke u tokovima finansiranja, a time smanjiti i troškove iz budžetskih sredstava.

Podsećanja radi, dana 15. marta 2020. godine, u Republici Srbiji je doneta Odluka o proglašenju vanrednog stanja zbog suzbijanja zarazne bolesti Kovida-19, a nakon toga i čitav niz mera koje su imale za cilj suzbijanje širenja korona virusa i očuvanje zdravlja stanovništva. Kako bi u najmanjoj mogućoj meri odgovorila ovom izazovu, država je povećala obim nabavki i potrošnog medicinskog materijala i opreme, pre svega zaštitnih maski, zaštitnih odela, dezinfekcionih sredstava, respiratora, ventilatora, a i druge opreme. Pristupilo se i otvaranju privremenih bolnica za prihvat obolelih, izgradnji i renoviranju postojećih laboratorija i bolnica. Odgovor države i Vlade Republike Srbije je bio pravovremen, dobar i adekvatan novonastaloj situaciji. Iako neprijatelja nevidljivog golim okom nismo dobro poznavali, od prvog dana smo znali da nošenje maski i fizička distanca i pojačana lična i higijena ličnog i radnog prostora daju rezultate.

Navedeni sporazum o zajmu potpisan je u Beogradu 27. maja 2020. godine i u Parizu 10. maja 2020. godine. Ovim sporazumom biće pružena podrška zdravstvenom sektoru za pokriće uvećanih troškova za nabavke sanitetskog materijala, lične zaštitne opreme, medicinske opreme i drugog potrošnog medicinskog materijala koji je bio neophodan da bi se preduzele sve zaštitne mere u zdravstvenim ustanovama. Jednom rečju, krajnji korisnici zajma biće građani Republike Srbije, posebno osobe zaražene virusom, a i svi ostali korisnici zdravstvenih usluga, kao i zdravstveni radnici.

Iz tog razloga apelujem na svoje kolege da za Okvirni sporazum, kao i za prethodni o kome sam govorila svakako treba glasati, jer ova borba je borba koja treba da bude jedinstvena svih nas.

Ova borba jednostavno je borba sa golim okom nevidljivog neprijatelja koji je zavladao svetom i ona košta. Košta nas izgubljenih života pre svega, a i finansijski. Borba će trajati niko ne zna do kada, ali će isto tako da iscrpi i finansijski državu. Zato su sredstva od zajma u ovoj borbi više nego ikada potrebna i, kako je moj uvaženi kolega Đorđe Milićević rekao, u ovoj borbi stvarno moramo biti svi jedinstveni.

Sredstva zajma biće u iznosu od 200 miliona evra i na raspolaganju su Republici Srbiji u 2020. i 2021. fiskalnoj godini. Moram da naglasim da ovakvom vrstom zajma nije moguće finansirati plate i slične nabavke i naknade, kao ni finansijske troškove, kao što su razne vrsti taksi, naknada i drugo. Ministarstvo finansija će, kao telo koje je odgovorno za sprovođenje projekta, biti zaduženo za komunikaciju sa bankom, koordinaciju sa Ministarstvom zdravlja i Republičkom fondom za zdravstveno osiguranje i vršiće kontrolu namenskog trošenja sredstava, o čemu će dostavljati periodične izveštaje banci.

Na kraju, podsećam da u danu za glasanje glasamo za predloge ovih zakona, kao što će to učiniti i poslanička grupa SPS. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i uvaženi saradnici ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, današnja sednica Narodne skupštine je posvećena raspravi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, sa ciljem da se zakon donese po hitnom postupku, kako bi se obezbedio dodatni pravni okvir za još efikasnije sprečavanje štetnih posledica Kovida 19 po život i zdravlje ljudi, tj. građana Republike Srbije.

U ratu smo sa nevidljivim neprijateljem, i ne samo mi, već čitav svet. Ne vidimo ga golim okom, ne poznajemo ga dovoljno i nemamo adekvatno oružje protiv njega. Uprkos tome, Srbija je do sada dobijala bitke. Ali, nažalost, rat još nije gotov. Čini se da je još opasniji. Jedini način da izdržimo ovo ratno stanje sa virusom je da budemo disciplinovani, da primenjujemo mere zaštite, lične higijene i fizičke distance, bar dok nam ne stigne adekvatno medicinsko oružje.

Pandemija je dovela do globalnih socioekonomskih poremećaja u čitavom svetu. Uporedo sa njom, počela je da se javlja, mogli bismo reći, infodemija, tj. učestalo širenje lažnih vesti internetom i teorija zavere, vezanih za ovo oboljenje, koje je postalo javna zdravstvena pretnja na globalnom nivou.

Naša zemlja se od početka pandemije rukovodila strukom, praksom, naukom i preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Pandemija i dalje traje, i to sa eksponencijalnim rastom broja obolelih od kovida i bojim se da u ovom trenutku nije moguće predvideti koliko će trajati. Zdravstveni radnici su suočeni sa izuzetnim svakodnevnim opterećenjima, moralnim dilemama i emocionalnim stresovima.

Pitanje je kolike su granice izdržljivosti zdravstvenih radnika i zdravstvenog sistema, a da ne dođe do njegovog kolapsa. Zato je jedini način da dobijemo rat sa ovim nevidljivim neprijateljem zajednička borba svih nas da zbijemo redove, nošenje maski, fizička distanca, izbegavanje kontakta, proslava i veselja, bar dok ne oslabi intenzitet ovog virusa i stekne se kolektivni imunitet.

Kada sve ovo prođe, biće i veselja, biće i proslava i slavićemo pobedu nad ovim neprijateljem. Oslobodićemo se i ovog agresora, jer su Srbi poznati kao narod koji je uvek vodio oslobodilačke ratove.

Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uređena su posebna zdravstvena pitanja koja se odnose na zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je, naglasiću, od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Ovim izmenama se obezbeđuje okvir za sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, nadzor kao i druga pitanja od značaj za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Zarazna bolest je bolest uzrokovana specifičnim uzročnim agensom koje nastaje kao posledica prenosa tog agensa ili njegovih toksičnih produkata za zaražene osobe ili drugog rezervoara na osetljivog domaćina, bilo direktno sa osobe na osobu ili indirektno preko zagađene hrane, predmeta, prelaznog domaćina, lektora ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja kontaminirana uzročnikom zaraze.

Predlog izmena i dopuna ovog zakona ima za cilj bolju kontrolu protiv epidemijskih mera i sprečavanje daljeg širenja epidemije. Mere koje postoje su dobre, ali nastaje problem njihovog sprovođenja i nepoštovanja, što nažalost rezultira sve većim brojem zaraženih u toku poslednjih nekoliko nedelja. Alarmantna je i jučerašnja brojka, a to je preko 3.500 zaraženih u jednom danu, 21 preminuli, na respiratoru 143 osobe, blizu 3.000 hospitalizovanih.

Zdravstveni kapaciteti i kovid bolnice su pune. Dakle, virus se ne šali, a naši lekari neumorno i danonoćno rade. Ceo zdravstveni sistem je prenapregnut, a očigledno je da ga možemo sačuvati disciplinovanim ponašanjem.

Kada su konkretna rešenja u pitanju kratko ću ih komentarisati. Tako se 1. članom ovog predloga dopunjuje 2. član važećeg zakona tako što se uvodi obaveza lične zaštite od infekcije, zatim uvode kućna izolacija i karantin kao protiv epidemijske mere.

Ovde napominjem da svaki pojedinac mora snositi odgovornost prema svom zdravlju, jer podsetiću iako svi to znamo da je zdravlje najveće bogatstvo. Setimo se šta pojam znači samo kada ga izgubimo. Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu, da ozdravi. Zato jedan apel svim građanima da čuvamo ovo bogatstvo dok ga imamo. Samo zdrav čovek može doprineti sebi i svojoj porodici i biti koristan član državnoj zajednici.

Pravo na zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava. Zato sistem zdravstven zaštite mora biti efikasan i pružiti kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u potpunosti uvažavajući vrednosti i ljudsko dostojanstvo. Međutim, naš zdravstveni sistem postaje sve opterećeniji i bojim se da će zdravstveni kapaciteti biti popunjeni, a zdravstveni kadar premoren, te će trpeti i non-kovid pacijenti, tj. pacijenti oboleli od hroničnih ne zaraznih bolesti kojim je neophodna kontinuirana zdravstvena zaštita.

Do sada je zdravstveni sistem Republike Srbije pokazao spremnost profesionalnost, stručnost, jer se zdravstveni radnici širom zemlje danonoćno i bez predaha bore za svaki život stručno i posvećeno. Vlada Republike Srbije pomogla je u funkcionisanju ovog sektora opremanjem i otvaranjem kovid bolnica, nabavkom medicinskih aparata naročito respiratora, zaštitnim sredstvima, dezinfekcionim sredstvima, zapošljavanjem zdravstvenih radnika i drugim merama.

To je do sada rezultiralo nesmetanim funkcionisanjem zdravstvenog sistema i privrede. Dokaz za to su i zvanični pokazatelji MMF-a i Evropske komisije da je Srbija najbolja u Evropi po padu BDP-a, a taj pada iznosi samo 1,5%. U članu 5. Zakona o zaštiti zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti naveden je spisak zaraznih bolesti po kategorijama i posebna zdravstvena pitanja nad kojima se sprovodi epidemiološki nadzor i protiv kojih se primenjuju mere i sprečavanje i suzbijanja zaraznih bolesti. S obzirom da je Kovid 19 bolest koju izaziva virus SARS-KoV-2, nova zarazna bolest članom 2. Predlogom ovog zakona stavljen je na spisak u kategoriju i ostale bolesti u dodatnoj šestoj alineji.

U članu 4, 6, 8. definisano da se kao posebne mere dodaju kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima i lična zaštita od infekcije, definiše se pojam kućne izolacije kada se primenjuje i ko je nalaže i obaveštava dalje nadležne organe, definiše se pojam karantina u kućnim uslovima, kada se primenjuje, ko ga nalaže i ko ga primenjuje.

Što se tiče člana 9. ovog predloga zakona spominje se preporučena ili obavezna imunizacija protiv te zarazne bolesti. Ovde ću izneti svoj stav koji se poklapa i sa stavom predsednika moje partije, ne zato što je to predsednik rekao, već što je to i moj lični stav, a to je da imunizacija, ali onom vakcinom koja će zadovoljiti kriterijume Svetske zdravstvene organizacije, da vakcina mora da bude bezbedna i efikasna i da mišljenje da struka.

Članom 10. ovog predloga posle člana 46. postojećeg zakona dodaje se i član 46a koji definiše pojam lične zaštite od infekcije, mere lične zaštite koje se moraju pridržavati svi građani, pravna lica i preduzetnici i ko vrši sprovođenje kontrolu istih.

Inspekcijskim nadzorom nad primenom ovog zakona i drugih propisa i opštih akata u članu 73. postojećeg zakona vrši Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora i da je ono sada član 17. Predloga ovog zakona može izdati prekršajni nalog.

Takođe se dodaju novi stavovi koji propisuju da za slučaj proglašenje epidemije od većeg epidemiološkog značaja širih razmera kao povereni posao vrši jedinica lokalne samouprave preko komunalnih inspektora, a i komunalna milicija u onim lokalnim samoupravama u kojima je obrazovana.

Ovde ću se zaustaviti na trenutak i reći da alternative nema. S obzirom da nema dovoljno sanitarnih inspektora, nemamo dovoljan broj ljudi za nadzor, ovo je privremeno, prelazno rešenje dok traje pandemija.

Članom 20. ovog predloga zakona posle člana 85. postojećeg zakona dodaje se i član 85a kojim su propisane novčane kazne za pravna lica, preduzetnike, odgovorna lica u pravnom licu, za primenu mera lične zaštite od infekcije kao i fizička lica.

Lično sam protiv kazni za naše građane, jer veće kazne nema od one da se razbolite, ali ovo je očigledno jedini način da se striktno sprovode mere zaštite jer ovaj talas broja obolelih koji eksponencijalno raste očigledno je dokaz popuštanja discipline u sprovođenju mera. Velikom brzinom popunjavaju se zdravstveni kapaciteti i preti nam kolaps zdravstvenog sistema.

Ono što sada posle toliko vremena i dalje ne znamo mnogo o ovom virusu, a ono što sigurno znamo, to je da disciplinovanost i primena mera zaštite daje dobre rezultate i zato treba apelovati na građane da sve kontakte treba svesti na minimum. S obzirom na broj zaraženih veća je verovatnoća da ćete doći u kontakt sa zaraženom nego sa ne zaraženom osobom. Poznato nam je i to da i osobe koje su bile zaražene koronom nemaju trajni imunitet te se opet mogu zaraziti, jer još uvek nam je nepoznato koliko traje imunitet posle zaražavanja kao i koje su dugotrajne posledice po zdravlje onih koji su preležali kovid.

Zato dragi građani, ne dozvolite da vas kažnjavaju i zato poštujte sve mere, jer nema veće kazne od one da se razbolite i eventualno završite na respiratoru, a možda dođe i do smrtnog ishoda. Čuvajte sebe i svoje bližnje jer tako čuvate i zdravstveni sistem kako bi nam bio na usluzi i pružao zdravstvenu zaštitu i nekovid pacijentima.

I ovo će proći. Kada? Niko ne zna odgovor, ali treba sačuvati zdravlje kako fizičko tako i mentalno. Sačuvati zdravstveni sistem, sačuvati ekonomiju kako bi se život nastavio i posle korone. Do sada nam je dobro išlo i to mnogo bolje nego nekim drugim razvijenim zemljama i zemljama u regionu. Pokazalo se da je ispravnost ulaganja u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu opravdano tokom ove pandemije. Nadam se da će se i posle pandemije nastaviti ulaganje u zdravstveni sektor što dokazuje i činjenica da je najvažnije od šest prioriteta Vlade Republike Srbije jačanje zdravstvenog sistema, što govori u prilog tome da shvatamo značaj jakog zdravstvenog sistema za zdravlje nacije.

Mi građani Republike Srbije moramo se pridržavati propisanih epidemioloških mera i naučiti da menjamo prioritete i životne navike. Celo čovečanstvo zbog globalne pandemije menja smer budućnosti, menja zdravstvenu, socijalnu i ekonomsku sliku. Ako hoćemo da nam ta budućnost bude izvesna moramo donositi kvalitetne zakone u ovom visokom domu. Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, svedoci smo vremena kada se celo čovečanstvo zbog globalne pandemije Kovida-19 nalazi na prekretnici koja menja smer budućnosti, menja ekonomsku, socijalnu i zdravstvenu sliku čovečanstva.

Ako hoćemo da nam ta budućnost bude izvesna, a ne neizvesna moramo se boriti za svakog građanina Republike Srbije, kako u prvim redovima u zdravstvenim ustanovama i čitavom zdravstvenom sistemu, tako i u donošenju dobrih zakonskih rešenja u ovom visokom domu kojima se omogućava prvovremeni i adekvatan odgovor na sve izazove koje ovaj opasan virus nosi. Iz tih razloga su novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđena dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled posledica izazvanih korona virusom, a korona nije ostavila posledice samo po zdravlje već i po ekonomiju svih zemalja sveta.

Najvažniji faktori koji su doveli do izmene u visini i strukturi budžetskih prihoda u Srbiji, a što se iz rebalansa vidi jesu između ostalog kraći i blaži efekti delovanja najtežih epidemioloških mera, odnosno zabrana kretanja i obavljanja određenih aktivnosti i brže uspostavljanje unutrašnjih i međunarodnih ekonomskih tokova blaži pad privredne aktivnosti u odnosu na predviđen sa značajnim izmenama u strukturi BDP-a, mada je on daleko bolji u zemljama u regionu i u odnosu na druge evropske zemlje, izostanak tranzitnog saobraćaja, drastičan pad broja inostranih turista i drugo.

Što se tiče epidemioloških mera tu ću se zaustaviti sa par komentara. Prvo, moram priznati da nam je dosada u ovoj borbi sa pandemijom jako dobro išlo, bar u prvom i drugom talasu čak mnogo bolje zemljama u okruženju u Evropi, podsetiću na hodogram dešavanja.

Prvi slučaj Kovida-19 registrovan je u Srbiji 6. marta 2020. godine. Uvođenjem policijskog časa, koji se pokazao opravdanim na samom početku, sačuvali smo ne samo našu stariju populaciju i hronične bolesnike, već i dobili na vremenu da opremimo bolnice, kako smeštajnim kapacitetima, tako i aparatima, trakama za testiranje i zaštitnim sredstvima. Sve ovo sam navela radi podsećanja o opravdanosti uvođenja ovih epidemioloških mera čime smo izbegli neke loše scenarije poput onog u Italiji.

U aprili mesecu usvojen je prvi rebalans budžeta za 2020. godinu. Program ekonomskih mera omogućio je neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije po privredu i građane. Vlada Republike Srbije je na vreme reagovala merama vrednim oko 5,8 milijardi evra za sprečavanje negativnih ekonomskih posledica korona virusa što je 12,5% našeg BDP-a. Prema najnovijim vestima Srbija je najbolja u Evropi što se tiče pada BDP, što su zvanično pokazala najnovije prognoze MMF-a i Evropske komisije.

Naime, Srbije beleži pad od samo 1,5%. Drugim rebalansom budžeta za 2020. godinu, o kome upravo diskutujemo, predviđeni su ukupni budžetski prihodi za 46,5 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila meseca. Toliko o brojevima i neću se više baviti njima, već su moje kolege dovoljno o brojevima pričale, već ciljevima koje treba da ispuni usvajanje ovog rebalansa.

Rebalansom budžeta obuhvaćena je i planirana pomoć i podrška zdravstvenom sektoru. Povećani su transferi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, za nabavku neophodne opreme i lekova u cilju sprečavanja širenja bolesti i obezbeđena kvalitetnija zdravstvena zaštita za sve građane Republike Srbije.

Ne zaboravimo povećanu potrošnju sredstava za dezinfekciju, ličnu zaštitnu opremu, opremanje kovid bolnica, ishranu bolesnika, izgradnje bolnice u Kruševcu i Beogradu, sredstva za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije, kao i opremanje i renoviranje mnogih zdravstvenih ustanova.

Obuhvaćeno je i povećanje plata zdravstvenim radnicima, kao i planirana isplata jednokratne novčane pomoći zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000,00 dinara. Prijem u radni odnos oko 3.300 zdravstvenih radnika, zbog povećanog obima posla u zdravstvenom sektoru, zahteva i povećan obim sredstava za njihove plate, kao i prevoz do radnog mesta što nije bilo planirano budžetom za 2020. godinu.

Moram da naglasim da mi je posebno drago, kao zdravstvenom radniku, što je premijerka u svom ekspozeu navela kao najvažniji od šest prioriteta nove Vlade jačanje zdravstvenog sistema Republike Srbije što govori u prilog tome da shvatamo značaj jakog zdravstvenog sistema za zdravlje nacije.

Ispravnost ulaganja u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu pokazala se opravdanom više nego ikada tokom ove pandemije protiv koje se Srbija bori uspešnije nego mnoge bogatije i razvijenije zemlje. Zdravstveni sistem Republike Srbije pokazao je spremnost, profesionalnost, stručnost na koju svi mi treba da budemo ponosni. Naši zdravstveni radnici širom zemlje bore se danonoćno bez predaka za svaki život stručno i posvećeno i požrtvovano.

Zato koristim priliku da se zahvalim svim svojim kolegama, medicinskim tehničarima, pomoćnom osoblju i ostalim medicinskim radnicima koji su heroji ne ove godine već ovog veka.

Raduje me podatak da će jedan od apsolutnih prioriteta Vlade pored uvećanja plata zdravstvenim radnicima biti i ulaganje značajnih sredstava za edukaciju, medicinsku opremu kao i poboljšanje uslova u kojima zdravstveni radnici rade. Ulagaće se i dalje u zdravstvenu infrastrukturu u koju se u zadnjih par godina značajno ulagalo. Širom Srbije grade se i obnavljaju domovi zdravlja, opšte bolnice i zdravstveni centri koji će povećati naše zdravstvene kapacitete.

Podsećanja radi podaci Svetske banke nam pokazuju da je nivo potrošnje za zdravstvo u Republici Srbiji na mnogo višem nivou od zemalja u regionu, čak i iznad nivoa razvijenih evropskih zemalja. Nameće se zaključak da se ne može reći da se u naše zdravstvo ne ulaže dovoljno. Da može bolje, naravno da može, jer funkcionalno zdravstveni sistem za koji se odvaja dovoljno novca svakako će se suočiti sa svim zdravstvenim izazovima sa mnogo manje problema kada ima dovoljno sredstava za nesmetano funkcionisanje.

Nadam se da će i posle korone vrednosti značaja našeg zdravstvenog sistema kao i to da ćemo naučiti da promenimo prioritete i životne navike. I ovo će proći, ali da bi prošlo potrebno je da svi mi građani Republike Srbije poštujemo mere i sačuvamo svoje zdravlje kako fizičko tako i mentalno, time čuvamo i sebe i zdravstveni sistem koji treba da brine ne samo o kovid bolesnicima već i pruža zdravstvene usluge druge vrste ako se za tim ukaže potreba.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2019.

Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 14.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68296.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Poslanički dodatak Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
- Dom zdravlja, Smederevo (Lekar) Republika Mesečno 69857.00 RSD 04.01.1993 - 05.10.2016.