Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vesna Ivković

Vesna Ivković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao i čitav svet zahvaćen opakim virusom Kovid-19, koji je potpuno izmenio lice naše planete. U ovoj svojevrsnoj humanitarnoj krizi globalnih razmera Srbija je pokazala da je stabilna i organizovana država koja brine o svojim građanima i njihovim interesima, ali i da je spremna da pomogne drugima.

Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen odgovornosti i mogućnost prilagođavanja novonastalim okolnostima. Za razliku od mnogih mnogo razvijenih zemalja, Srbija je uspela da se izbori sa ovom opakom zarazom, o čijem poreklu i o načinu lečenja se još uvek nedovoljno zna.

Mere Vlade Republike Srbije i uvođenje vanrednog stanja su već dali rezultate, što pokazuje svakodnevno smanjenje broja obolelih i broja smrtnih ishoda. Sve mere donete su na predlog struke koja je bila u sastavu Kriznog štaba, koja je sa Vladom činila dobar i kompletan tim. To potvrđuju činjenice da smo upravo tim merama optimalno sačuvali i zdravlje građana i naš zdravstveni sistem, koji je pokazao izuzetno fleksibilnost, odgovornost i posvećenost.

Kao lekar želim da se zahvalim svim svojim kolegama i ostalim zdravstvenim radnicima, ali i svom ostalom osoblju zaposlenom u zdravstvu, koji su nad čovečanskim naporima uspeli da suzbiju ovu pandemiju. Zato ne smemo da zaboravimo ovaj društveni sektor kada sve ovo prođe. Treba ga jačati i podizati na viši nivo i mnogo više ceniti ljude koji se brinu o našem zdravlju i građanima vratiti poverenje u lekare i zdravstvo Srbije.

Treba obezbediti i stimulativne uslove za zapošljavanje mladih zdravstvenih radnika, lekara, medicinskih tehničara koji su i ovoga puta podneli ogroman teret. Zdravstveni sistem je nažalost urušavan posle 2000. godine, ali je poslednjih godina ojačao i istinski izdržao ovaj veliki zdravstveni izazov kakav svet ne pamti. Ovo samo potvrđuje da je državno zdravstvo nastalo na tekovinama socijalizma u kome svaki građanin ima pravo da se leči, položilo ispit zrelosti za razliku od mnogih jačih kapitalističkih zdravstvenih sistema. Za takav sistem se upravo zalaže i Socijalistička partija Srbije kojoj pripadam.

Ponosni smo na tu tekovinu koju danas niko ne može da osporava. Vlada je osmislila paket zdravstvenih i paket ekonomskih mera koje su sprovođenje za vreme vanrednog stanja. Najveći efekat svakako su dale mere izolacije i distance. Naši građani su ozbiljno shvatili čitavu situaciju i težinu mogućih posledica po zdravlje stanovništva. Posebnim i pojačanim merama bili su obuhvaćeni naši najstariji građani. Mere su bile teške, ali neophodne radi zaštite zdravlja i života naših građana.

Želim posebno da istaknem da je Srbija od početka pojave pandemije brinula i o svojim građanima koji su se zatekli u inostranstvu, odnosno širom sveta. Sve pohvale ;inistarstvu spoljnih poslova na čelu sa ministrom Ivicom Dačićem i Vladi Republike Srbije koja je humanitarnim letovima i drugim saobraćajnim koridorima organizovala povratak u Srbiju preko 15 hiljada naših građana sa svih strana sveta. To nije bilo jednostavno, jer su mnogi aerodromi bili zatvoreni.

Takođe, iz Srbije su posebnim letovima vraćeni strani državljani u svoje matične države, među njima su bile i brojne diplomate posle čega je usledila zahvalnost mnogih država i državnika našem ministru spoljnih poslova Ivicu Dačiću.

Osećam potrebu da se u ime poslaničke grupe SPS zahvalim svima koji su svakodnevno radili tokom vanrednog stanja. To su, pored zdravstvenih radnika, i policajci, vojnici, rudari, trgovci, apotekari, naši poljoprivrednici, vozači i svi ostali koje možda nisam pomenula, kako bi omogućili normalan život u ovakvim vanrednim uslovima.

Ukidanje vanrednog stanja je rezultat stvorenih epidemioloških uslova za to. Time što ukidamo vanredno stanje ne znači da se ukidaju sve mere, ostaju na snazi mere socijalnog distanciranja, zbrana većih okupljanja i mere pojačane higijene.

Verujem da će sve ovo što nas je zadesilo uticati na sticanje navika da više brinemo o svom zdravlju, podižemo imunitet, brinemo i higijeni i čuvamo svoju planetu. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice.

Ova Konvencija zaključena je u Hagu 23.11.2007. godine, tzv. Haška konvencija sa željom da se unapredi saradnja između država u pogledu međunarodnog ostvarivanja izdržavanja dece i članova porodice, kao i zbog potrebe da postupci daju rezultate, da su dostupni, brzi, delotvorni, ekonomični i iznad svega pravični.

Međunarodno ostvarivanje izdržavanja, trenutno je kod nas regulisano Konvencijom UN o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu od 20.6.1956. godine, tzv. Njujorška konvencija.

Konvencija o pravima deteta predstavlja najznačajniji međunarodni dokument u oblasti prava deteta, usvojena 20.11.1989. godine na Generalnoj skupštini UN. Njome su utvrđena sva ljudska prava koja se tiču deteta.

Ovaj dokument predstavlja najšire prihvaćeni pravni instrument za zaštitu ljudskih prava. Konvenciju o pravima deteta do sada je ratifikovalo 196 država sveta. Republika Srbija je ratifikovala ovu konvenciju 18.12.1990. godine.

Praksa je ukazala na slabost ove Konvencije, te se pristupilo izradi novog dokumenta. Treba istaći da su UN odlučile da daju punu podršku Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo pri izradi Haške konvencije.

Prednosti Haške konvencije su sledeće: standarizovan i moderan sistem saradnje između država u ovoj oblasti, jedinstven centralni organ koji prima i šalje zahteve, standardizacija potrebnih dokumenata, obaveza centralnih i drugih organa da postupaju brzo, precizno i obaveštavaju o statusu zahteva i druge prednosti.

Posvećenost najboljim interesima svakog deteta, nediskriminacija, pravo na život, zdravstvenu negu, školovanje, pravni, građanski i socijalni servis mora biti

Imperativ svake države na svetu.

U prethodnom periodu Vlada Republike Srbije je posvećeno radila na punoj primeni zakona koji se tiču prava deteta. Prava deteta, deo su zakona iz sistema obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, unutrašnjih poslova, pravosuđa i dečije zaštite.

U Srbiji Vladin savet za prava deteta koordinira aktivnostima u ovoj oblasti. Napominjem da je ovaj Savet pokrenuo inicijativu za donošenje novog nacionalnog plana akcije za decu kojim će se definisati dugoročna politika i utvrditi osnovni zadaci u zaštiti i unapređenju prava deteta u Srbiji u narednih 10 godina.

Kada već danas govorimo o deci, na trenutak ću se osvrnuti i ukazati na težak položaj dece pripadnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Ne samo da im je ograničena sloboda kretanja, već žive sa strahom od neizvesne budućnosti. Evropa mora da misli o toj deci kojoj je uskraćeno srećno i bezbedno detinjstvo.

Najbolji interesi svakog deteta moraju biti od primarnog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece, da svako dete bez obzira na versku, nacionalnu, rasnu pripadnost i socijalni status ima pravo na životni standard koji odgovara njegovo fizičkom, mentalno, duhovnom, moralnom i socijalnom statusu, da roditelji ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno dužnost da obezbede uslove života neophodne za razvoj deteta.

Zato bi ratifikacija ove Konvencije omogućila preduzimanje svih odgovarajućih mera, kako bismo obezbedili naplatu potraživanja za izdržavanje, kako deteta od strane roditelja ili drugih odgovornih lica, tako i izdržavanja drugih članova porodice od strane lica koja žive u drugoj državi u odnosu na državu u kojoj živi dete ili član porodice.

U cilju usaglašavanja ove Konvencije i domaćeg zakonodavstva, tj. Porodičnog zakona predlaže se, u skladu sa članom 63. Konvencije, davanje izjave iz člana 2. stava 3, kako bi se primena iste proširila na ostvarivanje međunarodnog izdržavanja deteta na redovnom školovanju do navršenih 26 godina života, kao i punoletnog deteta koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje dok traje takvo stanje.

Sve navedeno ima za cilj da omogući efikasnije kontrole sporazuma o izdržavanju, imajući u vidu pretpostavku da će takvi sporazumi najčešće biti sačinjeni u obliku javnobeležničkih isprava.

Usvajanjem ovog zakona i pristupanjem Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice omogućava se saradnja između Republike Srbije i drugih država ugovornica te Konvencije, u skladu sa navedenim ciljevima i potrebama proklamovanim načelima.

U Danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, vrši usklađivanje navedenih propisa sa Ustavom Republike Srbije i istovremeno se vrši kodifikacija svih propisa u ovoj oblasti.

Još od ranije je prisutna ideja da se zakonodavna materija iz ove oblasti uredi jednim propisom. Stavljanjem ovog predloga zakona na dnevni red Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen zrelosti, vodeći računa o svojim ratnim herojima.

Predlogom zakona se suštinski i pravno-tehnički obuhvataju svi bitni elementi i kriterijumi za kategorizaciju korisnika prava, vrste prava i veća zaštita ovih grupacija građana. Građani o kojima govorimo su borci, vojni invalidi, civilni invalidi rata i članovi njihovih porodica.

Kroz pravnu zaštitu ovih kategorija građana afirmiše se trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zemlje. Zakon sadrži rešenja kako za budućnost, tako i za događaje u bližoj i daljoj prošlosti vezanih za ratna zbivanja i oružane akcije u miru.

Slobodarska tradicija srpskog naroda je skupo plaćena životima naših građana. O toj slobodarskoj tradiciji srpskog naroda na mnogim tribinama širom Srbije govori prof. Predrag Marković koji mlađim naraštajima prenosi nesebično svoje znanje, jer u neprestanoj trci za vremenom i profitom, čemu veći deo čovečanstva danas robuje, moramo sačuvati svoj identitet za buduće generacije koje dolaze.

Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove i bila agresor, već je uvek vodila oslobodilačke ratove. Oni koji su vodili te oslobodilačke ratove, dali su svoje živote, svoje zdravlje, svoje najmilije, da bismo mi živeli u slobodi. Kada su se borili za svoju zemlju nisu to radili zbog politike, već zbog ljubavi prema otadžbini.

Citiraću prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Citat: „Slike kako se odnosimo prema veteranima, ratnim i vojnim invalidima, slika je kojom govorimo i koliko poštujemo sami sebe i svoju državu i svoj narod“. Takođe je naglasio da je srpski narod uvek reagovao na nepravdu, čak i kada je to bilo na njegovu štetu i da se uvek nalazio u prvim redovima u borbi za slobodu protiv fašizma i imperijalizma.

Koristim ovu priliku da ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću čestitam dodeljenu mu Hilandarsku spomenicu za dobročinstvo i pomoć u vreme obnove manastira, kao i za zasluge u zaštiti odbrane državnih i nacionalnih interesa, koju je dobio tokom boravka u Solunu, gde je učestvovao na ministarskom sastanku. Na kraju posete Solunu ministar Ivica Dačić je posetio i srpsko vojničko groblje Zejtinlik, gde je položio venac i još jednom se poklonio senima srpskih vojnika koji su poginuli tokom proboja Solunskog fronta.

Na groblju ga je dočekao čuveni čika Đorđe Mihajlović koji već decenijama brine o humkama srpskih heroja. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je obećao da će Ministarstvo pomoći da se on po ubrzanom postupku primi u srpsko državljanstvo i da mu se izda pasoš.

Predlog zakona o kome danas raspravljamo sadrži nova rešenja i znatan broj izmena za sprovođenje osnovnih materijalno-pravnih odredaba, kojima su uređeni uslovi za ostvarivanje prava u ovoj oblasti. Precizirani su određeni pojmovi i postupci za ostvarivanje prava, kao i kada ona prestaju. Dokazna sredstva, uslovi za korišćenje prava, jedinstvena evidencija podataka, kao i nadzor nad izvršenjem ovog zakona.

Zakonom su definisani koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su borci, ratni mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci i u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata. Članom 2. ovog zakona propisano je da se prava utvrđena ovim zakonom zasnivaju na principu naknade štete i na principu nacionalnog priznanja.

Ovim zakonom predviđa se nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih, u ratu 1999. godine. Za ovu kategoriju korisnika propisuju se i nova prava. Osim zakonom propisanih prava, opština, grad, odnosno AP može svojim propisima, licima navedenim u prvom članu ovog zakona, utvrđivati i druga prava, npr. popust na komunalne usluge, besplatnu ili povlašćenu vožnju u javnom lokalnom prevozu, besplatno parkiranje, pravo dece na besplatne udžbenike i druge benefite, tj. utvrditi veći obim prava od obima prava predviđenih ovim zakonom, ako u svom budžetu obezbedi sredstva za te namene.

Ratovi su prošli, ostali su mnogi osakaćeni, oboganjeni mladići koji su srcem i dušom bez dvoumljenja branili svoju zemlju. Setimo se samo heroja sa Košara i mnogih drugih heroja koji su se borili na teritoriji AP KiM, kao i na teritoriji eks Jugoslavije, koji su braneći svoju zemlju, po ugledu na svoje pretke dali ruku, oči, a neki ono najvrednije, svoj život.

NJihov doprinos zemlji u kojoj mi danas živimo u slobodi je nemerljiv. Zato ovu društvenu kategoriju ljudi treba visoko poštovati i uvažavati na društvenog lestvici.

Videli su ovi ljudi i bili svedoci raznih ratnih užasa, a samo su svojoj deci i bližnjima hteli da obezbede bolju, sigurniju i slobodnu budućnost. Zato budimo ponosni na naše heroje i u ratu i u miru, ali i oni treba da budu ponosni na svoju Srbiju koja misli na njih.

Ovim zakonom upravo to i radimo, mislimo na njih i obezbeđujemo im prava na život dostojan čoveka. Zato kolege narodni poslanici, u danu za glasanje treba svako od nas da glasa za ovaj zakon, a poslanička grupa SPS će svakako to učiniti. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o sporazumima koji su na dnevnom redu i od velike važnosti za Republiku Srbiju.

Što se tiče prvog, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, radi se o sredstvima za finansiranje projekta akceleracije, inovacija i podsticanje rasta preduzetništva u Republici Srbiji.

Projekat ima za cilj unapređenje relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja i inovativnog preduzetništva, a sprovođenje je podeljeno na tri osnovne komponente - reforma sektora istraživanja, akceleracija poslovanja, implementacija projekta, praćenje i izgradnja kapaciteta. Sve tri komponente projekta direktno i zajednički doprinose sprovođenju strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i unapređenju poslovne klime i otvaranju novih radnih mesta.

Za koordinaciju i sprovođenje projekta biće zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja u saradnji sa Fondom za nauku i Fondom za inovacionu delatnost.

Nauka i inovacije su faktori konkurentnosti i održivog razvoja. Osnovni preduslovi za stvaranje inovativnog društva znanja su izvrsnost i relevantnost naučno-istraživačkih rezultata. Izvrsnost je mera kvaliteta i međunarodne vidljivosti naučno-istraživačkih rezultata, a relevantnost predstavlja uticaj naučno-istraživačkih rezultata na privredu i društvo.

Naime, moramo imati na umu da društvo zasnovano na znanju zahteva visok znanja, kao i primenu istog u nove proizvode, procese i usluge. U razvijenom delu sveta konstantno se ulažu materijalno-finansijska sredstva u istraživanja, inovativnu delatnosti i ljudske resurse.

Posebno mi je drago da je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj nauke istraživanja gde je imala viziju, donela važan strateški dokument, odnosno Strategiju istraživanja za inovacije od 2006. do 2020. godine, a izrada nove strategije za period od 2020. do 2027. godine je u toku i na sajtu Ministarstva prosvete upućen je poziv da se uključe relevantne institucije i struka, kako bi proces izrade ovog strateški važnog dokumenta bio što inkluzivniji, kako bi sve društvene grupe i pojedinci imali priliku da doprinesu kvalitetu istog.

Srpska ekonomija i društvo kroz polje razvoja baziranog na nauci i inovacijama doprineće ekonomskom rastu, društvenom i kulturnom napretku, podizanju standarda građana i kvalitetu života. Ono što je u ovom projektu veoma značajno to je program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom sa ciljem privlačenja mladih, perspektivnih naučnička, istraživača i preduzetnika da svoje veštine i svoja znanja stavi na raspolaganje svojoj matici.

Par reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za projekat izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd između kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca, i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca.

Sporazum je potpisan u Beogradu 17. januara 2020. godine, a Narodna skupština treba da ga potvrdi, odnosno ratifikuje. Osnova ovog finansijskog ugovora jeste Sporazum o ekonomskoj, tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koju su Vlada Republike Srbije i Vlada Narodne Republike Kine potpisale još u Pekingu 2009. godine, čiji je cilj unapređenje saradnje u oblasti važnih infrastrukturnih projekata.

Realizacija projekta izgradnje toplovoda od Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu do toplane u Novom Beogradu dogovoreno je na osnovu Memoranduma o razumevanju od 2017. godine. Vlada je 26. decembra 2019. godine zaključkom prihvatila novi ugovor za realizaciju projekta čiji uslovi bitno ne odstupaju od prethodnog 2017. godine. Razlog za raskidanje starog je što sredstva po tom ugovoru nisu odobrena u roku od 540 dana i razlog je promena valutne klauzule iz dolara u evro što je povoljniji uslov zaduživanja na finansijskom tržištu.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikacionih usluga poverenja, koje se pružaju u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji - ovim međunarodnim sporazumom je predviđena mogućnost prekograničnog priznavanja kvalifikacionih usluga od poverenja, čime se popunjava prostor za poboljšanje i unapređenje bilateralnih odnosa Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, iako se oni generalno ocenjuju kao dobri.

Ekonomska saradnja između dve zemlje pretežno se bazira na trgovinskoj razmeni koja je na zadovoljavajućem nivou i odvija se bez naplate carine na osnovu CEFTA sporazuma iz 2006. godine.

Imajući u vidu da su informaciono-komunikacione tehnologije pokretač globalno-ekonomskog razvoja saradnja u ovoj oblasti ima za cilj jačanje industrijske, tehnološke i privredne saradnje.

Međusobno priznavanje kvalifikacionih usluga od poverenja doprineće eliminisanju prepreka u ekonomskom poslovanju. Donošenjem zakona obe zemlje međusobno priznaju kvalifikacioni elektronski potpis, kvalifikacioni elektronski pečat, kvalifikacioni vremenski žig i registrovane sisteme elektronske identifikacije, što će imati uticaj na privredne subjekte obe zemlje, jer se otvara mogućnost prelaska na brže i efikasnije elektronsko poslovanje.

Takođe će on lajn usluge jedne zemlje biti dostupne građanima i u drugoj i obratno, što će pozitivno uticati na privredni razvoj obe zemlje.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sa druge strane – o ovom sporazumu je dosta i afirmativno govorio moj uvaženi kolega, šef poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević i ja ću još par reči dodati. Sporazum je inače potpisan 25.10.2019. godine u Moskvi. Potpisali su ga Ana Brnabić, premijer Republike Srbije, sa jedne strane, premijer Republike Jermenije, premijer Republike Belorusije, premijer Republike Kazahstan, premijer Kirgijske Republike, Dmitri Medvedev, premijer Ruske Federacije i Tigran Sarkis Sjan u ime Upravnog odbora Evroazijske ekonomske komisije, sa druge strane.

Republika Srbija je i do sada imala visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjuje u veoma važećim sporazumima o slobodnoj trgovini Republike Srbije sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan, a sada će biti proširena na nove članice Evroazijske ekonomske unije, tj. Republiku Jermeniju i Kirgijsku Republiku.

Do sada je Republika Srbija imala oko 90% ukupne trgovinske razmene sa zemljama Evroazijske ekonomske unije, što se odnosilo najviše na Rusku Federaciju.

Novim sporazumom biće omogućen pristup tržištu Evrazijske ekonomske unije za oko 99% robe iz carinske tarife, a na privrednicima je da te pogodnosti iskoriste, a i motiv je za dolazak stranih investitora i ulagača.

Režim slobodne trgovine primenjuje se na robu koja je zadovoljila kriteriju o poreklu robe. Tačnije rečeno – da je roba proizvedena u potpunosti u Republici Srbiji ili da je prošla dovoljnu obradu, tako da vrednost materijala stranog porekla upotrebljenog u procesu proizvodnje nije veći od 50% vrednosti robe koja se izvozi.

Biće ukinuto do sada važeće pravilo direktne kupovine, što će za posledicu imati značajnu dobit za naše velike izvoznike. Kao uslov za ukidanje ovog pravila srpska strana je prihvatila ruski zahtev da se pojačaju kontrole pravnih lica koja učestvuju u lancu kupovine kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe preferencijalnog statusa.

Moram da napomenem da Republika Srbija i Ruska Federacija imaju tradicionalno viševekovne prijateljske odnose, a u ovom 21. veku odnosi se uspešno razvijaju na svim poljima, kako političkim, tako ekonomskim, kulturnim, vojnim i drugim vrstama bilateralnih odnosa. Dodatni kvalitet ovim odnosima dala je Deklaracija o strateškom partnerstvu potpisana 24. maja 2013. godine u Sočiju.

Bilateralni politički dijalog na visokom i najvišem nivou je redovan i intenzivan, uostalom i ambasador Aleksandar Bocan Harčenko u Beogradu izjavio je, citiram: „Srbija i Rusija nikada nisu imale tako kvalitetnu saradnju kao danas“. Ovih dana smo svedoci da smo dodatno unapredili i vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom, što je potvrđeno dolaskom ministra odbrane Ruske Federacije u posetu Srbiji, Sergeja Šojgua. Ova saradnja u oblasti odbrane odvija se u skladu sa Deklaracijom o strateškom partnerstvu. I da zaključim da ćemo nastaviti rad na usaglašavanju novih sporazuma kojima će se i dalje unapređivati institucionalni okvir bilateralnih odnosa.

Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog Protokola 6. o trgovini uslugama, Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA u Bukureštu 2006. godine potpisale su Srbija, BiH, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Albanija i privremena administrativna Misija UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Do kraja 2007. Sporazum je stupio na snagu u svim zemljama potpisnicama.

Stvaranjem slobodne trgovine zemlje zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku, što pokazuje i naglašava evropsku perspektivu ovog regiona. Inače, CEFTA je osnovana još 1992. godine u Krakovu u Poljskoj, a ovaj savez je tada postao ulaznica za EU i države koje žele postati članovi trgovinske organizacije prvo moraju određeno vreme provesti u CEFTA.

Svedoci smo i da niko nije posebno odreagovao na kršenje CEFTA Sporazuma od strane vlasti u Prištini, kada je uvela 100% takse na uvoz robe iz Srbije. Ovo kršenje sporazuma će ne štetiti samo Srbiji, već celom regionu zapadnog Balkana. Ekonomsko povezivanje celog regiona stvorilo bi veće jedinstveno tržište, što bi značajno bilo za dolazak velikih investitora.

Poglavlje 6. deo Sporazuma CEFTA odnosi se na usluge i predviđa da će se CEFTA strane razvijati i proširivati saradnju u cilju postepene liberalizacije i uzajamno otvaranje svojih tržišta za usluge i u kontekstu evropskih integracija.

Dodati Protokol 6. u trgovini uslugama je usvojen 18.12.2019. godine u Tirani. Zato je potrebno da Republika Srbija u skladu sa svojim zakonodavstvom potvrdi i dodatni Protokol 6. Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za navedene predloge zakona. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, danas bih postavila pitanje Vladi i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U poslednja dva meseca, naročito u decembru i januaru, smo gotovo svakodnevno bili suočeni sa problemima zagađenja vazduha, a kao glavni zagađivači su bili označeni saobraćaj, veliki broj ložišta koja koriste ugalj ili naftne derivatel Izduvni gasovi iz dizel motora, kojima smo izloženi, sadrže čađ i druge mikro čestice koje predstavljaju visok rizik po zdravlje stanovništva, naročito za respiratorne organe i izazivaju brojna teža oboljenja što pokazuje i brojna istraživanja u Evropi i svetu.

U vezi sa tim, problem je moguće rešiti na više načina. Jedan od njih je da se iz saobraćaja polako isključuju automobili čiji su motori na dizel gorivo, to su evro 2 i evro 3. Jedna od podsticajnih mera koju je Vlada predložila prošle godine jeste za nabavku taksi vozila koja će subvencionisati ako su najmanje evro 6 hibridna ili na električni pogon.

Ovde treba obratiti pažnju da poslovne banke nažalost teško daju kredite paušalno oporezovanim licima. Takođe, iako Srbija ekonomski napreduje, povećavaju se plate i zaposlenost, još uvek građani nemaju uslove za nabavku novih automobila koji koriste ove tipove motora, koji mnogo manje zagađuju okolinu.

Istovremeno, javni prevoz je veliki zagađivač, tako da je i tom delu potrebna intervencija države. U tom smislu, postoji i alternativna rešenja koja bi podrazumevala veće i brže efekte. To je veće korišćenje vozila na električni pogon, kao što su trolejbusi i tramvaji i naravno kod ovog vida saobraćaja korišćenje kvalitetnih pogonskih sistema. Jedan od vidova bi bio i prirodni gas koji je čistiji izvor energije i ne zagađuje okolinu.

U vezi sa svim tim, želim da pitam Vladu i ministarku saobraćaja, da li se možda priprema neki dokument koji bi se u cilju zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine, predvideli noviji oblici pogona motornih vozila, kao što su struka i zemni gas? Da li se može naći model i način na koji bi se stimulisali vlasnici automobila da pređu na korišćenje gasa? Tu mislim na podsticajne mere države, odnosno subvencije koje bi se odnosili na instaliranje i na sertifikate za korišćenje gasa, a doprineli bi smanjenju emisije izduvnih gasova i zdravijoj životnoj sredini. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, kako je i najavila moja uvažena koleginica, Stefana Miladinović, i ovlašćena poslanica poslaničke grupe.

Unutrašnji plovni putevi, reke i jezera predstavljaju prirodno bogatstvo naše zemlje. Postoje i oni nastali delom ljudskih ruku, kanali, prateći objekti. Svi zajedno imaju višestruki značaj, jer su deo saobraćajne i transportne infrastrukture, kao i deo turističke ponude, a mogu biti i značajan faktor podizanja nivoa zaposlenosti putem aktiviranja određenih investicionih projekata.

Stvaranjem efikasnog, održivog, standardizovanog i ekološki prihvatljivog sistema unutrašnjih plovnih puteva, koristi će imati i stanovništvo i privreda u domaćim i međunarodnim okvirima.

Vlada i Ministarstvo građevine, saobraćaja, infrastrukture, shvatili su važnost ove grane saobraćaja i 2015. godine usvojena je Strategija razvoja vodnog saobraćaja za period do 2025. godine.

Posebno mesto u razvoju vodnog saobraćaja ima Dunav, naša najveća međunarodna reka, koja protiče kroz Srbiju dužinom od 588 kilometara i uvek je predstavljala značajan tok uz koju su nastale i najstarije evropske civilizacije.

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture ima dva nova projekta na reci Dunav, koji će Srbiju do 2021. godine vratiti među tri vodeće zemlje Podunavlja i napraviti je liderom po pitanju vodnog transporta i roba i putnika, što je Srbija krajem 80-ih i bila. Tada smo na Dunavu imali Belu flotu.

Ovaj plan je veoma ambiciozan i vraća u život naš vodni saobraćaj koji je, svi znamo, posle 2000. godine, usled loših privatizacija, zamro.

Činjenica da vodni transport čini oko 10% ukupnog transporta u Srbiji u odnosu na 15% koliko je to u EU, jasno pokazuje da nismo iskoristili preduslove, prirodne resurse koje imamo, zahvaljujući odličnom geografskom položaju, a pre svega 588 kilometara dugom toku Dunava kroz Srbiju.

Rečne luke kao glavna čvorišta u transportnoj mreži zemlje u kojima se povezuju vodni i kopneni putevi trebalo bi da budu jedan od najvažnijih faktora razvoja privrede ne samo Srbije, već i celog regiona.

Vratiću se zbog njihove strateške važnosti na ona dva pomenuta projekta Ministarstva. Jedan od tih projekata je izgradnja nove luke u Beogradu, kod Pupinovog mosta, koja bi trebalo da bude jedna od glavnih luka na Dunavu, a drugi, za Smederevce mnogo važniji, jeste projekat izgradnje novog terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo.

Resorno ministarstvo je do danas već sprovelo postupak izrade kompletne tehničke dokumentacije za izgradnju terminala, uspešno sprovelo finansijsko-tehničke pregovore sa Evropskom investicionom bankom o finansiranju projekta, te će se predloženim izmenama i dopunama ovog zakona omogućiti da se nastavi realizacija poslednje faze ovog strateški važnog projekta, kako za moj rodni grad Smederevo, tako i za Republiku Srbiju u zadatim rokovima.

Usvajanjem ovog Predloga zakona omogućiće se ubrzana realizacija ne samo ovog, već i ostalih planiranih kapitalnih projekata, ulaganja u izgradnji luka u Srbiji.

Kada je reč o Luci Smederevo, koja se nalazi u industrijskoj zoni u Smederevu, osnovni cilj je da novi terminal omogući pretovar raznih vrsta tzv. rasutog i generalnog tereta, koji generiše privreda koja se nalazi u zaleđu te luke, kako Podunavski, tako i Braničevski i Južnobanatski okrug.

Ovo proširenje Luke Smederevo i izgradnja novog terminala zadovoljiće sve veće potrebe proizvodnje za rudnim sirovinama, naročito Železare Smederevo, jer sadašnja struktura luke ne može odgovoriti na sve zahteve koje industrija nameće.

Radovi obuhvataju sanaciju postojećeg lučnog područja i pristaništa, kao i izgradnju novog dela luke, izgradnju pristupnih saobraćajnica i pripadajuće infrastrukture.

Naime, izgradnjom nove transportne pruge u Smederevu, koja je u završnoj fazi izgradnje, povezuje se luka sa industrijskom zonom i železničkim Koridorom 10, što sve zajedno čini jedan veoma važan strateški značaj za taj deo Srbije. I ne samo to. Za Smederevce je od velikog značaja izmeštanje pruge u Smederevu iz centra grada ispred tvrđave, što će omogućiti da Smederevska tvrđava, jedna od najvećih tvrđava u 15. veku, bude stavljena pod zaštitu UNESKA. Na taj način Smederevo neće biti samo grad gvožđa i grožđa, misli se na industriju i vinogradarstvo, već i grad turizma.

Između ostalog, Smederevo se uz ostale gradove na obali Dunava nalazi u projektu "Probudi Dunav". Ovim projektom koji je pokrenula 2017. godine Agencija za upravljanje lukama u saradnji sa razvojnim programom UN, promoviše se prirodno i kulturno nasleđe ovih gradova, kao i ogroman potencijal koji se otvara razvojem vodnog saobraćaja i turizma, a turistički pristan u Smederevu spremno čeka turiste.

Nova luka, transportna pruga i uređenje prateće infrastrukture omogućiće da ovaj deo Srbije, a posebno grad Smederevo, nekadašnja srpska prestonica, bude veoma važno čvorište kada je reč o ovoj vrsti teretnog saobraćaja, kao i veoma važna i poželjna turistička destinacija na mapi Srbije, a za građane Smedereva jedan bolji i kvalitetniji život.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama podići će se nivo kvaliteta usluga koje se pružaju od strane lučkih operatera, kao ukupna konkurentnost lučkog sistema Republike Srbije.

Cilj predloženih izmena i dopuna Zakona je da izjednači pravni položaj i nadležnosti organa i organizacija koji su Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uspostavljeni u odnosu na realizaciju kapitalnih projekata ulaganja u izgradnju lučke infrastrukture, projektovanje, izgradnja i održavanje lučke infrastrukture, kao i dodela lučke koncesije za izgradnju lučke suprastrukture.

Zakonskim odredbama Ministarstvo je investitor na kapitalnim projektima ulaganja u izgradnju lučke infrastrukture, ali javila se potreba za izjednačavanje položaja i nadležnosti Ministarstva kada je u pitanju sprovođenje postupaka dodele lučkih koncesija, koja je postojećim zakonskim rešenjem u nadležnosti Agencije za upravljanje lukama.

Postojeći administrativni kapaciteti agencije predstavljaju ograničavajući faktor za brzo preuzimanje mera potrebnih za realizaciju radnji koje prethode vođenju postupaka dodele lučke koncesije, kao i samo sprovođenje postupaka dodele koncesije. Agencija do danas nije sprovela nijedan postupak dodele iste.

Postojećim zakonom nema propisanog kriterijuma, te je postojala mogućnost za arbitražno odlučivanje nadležnih organa i organizacija, kao u proširivanju lučkog područja, tako i u dodeli lučke koncesije.

Predlogom zakona uvodi se minimalni nivo rentabilnosti lučkih usluga, kao kriterijum koji će se koristiti prilikom ekonomsko – financijskog i tehničkog opravdanja zahteva za proširenje lučkog područja, kao i za dodelu koncesije i to u onim slučajevima kada se predlaže pružanje iste vrste lučkih usluga vezanih za istu vrstu tereta od strane više lučkih operatera unutar jedne luke.

Ministarstvo može ograničiti broj lučkih operatera koji mogu da pružaju određenu lučku uslugu u jednoj luci u skladu sa odredbama ovog zakona ako nema raspoloživog lučkog zemljišta u sastavu lučkog područja na kome se može obavljati lučka usluga pod uslovom da je lučko zemljište neophodno za pružanju iste.

Nepostojanje ograničenja može da utiče na bezbedan rad i zaštitu životne sredine u okviru lučkog područja.

Predlogom zakona se preciziraju pojedini aspekti ugovora o obavljanju lučke delatnosti u smislu preciziranja da se ugovori o zakupu, odnosno zasnivanju prava službenosti građana pripremaju kao posebni aneksi koji su sastavni deo Ugovora o obavljanju lučke delatnosti.

Predlogom zakona se predlaže i ukidanje dozvole za ukrcavanje kao posebnog dokumenta za ukrcavanje stranih državljana kao članova posade domaćih brodova.

Kao član posade na brodu može da se ukrca samo lice koje ima brodarsku knjižicu. Brodarska knjižica je isprava kojom se dokazuje osposobljenost za vršenje poslova na brodu člana posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.

Stranom državljaninu se izdaje brodarska knjižica ako su ispunjeni uslovi uređeni podzakonskim aktom koji propisuje nadležni ministar.

Institut za dozvolu za ukrcavanje je ukinut u državama članicama EU, kao i u dunavskim pribrežnim državama, te je Srbija ostala jedina država koja zahteva posebnu vrstu dokumenata za strane državljane koji žele da rade na domaćim brodovima.

Predlogom zakona Vlada, na predlog nadležnog ministarstva, utvrđuje lučko područje za svaku luku, odnosno pristanište u skladu sa strategijom i dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja i planskim dokumentima koji se odnose na upravljanje vodama.

Predloženim izmenama naknade za korišćenje luka i pristaništa biće uređene kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara, osim naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa kao dobra u opštoj upotrebi koja je uređena ovim zakonom.

S obzirom da su predložene izmene i dopune ovog zakona suštinski poboljšale postojeći zakon, kao i doprinele većoj pravnoj sigurnosti investitora i da će nesumnjivo imati efekat na bolji život građana Smedereva, grada čiji sam ja predstavnik u ovom visokom domu, u danu za glasanje glasaću za ovaj zakon, kao poslanička grupa SPS.

Eeč, dve o Predlogu zakona o hidrografskoj delatnosti. Hidrografija se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika reka i jezera, kao i predviđanjem njihovih promena tokom vremena, pre svega u cilju bezbedne plovidbe i podrške svim ostalim plovidbenim aktivnostima, uključujući i ekonomski razvoj, bezbednost, naučna istraživanja i zaštitu životne sredine.

Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti ima za cilj da se uredi pravni okvir za obavljanje hidrografske delatnosti. Do danas hidrografska delatnost nije bila uređena posebnom zakonskom regulativom, već su hidrografski i topografski premeri na unutrašnjim vodnim putevima prikupljanjem podataka iz hidrografije, kartografije, plovidbe, geologije rečnog dna, izrada, izdavanje i održavanje plovidbenih karata i publikacija, bili regulisani drugim propisima.

I za ovaj zakon ćemo u danu za glasanje glasati, za isti. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, zdravlje stanovništva je veoma važna društvena kategorija, jer samo zdrav čovek može dati doprinos svojoj porodici i društvu u celini.

Za zdravlje stanovništva, između ostalog, važan je kvalitet hrane i struktura ishrane. Srbija je poslednjih godina kompletirala zakonodavni okvir koji se tiče bezbednosti hrane i on je u najvećem delu usaglašen sa evropskim standardima. Tu mislim kako na proizvodnju tako i na promet iste.

Zakonska i podzakonska akta daju dobre osnove za unapređenje kvaliteta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda mleka i mesa, ali se ipak uočava praznina u njihovom sprovođenju. Poznato nam je da se u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda veoma često koriste nedozvoljene količine pesticida, da se veoma često ne poštuje karenca, ono što, nažalost, dovodi do pojave takvih proizvoda na tržištu, na pijacama bez dovoljne kontrole.

Ono što treba pohvalite jeste da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo uložili velike napore da je tokom prošle godine sa radom počela Nacionalna referentna laboratorija za kontrolu mleka, ali i laboratorije za kontrolu hrane i fito laboratorija sa bankom biljnih gena.

U ovim laboratorijama moći će da se kontroliše mleko, meso, voće, povrće, pa čak i biljno seme, uzorci na mikro toksine, pesticide, teške metale, veterinarske lekove i druge materije u proizvodima biće detektovane posebnim i akreditovanim metodama.

Ono što je posebno važno, jeste da u laboratoriji za kontrolu kvaliteta hrane postoji akreditovana metoda za kontrolu malina na prisustvo Norovirusa. Ova kontrola je posebno bitna za naše malinare, jer je upravo prisustvo Norovirusa bio čest problem i glavna prepreka prilikom izvoza maline.

Ovom prilikom želela bih da uputim pitanje ministru poljoprivrede, ministru zdravlja i ministru trgovine, turizma i telekomunikacija. Ministra zdravlja bih pitala - da li Republika Srbija ima dovoljan broj sanitarnih inspektora, a ministra poljoprivrede i ministra trgovine - kako se kontroliše kvalitet i bezbednost hrane koju uvozimo i koja se nalazi na našem tržištu? Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja.

Naime, činjenica je da naše stanovništvo postaje sve starije i da sa prosečnom starošću od 43,2 godine starosti, spadamo u 20 zemalja sa najstarijim stanovništvom. Očekivane godine života za žene je 78 godina, a za muškarce 73 godine, pri čemu će u narednim decenijama ovaj trend biti još izraženiji. U tom smislu, smatramo da i naša država treba da ovoj činjenici prilagodi penzijski, zdravstveni i socijalni sistem. Odnos prema starima, u svakom društvu, je duboko etičko pitanje, jer oni su ti koji su za nas stvarali, kao što mi stvaramo za svoje potomke.

Dakle, naši građani, starije dobi su posebno senzitivna kategorija i kao društvo smo dužni da pitanjima starosti i starenja, posvetimo još veću pažnju. Odnos društva prema starima, treba da budu usmeren ka aktivnom starenju i takav da omogućava korišćenje svih kapaciteta ovog dela populacije, a kada je neophodna nega, potrebno je obezbediti neophodnu i dovoljnu zaštitu i društvenu brigu o starima, nemoćnima i bolesnima, tako da se obezbedi njihovo dostojanstveno starenje i lečenje.

U rešavanju njihovih problema, pre svega sa zdravstvenog i socijalnog aspekta, ali i sa obrazovnog kulturološkog i drugih vidova društvene brige, neophodan je multiresorski pristup društva. Danas se nega starih ostvaruje u okviru porodice, koja se sama stara ili uz pomoć geronto domaćica, kada su u pitanju stari koji nemaju porodicu, koja o njima brine ili pak u specijalizovanim gerantološkim centrima.

Kako je sve više starih, kojima je neophodna stalna nega, vreme je da razmišljamo o negovateljima, kako u porodicama, tako i u domovima starih i drugih ustanovama, u kojima su stari smešteni. Činjenica je da danas nije dovoljno negovatelja posebno kada su u pitanju seoske sredine.

U tom smislu želim da postavim pitanje ministru za rad, socijalna i boračka pitanja, znamo da je u pripremi nova nacionalna strategija o staranju jer je prethodna važila do 2015. godine, te u tom kontekstu želim da pitam, da li će strategijom biti sagledana potreba starih za još organizovanijom socijalnom brigom uključujući aktivnu ulogu zdravstvene i socijalne zaštite, odnosno organa starateljstva, kao i porodicu koja brine o starim članovima porodice?

U tom smislu smatramo da je neophodno i budžetski suficit koji Srbija ima zahvaljujući pozitivnom ekonomskim pokazateljima treba iskoristiti za jačanje socijalne funkcije države, ovog puta za poboljšanje položaja obezbeđenja dostojanstvenog starenja našim starim licima.

Još jedno pitanje ministru, kada se očekuje završetak rada na novoj Strategiji o starenju za naredni period? Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici institucije zaštitnika građana, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o predlogu Zaštitnika građana da Narodna skupština izabere tri zamenika Zaštitnika građana, jer su ova mesta već duže vreme upražnjena. Verujemo da je Zaštitnik građana predložio kojima sa punim poverenjem u njihovu stručnost i posvećenost može poveriti određena zaduženja.

Radi podsećanja građana, pre svega, da kažem da je Zaštitnik građana kao nezavistan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa uprave ustanovljen članom 138. Ustava Republike Srbije, a njegove nadležnosti i delokrug rada bliže su uređeni Zakonom o Zaštitniku građana, usvojenim 2005. godine.

Osvrnuću se i na definiciju Zaštitnika građana koja je data u članu 1. Zakona o Zaštitniku građana, a koja kaže – Zaštitnik građana je nezavistan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave. To je organ koji je nadležan za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa, organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Dakle, Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda i, kako reče moja koleginica Mira Dragaš, treba da bude putokaz organima vlasti ne bi li se otklonile neke nepravilnosti.

Uloga Zaštitnika građana značajna je kako za demokratizaciju društva, tako i za unapređenje rada državnih organa, odnosno čitavog sektora javne uprave pred kojom građani ostvaruju svoja građanska, ljudska i manjinska prava utvrđena našim Ustavom i međunarodnim pravom.

Da podsetim da po zakonu Zaštitnik građana ima četiri zamenika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih zakonom u okviru ovlašćenja koja im on prenese vodeći računa da se obezbedi određena specijalizacija za obavljanje poslova iz ove nadležnosti, naročito u pogledu zaštite prava lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom. Jednom rečju, vodi računa da li se postupa nesavesno i da li se povređuju dostojanstvo i osnovna ljudska prava.

Mi ovoga puta biramo tri od četiri zamenika Zaštitnika građana koje je u skladu sa kriterijumima utvrđenim zakonom Narodnoj skupštini predložio Zaštitnik građana.

Pre par meseci usvojili smo Izveštaj o radu Zaštitnika građana i moram da napomenem da je kontakt ombudsmana sa parlamentom veoma važan, jer on prenosi svoje rezultate rada i iskustva, kao i podnošenjem izveštaja nadležnom Odboru i Skupštini i saradnjom prenosi poslanicima otvoreno šta je to što sistematski i pojedinačno muči građane Srbije i sa kojim državnim organima imaju nedovoljno dobru komunikaciju u postupku ostvarivanja svojih prava ili izvršavanja svojih zakonskih obaveza.

U tom smislu uloga Zaštitnika građana jeste da ukazuje na slabe tačke i da da preporuke šta je potrebno menjati, kako bi se propisi uskladili sa potrebama građana.

Institucija Zaštitnika građana veoma je važna i ključna za svako uređeno i demokratsko društvo, kao i uzajamna razmena iskustava radi unapređenja dobre prakse i efikasnosti nezavisnih institucija.

Pozitivno iskustvo iz rada Zaštitnika građana dobra je preporuka i za sve lokalne samouprave da ustanove instituciju lokalnog ombudsmana kako bi građanima bila što bliža zaštita njihovih građanskih i ljudskih prava u slučajevima kada neki deo javnog sektora zakaže ili neadekvatno reaguje. Tako bi se zaokružio ceo sistem.

Kada su u pitanju predloženi kandidati za zamenike Zaštitnika građana, poslanička grupa SPS će ove predloge podržati. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, predlažem da se amandman odbije, jer se istim ne menja smisao odredbe.

Ovaj zakon, kao i ceo set zakona o čijim amandmanima raspravljamo, jeste potreba da se definišu rokovi od kojih počinje primena odredaba Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, kao i potreba da se reguliše radno pravni status istih.

Reforma sistema plata ne samo da će doprineti pravedno obračunatim platama, već će biti i stimulans za efikasan i stručan rad administracije i motivisaće već zaposlene stručne kadrove da ostanu u ovom sektoru i mlade da se zaposle u istom.

Javna uprava ili kako to umemo da kažem državna administracija, jeste važan činilac u sprovođenju zakona. Reforma javne uprave je jedan od stubova evropske budućnosti i zato je ona visoko među prioritetima Vlade Republike Srbije.

Sve pohvale za ministarstvo koje vi vodite, gospodine Ružiću, i vaše savetnike, jer činjenice pokazuju da se ovo ministarstvo trudi da obezbedi visok kvalitet usluga građanima i privrednim subjektima. Napominjem da je potvrda ovoga što govorim utemeljena na činjenicama da je više od 98% podataka o građanima za poslednjih sto godina prebačena u elektronski oblik. Zahvaljujući tome, građani danas mogu u bilo kojoj opštini ili gradu, bez obzira na mesto rođenja, da dobiju svoj izvod iz matične knjige rođenih.

Isto tako, reforma javne uprave donosi i veći broj stručnih usavršavanja svih zaposlenih u upravi kako bi građani dobili što profesionalniju uslugu u kontaktu sa administracijom. I naziv kampanje uprava, po meri svih nas, opravdava svoj naziv, jer je njen cilj profesionalan i dostojanstven odnos zaposlenih u upravi prema građanima Republike Srbije. Iz tog razloga treba i stimulisati građane donošenjem ovih zakona kako bi im dali vetar u leđa za pružanje što kvalitetnije usluge građanima.

Ovde je važan i socijalni aspekt reforme, jer će veći broj usluga građanima biti besplatan povezivanjem svih baza podataka o građanima, a imajući u vidu da pripadam partiji u čijem je centru politika socijalne pravde, podržavam da se sistem plata precizno uredi i sagledaju svi aspekti različitosti u pojedinim delovima, kao što je zdravstvo, pravosuđe, obrazovanje i drugo.

Iz tih razloga podržavam pomeranje rokova kako bi se suštinski, a ne samo formalno, doprinelo boljem ekonomskom položaju svih zaposlenih u javnom sektoru. Grad Smederevo, iz koga ja dolazim, se zahvaljuje na saradnji sa ovim ministarstvom. Hvala.
Zahvaljujem.

Ja bih vas molila samo da mi kažete vreme, koliko mi je ostalo.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, ja ću se kratko osvrnuti na ovaj set predloga zakona koji su na dnevnom redu, koji su rezultat dobre i stabilne ekonomske politike koju vodi ova Vlada. Osvrnuću se kratko na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji je obavezno. Izmenama ovog zakona, koji je krovni za pitanja penzijskog i invalidskog osiguranja, propisuju se i dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi, koji su uređeni posebnim zakonom, ali je bilo potrebno uneti ih i u krovni zakon.

Osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja je stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, koja će obezbediti pravnu sigurnost i bolji socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Svedoci smo promena u demografskom kretanju stanovništva, drugim rečima, zbog produženja životnog veka stanovništva, sve je više onih koji koriste ovaj sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, tako da se stvara nepovoljan odnos između broja zaposlenih koji plaćaju doprinose i broja korisnika penzija.

Trenutno, zbog tog nepovoljnog odnosa, država iz budžeta dotira Fond PIO. Ovakav odnos zahtevao je reformu penzijskog sistema, kako bi postao održiv. Reforme su sprovođene u više faza. Podignuta je starosna granica za odlazak u starosnu penziju, za muškarce 65 godina, a za žene postepeno podizanje granice za šest meseci, godišnje do 65 godina. Zatim, pooštreni su uslovi za odlazak u invalidsku penziju. Uvedena je prevremena starosna penzija, kada je ispunjen uslov za radni staž, ali ne i za godine starosti, kao i efikasnija naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Pored svih preduzetih mera za dugoročnu stabilizaciju i ozdravljenje sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, ključni faktor leži u novim investicijama i novom zapošljavanju, jer za sada penzioneri podnose taj teret, posebno je njihov materijalni i socijalni položaj bio pogoršan restriktivnim merama koje država zbog makroekonomske stabilnosti morala da uvede.

Na sreću, zahvaljujući privrednom rastu i stabilnoj ekonomskoj politici, omogućeno je da se penzije usklađuju po osnovu kretanja potrošačkih cena i kretanja prosečne zarade zaposlenih u Republici Srbiji, po takozvanom švajcarskom modelu, što se ovim zakonom ustanovljava.

Ovaj predlog zakona, što bih posebno pohvalila, ustanovljava pravo na porodičnu penziju i vanbračnom supružniku, jer su bračna i vanbračna zajednica izjednačeni, pa je normalno da osim ostalih prava vanbračnog partnera, postoji i pravo na porodičnu penziju.

Drugi zakona na koji bih se kratko osvrnula jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ovim predlogom zakona smanjuju se stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje sa 26% na 25,5%. Tako se smanjuje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada. Takođe, smanjuje se stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i za poslodavce sa 12% na 11,5%.

Smanjenje doprinosa za PIO trebalo bi da doprinese većoj motivisanosti poslodavca, odnosno privrednih subjekata na veće zapošljavanje, a time i na nove investicije, kako domaće, tako i strane, jer ovako rešenje u konačnom smanjuje trošak poslodavca, dakle, privredu u celini.

Ova stimulativna mera, u krajnjoj liniji, treba da doprinese bržem privrednom rastu, a time i boljim punjenju Fonda PIO i pomoći njegovoj samoodrživosti.

Takođe, ovim zakonom produžava se rok ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih doprinosa za socijalno osiguranje i za poslodavce po osnovu zarade za svako novozaposleno lice. Ova subvencija produžava se i na 2020. godinu.

Zatim, zakon unosi oslobađanje od plaćanja doprinosa na teret poslodavca i na teret zaposlenog za novoosnovana privredna društva iz oblasti inovacione delatnosti, odnosno za osnivače ovih društava i to u periodu od tri godine od osnivanja, počev od 1. marta 2020. godine.

Sve ovo nas uverava da će razvojni put Srbije biti nastavljen, a poslanička grupa SPS, partije koja vodi računa o socijalnoj pravdi, će podržati sva ova zakonska rešenja, jer se njima unapređuje položaj privrede, povećava zaposlenost, a time i socijalno ekonomski položaj građana. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege, budžet za 2020. godinu je realan i u zadatim okvirima, što ukazuje na to da je budžetiranje javnih prihoda pažljivo planirano, njegov osnovni cilj je ravnomerna raspodela fiskalnog prostora, na povećanje životnog standarda, odnosno na povećanje plata i penzija. Plate za 8% do 15% više, a penzije za 5,4% po švajcarskom modelu od Nove godine.

Ovim se, kako je izjavio ministar ne ugrožava makroekonomska stabilnost a vreme je da građani osete boljitak. Budžet za 2020. godinu je realan i u zadatim okvirima što ukazuje na to da je budžetiranje javnih prihoda pažljivo planirano. S obzirom da moje kolege iz poslaničke grupe u raspravi u načelu nisu stigli da pričaju o delu budžeta za zdravstvo, ukratko ću se osvrnuti na ovu veoma značajnu oblast.

Predlogom budžeta za sektor 18 razdeo 27, to je zdravstvo, opredeljeno je 32,7 milijardi dinara što je za 13,828 milijardi više nego za 2019. godinu. Gotovo polovinu ovog iznosa čine transferi Ministarstva zdravlja, RFZO 15,1 milijarda. Glavni cilj je unapređenje i očuvanje zdravlja stanovništva Republike Srbije i održivog sistema zdravstvene zaštite. Drugim rečima, cilj je jačanje zdravstvenog potencijala nacije i postavljanje korisnika, to jest pacijenta u centar sistema zdravstvene zaštite.

Budžet Ministarstva zdravlja obuhvata sledeće oblasti, uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite, razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, prevencija i kontrola vodećih te zaraznih bolesti. Izdvojila bih određene programske aktivnosti, a to su, preventivna zdravstvena zaštita, odnosno otkrivanje i suzbijanje faktora rizika za nastanak oboljenja kao i rano otkrivanje bolesti. Za te namene izdvojeno je milijardu i 344 miliona, što je za 201 milion više nego u budžetu za 2019. godinu.

Ovde moram, podsećanja radi da spomenem i jednu veoma važnu granu medicine, a to je zdravstvene zaštita radno aktivnog stanovništva, odnosno medicine rada kojoj smo nepotrebno umanjili značaj, a i te kako ima veliki značaj u ranom otkrivanju i sprečavanju bolesti, tako i u ranom otkrivanju i sprečavanju bolesti u vezi sa radom i profesionalnih oboljenja. Svaka država koja vodi računa o zdravlju nacije ulaže u preventivu jer samo zdrav čovek može doprineti i sebi i društvu u celini. Dodala bih jednu sugestiju, sve pohvale za povećanje plata, za povećanje kvaliteta i poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite, za ulaganje u infrastrukturu, ali naime reč je o normativima za broj lekara po broju stanovništva. Suština je da se poveća broj lekara u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti na broj stanovnika .

Sledeća programska aktivnost je unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite osetljivim grupama stanovništva, kao i Romskoj populaciji.

Ova programska aktivnost obuhvata sprovođenje Akcionog plana za unapređenje zdravlja Roma od 2018. do 2025. godine i biće usmerena po poboljšanju zdravstvene zaštite ove populacije, u smislu prevencije, obavezne imunizacije, sistematskih pregleda, zaštitu reproduktivnog zdravlja i drugih aktivnosti.

Izdvojila bih još jednu programsku aktivnost, a to je zdravstvena zaštita osiguranih lica obolelih od retkih bolesti, a za te namene je izdvojeno 2,4 milijarde dinara, što je složićete se mnogo više nego 2019. godine, kada je izdvojeno 250.000 dinara. Ovo je dokaz da država i te kako ume da pokažu humanost na delu.

Osvrnula bih se i na budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povrede koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji.

Ovaj Fond je osnovan da bi se omogućila dodatna sredstva za ove namene za koje RFZO ne može da obezbedi sredstva od uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.

Najveći iznosi su planirani na programske aktivnosti, uređenje zdravstvenog sistema 10,6 milijardi, u okviru kojeg Ministarstvo zdravlja vrši uređenje sistema zdravstvene zaštite, sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja, stručnog usavršavanja i specijalizacije zdravstvenih radnika, a posebno deficitarnih struka.

Nove aktivnosti i projekti planirani Predlogom budžeta su podrška aktivnostima banke reproduktivnih ćelija, projektu unapređenja radionukleotidne terapije i dijagnozu unapređenja primena zračenja i brahi terapije u Srbiji u okviru kojeg je predviđena nabavka opreme za Institut za onkologiju Srbije, kao i stručna edukacija zaposlenih, kao i projekat aktivnosti društva Srbije za borbu protiv raka iz koga će se finansirati rad ove humanitarne organizacije na pružanju podrške obolelima od raka i edukaciji stanovništva.

Na kraju, nije zgoreg da ponovim, da je ovaj budžet za 2020. godinu tako isplaniran da omogućava ravnotežu između rasta privrede i podizanja životnog standarda građana, povećanjem plata i penzija i investiranjem u javni investicije. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, na današnjoj sednici vodimo raspravu o više zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti, pre svega o grupi međunarodnih i bilateralnih sporazuma iz ove oblasti.

Srbija posebnu pažnju posvećuje međunarodnoj i regionalnoj saradnji u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova, kao i o svim drugim aspektima saradnje koja doprinosi još boljem pozicioniranju Srbije na međunarodnom planu, što je evidentno i što potvrđuju sve bolji i sve čvršći odnosi sa mnogim velikim, ali i malim zemljama sveta.

Upravo ovih dana još jedna zemlja je povukla priznanje jednostrano proglašene tzv. države Kosovo. Sada sa Republikom Ganom, koja je za vikend povukla priznanje, o čemu je javnost obavestio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, to je 16 država.

Ja ću se danas osvrnuti upravo na jedan deo seta sporazuma koji ćemo ratifikovati u cilju stvaranja zakonskih pretpostavki za još plodniju saradnju sa jednim brojem država sa kojima Srbija već ima potpisano više bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti. I ovi sporazumi potvrđuju ispravan kurs koji vodi kako Vlada i predsednik Republike, tako i diplomatija, odnosno ministar spoljnih poslova.

Dakle, kada je u pitanju bezbednosni sektor, Srbija više decenija sarađuje sa brojnim međunarodnim organizacijama jer terorizam, kriminal u svim svojim oblicima, trgovina narkoticima i oružjem nažalost nemaju granice. Ratifikacija ovih sporazuma doprinosi još boljem pozicioniranju Srbije u Evropi i u svetu u pogledu policijske i bezbednosne saradnje, na otkrivanju krivičnih dela koja ugrožavaju i opštu i nacionalnu bezbednost pojedinih država.

Jedan od sporazuma koji parlament treba da ratifikuje, odnosno potvrdi jeste Sporazum o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije (Evropola). Inače, Sporazum o operativnoj strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropola potpisan je u Beogradu još 16. januara 2014. godine. Nakon toga, tačnije 2017. godine, promenio se pravni okvir Evropola, i to kao rezultat stupanja na snagu uredbe kojom je promenjen naziv Evropola u Agenciju Evropske unije za saradnju organa za izvršavanje zakona. Proširen je i mandat ove organizacije, tako da sada pokriva još i krivična dela protiv finansijskih interesa Evropske unije, trgovinu na osnovu povlašćenih informacija i manipulacije finansijskim tržištem, kao i genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin.

Sektor bezbednosti Srbije potvrđivanjem ovog sporazuma dobija pravnu snagu za uključivanje u operativnu i stratešku saradnju i kada su u pitanju nova krivična dela za koja je Evropol, odnosno Agencija Evropske unije za saradnju organa za izvršavanje zakona, kako se sada zove, dobila proširen mandat. Konkretno, radi se i o saradnji policijskih službi Srbije i Evropske unije. Kod nas je to pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, a u Evropskoj uniji to je Evropska policijska služba, odnosno kriminalistička obaveštajna agencija Evropske unije koja je osnovana 1999. godine i čije su članice sve članice Evropske unije.

Sa Agencijom Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona Republika Srbija potpisala je još jedan sporazum početkom ove godine. To je Sporazum o upućivanju oficira za vezu. Ovaj sporazum takođe treba da ratifikujemo. Sporazum Republike Srbije i Agencije Evropske unije o upućivanju oficira za vezu potpisan je 4. marta 2019. godine i 8. aprila 2019. godine. Potvrđivanjem ovog sporazuma treba da doprinese unapređenju već postojeće saradnje sa Evropolom, budući da će zadatak oficira za vezu Evropola biti da podrži i koordinira saradnju između Republike Srbije, Evropola i država članica Evropske unije, kao i da podrži kontakte između Republike Srbije, Evropola i država članica Evropske unije i da olakša razmenu informacija.

Oficiri za vezu Evropola koji će boraviti na teritoriji Republike Srbije dobiće privilegije i imunitete koje Srbija dodeljuje članovima administrativnog i tehničkog osoblja diplomatskih predstavništava u Republici Srbiji, u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine. Oficiri za vezu Evropola nalaziće se u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkciji policije, u Upravi za međunarodnu operativnu policijsku saradnju. Odeljenje za poslove Evropola imaće potrebne uslove kao što su kancelarijski prostor i telekomunikaciona oprema.

Treći zakon iz ovog paketa o saradnji policijskih snaga koji Skupština treba da potvrdi jeste Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija. Ovaj memorandum je potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine, a rezultat je obostrane volje dve države da urede i unaprede saradnju u oblasti sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija koje mogu biti pretnja nacionalnoj bezbednosti.

Sadržaj ovog memoranduma su adekvatne institucionalne mere i odluke o pogledu migracija, migranata, njihovog statusa i povlastica, zahteva za Azil, a saradnje će se ostvariti kroz razmenu podataka, unapređenje prevencije, istrage i gonjenja počinilaca krivičnih dela iz ove populacije.

Velike migracije, a posebno blisko istočna migrantska kriza koja je zahvatila i Srbiju, razlog su više za bilateralnu i međunarodnu saradnju organa bezbednosti na ovom planu, posebno kada se ima u vidu opasnost od terorizma i drugih krivičnih dela koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost.

Sledeći sporazum koji ćemo ratifikovati je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola. Kao i prethodni sporazumi iz ovog paketa tako i ovaj sa Republikom Tunis treba da doprinese jačanju i unapređenju bilateralne saradnje dve države. Ovog puta u pitanju je sektor bezbednosti saobraćaja tako što će omogućiti lakšu zamenu nacionalne dozvole za dozvolu druge države potpisnice.

Za Srbiju saradnja sa Republikom Tunis ima poseban značaj kada se zna da Tunis nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Tunis podržava mirno i demokratsko rešenje pitanja Kosova i Metohije uz poštovanje Povelje Rezolucije Saveta bezbednosti UN, kao i poštovanje odredbi međunarodnog prava.

Ovaj stav koji Tunis zastupa i na skupovima regionalnih organizacija koje okupljaju arapske i afričke zemlje, povodom zahteva tzv. Kosova za prijem u UNESKO na 38. zasedanju UNESKO-a 9. novembra 2015. godine Tunis je glasao za odlaganje odlučivanja, a zatim pri odlučivanju o prijemu bio uzdržan.

Okvir međunarodnog prava kojeg se Tunis pridržava i poštuje u pogledu nepriznavanja takozvanog Kosova ostaje opredeljenje i kod svih pokušaja da se ono progura u članstvu međunarodnih organizacija.

Inače, Srbija ima izuzetno plodnu saradnju sa Republikom Tunis pretočenu u više bilateralnih sporazuma.

Na kraju svi ovi sporazumi potvrđuju opredeljenost Vlade Republike Srbije za jačanje kapaciteta u sektoru unutrašnjih poslova i bezbednosti čemu doprinosi kontinuitet u aktivnostima MUP od 2008. godine, kada je na njegovom čelu bio ministar Ivica Dačić, sve do danas kada je na čelu ministarstva doktor Nebojša Stefanović.

Zato svako ko prati ovaj ispravni kurs Vlade Republike Srbije ide u bolje sutra i živeće u jednoj boljoj jačoj Srbiji čiji ugled u svetu raste.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS će glasati za ceo set zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici danas raspravljamo o Predlogu zakona o poštanskim uslugama, dakle o potpuno novom tekstu zakona, koji je posledica uočenih nedostataka u toku primene važećeg zakona.

Potreba promene zakona, posledica je i novih kretanja na tržištu poštanskih usluga, kao i potrebe da domaće zakonodavstvo, u sektoru poštanskih usluga, uskladimo sa zakonodavstvom EU, odnosno sa obaveznim aktima Svetskog poštanskog saveza i zahtevima svetske trgovinske organizacije.

Treba napomenuti da se od donošenja ovog zakona očekuje novi, bolji kvalitet poštanskih usluga, veći stepen zaštite prava korisnika poštanskih usluga, prava poštanskih operatera i veći stepen bezbednosti poštanskih pošiljka, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou.

Stručni nadzor, kao i proveru adekvatne primene zakona i propisa u oblasti poštanskih usluga vršiće nacionalno regulatorno telo, a za oblast poštanskih usluga to je Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, odnosno RATEL.

Predloženim rešenjima, kao što sam već napomenula, obezbediće se veći stepen zaštite pošiljaoca i primalaca poštanskih pošiljka. Uređena je odgovornost poštanskog operatera, kao i obaveze, vrste usluga, postupak sa neisporučenim pošiljkama, povrat pošiljka, zabranjena sadržina istih, postupak sa vrednosnim i otkupnim pošiljkama. Pripisan je postupak evidentiranja broja lične isprave koja prate prijem i slanje registrovanih, odnosno vrednosnih pošiljka, u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti, što je posebno važna zakonska odredba.

Naime, prilikom slanja i primanja pošiljki poštanski operateri biće u obavezi da izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i evidentiraju registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca ili primaoca. Ti podaci će biti čuvani najmanje godinu dana i biće tretirani kao poslovna tajna. Pitanje čuvanja i zaštite podataka moraju biti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Ono što bih ja kao dobronamernu primedbu navela jeste činjenica da mora postojati neka vrsta javne informativne kampanje koja bi građane upoznala sa novim odredbama zakona i pripremila ih za saradnju. Bojim se da će u suprotnom iz neznanja i neinformisanosti biti puno odbijenih pošiljki i negodovanja, što će uticati na internet prodaju i na njihove troškove usled neuspešnih dostava.

Predlogom zakona je i razrađena obaveza javnog poštanskog operatera da pod određenim, jasno utvrđenim. uslovima omogući drugim poštanskim operaterima pristup mreži, kao i šta sve mora sadržati zahtev za pristup istoj.

Navedeno je i pod kojim uslovima javni operater može da odbije zahtev, kao i rok za koji je operater obavezan da obavesti podnosioca zahteva. Međusobna prava i obaveze između javnog poštanskog operatera i drugih poštanskih operatera regulisaće se ugovorom o pristupu mreži.

Predlog zakona je detaljnije uredio i poglavlje o poštanskim markama i koje uslove moraju ispunjavati u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza, odnosno propisana je obaveza javnog poštanskog operatera da nadležnom ministarstvu dostavlja izveštaje u vezi prodaje redovnih i prigodnih, kao i personalizovanih poštanskih maraka, koji su pored toga što su sredstva plaćanja poštanskih usluga i opšte prihvaćen način promocije i marketinga.

Ovim zakonom je predviđeno da će javni poštanski operater biti dužan da izdaje prigodne poštanske marke i vrednost u skladu sa planom izdavanja istih, kao i koje se poštanske marke smatraju nevažećim u smislu zakona.

Značajna novina ovog zakona je utvrđivanje uslova za pružanje univerzalne poštanske usluge korisnicima sa invaliditetom.

Ovaj zakon će biti podjednako značajan kako za građane Republike Srbije, tako i za poštanske operatere i korisnike poštanskih usluga. Stvaranjem uslova za liberalizaciju tržišta i povećanjem broja poštanskih operatera, samim tim i novih vrsta poštanskih usluga, kao i sniženjem poštarine, kao posledice veće konkurencije, građani će imati koristi kada je u pitanju sektor poštanskih usluga.

Reč-dve o Predlogu zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza. Svetski poštanski savez je specijalizovana agencija UN, osnovana još 1874. godine, sa ciljem da se na međunarodnom, odnosno svetskom nivou obezbedi uspešno funkcionisanje poštanskog saobraćaja.

Ova organizacija ima 192 države članice, udružene u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnog poštanskog saobraćaja po istim univerzalnim pravilima.

Svetski poštanski savez je ceo svet povezao u jednu celinu i svojim opštim principima načinio od sveta jedinstvenu teritoriju za razmenu pošiljki. To je nepolitička strukovna organizacija i bavi se, pre svega, pitanjima organizovanja i funkcionisanja PTT saobraćaja. Sedište ove organizacije je u Bernu u Švajcarskoj.

Srbija je članica Svetskog poštanskog saveza, tako da primenjuje standarde, odnosno regulative ovog saveza i na taj način standardizuje svoj poštanski saobraćaj.

Smatram da je poštanski saobraćaj u Srbiji modernizovan i dostupan građanima Srbije, ali i primaocima pošiljki širom sveta. Ovim Predlogom zakona se upravo potvrđuje nekoliko novih akata Svetskog poštanskog saveza. Tačnije, potvrđuju se dodatni protokoli uz akte koji pripadaju grupi obaveznih akata Svetskog poštanskog saveza.

Na ovaj način Srbija i dalje izvršava svoju međunarodnu obavezu, koja proističe iz aktivnog članstva u ovoj svetskoj organizaciji, koja se od 1948. godine pridružila UN kao specijalizovana agencija.

Danas potvrđujemo sledeća akta Poštanskog saveza, deseti dodatni protokol Ustava Svetskog poštanskog saveza, drugi dodatni protokol o opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza, dodatni protokol Svetske poštanske konvencije i završni protokol dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije, usvojeni u Adis Abebi 7. septembra 2018. godine.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za oba ova zakona. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je uloga žene u društvu značajna ne samo kroz ulogu majke i supruge, već i kroz ulogu zaposlene i poslovne žene koja učestvuje u ukupnom razvoju našeg društva. Nažalost, često se zanemaruje i nedovoljno uvažava položaj i uloga žene na selu, koja je najčešće stub kuće i porodice. Ona je najčešće preopterećena brigom o deci, poslovima u domaćinstvu i obavljanjem mnogih teških poslova u poljoprivredi, a pri tom često nije zdravstveno osigurana niti ima poljoprivrednu penziju.

S druge strane, najčešći nosioci domaćinstva su muškarci. Prema nekim istraživanjima svaka peta žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, a samo 12% su vlasnice kuća u kojima žive. Ove činjenice svakako utiču na ukupan ekonomski položaj žena na selu, i često onemogućavaju njihovo preduzetništvo. U porodičnom nasilju nad ženama na selu se ne govori, a ono se dešava. O tome čitamo u štampi. Društvo mora da preduzima ozbiljne korake u cilju ekonomskog i društvenog osnaživanja žena na selu, koje još uvek nose najveći teret razvoja sela i teret poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o porodičnoj proizvodnji ili poljoprivrednoj proizvodnji namenjenoj tržištu.

Sve vreme moramo imati u vidu i to da nam sela nestaju, da nam sela stare i bez osnaživanja žena na selu selo nećemo ni imati. S tim u vezi želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li Ministarstvo raspolaže podacima o broju žena koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, i koje mere podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su koristile u poslednje tri godine? Ministra Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj želim da pitam koliko je žena osnivača zadruge. Takođe, ministra Đorđevića, zaduženog za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pitam – da li se razmišlja o izradi posebnog programa zapošljavanja i samozapošljavanja i podsticaja ženskog preduzetništva žena u ruralnim sredinama, sa ciljem njihovog ekonomskog osnaživanja, bolje zdravstvene i socijalne zaštite i zaštite porodičnog i svakog drugog vida nasilja. Zahvaljujem.