Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vesna Ivković

Vesna Ivković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, na današnjoj sednici vodimo raspravu o više zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti, pre svega o grupi međunarodnih i bilateralnih sporazuma iz ove oblasti.

Srbija posebnu pažnju posvećuje međunarodnoj i regionalnoj saradnji u oblasti bezbednosti i unutrašnjih poslova, kao i o svim drugim aspektima saradnje koja doprinosi još boljem pozicioniranju Srbije na međunarodnom planu, što je evidentno i što potvrđuju sve bolji i sve čvršći odnosi sa mnogim velikim, ali i malim zemljama sveta.

Upravo ovih dana još jedna zemlja je povukla priznanje jednostrano proglašene tzv. države Kosovo. Sada sa Republikom Ganom, koja je za vikend povukla priznanje, o čemu je javnost obavestio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, to je 16 država.

Ja ću se danas osvrnuti upravo na jedan deo seta sporazuma koji ćemo ratifikovati u cilju stvaranja zakonskih pretpostavki za još plodniju saradnju sa jednim brojem država sa kojima Srbija već ima potpisano više bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti. I ovi sporazumi potvrđuju ispravan kurs koji vodi kako Vlada i predsednik Republike, tako i diplomatija, odnosno ministar spoljnih poslova.

Dakle, kada je u pitanju bezbednosni sektor, Srbija više decenija sarađuje sa brojnim međunarodnim organizacijama jer terorizam, kriminal u svim svojim oblicima, trgovina narkoticima i oružjem nažalost nemaju granice. Ratifikacija ovih sporazuma doprinosi još boljem pozicioniranju Srbije u Evropi i u svetu u pogledu policijske i bezbednosne saradnje, na otkrivanju krivičnih dela koja ugrožavaju i opštu i nacionalnu bezbednost pojedinih država.

Jedan od sporazuma koji parlament treba da ratifikuje, odnosno potvrdi jeste Sporazum o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije (Evropola). Inače, Sporazum o operativnoj strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropola potpisan je u Beogradu još 16. januara 2014. godine. Nakon toga, tačnije 2017. godine, promenio se pravni okvir Evropola, i to kao rezultat stupanja na snagu uredbe kojom je promenjen naziv Evropola u Agenciju Evropske unije za saradnju organa za izvršavanje zakona. Proširen je i mandat ove organizacije, tako da sada pokriva još i krivična dela protiv finansijskih interesa Evropske unije, trgovinu na osnovu povlašćenih informacija i manipulacije finansijskim tržištem, kao i genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin.

Sektor bezbednosti Srbije potvrđivanjem ovog sporazuma dobija pravnu snagu za uključivanje u operativnu i stratešku saradnju i kada su u pitanju nova krivična dela za koja je Evropol, odnosno Agencija Evropske unije za saradnju organa za izvršavanje zakona, kako se sada zove, dobila proširen mandat. Konkretno, radi se i o saradnji policijskih službi Srbije i Evropske unije. Kod nas je to pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, a u Evropskoj uniji to je Evropska policijska služba, odnosno kriminalistička obaveštajna agencija Evropske unije koja je osnovana 1999. godine i čije su članice sve članice Evropske unije.

Sa Agencijom Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona Republika Srbija potpisala je još jedan sporazum početkom ove godine. To je Sporazum o upućivanju oficira za vezu. Ovaj sporazum takođe treba da ratifikujemo. Sporazum Republike Srbije i Agencije Evropske unije o upućivanju oficira za vezu potpisan je 4. marta 2019. godine i 8. aprila 2019. godine. Potvrđivanjem ovog sporazuma treba da doprinese unapređenju već postojeće saradnje sa Evropolom, budući da će zadatak oficira za vezu Evropola biti da podrži i koordinira saradnju između Republike Srbije, Evropola i država članica Evropske unije, kao i da podrži kontakte između Republike Srbije, Evropola i država članica Evropske unije i da olakša razmenu informacija.

Oficiri za vezu Evropola koji će boraviti na teritoriji Republike Srbije dobiće privilegije i imunitete koje Srbija dodeljuje članovima administrativnog i tehničkog osoblja diplomatskih predstavništava u Republici Srbiji, u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine. Oficiri za vezu Evropola nalaziće se u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Direkciji policije, u Upravi za međunarodnu operativnu policijsku saradnju. Odeljenje za poslove Evropola imaće potrebne uslove kao što su kancelarijski prostor i telekomunikaciona oprema.

Treći zakon iz ovog paketa o saradnji policijskih snaga koji Skupština treba da potvrdi jeste Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija. Ovaj memorandum je potpisan u Vašingtonu 14. maja 2019. godine, a rezultat je obostrane volje dve države da urede i unaprede saradnju u oblasti sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija koje mogu biti pretnja nacionalnoj bezbednosti.

Sadržaj ovog memoranduma su adekvatne institucionalne mere i odluke o pogledu migracija, migranata, njihovog statusa i povlastica, zahteva za Azil, a saradnje će se ostvariti kroz razmenu podataka, unapređenje prevencije, istrage i gonjenja počinilaca krivičnih dela iz ove populacije.

Velike migracije, a posebno blisko istočna migrantska kriza koja je zahvatila i Srbiju, razlog su više za bilateralnu i međunarodnu saradnju organa bezbednosti na ovom planu, posebno kada se ima u vidu opasnost od terorizma i drugih krivičnih dela koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost.

Sledeći sporazum koji ćemo ratifikovati je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola. Kao i prethodni sporazumi iz ovog paketa tako i ovaj sa Republikom Tunis treba da doprinese jačanju i unapređenju bilateralne saradnje dve države. Ovog puta u pitanju je sektor bezbednosti saobraćaja tako što će omogućiti lakšu zamenu nacionalne dozvole za dozvolu druge države potpisnice.

Za Srbiju saradnja sa Republikom Tunis ima poseban značaj kada se zna da Tunis nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Tunis podržava mirno i demokratsko rešenje pitanja Kosova i Metohije uz poštovanje Povelje Rezolucije Saveta bezbednosti UN, kao i poštovanje odredbi međunarodnog prava.

Ovaj stav koji Tunis zastupa i na skupovima regionalnih organizacija koje okupljaju arapske i afričke zemlje, povodom zahteva tzv. Kosova za prijem u UNESKO na 38. zasedanju UNESKO-a 9. novembra 2015. godine Tunis je glasao za odlaganje odlučivanja, a zatim pri odlučivanju o prijemu bio uzdržan.

Okvir međunarodnog prava kojeg se Tunis pridržava i poštuje u pogledu nepriznavanja takozvanog Kosova ostaje opredeljenje i kod svih pokušaja da se ono progura u članstvu međunarodnih organizacija.

Inače, Srbija ima izuzetno plodnu saradnju sa Republikom Tunis pretočenu u više bilateralnih sporazuma.

Na kraju svi ovi sporazumi potvrđuju opredeljenost Vlade Republike Srbije za jačanje kapaciteta u sektoru unutrašnjih poslova i bezbednosti čemu doprinosi kontinuitet u aktivnostima MUP od 2008. godine, kada je na njegovom čelu bio ministar Ivica Dačić, sve do danas kada je na čelu ministarstva doktor Nebojša Stefanović.

Zato svako ko prati ovaj ispravni kurs Vlade Republike Srbije ide u bolje sutra i živeće u jednoj boljoj jačoj Srbiji čiji ugled u svetu raste.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS će glasati za ceo set zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici danas raspravljamo o Predlogu zakona o poštanskim uslugama, dakle o potpuno novom tekstu zakona, koji je posledica uočenih nedostataka u toku primene važećeg zakona.

Potreba promene zakona, posledica je i novih kretanja na tržištu poštanskih usluga, kao i potrebe da domaće zakonodavstvo, u sektoru poštanskih usluga, uskladimo sa zakonodavstvom EU, odnosno sa obaveznim aktima Svetskog poštanskog saveza i zahtevima svetske trgovinske organizacije.

Treba napomenuti da se od donošenja ovog zakona očekuje novi, bolji kvalitet poštanskih usluga, veći stepen zaštite prava korisnika poštanskih usluga, prava poštanskih operatera i veći stepen bezbednosti poštanskih pošiljka, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou.

Stručni nadzor, kao i proveru adekvatne primene zakona i propisa u oblasti poštanskih usluga vršiće nacionalno regulatorno telo, a za oblast poštanskih usluga to je Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, odnosno RATEL.

Predloženim rešenjima, kao što sam već napomenula, obezbediće se veći stepen zaštite pošiljaoca i primalaca poštanskih pošiljka. Uređena je odgovornost poštanskog operatera, kao i obaveze, vrste usluga, postupak sa neisporučenim pošiljkama, povrat pošiljka, zabranjena sadržina istih, postupak sa vrednosnim i otkupnim pošiljkama. Pripisan je postupak evidentiranja broja lične isprave koja prate prijem i slanje registrovanih, odnosno vrednosnih pošiljka, u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti, što je posebno važna zakonska odredba.

Naime, prilikom slanja i primanja pošiljki poštanski operateri biće u obavezi da izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i evidentiraju registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca ili primaoca. Ti podaci će biti čuvani najmanje godinu dana i biće tretirani kao poslovna tajna. Pitanje čuvanja i zaštite podataka moraju biti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Ono što bih ja kao dobronamernu primedbu navela jeste činjenica da mora postojati neka vrsta javne informativne kampanje koja bi građane upoznala sa novim odredbama zakona i pripremila ih za saradnju. Bojim se da će u suprotnom iz neznanja i neinformisanosti biti puno odbijenih pošiljki i negodovanja, što će uticati na internet prodaju i na njihove troškove usled neuspešnih dostava.

Predlogom zakona je i razrađena obaveza javnog poštanskog operatera da pod određenim, jasno utvrđenim. uslovima omogući drugim poštanskim operaterima pristup mreži, kao i šta sve mora sadržati zahtev za pristup istoj.

Navedeno je i pod kojim uslovima javni operater može da odbije zahtev, kao i rok za koji je operater obavezan da obavesti podnosioca zahteva. Međusobna prava i obaveze između javnog poštanskog operatera i drugih poštanskih operatera regulisaće se ugovorom o pristupu mreži.

Predlog zakona je detaljnije uredio i poglavlje o poštanskim markama i koje uslove moraju ispunjavati u skladu sa aktima Svetskog poštanskog saveza, odnosno propisana je obaveza javnog poštanskog operatera da nadležnom ministarstvu dostavlja izveštaje u vezi prodaje redovnih i prigodnih, kao i personalizovanih poštanskih maraka, koji su pored toga što su sredstva plaćanja poštanskih usluga i opšte prihvaćen način promocije i marketinga.

Ovim zakonom je predviđeno da će javni poštanski operater biti dužan da izdaje prigodne poštanske marke i vrednost u skladu sa planom izdavanja istih, kao i koje se poštanske marke smatraju nevažećim u smislu zakona.

Značajna novina ovog zakona je utvrđivanje uslova za pružanje univerzalne poštanske usluge korisnicima sa invaliditetom.

Ovaj zakon će biti podjednako značajan kako za građane Republike Srbije, tako i za poštanske operatere i korisnike poštanskih usluga. Stvaranjem uslova za liberalizaciju tržišta i povećanjem broja poštanskih operatera, samim tim i novih vrsta poštanskih usluga, kao i sniženjem poštarine, kao posledice veće konkurencije, građani će imati koristi kada je u pitanju sektor poštanskih usluga.

Reč-dve o Predlogu zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza. Svetski poštanski savez je specijalizovana agencija UN, osnovana još 1874. godine, sa ciljem da se na međunarodnom, odnosno svetskom nivou obezbedi uspešno funkcionisanje poštanskog saobraćaja.

Ova organizacija ima 192 države članice, udružene u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnog poštanskog saobraćaja po istim univerzalnim pravilima.

Svetski poštanski savez je ceo svet povezao u jednu celinu i svojim opštim principima načinio od sveta jedinstvenu teritoriju za razmenu pošiljki. To je nepolitička strukovna organizacija i bavi se, pre svega, pitanjima organizovanja i funkcionisanja PTT saobraćaja. Sedište ove organizacije je u Bernu u Švajcarskoj.

Srbija je članica Svetskog poštanskog saveza, tako da primenjuje standarde, odnosno regulative ovog saveza i na taj način standardizuje svoj poštanski saobraćaj.

Smatram da je poštanski saobraćaj u Srbiji modernizovan i dostupan građanima Srbije, ali i primaocima pošiljki širom sveta. Ovim Predlogom zakona se upravo potvrđuje nekoliko novih akata Svetskog poštanskog saveza. Tačnije, potvrđuju se dodatni protokoli uz akte koji pripadaju grupi obaveznih akata Svetskog poštanskog saveza.

Na ovaj način Srbija i dalje izvršava svoju međunarodnu obavezu, koja proističe iz aktivnog članstva u ovoj svetskoj organizaciji, koja se od 1948. godine pridružila UN kao specijalizovana agencija.

Danas potvrđujemo sledeća akta Poštanskog saveza, deseti dodatni protokol Ustava Svetskog poštanskog saveza, drugi dodatni protokol o opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza, dodatni protokol Svetske poštanske konvencije i završni protokol dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije, usvojeni u Adis Abebi 7. septembra 2018. godine.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za oba ova zakona. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, znamo da je uloga žene u društvu značajna ne samo kroz ulogu majke i supruge, već i kroz ulogu zaposlene i poslovne žene koja učestvuje u ukupnom razvoju našeg društva. Nažalost, često se zanemaruje i nedovoljno uvažava položaj i uloga žene na selu, koja je najčešće stub kuće i porodice. Ona je najčešće preopterećena brigom o deci, poslovima u domaćinstvu i obavljanjem mnogih teških poslova u poljoprivredi, a pri tom često nije zdravstveno osigurana niti ima poljoprivrednu penziju.

S druge strane, najčešći nosioci domaćinstva su muškarci. Prema nekim istraživanjima svaka peta žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, a samo 12% su vlasnice kuća u kojima žive. Ove činjenice svakako utiču na ukupan ekonomski položaj žena na selu, i često onemogućavaju njihovo preduzetništvo. U porodičnom nasilju nad ženama na selu se ne govori, a ono se dešava. O tome čitamo u štampi. Društvo mora da preduzima ozbiljne korake u cilju ekonomskog i društvenog osnaživanja žena na selu, koje još uvek nose najveći teret razvoja sela i teret poljoprivredne proizvodnje, bilo da se radi o porodičnoj proizvodnji ili poljoprivrednoj proizvodnji namenjenoj tržištu.

Sve vreme moramo imati u vidu i to da nam sela nestaju, da nam sela stare i bez osnaživanja žena na selu selo nećemo ni imati. S tim u vezi želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li Ministarstvo raspolaže podacima o broju žena koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, i koje mere podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja su koristile u poslednje tri godine? Ministra Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj želim da pitam koliko je žena osnivača zadruge. Takođe, ministra Đorđevića, zaduženog za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pitam – da li se razmišlja o izradi posebnog programa zapošljavanja i samozapošljavanja i podsticaja ženskog preduzetništva žena u ruralnim sredinama, sa ciljem njihovog ekonomskog osnaživanja, bolje zdravstvene i socijalne zaštite i zaštite porodičnog i svakog drugog vida nasilja. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu još jedan set zakona iz oblasti finansija, koji su kao i zakoni o kojima smo ovih dana raspravljali, dokaz da ova Vlada vodi jednu odgovornu ekonomsku politiku, a sve sa ciljem da građani Republike Srbije osete boljitak.

Govoriću o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći. Iako je važeći zakon o kontroli državne pomoći donet 2009. godine, a počeo sa primenom 2010. godine, ispostavilo se da se njegovom primenom ukazala potreba da se na potpuniji i svrsishodniji način regulišu neka pitanja vezana za ovu oblast, kao i vođenje samog postupka kontrole i funkcionisanja Komisije za kontrolu državne pomoći.

Po dosadašnjem zakonu, kontrolu državne pomoći vršilo je posebno odeljenje u sastavu Ministarstva finansija. Novim predlogom zakona formira se nezavisan organ, odnosno komisija za kontrolu državne pomoći, koju će birati Narodna skupština, na predlog nadležnog odbora.

Kontrolu rada takođe će vršiti Narodna skupština u sklopu vršenja svoje kontrolne funkcije. Na ovaj način obezbediće se transparentnost čitavog sistema dodele državne pomoći, propisivanjem jasnih pravila. Zakon precizira sve procedure i uslove za korišćenje državne pomoći, tako da će svi potencijalni korisnici bilo kog vida državne pomoći, imati pred sobom transparentne i precizne zakonske uslove koje treba da ispune da bi aplicirali za državnu pomoć.

Zakonom je definisan pojam državne pomoći i da podsetimo. Državna pomoć se pruća putem sledećih instrumenata – subvencije, što mogu biti bespovratna sredstva ili subvencionisana kamatna stopa na kredite, poreske olakšice za korisnika pomoći, kao što je oslobađanje od poreza i doprinosa ili carine, otpis duga prema državi, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne, kao i drugi instrumenti navedeni u članu 3. Predloga zakona.

Davalac državne pomoći može biti nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, ili lokalne samouprave kao i svako pravno lice koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku. Korisnik državne pomoći je svakako pravno ili fizičko lice koje u obavljanju delatnosti koristi državnu pomoć u bilo kom obliku.

Uređenje sistema pružanja državne pomoći treba doprinese podsticanju privrednog razvoja u Republici Srbiji. Njime će se takođe urediti i obezbediti jedinstveno tržište i utvrditi politika i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja. Razlog za donošenje ovog zakona jeste uvođenje novih pravnih instituta iz ove oblasti u pravni sistem Republike Srbije, kao i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, što je obaveza Srbije kao kandidata za ulazak u istu.

Predlog ovog zakona, kao i zakoni o kojima smo ovih dana raspravljali, predlozi su Vlade Republike Srbije i njihovo usvajanje, a kasnije i primena, imaju za cilj privredni razvoj Republike Srbije, od čega krajnju korist imaju građani, a održavaju se i na ravnomerniji razvoj Republike i smanjenje razlika između razvijenih i nerazvijenih delova Republike.

Na kraju krajeva, naš cilj je da građani žive u boljoj i ekonomski stabilnijoj Srbiji, jer su na svojim plećima izneli mere ekonomskih reformi i doprineli fiskalnoj konsolidaciji o kojoj smo govorili u raspravi o rebalansu budžeta. Pored ostalih očekivanih pozitivnih efekata cilj ovog zakona je i racionalizacija trošenja javnih sredstava i investiranje u one projekte koji su od značaja za ekonomiju pojedinih regiona ali i društva u celini. Da bi se neka mera smatrala državnom pomoći ona mora biti selektivna, tj. da za efekat ima dovođenje privrednih subjekata, proizvodnju pojedine robe ili pružanje pojedinih usluga, u povoljniji položaj u odnosu na konkurente.

Ovim zakonom se predviđa formiranje novog tela, nezavisnog državnog organa koji bi u punoj meri sa proširenim ovlašćenjima sprovodio nadzor dodele državne pomoći kroz usklađenost sa pravilima. Taj novi organ, odnosno Komisija za kontrolu državne pomoći ima svoje organe, savet komisije i predsednika komisije, čiji će rad biti transparentan i podložan kontroli i Narodne skupštine i građana kao poreskih obveznika.

Dakle, ovim predlogom zakona, uspostavlja se bolja kontrola državne pomoći i transparentnost u dodeli iste, stvara se zdrava konkurencija privrednih subjekata na tržištu i rezultat će biti zdrav privredni razvoj i na kraju, afirmisaće se zapošljavanje i privlačenje investicija.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj set zakona. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana Poverenice sa saradnicama, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred poslanicima na dnevnom redu razmatranje redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu, Deveti redovni izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti.

Iza ovog izveštaja stoji još jedna godina kontinuiranog i intenzivnog rada u skladu sa mandatom i nadležnostima koje su poverene ovoj instituciji i Zakonom o zabrani diskriminacije.

Izneti su ključni podaci iz izveštaja, mišljenja i preporuke, a posebno su predstavljene i opšte preporuke za suzbijanje diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti.

Radi lakšeg razumevanja od strane građana Republike Srbije objasnila bih ulogu ove institucije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavistan, samostalan i specijalizovan državni organ, formiran na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. Narodna skupština Republike Srbije izabrala je 27. marta 2015. godine gospođu Brankicu Janković za novu Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti. Zadaci ovog državnog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučaja diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblicima društvenih odnosa.

Deo aktivnosti Poverenika odnosi se na uspostavljanje i održavanje saradnje sa organima nadležnim za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu ljudskih prava na teritoriji AP i lokalnih samouprava, kao i sa organizacijama civilnog društva, međunarodnim i domaćim organizacijama, institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Tokom 2018. godine Poverenik je postupao u 1.407 predmeta. Pored postupanja po pritužbama, Poverenik je u skladu sa ovlašćenjima dao 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, podneta su četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tri krivične prijave, jednu tužbu za zaštitu od diskriminacije i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Najveći broj pritužbi podnet je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, starosnog doba i pola, a u oblasti društvenih odnosa su pružanje javnih usluga ili korišćenje objekata i površina, rad i zapošljavanje i postupci pred organima vlasti.

Poverenik je tokom 2018. godine sproveo dva istraživanja, a tako dobijeni podaci su od značaja kako za rad institucija, tako i za različite društvene aktere, za kreiranje i vođenje javnih politika.

Poverenik je objavio i dva priručnika, sproveo brojne obuke, radionice i predavanje iz oblasti i prepoznavanja i reagovanja na diskriminaciju kojima su bili obuhvaćeni mnogi akteri društvenog života, a to su policijski službenici, inspektori rada, predstavnici lokalnih samouprava, medija i organizacija civilnog društva, a održani su i seminari na temu građansko-pravna zaštita od diskriminacije za sudije sve četiri apelacije.

Sa ciljem da se podstaknu lokalne samouprave, da kreiraju i sprovode različite afirmativne politike, ustanovljena je i nagrada „Opština/grad jednakih mogućnosti“. Ovaj izveštaj nam ukazuje na to da se naše društvo i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja ravnopravnosti. Postojećim antidiskriminacionim zakonodavstvom u Srbiji postavljen je temelj za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanja diskriminacije, ali je taj pravni okvir potrebno unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

Na zastupljenost diskriminacije u društvu utiču i drugi faktori među kojima su društveni i kulturni kontekst u kojem živimo, stepen tolerancije prema različitosti, poverenje u rad institucija, edukacija o prepoznavanju oblika diskriminacije i druge aktivnosti svih delova društva u zaštiti ljudskih prava.

Treba naglasiti da pored Poverenika, izuzetno važnu ulogu imaju sudovi i naglasiti da su u 2018. godini sprovedene u celosti pojedine preporuke koje je Poverenik dao u svom godišnjem izveštaju za 2017. godinu. Krajem 2018. godine otpočela je sa radom i nacionalna linija za žene žrtve nasilja i u skladu sa tim doneti su mnogi strateški planovi.

Diskriminacija je zabranjena Ustavom Republike Srbije koji propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije. Shvatajući važnost poštovanja ljudskih prava i poštovanja principa ravnopravnosti, Republika Srbija je proteklih godina izradila adekvatan antidiskriminacioni okvir i ratifikovala najvažnije univerzalne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava i zabrane diskriminacije.

U izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu, navodi se da je zakonodavstvo o zabrani diskriminacije u našoj zemlji u skladu sa evropskim standardima, ali je potrebno vršiti dalje usklađivanje. Posebno su značajni antidiskriminatorni zakoni, kao što su Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakon o ravnopravnosti polova. Sistem pravne zaštite o diskriminaciji u Republici Srbiji obuhvata mehanizme građansko-pravne, krivično-pravne i prekršajno-pravne zaštite.

Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2018. godinu je veoma sažet, celovit i do detalja objašnjeno šta je urađeno. Date su i određene preporuke u ovoj oblasti – da se izrade strateški dokumenti koji se odnose na prevenciju i zaštitu diskriminacije, unapređenje osoba sa invaliditetom, razvoj socijalne zaštite, razvoj mentalnog zdravlja, prevenciju i zaštitu dece od nasilja, razvoj obrazovanja odraslih, društveno odgovorno poslovanje, strategiju o starenju i druge. Važno je unaprediti dostupnost obrazovanja dece sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, romske dece kao i pristup visokom obrazovanju, mere i aktivnosti za ravnomernu zastupljenost žena i muškaraca u svim sferama političkog i javnog života, podsticanje zapošljavanja i ekonomskog osnaživanja žena. Potrebno je unapređivanje koordinisanog i efikasnog delovanja svih institucija sistema u pružanju zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika nasilja, uz razvoj servisa za podršku žrtava nasilja.

Preduzeti mere na eliminisanju diskriminacije i stigmatizacije LGBT osoba, unapređivanju položaja Roma i Romkinja, kao i položaja starih ljudi i možda najvažnija preporuka programima i planovima, predvideti sprovođenje mera i aktivnosti na svim nivoima u cilju zaustavljanja odlaska mladih iz Srbije.

Ono što bih pohvalila u ovom izveštaju, pre svega, kao žena, to je inicijativa Poverenice upućena Skupštini grada Beograda za određivanje naziva i obeležavanja ulica, trgova i zgrada, da daju imena znamenitih žena našeg društva. Citiraću vas – naše društvo nisu stvarali samo muškarci već i žene. Neophodno je efikasno funkcionisanje svih društvenih mehanizama za zaštitu od diskriminacije. Svako ljudsko biće ima potrebu za poštovanjem i uvažavanjem i zato treba edukovati decu da poštuju druge, da poštuju različitosti, jer time gradimo bolju i tolerantniju Srbiju.

Poverenica je istakla da i dalje nastavlja sa proaktivnim pristupom u nameri da i u budućnosti pružaju još efikasniju zaštitu od diskriminacije i radi na unapređenju ravnopravnosti. Ja sam uverena da na taj način zajedno doprinosimo izgradnji boljeg društva koje će stajati na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki.

Na samom kraju, poželela bih ovoj instituciji što manje pritužbi u narednom periodu, što bi za nas bio znak da postajemo sve bolje i tolerantnije društvo kada su različitosti u pitanju.

Da zaključim, izveštaj je vrlo detaljan i sadrži sveobuhvatan pregled stanja i relevantne podatke koji mogu biti od značaja za dalje kreiranje i unapređenje javnih politika. Zato predlažem da se isti usvoji, što će poslanička grupa SPS uraditi u Danu za glasanje. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podsećanja radi, a to sam spomenula i u načelnoj raspravi, dualno obrazovanje u srednjim i visokim školama predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja - obrazovanje za 21. vek.

Predlog zakona o dualnom modelu studiranja u visokom obrazovanju daje pravni okvir koji je fleksibilan i može se primenjivati u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje i zainteresovani su da njihovi studenti znanja stečena u visokoškolskim ustanovama u toku studija primenjuju kroz rad koji će i te kako biti vrednovan.

Ovde je više puta rečeno da dualni model nije obavezan, već predstavlja mogućnost koju imaju visokoškolske ustanove, a poslodavci mogućnost da učestvuju u obrazovanju svojih potencijalnih zaposlenih i obave selekciju kandidata. Uostalom, vreme će pokazati, kao što je pokazalo i za dualno srednjoškolsko obrazovanje, da je to i te kako dobar način školovanja.

Visokoškolske ustanove pratiće karijerni razvoj studenata, pratiće motivaciju i zadovoljstvo, kako studenata, tako i poslodavaca.

Osnovni cilj dualnog modela studija jeste sticanje, usavršavanje znanja, veština i sposobnosti u skladu sa studijskim programom i standardom kvalifikacije. I, što je, isto tako, ne manje važno, taj rad, ponoviću se, biće vrednovan.

Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na veliko praktično iskustvo koje će se steći u primeni stečenog teorijskog znanja, povećaće svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje, kako kod poslodavaca kod kojih su i obavili praktičnu nastavu, ali i kod drugih iz iste delatnosti.

Ono što bih istakla, to je da po završetku visokoškolskih studija po dualnom modelu, poslodavci na konkursima za prijem u radni odnos neće morati da uslovljavaju kandidate da imaju određeno radno iskustvo, jer će već imati prilike da se uvere u njihovu stručnost, naročito onih kandidata koji su kod istih obavili praktičnu nastavu. Jer, primena praktične nastave u teoriji je nešto što sasvim kvalifikuje onoga ko završi određenu visokoškolsku ustanovu, odnosno smer, a posebno iz medicinskih nauka, i to je smer koji i te kako povezuje teoriju i praksu.

Tako da, što se tiče poslaničke grupe SPS, glasaćemo za ove zakone. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju daje pravni okvir koji je fleksibilan i može se primenjivati u zavisnosti od potrebe visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje i zainteresovane su da njihovi studenti znanja stečena u visokoškolskim ustanovama u toku studija primenjuju i kroz rad, koji će biti vrednovan kroz plaćanje naknada, putnih troškova, ishrane, školarine, stipendije i na druge načine.

Dualno obrazovanje u srednjim i visokim školama predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja obrazovanja za 21. vek. Uostalom, podsećanja radi, u programu Vlade predstavljenom u ekspozeu predsednice Vlade, najavljena je i potreba da se donese zakon kojim bi se uredio dualni model studija o visokom obrazovanju. Praksa u državama koje imaju razvijen dualni model studija pokazala je da postoji interesovanje privrede za ovaj način studiranja.

Dualni model studija nije obavezan, već samo predstavlja mogućnost koju imaju visokoškolske ustanove, a poslodavci će imati mogućnost da učestvuju u obrazovanju svojih potencijalnih zaposlenih i obave selekciju kandidata.

Ovaj model studija doprineće razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije često nisu u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove, zbog nedostatka odgovarajućeg kadra, ali će tu biti studenti dualnog modela koji će biti spona koja bi kompanijama ukazala na savremena dostignuća i podstaći na realizaciju naučno-istraživačkih projekata.

Formiranjem mreža poslodavaca na visokoškolskoj ustanovi praktično se formira lokalna ili regionalna mreža kompanija koje se međusobno upoznaju, umrežavaju i počinju međusobnu saradnju, što će doprineti regionalnom razvoju.

Slažem se, a i ja sam istog mišljenja sa mišljenjem radne grupe, da bi subvencije ili određena poreska oslobađanja doprinela povećanju zainteresovanosti i motivisanosti poslodavca u uspostavljanju dualnog modela studiranja.

Jasno je da dualni model nije u jednakoj meri primenjiv na sva naučna polja i oblasti. Iskustva nekih država koje uspešno primenjuju ovaj način studiranja pokazuju da se odlično pokazao u tehničko-tehnološkim i medicinskim naukama.

Što se tiče medicinskih nauka, mišljenja sam da će se ovaj oblik studiranja i te kako pokazati i dokazati kao efikasan, jer primeniti stečena teorijska znanja iz medicinskih nauka kroz rad sa pacijentima tokom studiranja, uz mentore, je velika prednost i ogromno iskustvo koje će dobro doći u samostalnom radu po završetku studija. Naime, po završetku studija medicinskih nauka kao mlad lekar, vi ste puni teorijskog znanja, a onda u nekoj udaljenoj ambulanti ostanete sami s pacijentom i osećate strah i nesigurnost u primeni te teorije u praksi. Ovim načinom studiranja prevazilazi se taj strah kroz stalnu praksu, uz iskusne mentore koji će vam ukazati na izvesne greške u primeni teorije u praksi i rezultat je što dobijemo medicinskog stručnjaka koji zna šta radi, koji ima određene veštine, oslobođenog straha i sigurnijeg u sebe u primeni stečenog znanja.

Osnovni cilj dualnog modela studija jeste i sticanje i usavršavanje znanja, veština i sposobnosti u skladu sa studijskim programom i standardom kvalifikacije. I što je isto tako i ne manje važno, taj rad će biti vrednovan, plaćanjem školarina, stipendija, naknada za rad ili na neki drugi način. Naime, studenti će dobijati naknadu po svakom satu od najmanje 50% osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima. Pri tome moraju da ispune najmanje 450 sati godišnje, provedenom na učenju kroz rad.

Predlogom zakona sveobuhvatno se štite i prava studenata koja se ostvaruju u skladu sa propisima o visokom obrazovanju, o radu i bezbednosti i zdravlju na radu, zakonom kojim se uređuje zabrana zlostavljanja na radu, zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, zakonom kojim se uređuje zaštita intelektualne svojine.

Zakon zabranjuje sve vidove diskriminacije tokom obavljanja učenja kroz rad, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Predlogom ovog zakona definiše se obaveza potpisivanja ugovora između visokoškolskih ustanova i poslodavaca koji potpisuju ugovor i sa studentom, a registar svih ugovora o dualnom modelu vodi Privredna komora Srbije. Navedeni su i uslovi pod kojima neko može da potpiše, kao i da raskine ugovor. Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na veliko praktično iskustvo koje će steći u primeni stečenog teorijskog znanja, povećaće svoje konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su i obavili praktičnu nastavu, ali i kod drugih iz iste delatnosti.

Osnovni cilj dualnog visokoškolskog obrazovanja ogleda se u premošćavanju jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja, drugačije rečeno - školovanje uz primenu stečenog teorijskog znanja u praksi i na taj način brzo prilagođavanje promenama u globalnoj ekonomiji, tehničkim, medicinskim i drugim naukama i privrednim granama.

Reč-dve o zakonu o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, a moje kolege će nešto više govoriti o njemu.

Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija je naša obaveza iz predpristupne agende. Dakle, mora se doneti pre pristupanja Evropskoj uniji, ali će se primenjivati od momenta pristupanja EU. Do tada treba stvoriti administrativne pretpostavke za njegovu primenu.

Naime, u procesu primene za ulazak u članstvo EU u okviru pregovaračkog Poglavlja 3 - Sloboda pružanja usluga, sadržano je Potpoglavlje 4, koje se bavi priznavanjem profesionalnih klasifikacija u okviru koga Republika Srbija ima obavezu da u svoj pravni sistem implementira pravo Evropske unije.

U suštini, na ovaj način, što je i cilj donošenja zakona, biće omogućeno slobodno kretanje radne snage u okviru država članica Evropske unije, odnosno pružanje usluga kao i priprema Republike Srbije za prijem u članstvo Evropske unije. Cilj je uređivanje procedure i samog priznavanja profesionalnih klasifikacija kroz automatsko priznavanje, gde su od strane EU predviđeni minimalni uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se obavljala regulisana profesija.

Ovo slobodno kretanje radne snage i pružanje usluga u evropskom i ekonomskom okviru otvara mogućnost zaposlenja u bilo kojoj članici EU, ali i mogućnost za priliv radne snage iz drugih država članica EU, čime će se omogućiti razmena rada i usluga, prisutnost na stranim tržištima rada, međusobno dopunavanje u smislu deficitarne radne snage, tržišne konkurencije, ali i uključivanje Republike Srbije u IMI sistem.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za oba ova predloga zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, ja sam se javila povodom amandmana uvaženog kolege, Zorana Despotovića, pa ću o njemu pričati, ali niste mi odmah dali reč. Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, podržavam politiku naše Vlade da se izmenama ovog zakona obuhvate i prošire prava na kategorije boraca, ratnih vojnih invalida i ratnih mirnodopskih invalida, kao i porodice palih boraca. Na taj način se potvrđuje briga za one koji su se borili ili svoje živote dali za slobodu svoje zemlje.

Javljam se povodom ovog amandmana uvaženog kolege koji traži da se dejstvo zakona proširi na izgradnju stanova za zdravstvene radnike. Ja sam u svojoj diskusiji, podržavajući ovaj zakon, takođe izrazila želju da Vlada donese poseban zakon u kome bi se pod povoljnim uslovima obezbeđivali stanovi i za zdravstvene radnike, za prosvetne radnike, ali i za druge socijalno ugrožene i osetljive kategorije stanovništva, kao i za mlade naučnike i ostale kategorije. Ali, ovaj problem se ipak mora rešavati drugim zakonom, posebnim zakonom, a ne ovim koji se odnosi na stanove za snage bezbednosti, kao što je i ministar Đorđević to rekao. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam poslaničko pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Gorana Trivana.

Zaštita životne sredine je izuzetno značajna tema u svim razvijenim zemljama sveta, uključujući i zemlje EU, porodice kojoj stremi i naša zemlja.

Pre par meseci smo čuli vest da je Srbija izabrana za kopredsedavajućeg Skupštine UN o zaštiti životne sredine UNEA-5, što je dokaz da se konkretni rezultati koje je naša zemlja postigla u ovoj oblasti prepoznaju i spolja i zato koristim ovu priliku da čestitam ministru Trivanu na tom uspehu.

Nedavno je i predsednik Aleksandar Vučić izjavio da se u oblasti infrastrukture koja uključuje i oblast zaštite životne sredine očekuje investicije od nekoliko milijardi evra. A upravo juče predsednik Vučić uz prisustvo ministra Trivana, Antića i ministarke Mihajlović položio je kamen temeljac za novu aglomeraciju u Železari Smederevo, čime će se smanjiti količina otpada i zagađenja vazduha u Smederevu. Sve pohvale našim kineskim prijateljima, investitorima Hbis grupi, koji ne samo da misle na svoj profit već i na opstanak 5.000 radnika, 5.000 porodica, kao i na zdravlje građanki i građana Smedereva, i okoline, jer će na ovaj način smanjiti količinu otpada, kao i poboljšati kvalitet vazduha koji Smederevci udišu.

Takođe ministar zaštite životne sredine stalno govori da je najveći izazov za našu zemlju u ovoj oblasti nedostatak kvalitetnih projekata, odnosno projektno-tehničke dokumentacije za značajne projekte u lokalnim samoupravama. Bez projekta se ne mogu koristiti sredstva EU, niti drugih zainteresovanih investitora za sektor zaštite životne sredine. U tom pravcu je i stalni poziv ministra Trivana lokalnim zajednicama da ozbiljno i odgovorno pristupaju izradi projektne dokumentacije. U ovom trenutku jedan od prioriteta jeste upravljanje otpadom i potreba Srbije da se formira preko 20 regionalnih centara za deponovanje i preradu otpada.

Ministarstvo je u protekle dve godine za izradu projektno-tehničke dokumentacije lokalnim samoupravama za sisteme upravljanja otpadom i otpadnim vodama dodelo blizu pola milijarde dinara, od čega je protekle nedelje, takođe radi ostvarenja ovog strateškog cilja ministarstvo opredelilo skoro sto miliona dinara iz Zelenog fonda Republike Srbije i potpisalo ugovore o sufinansiranju regionalnih deponija u Novom Sadu, Novoj Varoši, Somboru i Pirotu. I ovde je u pitanju izrada projektno-tehničke dokumentacije koja je bila slaba tačka u lokalnim zajednicama.

U tom kontekstu želim da postavim pitanje – koje mere i aktivnosti Ministarstvo za zaštitu životne sredine dalje planira i preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija, i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko poglavlje 27 i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti? Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti dopunjuje se postojeći zakon koji smo usvojili 2018. godine, a koji se odnosi na izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, odnosno za pripadnike Ministarstva odbrane, Vojske Republike Srbije, MUP, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Ono što je veoma važno jeste da se ovim dopunama zakona proširuju prava na kupovinu stanova pod povoljnim uslovima i na borce, članove domaćinstva palog borca, vojne invalide i penzionere, koji su svoje penzije stekli u jednom od navedenih državnih organa. Time se jasno šalje poruka da ova vlada misli na ove kategorije pripadnika snaga bezbednosti i da ih država nije zaboravila i ne sme to da čini, jer su oni stub odbrane zemlje i podneli su velike žrtve.

Glavni cilj ovog predloga zakona je rešavanje najvećeg broja nerešenih stambenih potreba zaposlenih u službama bezbednosti, ali će njegova realizacija značajno doprineti i rastu BDP u građevinarstvu, zapošljavanje domaće građevinske industrije, samim tim povećanjem zaposlenosti, rast prihoda od PDV, porast prihoda od poreza na imovinu, što će povećati budžete lokalnih samouprava i drugo. Na pripadnike snaga bezbednosti uticaće tako što će svi zainteresovaniji, pod jednakim uslovima, moći da trajno reše svoje stambeno pitanje uz ispunjenje propisanih uslova.

Kratko rečeno, jednostavnije, brže i pod povoljnijim uslovima može se doći do stana. Stanovi će se zidati po najvišim standardima struke i profesije uz punu energetsku efikasnost, a lokalne samouprave su dužne na teritoriji na kojoj se grade ovi stanovi da obezbede da cene budu prihvatljive i daleko niže od tržišnih.

Nažalost, odmah posle 2000. godine krenulo je urušavanje i obezvređivanje značaja i uloge vojske i policije. Trebalo je dosta vremena da se obnovi uloga i ugled bezbednosnih snaga. Sada se i na ovaj način vraća značaj i poštovanje svim službama snaga bezbednosti. Tako se dodatno motivišu pripadnici ovih snaga i stvara još kvalitetniji i zadovoljniji kadar u ovom sektoru, jer čovek koji je zadovoljan i zbrinut, kako on i njegova porodica, da će sve od sebe da brani i sačuva svoju zemlju u kojoj on i njegova porodica mogu da žive jedan kvalitetan život.

Podsećanja radi, projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti započet je, ako se ne varam, još 1998, 1999. godine za vreme Vlade SPS koja je i na taj način pokazala da je briga o pripadnicima snaga odbrane i bezbednosti, koji su se hrabro borili, a mnogi dali i svoje živote za odbranu otadžbine, jedan od prioriteta tog perioda. Pored toga, ideja socijalne pravde i brige o čoveku, kao glavnoj vrednosti, je bilo i ostalo opredeljenje i politika partije kojoj pripadam.

Prva faza izgradnje stanova za ove namene biće završena 2020. godine. U nekim gradovima već su postavljeni kameni temeljci. Prva faza obuhvata gradove Kragujevac, Kraljevo, Niš, Vranje, Sremsku Mitrovicu, Novi Sad i Beograd.

Što se tiče ovog predloga zakona, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati isti.

Moram da dodam i jedan komentar da i druge društvene kategorije, a naročito zdravstveni i prosvetni radnici žele da pod istim i sličnim uslovima reše svoja stambena pitanja, pa se iskreno nadam će u nekom budućem periodu i za njih biti donet zakon da pod povoljnim uslovima mogu rešavati svoje stambene probleme. Tako ćemo zadržati ovde mnoge mlade lekare i profesore koji nažalost sada često odlaze. Rešavanjem stambenih potreba, ali i povećanjem zarada i u zdravstvu i u obrazovanju mnogi mladi i obrazovani će budućnost graditi u svojoj zemlji, a ne van nje.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Severne Makedonije radi se o sporazumu dve države o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovce.

Sporazum je potpisan u Beogradu 12. jula 2019. godine, polazeći od prijateljskih i dobrosusedskih odnosa i potrebe da se još više unapredi dugoročna saradnja između dve države, kao i želja da se unapredi kretanje građana i promet robe između Srbije i Republike Severne Makedonije, jer je poznato da se radi o izuzetno tranzitnom graničnom prelazu.

Sporazum predviđa da se u roku od 90 dana od stupanja na snagu napišu i protokoli o njegovom sprovođenju. Kontrolu za praćenje sprovođenja odredaba ovog sporazuma, vršiće mešovita komisija u čijem će sastavu strane imenovati predsednika svog dela komisije i još četiri člana i njihove zamenike.

Ovaj sporazum je još jedan pokazatelj da Srbija vodi dobrosusedsku politiku i da zaista želi mir i stabilnost u regionu, kao i dobre prijateljske odnose sa svim susedima.

Poslanička grupa SPS će danu za glasanje podržati i ovaj bilateralni sporazum. Zahvaljujem.
Mišljenja sam da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer je predložena dopuna predmet utvrđivanja zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Naime, u članu 41. Predloga zakona propisana je zabrana nelojalne konkurencije, odnosno nepoštene i tržišne utakmice u užem smislu, kao i sprečavanje kršenja kodeksa poslovnog morala. Naime, propisana je privatno-pravna zaštita i taksativno navedeno u čemu se ista sastoji.

Sve ovo je posledica toga da trgovina predstavlja segment privrede u kome je sve veća konkurentnost, konkurentna borba na tržištu i iz tog razloga, ne samo za potrebe analize trgovinske mreže, već i za potrebe upravljanja trgovinom i njenim planiranjem na teritoriji cele zemlje, kao i fer i jednake uslove poslovanja. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, osnovni cilj Zakona o trgovini je da obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, kako bi se obezbedili uslovi za što efikasniju tržišnu privredu.

Razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike.

Važeći zakon svojom primenom u praksi pokazuje nedostatke i ukazala se i neophodnost donošenja novog zakona, jer bi dopunama i izmenama starog bilo potrebno menjati više od polovine zakonskih rešenja.

Trgovina je okosnica i motor koji treba da vuče našu privredu napred. Zato treba raditi na njenoj modernizaciji, postizanju konkurencije i dati podršku malim i srednjim preduzećima.

Trgovina je proces razmene robe i usluga. Pod trgovinom u užem smislu se podrazumeva komercijalna ponuda robe u zamenu za platežno sredstvo, odnosno novac ili za drugu robu, odnosno robna razmena.

Prava trgovina postoji u slučaju kada u njoj posreduje treća osoba, odnosno trgovac, koji je posrednik između proizvođača i kupca.

U članu 10. ovog Predloga zakona data je precizna definicija trgovine – ona je privredna delatnost koja predstavlja skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti. U članovima od 11. do 13. urađena je osnovna klasifikacija trgovine, kao trgovina na veliko, trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima.

Informatičko doba nameće standarde koje će svi morati da primene u modernom poslovanju. Internet trgovina je sastavni deo elektronskog poslovanja. Imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnim regulisanjem. Da bi se razvila trgovina putem interneta potrebno je ispuniti neke preduslove, a to su pre svega pravna regulativa, poslovna orijentacija, kulturni i tehnološki aspekti tržišta i drugo. Prednosti internet trgovine u odnosu na klasičnu je njena dostupnost 27 časa sedam dana u nedelji, ali postoje i mnoga pitanja koja zbunjuju u vezi ovog načina trgovine. Broj potrošača koji je ovim putem kupovao robu u 2018. godini bio je oko milion i 800 hiljada, međutim, ovi podaci nisu najprecizniji, jer jedan broj trgovaca koristi internet kao jedan ali ne i jedini kanal prodaje, pa se iz raspoloživih baza ne mogu videti precizni podaci.

U Agenciji za privredne registre registrovano je preko 400 privrednih društava za obavljanje kupovine putem pošte i interneta. U budućem periodu treba očekivati značajan rast učešća modernih maloprodajnih formata. Ovim Predlogom zakona napravljena je nova podela trgovine koja je usklađena sa pravima i obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. Bilo je neophodno regulisati gde se u sistemu nalazi prodaja putem tezge, štandova, kioska, specijalnih vozila i slično. Opravdanost donošenja zakona je u tome što su u međuvremenu usvojeni horizontalni propisi kojima se na opšti način reguliše postupak inspekcijskog nadzora i pravila opšteg upravnog postupka, pa je bilo neophodno usklađivanje sa ovim zakonima. Podaci o trgovinskoj mreži do nivoa objekata neophodni su ne samo za potrebe analize trgovinske mreže, već i za potrebe upravljanja trgovinom i njenim planiranjem na teritoriji cele zemlje.

Novim zakonom regulisani su osnovni oblici internet trgovine, kao najzastupljeniji model elektronskog poslovanja. Propisane su obaveze organizatora privredih izložbi i tradicionalnih manifestacija, propisani su uslovi i način nuđenja robe i usluga, detaljno regulisanje internet prodaje i prodaje preko drugih društvenih mreža, suzbijanje sive ekonomije, modernizacija trgovinskog sektora, usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku i druge pozitivne mere, što ukazuje na to da treba usvojiti ovaj Predlog zakona.

Trgovina je inače delatnost koja beleži najveći broj novoosnovanih firmi. U trgovini je zaposleno oko 20% radno aktivnog stanovništva Republike Srbije, a udeo u BDP-u se kreće oko 10%. Trgovina predstavlja segment privrede u kome je sve veća konkurencija. Naime, mnogo je teže prodati nego proizvesti robu. Propisi kojima se uređuje tržište treba da omoguće fer i jednake uslove poslovanja. Jasni i transparentni uslovi će olakšati poslovanje i otvaranje novih privrednih subjekata u ovoj oblasti, a samim tim i povećati broj zaposlenih i dovesti međunarodne trgovinske lance.

Na samom kraju, možemo zaključiti da je zakon dobar i da u danu za glasanje treba glasati za isti, što će poslanička grupa SPS i učiniti. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, za zaštitu prava na pristup informacijama od javnog značaja odgovoran je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kako mu i samo ime jasno ukazuje, to treba da bude neko od poverenja, neko kome je povereno da štiti ovo pravo i da se postara da se ono poštuje. On je neko ko posreduje između javnosti i pojedinca i organa vlasti. Drugim rečima, da bi građanima bilo jasno, ako potražite neku informaciju koja je u posedu ili pod kontrolom nekog organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili niste zadovoljni istim, onda ćete svoju žalbu uputiti upravo Povereniku. Ovaj naziv se odnosi i na ovaj nezavistan državni organ i na osobu na njenom čelu.

Poverenik je nepristrasan, objektivan, branilac prava i nezavistan od svih drugih državnih organa. Zato i kažemo da je Poverenik nezavistan i samostalan organ.

Funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja kod nas je regulisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji, između ostalog, uređuje i kako se bira Poverenik na čelu istoimenog organa. Ovaj nezavistan organ je zadužen da štiti pravo na slobodan pristup informacijama, a istovremeno i organ koji štiti pravo, privatnost podataka o ličnosti, malo zbunjujuće, pravo na javnost i pravo na privatnost, pravo da se koriste podaci o ličnostima građana koriste se samo u svrhe predviđene zakonom, a u druge svrhe isključivo uz prethodnu pribavljenu saglasnost građana o čijim podacima je reč.

Prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti radi ostvarenja i zaštite javnosti da zna, i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva, regulisano je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Informacije od javnog značaja, u smislu ovog zakona, u članu 2. jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastao u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima bez diskriminacije, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, rasu, veroispovest, nacionalnu i etničku pripadnost. Istim zakonom je definisano i u kom slučaju tražiocu nije dozvoljen pristup informacijama od javnog značaja.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sprovodi dva zakona – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

U ovoj godini se navršava 15 godina od uspostavljanja institucije poverenika i kroz sve ranije izveštaje smo pratili rad i postignuća, kao i probleme sa kojima se ovaj nezavistan organ sreće.

Poverenika bira Narodna skupština, kojoj je on dužan da podnosi godišnji izveštaj o svom radu. Iz izveštaja koji je pred nama, vidi se da je 2018. godina bila rekordna po obimu rada, odnosno po broju predmeta. Rešeno je preko 14.000 predmeta iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, ali i sektora zaštite podataka o ličnosti, jer se veoma često te dve funkcije ukrštaju i budu suprotstavljene. S jedne strane ste dužni da omogućite pristup podacima, ali ste isto tako dužni da zaštitite podatke o ličnosti, kako ne bi neopravdano bili dostupni na način koji vređa ličnost i zalazi u privatni život pojedinca.

Činjenica je da se prema izveštaju koji je pred nama Poverenik sreće sa kadrovskim i materijalnim problemima koji usporavaju rad ove institucije i Poverenik stiče zabranu zapošljavanja kao jedan od ograničavajućih faktora, jer i za Poverenika, kao i za ostale budžetske korisnike važi maksimalan broj zaposlenih.

Suština institucije Poverenika jeste da se građanima i organizacijama koji na lični zahtev ne dobiju odgovor koji su svi korisnici javnih sredstava obavezni da daju, svojim aktivnostima i zakonskim merama pomogne da pred nadležnim organima građani ostvare svoja prava.

Poverenik se u suštini može posmatrati kao neka vrsta kontrolnog mehanizma javnosti rada, korisnika javnih sredstava bilo da su u pitanju lokalne samouprave, državni organi, javne službe ili drugi organi i organizacije.

Zakonom je predviđeno da i lokalne samouprave imaju ovlašćena lica za davanje informacija od javnog značaja, a koje se tiču rada lokalnih organa i lokalnih službi što treba da poboljša javnost rada, organa lokalne samouprave i državnih organa, odnosno čitave javne uprave koja mora biti servis građana.

Nažalost, dešava se da radi nekog ličnog interesa, građani, nevladine organizacije ili drugi tražioci informacija zloupotrebe to pravo, kao što se dešava da nadležni organi često izbegavaju da daju informacije od javnog značaja, koje se tiču njihovog rada. Očigledno je da ni 15 godina prakse nije još uvek stvorilo kulturu obavezu traženja i davanja informacija od javnog značaja. Tako da se tražilac i davalac informacija često posmatraju kao dve strane u sporu.

Naravno, za ovakvim odnosom nema potrebe, jer Poverenik u svakom demokratskom društvu treba da bude institucija koja je medijator između građana i institucija sistema koji treba svojim radom da ublažava i rešava konfliktne situacije koje se odnose na traženje i raspolaganje svim informacijama od javnog značaja kojima se unapređuje javnost rada državnih organa, a time i kvalitet usluga koje državni organi i javne službe pružaju građanima.

Pri tom, državni organi ne treba da na Poverenika gledaju kao na lovca njihovih grešaka, već kao na saradnika koji treba da doprinese stvaranju bolje saradnje sa građanima. Takođe, poverenik treba da u ostvarivanju svoje, zakonom utvrđene funkcije, da na primeran način ukazuje na probleme sa kojima se građani sreću u ostvarivanju svojih prava.

Građani, Poverenik i državni organi su tri strane koje ne treba da budu u sukobu, već niz učesnika koje treba da doprinese s jedne strane ostvarivanju zakonskih prava građana, a s druge strane zakonitom radu državnih organa.

Osvrnula bih se i na zaključak nadležnog odbora iz koga se takođe vidi da je za uspostavljanje pune uloge Poverenika neophodno izvršiti i određene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, što mi kao poslanička grupa SPS podržavamo. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, u svetlu sveukupnog reformskog procesa ukazala se potreba reforme naučno-istraživačke delatnosti. Ovim zakonom se uređuje sistem nauke i istraživanja. Obrazovanje i nauka ne nude samo znanje iz različitih oblasti nego i priliku da steknemo iskustvo u onome što nas interesuje i da se na taj način izgradimo kao ličnosti.

Obrazovanjem stičemo potrebne veštine za različite poslove, a naukom istražujemo i na taj način činimo svet boljim mestom za život.

Sve pohvale Vladi Republike Srbije kao i vašem ministarstvu na trudu što su shvatili veliki značaj nauke i naučnih istraživanja i da pravnim uređenjem ove oblasti i većim ulaganjem u istu zadrži veliki potencijal Republike Srbije da ostane u zemlji i učini da i Republika Srbija bude bolje mesto za život.

Republika Srbija ima značajni naučni i istraživački potencijal koji bi trebalo dalje razvijati i adekvatnije koristiti. To dokazuje i činjenica da su naši ljudi i oblasti nauke cenjeni u svetu.

Ovaj potencijal može biti osnova daljeg ekonomskog i društvenog napretka zemlje. Zahvaljujući velikom angažovanju istraživačke zajednice nauka Republike Srbije se visoko pozicionirala na međunarodnim rang listama.

Ključni cilj ovog zakona je stvaranje naučno-istraživačkog sektora koji svojom izvesnošću može biti ravnopravan partner u okviru evropskog istraživačkog prostora, a koji će pozitivno uticati na privredni rast Srbije, kao i društvenom i kulturnom napretku.

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine jasno naglašava da je nauka ključni faktor konkurentnosti i održivog razvoja. Naučni radovi se ocenjuju u odnosu na njihove efekte, na stvaranju novih znanja, ekonomski razvoj i rešavanje društvenih izazova. Visoko razvijene zemlje prilagodile su sistem upravljanja naukom i naučno-istraživačkim organizacijama, jer su prepoznale značaj nauke i inovacija za održiv ekonomski rast i investiraju značajna sredstva u ovu oblast.

Ovim zakonom reguliše se i uređuje se sistem nauke i istraživanja u Republici Srbiji. Nauka i istraživanje zajedno sa visokim obrazovanjem je srž i osnov privrednog ukupnog društvenog razvoja. Cilj joj je sticanje novih znanja i primene istih u svim oblastima društvenog razvoja, stvaranje dodatne vrednosti za društvo, pri čemu se poštuju načela zaštite i prometa intelektualne svojine. Donošenjem ovog zakona reguliše se i menja model finansiranja naučno-istraživačke delatnosti sa ciljem da se sistem unapredi, obezbedi stabilno finansiranje i da se budžetska sredstva koriste na efikasan i optimalan način.

Ovim zakonom osnažiće se institucija od nacionalnog značaja, stvoriće se mehanizmi za osnivanje novih institucija, efikasnije praćenje i ocena rada instituta i definiše se efikasniji sistem izbora u naučna zvanja.

Primena zakona omogućiće bolju saradnju instituta i fakulteta, partnerstvo sa privredom i saradnja sa međunarodnim organizacijama na realizaciji zajedničkih programa. Unaprediće se kvalitet naučno-istraživačkog rada, kao i izgradnja i dalji razvoj inovativnog društva zasnovanog na znanju.

Zakon definiše organizacije koje obavljaju naučno-istraživačku delatnost, institute, organe instituta, vođenje evidencije istraživača, prava i obaveze zaposlenih u institutu, finansiranje naučno-istraživačke delatnosti, nadzor i prelazne i završne odredbe.

Potreba za reformama prepoznata je od strane kreatora javnih politika, kao i od strane naučno-istraživačke zajednice. Ovim zakonom šaljemo poruku mladima, naučnicima, istraživačima da zemlja misli na njih i stvara bolje uslove za život i rad.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, član 75. govori o tome šta dom zdravlja najmanje treba da obezbeđuje. Moja sugestija je bila za onaj stav 6. da treba da se doda „zdravstvena zaštita zaposlenih“ i u raspravi u načelu ja sam zaista dosta toga rekla koji je značaj medicine rada.

Ono što bih htela da pitam gospodina ministra. S obzirom, da piše isto u istom članu zakona, da može da se obavlja i medicina rada, da li to znači da lekari specijalisti medicine rada mogu biti ugovoreni sa RFZO, a da obavljaju samo posao specijaliste medicine rada, a ne i posao izabranog lekara? Jer, do sada je bila praksa da specijalisti medicine rada moraju da se izjasne da obavljaju posao izabranog lekara da bi bili ugovoreni sa fondom. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Lončar. Izvolite.