Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vesna Ivković

Vesna Ivković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, više je razloga za donošenje ovog zakona. Jedan od njih je harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Kao i većina zakona koje smo do sada doneli u ovom domu, donećemo i ovaj, nadam se.

Drugi razlog je unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine. Ostale razloge koji govore u prilog ovog zakona objasniću dalje u svom izlaganju.

Da bi građanima bilo jasno o čemu pričamo, objasniću pojam poslovne tajne. Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi i reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski i građevinski projekti i nacrti i slično.

Takođe, podaci o testovima i rezultatima ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu tajnih podataka koje lice koje ih po zakonu kontroliše mora da otkrije prilikom podnošenja zahteva nadležnom državnom organu za izdavanje odobrenja za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih sredstava ili pak poljoprivrednih i hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja.

Poslovna tajna i poverljive informacije su žila kucavica mnogih kompanija i gotovo sve ih imaju, a statistički podaci pokazuju da je većina podataka proglašenih za poslovnu tajnu ugrožena interno neadekvatnim mehanizmima zaštite kompanije.

Patenti i autorska prava često su vidljivi oblici korporativne intelektualne svojine. Poslovna tajna treba biti maksimalno zaštićena pravnim mehanizmima i podizanjem svesti o značaju iste.

Da bi bili poslovna tajna, predmetne informacije ne smeju biti opšte poznate javnosti ili osobama van kompanije. Informacije moraju biti dovoljno tajne da pružaju stvarnu ili potencijalnu ekonomsku i poslovnu prednost ili korist onome ko informaciju poseduje.

Novim zakonom unapređuje se postojeći sistem zaštite poslovne tajne, te se na taj način štite investicije privrednih subjekata, čime im se obezbeđuje prednost nad konkurencijom. Takvo dragoceno znanje i iskustvo kao poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine poslovnu tajnu čija je zaštita preduslov za zaštitu interesa lica koje predmet poslovne tajne ekonomski iskorišćavaju.

Zakon daje jasnu definiciju koji podaci se mogu smatrati poslovnom tajnom i koje uslove treba da ispune kako bi se smatrali istom i bili zaštićeni ovim zakonom. Takođe se uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.

Odredbe sadržane u ovom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne. Predlog je i da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u njemu, a kao prekršaj ako je učinjen od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Zakon je koncipiran tako da će za cilj imati potencijalno smanjenje broja građansko pravnih postupaka zbog povrede poslovne tajne, jer će odvraćati konkurenciju nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne.

U odnosu na važeći zakon propisan je veći broj izuzetaka od slučajeva koji se mogu smatrati nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne. Neće se smatrati nezakonitim kada je poslovna tajna pribavljena nezakonitim otkrićem ili stvaranjem ili posmatranjem, proučavanjima, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je dostupan javnosti. Takođe, neće se smatrati nezakonitim pribavljanje poslovne tajne otkrivanjem iste od strane novinara u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koji su od javnog značaja, kao ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zaštite vršenja funkcije predstavnika, a pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika.

Predlog zakona imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji imaju interes da određene informacije čuvaju kao poverljive ili koji u javnom interesu treba da imaju neometan pristup navedenu informacijama. Radi se o privrednim društvima, naučno-istraživačkim organizacijama, agencijama koje vrše marketinške usluge, sindikalnim udruženjima, novinarima i slično.

Predlog zakona ima mnoge benefite od kojih su neki unapređenje zaštite poslovne tajne, kao i postupka ostvarivanja prava u slučaju nezakonitog otkrivanja, pribavljanja i korišćenja iste, a sve to povećava pravnu sigurnost i značajno štiti ekonomske interese lica koja ekonomski eksploatišu informacije koje su kvalifikovane kao poslovna tajna, kao i pozitivnu poslovnu klimu.

Predlog ovog zakona, i nadam se njegovo donošenje, još jedan je dokaz da smo mi pravna i uređena država. S obzirom da se SPS od svog nastanka, pa do danas, zalaže za pravnu i uređenu državu, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, teško je posle izlaganja naše drage koleginice gospođe Smilje Tišme, koja je živi svedok stradanja Srba, pričati o genocidu, ali ja ću pokušati.

Podsetiću vas da pojam genocida koji se svrstava u najteža međunarodna krivična dela često se kaže da je genocid zločin nad zločinima. Odnosi se na najekstremniji, najdrastičniji i najbrutalniji zločin namernog uništavanja nacionalnih, etničkih i religijskih grupa. Termin genocida usvojen je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1946. godine, nakon Drugog svetskog rata. Nažalost, srpskom narodu je dobro poznata reč genocid. Osetili su ga Srbi na svojoj koži.

Genocid nad Srbima predstavlja sistematski progon i istrebljenje Srba od strane fašističko-ustaškog režima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u periodu između 1941. i 1945. godine. Genocid je sprovođen kroz brutalna pogubljenja u logorima smrti, kroz masovna ubistva, deportacije, etnička čišćenja i prisilna preobraćanja. Srbi su ubijani i u Bosni i Hercegovini i u mnogim drugim mestima koja su bila prostor tzv. Nezavisne Države Hrvatske. Bacani su u jame, reke, stradali su i na raznim drugim gubilištima. Stradanja Srba nisu se završila Drugim svetskim ratom. Devedesetih godina, po raspadu Jugoslavije, proterivani su sa svojih ognjišta i ubijani. "Bljesak“ i „Oluja“ su primeri stradanja Srba, a onda krajem 90-ih NATO bombardovanje nazvano je „Milosrdni anđeo“. Stradali su opet Srbi. Zatim organizovani progon Srba sa Kosova i Metohije. Srbi su mučeni, zastrašivani, spaljivane im kuće, otimana imovina, što je dovelo do iseljavanja preko 200.000 Srba sa svojih ognjišta. To je bio 20. vek za Srbe, koji su u najvećim ratovima bili na strani saveznika i antifašista.

Zato ne smemo da zaboravimo našu istoriju i sećanje na te heroje i stradalnike koji su svojim životima platili to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Ubijani su na najsvirepije načine, hladnim oružjem, otrovima, gasovima, noževima i drugim.

Danas, a posebno u ovoj godini kada se navršava 80 godina od formiranja jasenovačkih logora smrti i prvog ustaškog zločina nad Srbima i Jevrejima, svi smo kao pojedinci, ali i kao društvo u celini, kao potomci žrtava genocida, imamo odgovornost za budućnost, da se ne zaboravi ono što se desilo i da se nikada više ne ponove takva stradanja Srba.

Moramo što češće podsećati našu, ali i međunarodnu javnost, upoznati je sa našom istorijom, baš kao što je to uradio i naš predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, kada je u Njujorku, kao ministar spoljnih poslova, u Ujedinjenim nacijama otvorio izložbu „Jasenovac – Pravo na nezaborav“, koju je u potpunosti organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova. Cilj ove izložbe nije bio samo da se upozna međunarodna javnost sa najmračnijim poglavljem Drugog svetskog rata i stradanjima srpskog, jevrejskog i romskog naroda, već i da upozori na opasnosti od oživljavanja ustaške i fašističke ideologije koja je dovela do takvih strahota.

Ne smemo rizikovati i dozvoliti da neko drugi izvrće i prekraja našu istorijsku prošlost, jer se time revitalizuju i negiraju fašističke, genocidne i zločinačke politike prema celim narodima. Zato i postoje mnoge istorijske ustanove, kao što su arhivi, muzeji i druge, koje prikupljaju, obrađuju, istražuju i čuvaju našu istoriju od zaborava.

Muzej žrtava genocida osnovan je Zakonom o osnivanju muzeja žrtava genocida iz 1992. godine, jer socijalisti su uvek negovali kulturu sećanja i obeležavali važne istorijske datume, što će uvek činiti i u budućnosti. Muzej se bavi prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina. Muzej žrtava genocida je registrovan sa sedištem u Kragujevcu, a celokupna delatnost, sem računovodstvenih poslova, odvija se u Beogradu, u kojem se nalazi i radni prostor organizacione jedinice muzeja.

Naime, ovim predlogom zakona potrebno je izvršiti pravno ujednačavanje regulacije Muzeja žrtava genocida sa Zakonom o kulturi, čime će se ova ustanova izjednačiti sa drugim ustanovama zaštite.

Predlogom zakona utvrđuje se sedište Muzeja žrtava genocida u Beogradu, gde se on već i nalazi i funkcioniše i na taj način će se izvršiti i njegova registracija u Privrednom sudu u Beogradu, a ne kao do sada u Privrednom sudu u Kragujevcu.

Kao što sam na početku svog izlaganja rekla, zločin genocida smatra se najtežim međunarodnim krivičnim delom. Ono što genocid izdvaja od ostalih međunarodnih krivičnih dela jeste postojanje genocidne namere koja je usmerena na uništenje neke nacionalne, rasne, verske ili etničke kulture, a odgovornost za njegovo izvršenje ne zastareva.

Zato ne smemo da zaboravimo sve ove nevine i nedužne žrtve i njihova stradanja u zloglasnim logorima NDH i onih stradalih kod nacista i fašista koji su želeli da naprave svet samo za svoju tzv. višu rasu, a njihove žrtve su bile krive samo zato što su Srbi, pravoslavci, Romi, Jevreji. Na nama i budućim generacijama je da negujemo uspomenu i kulturu sećanja na sve njih i čuvamo je od zaborava. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, pandemija bolesti Kovid – 19, koju izaziva korona virus je nezapamćenih razmera. Širenje virusa, kao njegove mutacije ima za posledicu narušeno zdravlje ljudi, gubitak života, sredstava za život porodica, kao i ekonomske, finansijske i socijalne posledice.

Tokom čitave istorije čovečanstva epidemije, a sa porastom broja stanovnika i pandemije, uzimale su svoj danak i pokazale se kao masovne ubice, jer su ljudi gubili živote više nego u prirodnim katastrofama, pa i ratovima.

Na ovaj veliki izazov, mislim na krizu izazvanu kovidom, države i zajednice su odgovarale. Neke bolje, neke gore. Odgovor naše države i Vlade Republike Srbije na ovu krizu je bio dobar i pravovremen. Kako odgovor na zdravstvenu krizu jačanjem zdravstvenog sektora, izgradnjom i obnovom zdravstvene infrastrukture, pravovremenom i pre svega nabavkom vakcina, tako i podrškom privredi sa dva paketa ekonomskih mera u 2020. godini u iznosu od oko 704 milijardi dinara.

Uspeli smo da se odbranimo od prvobitnog šoka i pokažemo otpornost države na novonastalu situaciju. Potvrda o tome da su dosadašnje Vladine ekonomske mere građanima i privredi u 2020. godini dale pozitivne rezultate je i dokaz da je dobila pohvale od MMF, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Važno je istaći da je rebalans budžeta, o kome smo juče raspravljali, u najvećoj meri namenjen upravo kovidu tj. krizi koju je izazvao predstavlja nastavak državne politike koja je brinula o svakom građaninu i njegovom zdravlju, ali i o svakom zaposlenom i svakom preduzeću čija je delatnost bila ugrožena pandemijom.

Podsetiću da smo bili zemlja sa najmanjim padom BDP i sa najobuhvatnijim zaštitnim merama u protekloj kovid godini. Ako analiziramo sadržaj rebalansa koji je odgovorno planiran, videćemo da su njegovi prioriteti građani Republike Srbije, njihovo zdravlje, životni standard i očuvanje radnih mesta, kapitalne investicije i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.

Ono što mene kao lekara raduje je činjenica da su ulaganja u zdravstveni sektor nikad veća. Ulaganja u nabavku vakcina, lekove, medicinsku opremu, a naročito opremu za radionukleidnu terapiju u Srbiji, izgradnju novih kovid bolnica, izgradnju nove fabrike za proizvodnju vakcina, renoviranje i obnovu mnogih zdravstvenih ustanova.

Ovde bih samo dodala, da ne zaboravimo kada prođe pandemija, zdravstvene radnike, već da razmislimo o njihovom životnom standardu, podizanju plata i kako moj uvaženi kolega Uglješa Marković juče reče, da se postaramo da im omogućimo rešavanje stambenih problema po povoljnim uslovima.

Imajući u vidu da niko nije, niti će moći da predvidi koliko će ova kriza trajati i da smo ušli u još jednu kovid kalendarsku godinu, Vlada Republike Srbije je odlučila da donese i treći ekonomski paket mera kao podršku građanima i privredi vredan 249 milijardi dinara.

Set mera iz trećeg paketa podrazumeva pomoć preduzetnicima, mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, punoletnim građanima Republike Srbije i penzionerima. Nova garantna šema je namenjena prvenstveno najugroženijim delatnostima, a to su ugostiteljska delatnost, hotelijerstvo, turističkim agencijama, sektoru prevoznika putnika, drumskom saobraćaju i drugima.

Za razliku od prva dva paketa, ovim trećim obuhvaćena je i pomoć velikim preduzećima koja su takođe pretrpela finansijske posledice pandemije. Ovim paketom obezbediće se dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz garantnu šemu i produžetak njenog trajanja kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

Sva tri paketa iznose 953 milijarde dinara, odnosno osam milijardi evra, što je ukupno 17,2% BDP. Jednostavnim rečnikom, on je mera podrške građanima i privredi radi sanacije posledica pandemijske krize.

Imajući u vidu da je u određenim privrednim sektorima nastao pad prihoda i da je likvidnost pojedinih privrednih subjekata ugrožena, a sve uzrokovano produženjem pandemijske krize, ukazala se potreba za revitalizacijom i podrškom države. To je i razlog što Vlada Republike Srbije predlaže Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS KoV-2, kao i Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao meru dodatne podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije.

Ovim predlozima zakona Republika Srbija preuzima na sebe obavezu da kao garant izmiri potraživanja banke nastala po osnovu odobrenja kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede. Ovo je izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti, očuvanje postojane likvidnosti preduzeća i, ono najznačajnije, što će posledice donošenja ovih zakona dati pozitivne ekonomske rezultate. Garantne šeme su neophodan nastavak preduzetih meta za podršku privredi.

Namena kredita je isključivo za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a isključena je i mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka. Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su u 2019. godini bila u teškoćama, koja imaju dospele, a ne izmirene poreske obaveze preduzeća, u kojima Republika Srbija ili AP ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50%.

Jednom rečju, država je odlučila, da bi očuvala likvidnost privrednog sektora, da produži postojeću garantnu šemu i uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima. Proširenje garantne šeme nosi dve bitne izmene. Prva se odnosi na maksimalne vrednosti kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države i one se uvećavaju za 500 miliona evra, pa će ukupno iznositi 2,5 milijarde evra, a druga izmena se odnosi na period raspoloživosti ovih kredita, jer će oni biti raspoloživi do 30 juna sledeće godine.

Proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju se uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, koja ispunjavaju uslove propisane Zakonom o utvrđivanju garantne šeme, mogu da apliciraju za ove kredite.

Uspostavlja se i druga garantna šema namenjena svim firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama iz drugih sektora koje su imale par prihoda većih od 20% u prošloj godini. Krediti pokriveni postojećom garantnom šemom daju se za period otplate do 36 meseci i obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju se za period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18 do 25 meseci.

Nadam se da ćemo svi glasati za ovaj zakone, što će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i učiniti.

Na kraju, ostaje nam samo da se u narednom periodu što brže i u što većem broju vakcinišemo i možemo reći da se ova država, naša Srbija, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu, izuzetno uspešno bori sa krizom izazvanom Kovidom, kao retko koja zemlja u svetu. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, na početku svog izlaganja ja bih želela da se prvo zahvalim predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Ivicu Dačiću, što je omogućio javno slušanje o predloženim zakonima, što će, nadam se, postati praksa.

Javno slušanje omogućava nama poslanicima koji nismo iz struke da bolje razumemo predloge zakona i usvojimo ih kao što bolje i kvalitetnije, a samim tim pružimo osnovu za bolji i kvalitetniji život svim našim građanima.

Naravno, velika zahvalnost i gospođi ministarki i njenim saradnicima koji su nam približili, nama poslanicima, efekte, ciljeve i benefite ovih zakona na tom istom javnom slušanju.

Sva četiri predložena zakona iz oblasti energetike i rudarstva predstavljaju pravni okvir koji će omogućiti nove investicije i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

U svom izlaganju ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, s obzirom da su moje uvažene kolege već dosta pričali o ostala tri zakona, a tu je i koleginica koja će pričati posle mene.

Biti energetski efikasan je danas prihvaćen model ponašanja u najrazvijenijim zemljama i zato svi zajedno moramo razmišljati o zelenoj ekonomiji za buduće generaciji i zelenoj energetici kako bismo sačuvali svoje prirodne resurse i da se svi potrudimo da racionalnije trošimo energiju.

Ponekad su i mali koraci, kao što je stavljanje štedljive sijalice, dovoljni da bismo obezbedili bolju i sigurniju budućnost, ali i smanjili štetan uticaj na životnu sredinu.

Pojam energetske efikasnosti znači smanjenje utrošaka energije za proizvodnju ili život ljudi.

Biti energetski efikasan znači da se energija upotrebljava na racionalan način, bez odricanja. U svakodnevnom životu imamo brojne primere. Navešću samo neke.

Obične sijalice zameniti štedljivim, što je pre svega isplativo na duže staze, jer štedljiva koristi pet puta manje energije i životni vek joj je desetostruko duži. Zatim, zgrade i kuće koje su dobro termički izolovane manje troše energiju za grejanje zimi, kao i hlađenje leti.

Prema nekim podacima oko 90% domaćinstava i stambenih zgrada u Srbiji nije izgrađeno u skladu sa važećim standardima u oblasti energetske efikasnosti.

Energetska efikasnost nije vezana za tip samo energenata koji se koristi, već koliko se efikasno ta energija troši.

Negde sam pročitala, a vi ćete me ispraviti ako grešim, da energetska efikasnost može da donese uštedu na nivou godišnje proizvodnje dve EPS-ove termoelektrane i da bi ovaj zakon trebalo da donese uštede od 1,3 miliona tona ekvivalenata nafte do 2030. godine, što je jednako godišnjoj proizvodnji električne energije u termoelektranama „Kostolac A i B“.

Upravo sve ovo navedeno je i cilj donošenja ovog zakona, ostvarivanje uštede energije, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, kao i doprinos o održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa.

S obzirom na to da su pravni propisi EU u oblasti energetske efikasnosti u velikoj meri izmenjeni u pravcu povećanja energetske efikasnosti i postizanja većih ušteda energije kao veoma važnog elementa u borbi protiv klimatskih promena, pojavila se potreba da se i naši nacionalni propisi u oblasti energetike usklade.

Cilj i ovog, kao i ostala tri zakona je zaštita životne sredine, što nas svrstava u red zemalja zelene politike.

Svi ovi zakoni su uzeli u obzir potrebu da građanima budu od koristi. Ono što je meni kao socijalisti jako bitno, što će biti prevaziđeno energetsko siromaštvo, tj. podzakonskim aktima će se pomoći građanima u lošijoj finansijskoj situaciji, kako za toplotnu, tako i za električnu energiju.

Mi socijalisti baštinimo pojam socijalne pravde i zbog svega što sam navela, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon.

Ovim Predlogom zakona prvi put je u pravnom sistemu Republike Srbije regulisana oblast energetske efikasnosti, efikasno korišćenje energije i definisani su mehanizmi za sprovođenje politike energetske efikasnosti kao strateškog opredeljenja Republike Srbije.

Predlogom zakona predviđeno je da se u osnovne akte kojima se utvrđuje politika energetske efikasnosti, pored strategije razvoja energetike Republike Srbije i programa ostvarivanja strategije svrsta integrisani Nacionalni energetski i klimatski plan. Ovaj akt se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, a sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost obnovljive izvore energije i smanjenje emisije sa efektom staklene bašte.

Nacionalni energetski i klimatski plan u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost sadrži indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije, mere za njihovo dostizanje, kao i cilj energetske efikasnosti za zgrade centralne vlasti.

Naime, u članu 35. Predloga zakona, predviđena je obaveza da zgrade u javnoj svojini sa površinom većom od 250 kvadratnih metara moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade i da isti budu izloženi na uočljivom i vidljivom mestu.

Takođe, u članu 36. uvodi se obavezno energetska sanacija u zgradama centralne vlasti, što će doprineti smanjenim izdacima za energiju u javnom sektoru.

Prema Predlogu zakona sistemi za grejanje i sistemi za hlađenje u zgradama podležu obaveznoj kontroli.

Predviđa se i uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike umesto dosadašnjeg budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Ovo će omogućiti da se privuku i bespovratna sredstva EU, kao i međunarodnih finansijskih institucija, a posebno je značajno to što će i sredstva biti dostupna građanima preko svojih lokalnih samouprava.

Na kraju, benefiti ovog zakona su povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje, povećanje konkurentnosti privrede, smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu, podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji na osnovu sprovođenja politike efikasnijeg korišćenja energije i mere iste, i sektorima proizvodnje, prenosa distribucije i potrošnje energije.

Da zaključim, ovaj jedan nov i moderan zakon, usklađen sa zakonodavstvom EU, a cilj su mu uslovi za proizvodnju i distribuciju energije, kao i energetska bezbednost. Dobit i benefite će imati građani kroz lični konfor, manje račune i čuvanje i zaštitu životne sredine.

Zato će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje glasati za ovaj, kao i ostala tri zakona iz seta zakona o kojima danas raspravljamo.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, popis stanovništva je najkompleksnije i najskuplje političko ispitivanje.

Ovo istraživanje sprovodi se u desetogodišnjoj periodici sa ciljem da se prikupe podaci o broju i osnovnim geografskim, demografskim, socio-ekonomskim i drugim karakteristikama svih ostalih jedinica popisa odnosno lica, domaćinstva i stanova, do najnižeg teritorijalnog nivoa.

Popis obezbeđuje potpune, kvalitetne i uporedive statistike podatke koji su izuzetno značajni za planiranje društvenog i ekonomskog razvoja. Ovaj popis je specifičan i po tome što bi trebao da bude poslednji popis stanovništva u Srbiji koji će raditi popisivanje na terenu, jer bi popis 2031. godine trebao da bude realizovan na bazi registara, a naravno osnovni uslov za to biće potrebno da zažive svi administrativni registri.

Podaci dobijeni popisom, naročito su važni za realno sagledavanje obima i posledica iseljavanja stanovništva u inostranstvo poslednjih 10 godina, pada fertiliteta, ubrzanog starenja stanovništva i drugih parametara.

Imajući u vidu nezavisnu epidemiološku situaciju izazvanu Kovidom 19 i opasnost od širenja iste, tokom vršenja popisnih radnji, kako građana tako i onih koji vrše popisnu radnju, ovaj popis treba da se odloži. Da bi se ovo istraživanje obavilo, u koliko, toliko kontrolisanim zdravstvenim uslovima, bez rizika, potrebno je isto odložiti kada bude povoljna epidemiološka situacija, jer samo istraživanje iziskuje kontakt kako popisivača i zaposlenih u zavodu, neposrednih učesnika u popisu, tako i građana. Naročito onih građana iz osetljivih ruka, lica smeštena u domovima za stare, decu bez roditeljskog staranja, studente, učenike smeštene u kolektivnim centrima i druge.

Cilj ovog predloga zakona je da se na jedinstven način pravno regulišu nadležnosti i obaveze ministarstava i drugih organa i organizacija u vezi sa pripremama i sprovođenja propisa. Uostalom i stava je da pandemija ima direktan uticaj na proizvodnju evropskih statistika i mnoge države se sreću sa istim problemima, čak je i preporuka Odeljenja za statistiku UN i Populacionog fonda u kontekstu negativnog uticaja aktuelne pandemije da se kao najrazumnije rešenje predlaže odlaganje popisa stanovništva.

Zbog svega gore navedenog predlažem da glasamo za ove amandmane, kao i za zakon u celini, što će poslanička grupa SPS i učiniti u danu za glasanje. Još jedan apel svim građanima da se vakcinišu u što kraćem vremenskom periodu i u što većem broju, kako bismo sprečili razmnožavanje i mutaciju virusa i to je jedina zaštita od ove pošasti. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovana i uvažena ministarko sa saradnicama, poštovane kolege, Predlog zakona o klimatskim promena i njegova primena uspostaviće sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je jedan od strateških ciljeva EU i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Brzina reagovanja na klimatske promene je važna i zahteva hitnu akciju. Ozbiljnost ove teme je shvatila i Zelena poslanička grupa formirana 2009. godine kao neformalna grupa poslanika sa ciljem da unapredi parlamentarni rad u oblasti zelenih politika.

Ova grupa je sa ciljem da doprinese svojim zalaganjem da zakon o klimatskim promenama koji je dobar bude još bolji predloži četiri amandmana. Vlada je predložila Narodnoj skupštini da usvoji tri od predložena četiri amandmana, što je i Odbor za zaštitu životne sredine učinio.

Jedan od tih amandmana je i amandman na član 2. Predloga ovog zakona. Naime, u članu 2. navedeni su gasovi sa efektom staklene bašte koje su i moje kolege navele taksativno koji su i koji su posledica ljudskih aktivnosti, kao i sektori i sistemi izloženi uticajima klimatskih promena.

Ovim amandmanom dodali smo i gas azot trifluorid i taj gas je uveden u listu gasova sa efektom staklene bašte čije su se emisije pratile metodologijom za izradu inventara emisije gasova sa efektom staklene bašte iz 2006. godine. Agencija za životnu sredinu primenjuje ovu metodologiju već više od pet godina, tako da nema razloga da ovaj gas ne bude uključen u zakon.

Azot trifluorid je nezapaljiv gas, bez boje i mirisa koji se koristi u proizvodnji LCD ekrana i poluprovodnika, kao i kod nekih vrsta lasera i veoma je važan gas sa efektom staklene bašte.

Podsetiću vas, pa i građane Srbije, na definiciju staklene bašte – da je to pojava koja se dešava kada određeni gasovi koji se emituju u zemljinu atmosferu zadržavaju toplotu, poput staklenih bašta, pa otuda i ovaj naziv. Upravo su ovi gasovi sa efektom staklene bašte najodgovorniji za povećanje temperature na našoj zemlji sa tendencijom daljeg rasta, što polako stvara uslove koji neće pogodovati većini živih bića na planeti.

U načelnoj raspravi objasnila sam ozbiljnost posledica klimatskih promena, a pre svega na ljudsko zdravlje i ponoviću da su to razna respiratorna, kardiovaskularna, kožna, gastrointestilna i druga oboljenja i to nije sve, klimatske promene ne utiču samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje ljudi, kao i na umanjenje životne i radne sposobnosti. Pandemija korona virusom nam je pokazala da kada je zdravlje ugroženo, naše ekonomije i način života se menjaju i slabe.

Srbija kao odgovorna država i ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine pridružuje se svetskoj borbi za opstanak planete, a pre svega za unapređenje i zaštitu životne sredine na našim prostorima. Zato pozivam kolege da u danu za glasanje glasamo za ove amandmane, kao i za ceo zakon, jer tako ćemo doprineti boljem životu naših građana. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o jednom izuzetno značajnom zakonu čija primena treba da spreči fatalni ishod klimatskih promena kako po opstanak naše države, tako i planete Zemlje.

Pred nama je Predlog zakona o klimatskim promenama. Klimatske promene jesu globalni i sistemski problem sa kojim se susreće celo čovečanstvo. One su više decenija unazad nesumnjivo posledica industrijske revolucije i ljudske aktivnosti kojima je čovek menjao životnu okolinu kako bi došao do materijalnih vrednosti kojima je unapređivao svoj život. Nažalost, sa posledicama po prirodu i živi svet.

Upravo su ljudske aktivnosti, odnosno antropogene, vremenom dovele do povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Kao posledica toga nastale su intenzivnije i ekstremnije promene klime od onih prirodno očekivanih koje je opisao i naš proslavljeni naučnik Milutin Milanković.

Čovek je svojim aktivnostima poremetio prirodnu ravnotežu i ozonski omotač. Zato čovek mora i da zaustavi dalji proces uništavanja naše jedine planete. Naša reakcija na klimatske promene biće jedan od najvećih izazova sa kojima će se čovečanstvo suočiti u ovom veku, jer će svet ako nešto ne preduzmemo biti blizu tački bez povratka.

Suštinsko pitanje je šta možemo da uradimo da do toga ne dođe? Kao civilizacija 21. veka koja dosta neoprezno, a možemo reći i dosta neodgovorno koristi prirodne resurse i na taj način narušava ekološku ravnotežu imamo i veliku odgovornost za budućnost naše planete. Ma koliko to izgledalo teško, a ponekad i nemoguće vi što upravljate klimatskim promenama dužni smo da kao čovečanstvo učinimo sve kako bi smanjili opasnost od katastrofalnih posledica. Mi smo planetu pretrpali otpadom, zagadili mnoge vodotoke, posekli šume koje su pluća planete i proizvode kiseonik za opstanak živog sveta.

Svaka država je danas odgovorna za smanjenje otpada, za očuvanje prirodne ravnoteže, a veću odgovornost imaju industrijski razvijene zemlje koje emituju više štetnih gasova sa efektom „staklene bašte“. Svaki korak je važan. Srbija kao odgovorno društvo pridružuje se svetskoj borbi za opstanak planete, a pre svega za unapređenje stanja životne sredine na našim prostorima.

Možemo da što pre počnemo da koristimo obnovljive izvore energije i prestanemo sa korišćenjem fosilnih goriva, da pošumljavamo još više površina, da postepeno prelazimo na prevozna sredstva koja će manje zagađivati životnu sredinu i druge aktivnosti.

Brzina reagovanja je dosta važna po ovom pitanju, jer više nemamo vremena za čekanje za spas naše planete. Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju, što su se složile skoro sve države koje su potpisale Pariski sporazum kojim se obavezuju da će učiniti sve što je u njihovoj moći da zadrže zagrevanje ispod dva stepena.

Pariski sporazum definiše ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove u periodu od 2021. do 2030. godine. Potpisnica ovog sporazuma je i Republike Srbija i kao odgovorna država stvorila je i pravni okvir za sprovođenje globalnih ciljeva.

Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine pripremilo je Zakon o klimatskim promenama koji je usvojila Vlada Republike Srbije i danas se on nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.

Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa poslanika, osnovana 2009. godine sa ciljem da unapredi parlamentarni rad u oblasti zelenih politika sastala se 10. 3. kako bi dala svoj doprinos da ovaj zakon bude još bolji i predložila četiri amandmana o kojima ćemo raspravljati u toku rasprave u pojedinostima.

Predlogom zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove što je jedan od strateških ciljeva EU i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Ovim zakonom ispunjavaju se obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskom sporazumu i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Srbija predloženim zakonom zadržava pravo da kreira zakonodavni okvir i postavlja ciljeve razvoja uzimajući u obzir sve specifičnosti privrednog i energetskog sektora i druge nacionalno socio-ekonomske parametre.

Procene pokazuju da se od 2000. godine Republika Srbija suočila sa nekoliko značajnih epizoda ekstremnih klimatskih i vremenskih promena koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke onog najvažnijeg – ljudskog života.

Predlog zakona o klimatskim promenama, pored osnovnih odredbi, sadrži strategije i planove, politike i mere za ograničenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte" iz izvora, monitoring izveštavanje i verifikaciju emisije gasova iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti, sistem za monitoring, izveštavanje o nacionalnim emisijama gasova, projekcije emisija istih iz izvora i uklanjanje pomoću ponora, sistem za izveštavanje o politikama i merama i projekcijama, administrativne takse, nadzor, kaznene odredbe i prelazne i završne odredbe.

U cilju uspešnije primene ovog zakona, izgrađena je i lista postrojenja koja će imati obavezu monitoring izveštavanja i verifikacije emisije gasova sa efektom "staklene bašte". Podsećanja radi, najveći udeo u ukupnim emisijama gasova potiče iz sektora energetike, zatim sektora poljoprivrede, šumarstva i korišćenja zemljišta.

Glavna pretnja klimatskih promena je ne samo uticaj na biodiverzitet, već i na zdravlje ljudi. Da bi smo shvatili ozbiljnost posledica klimatskih promena, spomenuću samo neke od posledica na zdravlje ljudi, a to su mnoga respiratorna odeljenja kao što su astma, hronične opstruktivne bolesti pluća, mnoge alergijske bolesti i druge. Zatim, kardiološka oboljenja. Takođe, veliki uticaj promene na širenje infekcije od insekata poput lajmske bolesti, zika virusa i drugih tzv. "zonoza" i vektorski prenosivih bolesti. Rizik je i trovanje hranom, jer je proizvodnja i distribucija hrane podložnija mikrobiološkoj kontaminaciji bakterijama, pojačana ultravioletna zračenja, uticaj na kožu, njena oboljenja, pa i karcinom kože.

I to nije sve, klimatske promene ne utiču samo na fizičko već i na mentalno zdravlje ljudi, kao i na umanjenje životne i radne sposobnosti, pa i smrtnosti.

Sve navedene činjenice moraju se uzeti u obzir kada se donose javne politike iz oblasti klimatskih promena i koliko su ozbiljne posledice sa kojima se već suočavamo, jer nismo reagovali na vreme.

Ova pandemija korona virusa nam je pokazala da kada je zdravlje ugroženo na svetskom nivou, naše ekonomije i način života menjaju se i slabe. Zato je zaštita ljudskog zdravlja prioritet koji prevazilazi sve barijere.

Promenama u javnim politikama koje imaju za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte" i suzbijanja klimatskih promena, ujedno će se smanjiti i aerozagađenje, a samim tim i oboljevanja, pa i smrtnost.

Da zaključim da iz svega prethodno navedenog, da je potreba za prilagođavanjem, neizmenjene klimatske uslove u budućem periodu apsolutno neophodna. Koncept politike prilagođavanja, neizmenjene klimatske uslove, koji za cilj imaju smanjenje štete i gubitaka usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, izazvanih promenama klime obezbeđuje ne samo zdravu životnu sredinu, već i sigurnosti investicija, kao i uticaj na sve segmente društva.

Drugim rečima, usvajanje ovog zakona smanjilo bi ranjivost srpske privrede, obezbeđujući joj dalji razvoj i održivost, ali i pre svega uticaj na ljudsko zdravlje. Zato je zakon korak dalje u približavanju srpskog zakonodavstva tekovinama EU u oblasti ekologije i doneće bolje zdravstvene uslove i zdravu životnu sredinu za građane Republike Srbije i pomoći da se buduće generacije zaštite od negativnih posledica klimatskih promena.

Zato jedan apel za podizanje svesti javnosti o potrebi i nužnosti prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije ne sme više biti mrtvo slovo na papiru, jer drugu rezervnu državu, ako hoćete i planetu, nemamo. Hoćemo li je sačuvati, zavisi od nas samih.

Zato će poslanička grupa SPS glasati za ovaj zakon u Danu za glasanje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, sporazum o kome danas raspravljamo je u vezi sa odobravanjem zajma za projekat infrastrukture u kulturi. Zajam u visini od 20 miliona evra, Srbiji je odobrila Banka za razvoj Saveta Evrope.

Glavni ciljevi ovog projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i ustanove sa sličnom namerom, sa namerom da se renoviraju i unapređuju postojeće zgrade u skladu sa svim standardima energetske efikasnosti. S obzirom da se ustanove kulture nalaze mahom u istorijskim i zaštićenim zgradama, vodiće se računa da se sačuva njihova izvorna, arhitektonska, istorijska vrednost, ali i da se poboljšaju uslovi rada svaki od ustanova kulture obuhvaćena ovim zajmom. Predloženi projekat je u skladu sa politikom banke kada je reč o zaštiti životne sredine, kao i sa važećim domaćim i evropskim standardima.

Ovaj predlog zakona doprineće povećanju privrednog razvoja, zapošljavanju u sektoru kulture, afirmaciji kulturnog turizma Srbije koja ima bogato kulturno nasleđe, ali i bogato moderno umetničko stvaralaštvo.

Takođe, projekat će omogućiti stvaranje neophodnih uslova muzejima i galerijama za čuvanje i izlaganje umetničkih eksponata ustanovama ove namene da izlažu svoje eksponate i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu mikro uslova.

Drago mi je što je i kultura došla na red, da se mnogo više ulaže u nju, jer kultura se odnosi na celokupno društveno nasleđe i upravo je ona ta koja je odvojila čoveka od ostalih rodova. Ona postoji i u duhovnom i materijalnom obliku, odnosno ona je sve ono što je čovek svojim radom i delanjem stvorio. Upravo zato, da bismo sačuvali ove materijalne oblike kulture i obnovili izdanje u kojima se ona čuvaju i neguju, treba glasati za ovaj predlog zakona što će poslanička grupa SPS i učiniti u danu za glasanje.

Isto tako kao što ćemo obnoviti i renovirati pojedine ustanove kulture, moramo negovati kulturu sećanja koji je SPS uvek baštinila i negovala, a našu istoriju sačuvati od zaborava, jer ako zaboravljamo istorijski put, događaj i ličnosti koje su gradile Srbiju, onda se odričemo svog identiteta. Ali, izgleda da je srpska istorija danas zanimljivija nekima koji bi da je prisvoje, jer nemaju svoju.

Mislim da smo na dobrom putu da poklonimo kulturi i kulturnim institucijama mesto koje im pripada, jer počeli smo da podižemo spomenike ličnostima koje su obeležile našu istoriju, da pravimo filmove sa istorijskim činjenicama, kao što je film „Dara iz Jasenovca“. Podsetila bih i na izložbu o Jasenovcu koja je u sedištu UN 2018. godine organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova na inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova, a našeg predsednika Skupštine, Ivice Dačića. To je bio srpsko-jevrejski projekat pod nazivom „Jasenovac - pravo na nezaborav“, jer moramo da pamtimo, obeležavamo datume vredne istorijskog pamćenja. Na tome treba pojačati delovanje, a sve sa ciljem da se ništa iz naše bogate istorije ne zaboravi i da našoj istorijsko, kulturno nasleđe, istoriju i kulturu prenesemo budućim generacijama.

Ministar Branko Ružić je spomenuo u ovom domu da bi bilo dobro da se srednjoškolcima prikazuje film „Dara iz Jasenovca“. Moj predlog je i da se pored ovakvih filmova, na časovima istorije prikazuju i dokumentarni istorijski filmovi iz naših arhiva kako bismo mladim generacijama približili našu istoriju.

Takođe želim da pohvalim inicijativu da država preuzme odgovornost za udžbenike istorije, geografije i srpskog jezika i književnosti. Ne smemo dozvoliti da naša deca uče ove predmete iz udžbenika koje pišu i štampaju strani izdavači.

Da svima bude jasno da nemamo mi čega da se stidimo, jer naš narod nikada nije vodio osvajačke, već oslobodilačke ratove, jer nikada nismo uzimali tuđe, već samo čuvali svoje. Tu obavezu imamo i danas i kao pojedinci i kao društvo koje je odgovorno prema onima koji su temeljili Srbiju.

Zato, drage kolege, pravimo spomenike, snimajmo istorijske filmove, otvarajmo muzeje sećanja, a sve sa ciljem da negujemo tradiciju, istoriju, kulturu i sačuvamo od zaborava.

U danu za glasanje, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj sporazum.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku svog izlaganja istakla bih da je današnja tema, a to je Predlog zakona o socijalnoj karti tema socijalne pravde i socijalne jednakosti. Ideja socijalne pravde je socijalistička ideja i kako naš predsednik Ivica Dačić kaže - sastavni deo genetskog koda SPS.

Socijalistička partija Srbije je partija koja se oslanja na dva stuba, a jedan od tih stubova je stub socijalne pravde, a drugi je stub nacionalni i državni interes. U svim dobro razvijenim zemljama, kojim nadam se težimo i mi, razvoj ekonomije mora da prati i razvoj socijalnih prava, odnosno razvoj svih segmenata socijalne politike i socijalne zaštite kao njenog segmenta.

Efikasan sistem socijalne zaštite treba stalno da se prilagođava kako bi mogao da odgovori na izmenjene i drugačije potrebe građana u novim socijalnoekonomskim okolnostima, odnosno da podrži ranjive i marginalizovane pojedince i grupe kojima je potrebna organizovana pomoć zajednice i države.

Kao značajna mera socijalne zaštite, socijalna davanja države treba da pomognu onima koji su u stanju socijalne potrebe kako to zakon definiše, a to su pojedinci i porodice bez ikakvih prihoda ili čija su primanja ispod utvrđenog minimuma tako što će im predviđena novčana pomoć koliko toliko olakšati život. Na taj način se građanima, a posebno porodicama koje se suočavaju sa različitim životnim teškoćama, koja uzrokuju teška materijalna stanja, omogućava da uz socijalnu podršku države žive sa više dostojanstva i svešću o tome da se država stara o njima i njihovim potrebama, da nisu prepušteni sami sebi i siromaštvu. Najkraće rečeno, socijalna zaštita je jedna od oblasti Ustavom zajamčenih ljudskih prava, delatnost od javnog interesa i veoma je osetljiva po karakteru.

Zakon o socijalnoj karti je u stvari tehnički zakon, jer se odnosi na formiranje jedinstvenog elektronskog registra o socijalno ekonomskom statusu pojedinca, odnosno korisnika usluga socijalne zaštite. On sadrži tačne i ažurirane podatke o svim relevantnim činjenicama od uticaja na ostvarivanje prava i socijalne zaštite.

Socijalna karta obuhvata i podatke o povezanim licima. Pored povezivanja internih sistema u okviru ministarstva neophodno je povezivanje i sa eksternim sistemima, odnosno bazama podataka drugih državnih organa zbog eventualnih upravnih postupaka koji se vode u sistemu socijalne zaštite.

Izuzetno dobro zakonsko rešenje jeste i to što će socijalna karta sadržati podatke o korisnicima socijalne zaštite koji su to pravo stekli, jer su bili teško pogođeni različitim elementarnim nepogodama poput poplava, klizišta, snežnih padavina, požara, zemljotresa i drugih. Ova lica se sada po prvi put zakonski prepoznaju kao lica u stanju socijalne potrebe. U tom smislu je važno da postoje sistematizovani svi podaci od interesa za sistem, za upravljanje rizikom od elementarnih i drugih nepogoda.

Zakonom o socijalnoj karti treba da se postigne i drugi cilj, a to je racionalno korišćenje budžetskih sredstava, odnosno da se za isti budžet obezbedi pravičnija raspodela socijalnih usluga prema najugroženijim kategorijama stanovništva.

Građani koji su u najtežem ekonomskom položaju biće vidljivi u sistemu i ostvariti brže i jednostavnije pravo na potrebnu podršku.

Ono što bih podvukla to je pomoć društva porodici da opstane kao celina pružajući joj ekonomsku sigurnost. Najvažnije je da deca ostanu u svojoj prirodnoj sredini, tj. porodici. Porodica je osnovna društvena jedinica i samo jaka porodica svojim članovima može da pruži emocionalnu, fizičku i ekonomsku sigurnost.

Takođe, ovu osnovnu ćeliju društva treba zaštiti od nasilja u porodici i svesti ga na nultu toleranciju i još jači mehanizmima države. Jednom rečju, moramo sve učiniti da podržimo porodicu i dati joj kao društvo vetar u leđa. Kako je neko rekao, citiram – ne postoji porodica radi društva, već društvo radi porodice, završen citat.

Na samom kraju, uz sve pohvale za predlog jednog dobrog zakona, ukazala bih na jednu dobronamernu primedbu na koju su mi ukazali zaposleni u ustanovama socijalne zaštite da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja razmotri zanavljanje stručnog kadra u tim ustanovama ko je sada daleko ispod optimalnog nivoa po kadrovskom planu na broj stanovnika i korisnika.

Napominjem da će Poslanička grupa SPS podržati ovaj dobar Predlog zakona i glasati za njega. Zahvaljujem.
Predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, danas govorimo o više međunarodnih sporazuma. Kolega Đorđe Milićević, predsednik poslaničke grupe SPS i naš ovlašćeni predstavnik po ovom pretresu govorio je o sporazumima koje je Vlada Republike Srbije zaključila sa Ruskom Federacijom, Luksemburgom, BiH i Crnom Gorom, kao i koleginica Snežana Paunović, te se stoga neću osvrtati na ove.

Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju izmene Međunarodne konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe, zatim o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije i, na kraju, o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Savet za carinsku saradnju, što je zapravo zvanični naziv Svetske carinske organizacije, osnovan je 1952. godine od strane 17 evropskih zemalja. Danas je to međunarodna organizacija koja u svom članstvu ima 179 država članica, od kojih je 80% zemalja u razvoju ili tranziciji. Ovih 179 država između sebe obavljaju 96% svetske trgovine.

Pod okriljem ove organizacije doneto je 12 međunarodnih konvencija i veliki broj preporuka čiji je cilj usaglašavanje carinskih procedura na međunarodnom nivou i samim tim i ubrzanje prometa roba između različitih država. Jugoslavija je postala članica Saveta za carinsku saradnju već 1960. godine, a 2006. godine Srbija je preuzela članstvo u ovoj organizaciji kao država sukcesor, tj. sledbenik državne zajednice SCG.

Srbija je aktivan član ove organizacije i potpisnica je brojnih međunarodnih konvencija koje se odnose na saradnju carinskih organa. Saradnja sa ovom organizacijom je od izuzetnog značaja zbog činjenice da se direktno učestvuje u stvaranju efikasnog carinskog okruženja. Zajednički cilj je usaglašavanje carinskih procedura, njihovo pojednostavljenje, istovremeno pojačana kontrola prometa robe preko granica i samim tim onemogućavanje prekograničnog prometa robe bez carinjenja.

Cilj predloženih izmena ove međunarodne konvencije jeste da se uspostavi efikasnija procedura kojom će biti olakšan postupak razmatranja nekog važnog carinskog pitanja i da se radi efikasnijeg donošenja odluka ograniči mogućnost stranama ugovornicima na prigovor najviše dva puta.

Dosadašnje iskustvo u ovom segmentu pokazalo je da u slučaju spornih stvari procedura podnošenja prigovora, mogućnost podnošenja više prigovora po istoj stvari, zatim odgovaranje druge strane na prigovore često je trajalo dugo, što je usporavalo i otežavalo proces donošenja konačnih odluka.

Dakle, rešenje predloženo izmenom Konvencije je u funkciji efikasnijeg rada svih članica Svetske carinske organizacije i svake njene članice ponaosob.

Carina Srbije kao članica Svetske carinske organizacije koristi dragocena iskustva i implementira međunarodne standarde u svoj rad, što je unapredilo i naš unutrašnji rad.

Treba pomenuti da je Srbija potpisnica i jednog posebnog regionalnog sporazuma SELEK, koji se odnosi na saradnju carinskih i policijskih organa u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala.

Sledeći sporazum o kojem ću govoriti je potvrđivanje Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije. Tradicija pošte u Srbiji je veoma duga, više od jednog i po veka. Danas predstavlja stožer komunikacije među ljudima, a takođe je jedan od glavnih nosilaca tehnološkog, privrednog, ekonomskog i kulturnog razvoja države i društva.

Istorija pošte u Srbiji imala je dug put i pošta se prenosila na razne načine. Svetski poštanski savez osnovan je kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija 1874. godine sa sedištem u Bernu u Švajcarskoj. Tadašnja Kneževina Srbija, iako u to vreme još uvek nije bila suverena država, bila je jedna od 22 države potpisnice osnivačkog akta i već tada je imala višedecenijsko iskustvo u radu pošte. Danas Svetski poštanski savez ima 192 članice, od kojih je 29 industrijalizovanih i 163 države u razvoju. Cilj Svetskog poštanskog saveza od osnivanja do danas je unapređenje saradnje na multilateralnoj osnovi, uspešno funkcionisanje poštanskog saobraćaja i pružanje doprinosa u postizanju viših ciljeva međunarodne saradnje u privrednoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti.

Potvrđivanjem Drugog dodatnog protokola obezbeđuje se pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim fizičkim i pravnim licima po pristupačnim cenama, pod jednakim uslovima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji. Ovim će se unaprediti sigurnost i bezbednost pošiljki korisnika i zaposlenih i obezbediće se poštovanje svih međunarodnih normi zaštite životne sredine.

Na kraju, ukratko o Sporazumu o zaštiti bilja i biljnog karantina sa Iranom. Diplomatski odnosi naše zemlje i Irana datiraju od 1945. godine. Srbija izražava veliku zahvalnost Iranu na principijelnom stavu i podršci očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, uprkos brojnim pritiscima da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. države Kosovo.

Srbija i Iran imaju dobru saradnju u oblasti ekonomije, kulture i obrazovanja i teži se tome da se radi na produbljivanju odnosa ove dve zemlje i jačanju saradnje. Spoljnotrgovinska robna razmena ogleda se u izvozu kartona, kukuruza, duvana iz Srbije, uvozu nafte, ulja, aluminijuma i drugih potreba. Iako postoje izvesni koraci u saradnji u oblasti visokog obrazovanja, ima prostora za unapređenje saradnje dve zemlje u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije, jer su ove oblasti od velikog značaja, ako ne i ključne za napredak svake zemlje.

Predmet Sporazuma sa Iranom o kome danas govorimo i koji Narodna skupština treba da ratifikuje jeste zaštita bilja i biljnog karantina. Zaštita bilja, kao deo poljoprivredne proizvodnje, važan je segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda. Ističe se značaj zdravstvenog stanja biljaka, a posebno su važni seme i sadni materijal koji služe za dalju reprodukciju i samim tim je mogućnost prenošenja štetnih organizama veća i sa opasnijim posledicama po biljnu proizvodnju.

Jedna od važnijih mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin koji postoji u svim zemljama sveta, koji podrazumeva izolovanje biljaka i sadnog materijala u određenom vremenskom periodu prilikom uvoza, odnosno izvoza. Biljni karantini se primenjuju i unutar samih država, jer se tako obezbeđuje zdravlje biljaka i biljni proizvodi. Razlog postojanja biljnog karantina je pre svega odbrana poljoprivredne proizvodnje zemlje, jer unošenje samo jednog zaraženog biljnog organizma štetnim organizmima može da prouzrokuje negativne posledice po ukupnu poljoprivrednu proizvodnju. Poznavanje regulative u vezi sa biljnim karantinom je od značaja jer propisuje pravila ponašanja pri uvozu pošiljaka iz drugih zemalja.

Srbija ima veliki broj bilateralnih sporazuma iz ove oblasti jer se time štiti naš sadni materijal i biljna proizvodnja. Važno je napomenuti da smo mi značajan proizvođač i izvoznik sadnog materijala u oblasti voćarstva, tako da je važno da se i unutar naše zemlje primenjuje karantin, kako bismo izvozili zdrav i bezbedan sadni materijal.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati sve predložene predloge zakona. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, cela svetska privreda, pa tako i Srbija, suočavaju se sa rizicima i neizvesnostima usled pandemije korona virusa, malo kada je neposredna budućnost bila tako neizvesna, kao sada. Zato ovaj budžet mora pokazati određenu fleksibilnost, zbog neizvesnosti usled pandemije Kovid 19.

Budžet za 2021. godinu je razvojni i socijalni, jer su kapitalne investicije jedan od prioriteta, ali isto tako treba da obezbedi i određena davanja, a to su sektorska ulaganja u nadgradnju, ali i plate, penzije i socijalna davanja.

S obzirom da je ovaj budžet delom i socijalni, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon, jer u centru naše politike je socijalna pravda. Budžetski prihodi su uglavnom realno prognozirani, u realnim su i zadatim okvirima, što ukazuje na to da je budžetiranje javnih prihoda realno i pažljivo planirano.

Budžet za 2021. godinu predviđa ukupne prihode i primanja budžeta u iznosu od milijardu 1.336 pardon, tri milijarde dinara, što predstavlja povećanje za 45 milijardi dinara u odnosu na procenjeni iznos za 2020. godinu.

Projektovani deficit u 2021. godini iznosi 3% BDP, a javni dug se smanjuje na 58,7%.

Budžetom je od 1. januara 2021. godine predviđeno povećanje penzija po švajcarskoj formuli, minimalne zarade, povećanje plata zaposlenih zdravstvu, javnom sektoru, zaposlenih u Vojsci.

Predviđene su i mere fiskalne politike u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada.

U fiskalnoj strategiji se navodi da će fiskalni prostor u 2021. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, dodatna ulaganja u zdravstveni sistem, i kao što sam i ranije navela povećanje plata i penzija, za poresko rasterećenje privrede, što je najznačajnija mera poreske politike.

Sve ove mere, dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, zatim da održe životni standard stanovništva i pomognu privredni razvoj, ali i da osiguraju fleksibilnost reakcije na nove udare krize.

Apsolutni prioritet Vlade Republike Srbije i dalja ulaganja u izgradnju putne i železničke infrastrukture, što će dodatno uticati na brži privredni rast.

Isto tako moram da naglasim da i paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica Kovida 19, tokom 2020. godine, stvorio je uslove za brži oporavak privrede.

Osvrnuću se na deo budžeta opredeljen za zdravstvo. Partija kojoj ja pripadam, SPS, zalaže se za sistem zdravstvene zaštite na načelima socijalne pravde, tj. na dostupnost zdravstvene zaštite za svakog građanina Republike Srbije.

Za ovaj sektor, opredeljeno je 32,1 milijarda dinara, što čini 2,15% ukupnih rashoda i izdataka, u cilju sprovođenja javnih politika.

Više od polovine ovih iznosa čine dotacije Ministarstva zdravlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Zdravstveni sektor obuhvata veliki broj programa i moje kolege su u raspravi u načelu govorile o njima, gde ću se ja osvrnuti na dva programa. Prvo, sve pohvale za ulaganja u razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, ulaganje u njihovo opremanje, u medicinske aparate. Osvrnuću se i na program preventivne zdravstvene zaštite, za koji je opredeljena 1,5 milijardi dinara, u odnosu na budžet za 2020. godinu, kada je za ove namene odvojeno 121 milion dinara, ako se ne varam. Ovo je veliki napredak, jer se napokon došlo do spoznaje, da je preventivna medicina veoma važan sektor u zdravstvu koja je nepravedno zapostavljena. I sami pokazatelji govore da je ulaganje u preventivu, manji izdatak za državu od ulaganja u lečenje.

Naime, jedan dinar uložen u preventivu je isto što i 16 dinara uloženo u kurativu.

Iskoristiću priliku i reći da je moje mišljenje da moramo izmeniti i dopuniti Zakon o zdravstvenom osiguranju koji je donet 2019. godine u ovom domu, a koji je nepravedno izopštio određene grane preventivne medicine.

Vreme, praksa i Kovid pandemija nam je pokazala da je preventivna medicina, i te kako važan zdravstveni sektor.

Drugi program sektora o kome ću govoriti, odnosno zdravstvenom sektoru o kome ću govoriti je zaštita obolelih od retkih bolesti.

Za ovu namenu izdvojeno je tri miliona dinara, što je 9% ukupnih sredstava namenjenih zdravstvu. I ova se sredstva transferišu RFZO.

Podsećanja radi u budžetu za 2020. godinu, sredstva za ove namene iznosila 2,4 milijarde dinara, a 2019. godine, 250 miliona dinara. Ovo pokazuje da je svest javnosti i same države o retkim bolestima na mnogo višem nivou, ali još uvek nedovoljno visokom da se svim osobama pomogne.

U pismu koje sam dobila od NORBS – Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije stoji da je po njihovom mišljenju kao i po mišljenju Komisije za lečenje retkih bolesti formirane pri RFZO za ove namene potrebno izdvojiti 5,4 milijarde dinara. S obzirom da je ceo budžet namenjen za zdravstvo manji za 2,7 milijardi dinara, ne znam za koje programske aktivnosti bi moglo prenameniti nedostajući iznos. Isto tako treba imati u vidu i finansijsko iscrpljivanje zdravstvenog sektora u ovoj krizi izazvanoj pandemijom.

Podsetiću javnost da u Srbiji 6% do 8% populacije ima neku retku bolest, a to je pola miliona građana. Napominjem i da 30% dece obolele od retkih bolesti živi manje od pet godina. Svedoci smo i brojnih apela u medijima da se u medijima da se pomogne ovoj deci. Najčešća posledica osim završetka života i trajni invaliditet, ali i ugroženost cele porodice koja brine o toj osobi.

Zato treba kroz nacionalne politike i zakonodavstvo pružiti posebnu podršku porodicama čiji su članovi osobe obolele od retkih bolesti. Iskreno se nadam da će nedostajuća sredstva za ove namene naći u rebalansu budžeta za 2021. godinu.

Na kraju, glavni cilj budžeta za 2021. godinu, namenjen zdravstvenom sektoru je očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva Srbije i održivost sistema zdravstvene zaštite, a isti je definisan u skladu sa ciljevima zdravstvene politike. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, tj. Projekat „Hitan odgovor Republike Srbije na Kovid-19“ između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora.

Ono što je karakteristično za ove sporazume o kojima ću danas govoriti, jeste činjenica da oni imaju za cilj poboljšanje života građana Republike Srbije i zaštita onog najvrednijeg kod čoveka - zaštite zdravlja. Međunarodna banka za obnovu i razvoj ponudila je paket neposredne podrške kroz zajmove kako bi pomogla zemljama u njihovim naporima da odgovore na krizu nastalu usled izbijanje epidemije bolesti Kovida-19, koja se pretvorila u globalnu pandemiju.

Ovaj projekat će dopuniti tekuća aktivnost i investicije kako bi se još bolje odgovorilo na ovu krizu konkretno. Konkretno, projekat će finansirati aktivnosti koje imaju za cilj odgovor na pretnju koju predstavlja Kovid-19 i na jačanje nacionalnog zdravstvenog sistema, u cilju podizanja nivoa pripravnosti u Republici Srbiji.

Projekat je strukturiran kroz sprovođenje aktivnosti podeljenih u dve osnovne komponente. Komponentom jedan predviđeno je finansiranje sledećih aktivnosti. Navešću sve aktivnosti da bi građanima Republike Srbije bilo jasno o čemu se radi i gde će novac biti potrošen. To su: detekcije slučajeva, potvrda zaraze, praćenje kontakta, evidencija izveštavanja kroz jačanje sistema nadzora bolesti, nacionalnih referentnih laboratorija i laboratorija u sektoru javnog zdravlja i epidemioloških kapaciteta za rano otkrivanje i potvrđivanje slučajeva, pružanje podrške epidemiološkim istraživanjima, jačanju kapaciteta za procenu zdravstvenog rizika, kao i podrška jačanju informacionog sistema za upravljanje u zdravstvenom sektoru i pravovremena razmena informacija.

Projekat će omogućiti uspostavljanje dve dodatne regionalne Kovid-19 laboratorije u okviru Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu i Klinički centar u Kragujevcu, sa kapacitetom od 1000 uzoraka na dan, što će povećati ukupne kapacitete testiranja u Srbiji. Projektom će se omogućiti nabavka dodatne zaštitne opreme na osnovu potreba koje utvrđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, integraciju svih SARS-Kov-2 laboratorija u zdravstveni informacioni sistem, kako bi se stvorio sveobuhvatni elektronski sistem nadzora nad Kovidom-19.

Ono što će zaštiti građane Republike Srbije je uspostavljanje brzog testiranja na aerodromu Nikola Tesla Beograd i aerodromu Konstantin Veliki u Nišu, kao i na odabranim graničnim prelazima za putnički saobraćaj. Naravno, uz potpunu bezbednost testiranih u odvojenim punktovima za testiranje, obučeno osoblje sa zaštitnom opremom za postupanje sa građanima kod kojih se pokaže pozitivan test i njihov prevoz do izolacionih centara.

Napominjem da u ovu prvu komponentu spadaju i izrada smernica za sprovođenje faznih mera, promovisanje i sprovođenje mera i podizanje svesti građana, a naročito na osetljive grupe zajednice, uključujući i romsku populaciju, korisnike sigurnih kuća, zatvorenike i druge osetljive grupacije.

Pomenuću i sprovođenje obuka, seminara i simpozijuma za medicinske radnike radi pružanja optimalne nege, lečenja i profilakse. Naročito je važan segment koji se ogleda u jačanju kapaciteta bolničkog lečenja uspostavljanjem i renoviranjem specijalizovanih jedinica u odabranim bolnicama, izradu strategije za povećanje dostupnosti bolničkih kreveta, podršku jedinicama intenzivne nege, podršku u cilju jačanja sistema za upravljanje i odlaganje medicinskog otpada.

Ono što bih ja dodala, to je da se u ovoj komponenti nađe i podrška i jačanje primarne zdravstvene zaštite koju smo nepravedno potcenili, jer preventivna medicina i ulaganje u nju smanjuje atak na sekundarnu i tercijalnu zaštitu. Na kraju krajeva, uvek je nešto bolje sprečiti nego lečiti, što je i cilj preventivne medicine.

Druga komponenta ovog projekta ukazuje na upravljanje implementacijom i praćenje evaluacija projekta, kojom će se baviti jedinica za koordinaciju projekta koji je uspostavljen u okviru Ministarstva zdravlja, a Ministarstvo zdravlja biće zaduženo za sveukupnu koordinaciju i sprovođenje projekta u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i mrežom Instituta za javno zdravlje.

Ovaj sporazum je potpisan 29. maja 2020. godine u Beogradu, a iznos zaduženja odobren od strane banke je 92 miliona evra. Na pregovorima je definisano da sporazum o zajmu predviđa korišćenje mehanizma retroaktivnog finansiranja, koji podrazumeva refundaciju troškova i sredstava zajma u maksimalnom iznosu od 36 miliona evra, u cilju nadoknade za sva plaćanja koja su izvršena po osnovu suzbijanja posledica nastalih usled pandemije, pa i pre potpisivanja sporazuma, počev od 1. marta 2020. godine.

Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, odnosno podrška naporima Republike Srbije na ublažavanju posledica pandemije Kovida-19. Cilj ovog zajma je da pruži finansijsku podršku budžeta Republike Srbije, jer će se ovim sredstvima pokrivati vanredni operativni troškovi zdravstvenih usluga i nabavka opreme i potrošnih materijala potrebnih za rešavanje vanredne situacije izazvane pandemijom. Zahvaljujući ovom zajmu mi ćemo očuvati održivost socijalnih investicija i otkloniti nedostatke u tokovima finansiranja, a time smanjiti i troškove iz budžetskih sredstava.

Podsećanja radi, dana 15. marta 2020. godine, u Republici Srbiji je doneta Odluka o proglašenju vanrednog stanja zbog suzbijanja zarazne bolesti Kovida-19, a nakon toga i čitav niz mera koje su imale za cilj suzbijanje širenja korona virusa i očuvanje zdravlja stanovništva. Kako bi u najmanjoj mogućoj meri odgovorila ovom izazovu, država je povećala obim nabavki i potrošnog medicinskog materijala i opreme, pre svega zaštitnih maski, zaštitnih odela, dezinfekcionih sredstava, respiratora, ventilatora, a i druge opreme. Pristupilo se i otvaranju privremenih bolnica za prihvat obolelih, izgradnji i renoviranju postojećih laboratorija i bolnica. Odgovor države i Vlade Republike Srbije je bio pravovremen, dobar i adekvatan novonastaloj situaciji. Iako neprijatelja nevidljivog golim okom nismo dobro poznavali, od prvog dana smo znali da nošenje maski i fizička distanca i pojačana lična i higijena ličnog i radnog prostora daju rezultate.

Navedeni sporazum o zajmu potpisan je u Beogradu 27. maja 2020. godine i u Parizu 10. maja 2020. godine. Ovim sporazumom biće pružena podrška zdravstvenom sektoru za pokriće uvećanih troškova za nabavke sanitetskog materijala, lične zaštitne opreme, medicinske opreme i drugog potrošnog medicinskog materijala koji je bio neophodan da bi se preduzele sve zaštitne mere u zdravstvenim ustanovama. Jednom rečju, krajnji korisnici zajma biće građani Republike Srbije, posebno osobe zaražene virusom, a i svi ostali korisnici zdravstvenih usluga, kao i zdravstveni radnici.

Iz tog razloga apelujem na svoje kolege da za Okvirni sporazum, kao i za prethodni o kome sam govorila svakako treba glasati, jer ova borba je borba koja treba da bude jedinstvena svih nas.

Ova borba jednostavno je borba sa golim okom nevidljivog neprijatelja koji je zavladao svetom i ona košta. Košta nas izgubljenih života pre svega, a i finansijski. Borba će trajati niko ne zna do kada, ali će isto tako da iscrpi i finansijski državu. Zato su sredstva od zajma u ovoj borbi više nego ikada potrebna i, kako je moj uvaženi kolega Đorđe Milićević rekao, u ovoj borbi stvarno moramo biti svi jedinstveni.

Sredstva zajma biće u iznosu od 200 miliona evra i na raspolaganju su Republici Srbiji u 2020. i 2021. fiskalnoj godini. Moram da naglasim da ovakvom vrstom zajma nije moguće finansirati plate i slične nabavke i naknade, kao ni finansijske troškove, kao što su razne vrsti taksi, naknada i drugo. Ministarstvo finansija će, kao telo koje je odgovorno za sprovođenje projekta, biti zaduženo za komunikaciju sa bankom, koordinaciju sa Ministarstvom zdravlja i Republičkom fondom za zdravstveno osiguranje i vršiće kontrolu namenskog trošenja sredstava, o čemu će dostavljati periodične izveštaje banci.

Na kraju, podsećam da u danu za glasanje glasamo za predloge ovih zakona, kao što će to učiniti i poslanička grupa SPS. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i uvaženi saradnici ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, današnja sednica Narodne skupštine je posvećena raspravi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, sa ciljem da se zakon donese po hitnom postupku, kako bi se obezbedio dodatni pravni okvir za još efikasnije sprečavanje štetnih posledica Kovida 19 po život i zdravlje ljudi, tj. građana Republike Srbije.

U ratu smo sa nevidljivim neprijateljem, i ne samo mi, već čitav svet. Ne vidimo ga golim okom, ne poznajemo ga dovoljno i nemamo adekvatno oružje protiv njega. Uprkos tome, Srbija je do sada dobijala bitke. Ali, nažalost, rat još nije gotov. Čini se da je još opasniji. Jedini način da izdržimo ovo ratno stanje sa virusom je da budemo disciplinovani, da primenjujemo mere zaštite, lične higijene i fizičke distance, bar dok nam ne stigne adekvatno medicinsko oružje.

Pandemija je dovela do globalnih socioekonomskih poremećaja u čitavom svetu. Uporedo sa njom, počela je da se javlja, mogli bismo reći, infodemija, tj. učestalo širenje lažnih vesti internetom i teorija zavere, vezanih za ovo oboljenje, koje je postalo javna zdravstvena pretnja na globalnom nivou.

Naša zemlja se od početka pandemije rukovodila strukom, praksom, naukom i preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Pandemija i dalje traje, i to sa eksponencijalnim rastom broja obolelih od kovida i bojim se da u ovom trenutku nije moguće predvideti koliko će trajati. Zdravstveni radnici su suočeni sa izuzetnim svakodnevnim opterećenjima, moralnim dilemama i emocionalnim stresovima.

Pitanje je kolike su granice izdržljivosti zdravstvenih radnika i zdravstvenog sistema, a da ne dođe do njegovog kolapsa. Zato je jedini način da dobijemo rat sa ovim nevidljivim neprijateljem zajednička borba svih nas da zbijemo redove, nošenje maski, fizička distanca, izbegavanje kontakta, proslava i veselja, bar dok ne oslabi intenzitet ovog virusa i stekne se kolektivni imunitet.

Kada sve ovo prođe, biće i veselja, biće i proslava i slavićemo pobedu nad ovim neprijateljem. Oslobodićemo se i ovog agresora, jer su Srbi poznati kao narod koji je uvek vodio oslobodilačke ratove.

Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uređena su posebna zdravstvena pitanja koja se odnose na zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je, naglasiću, od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Ovim izmenama se obezbeđuje okvir za sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, nadzor kao i druga pitanja od značaj za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Zarazna bolest je bolest uzrokovana specifičnim uzročnim agensom koje nastaje kao posledica prenosa tog agensa ili njegovih toksičnih produkata za zaražene osobe ili drugog rezervoara na osetljivog domaćina, bilo direktno sa osobe na osobu ili indirektno preko zagađene hrane, predmeta, prelaznog domaćina, lektora ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja kontaminirana uzročnikom zaraze.

Predlog izmena i dopuna ovog zakona ima za cilj bolju kontrolu protiv epidemijskih mera i sprečavanje daljeg širenja epidemije. Mere koje postoje su dobre, ali nastaje problem njihovog sprovođenja i nepoštovanja, što nažalost rezultira sve većim brojem zaraženih u toku poslednjih nekoliko nedelja. Alarmantna je i jučerašnja brojka, a to je preko 3.500 zaraženih u jednom danu, 21 preminuli, na respiratoru 143 osobe, blizu 3.000 hospitalizovanih.

Zdravstveni kapaciteti i kovid bolnice su pune. Dakle, virus se ne šali, a naši lekari neumorno i danonoćno rade. Ceo zdravstveni sistem je prenapregnut, a očigledno je da ga možemo sačuvati disciplinovanim ponašanjem.

Kada su konkretna rešenja u pitanju kratko ću ih komentarisati. Tako se 1. članom ovog predloga dopunjuje 2. član važećeg zakona tako što se uvodi obaveza lične zaštite od infekcije, zatim uvode kućna izolacija i karantin kao protiv epidemijske mere.

Ovde napominjem da svaki pojedinac mora snositi odgovornost prema svom zdravlju, jer podsetiću iako svi to znamo da je zdravlje najveće bogatstvo. Setimo se šta pojam znači samo kada ga izgubimo. Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu, da ozdravi. Zato jedan apel svim građanima da čuvamo ovo bogatstvo dok ga imamo. Samo zdrav čovek može doprineti sebi i svojoj porodici i biti koristan član državnoj zajednici.

Pravo na zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava. Zato sistem zdravstven zaštite mora biti efikasan i pružiti kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u potpunosti uvažavajući vrednosti i ljudsko dostojanstvo. Međutim, naš zdravstveni sistem postaje sve opterećeniji i bojim se da će zdravstveni kapaciteti biti popunjeni, a zdravstveni kadar premoren, te će trpeti i non-kovid pacijenti, tj. pacijenti oboleli od hroničnih ne zaraznih bolesti kojim je neophodna kontinuirana zdravstvena zaštita.

Do sada je zdravstveni sistem Republike Srbije pokazao spremnost profesionalnost, stručnost, jer se zdravstveni radnici širom zemlje danonoćno i bez predaha bore za svaki život stručno i posvećeno. Vlada Republike Srbije pomogla je u funkcionisanju ovog sektora opremanjem i otvaranjem kovid bolnica, nabavkom medicinskih aparata naročito respiratora, zaštitnim sredstvima, dezinfekcionim sredstvima, zapošljavanjem zdravstvenih radnika i drugim merama.

To je do sada rezultiralo nesmetanim funkcionisanjem zdravstvenog sistema i privrede. Dokaz za to su i zvanični pokazatelji MMF-a i Evropske komisije da je Srbija najbolja u Evropi po padu BDP-a, a taj pada iznosi samo 1,5%. U članu 5. Zakona o zaštiti zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti naveden je spisak zaraznih bolesti po kategorijama i posebna zdravstvena pitanja nad kojima se sprovodi epidemiološki nadzor i protiv kojih se primenjuju mere i sprečavanje i suzbijanja zaraznih bolesti. S obzirom da je Kovid 19 bolest koju izaziva virus SARS-KoV-2, nova zarazna bolest članom 2. Predlogom ovog zakona stavljen je na spisak u kategoriju i ostale bolesti u dodatnoj šestoj alineji.

U članu 4, 6, 8. definisano da se kao posebne mere dodaju kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima i lična zaštita od infekcije, definiše se pojam kućne izolacije kada se primenjuje i ko je nalaže i obaveštava dalje nadležne organe, definiše se pojam karantina u kućnim uslovima, kada se primenjuje, ko ga nalaže i ko ga primenjuje.

Što se tiče člana 9. ovog predloga zakona spominje se preporučena ili obavezna imunizacija protiv te zarazne bolesti. Ovde ću izneti svoj stav koji se poklapa i sa stavom predsednika moje partije, ne zato što je to predsednik rekao, već što je to i moj lični stav, a to je da imunizacija, ali onom vakcinom koja će zadovoljiti kriterijume Svetske zdravstvene organizacije, da vakcina mora da bude bezbedna i efikasna i da mišljenje da struka.

Članom 10. ovog predloga posle člana 46. postojećeg zakona dodaje se i član 46a koji definiše pojam lične zaštite od infekcije, mere lične zaštite koje se moraju pridržavati svi građani, pravna lica i preduzetnici i ko vrši sprovođenje kontrolu istih.

Inspekcijskim nadzorom nad primenom ovog zakona i drugih propisa i opštih akata u članu 73. postojećeg zakona vrši Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora i da je ono sada član 17. Predloga ovog zakona može izdati prekršajni nalog.

Takođe se dodaju novi stavovi koji propisuju da za slučaj proglašenje epidemije od većeg epidemiološkog značaja širih razmera kao povereni posao vrši jedinica lokalne samouprave preko komunalnih inspektora, a i komunalna milicija u onim lokalnim samoupravama u kojima je obrazovana.

Ovde ću se zaustaviti na trenutak i reći da alternative nema. S obzirom da nema dovoljno sanitarnih inspektora, nemamo dovoljan broj ljudi za nadzor, ovo je privremeno, prelazno rešenje dok traje pandemija.

Članom 20. ovog predloga zakona posle člana 85. postojećeg zakona dodaje se i član 85a kojim su propisane novčane kazne za pravna lica, preduzetnike, odgovorna lica u pravnom licu, za primenu mera lične zaštite od infekcije kao i fizička lica.

Lično sam protiv kazni za naše građane, jer veće kazne nema od one da se razbolite, ali ovo je očigledno jedini način da se striktno sprovode mere zaštite jer ovaj talas broja obolelih koji eksponencijalno raste očigledno je dokaz popuštanja discipline u sprovođenju mera. Velikom brzinom popunjavaju se zdravstveni kapaciteti i preti nam kolaps zdravstvenog sistema.

Ono što sada posle toliko vremena i dalje ne znamo mnogo o ovom virusu, a ono što sigurno znamo, to je da disciplinovanost i primena mera zaštite daje dobre rezultate i zato treba apelovati na građane da sve kontakte treba svesti na minimum. S obzirom na broj zaraženih veća je verovatnoća da ćete doći u kontakt sa zaraženom nego sa ne zaraženom osobom. Poznato nam je i to da i osobe koje su bile zaražene koronom nemaju trajni imunitet te se opet mogu zaraziti, jer još uvek nam je nepoznato koliko traje imunitet posle zaražavanja kao i koje su dugotrajne posledice po zdravlje onih koji su preležali kovid.

Zato dragi građani, ne dozvolite da vas kažnjavaju i zato poštujte sve mere, jer nema veće kazne od one da se razbolite i eventualno završite na respiratoru, a možda dođe i do smrtnog ishoda. Čuvajte sebe i svoje bližnje jer tako čuvate i zdravstveni sistem kako bi nam bio na usluzi i pružao zdravstvenu zaštitu i nekovid pacijentima.

I ovo će proći. Kada? Niko ne zna odgovor, ali treba sačuvati zdravlje kako fizičko tako i mentalno. Sačuvati zdravstveni sistem, sačuvati ekonomiju kako bi se život nastavio i posle korone. Do sada nam je dobro išlo i to mnogo bolje nego nekim drugim razvijenim zemljama i zemljama u regionu. Pokazalo se da je ispravnost ulaganja u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu opravdano tokom ove pandemije. Nadam se da će se i posle pandemije nastaviti ulaganje u zdravstveni sektor što dokazuje i činjenica da je najvažnije od šest prioriteta Vlade Republike Srbije jačanje zdravstvenog sistema, što govori u prilog tome da shvatamo značaj jakog zdravstvenog sistema za zdravlje nacije.

Mi građani Republike Srbije moramo se pridržavati propisanih epidemioloških mera i naučiti da menjamo prioritete i životne navike. Celo čovečanstvo zbog globalne pandemije menja smer budućnosti, menja zdravstvenu, socijalnu i ekonomsku sliku. Ako hoćemo da nam ta budućnost bude izvesna moramo donositi kvalitetne zakone u ovom visokom domu. Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, svedoci smo vremena kada se celo čovečanstvo zbog globalne pandemije Kovida-19 nalazi na prekretnici koja menja smer budućnosti, menja ekonomsku, socijalnu i zdravstvenu sliku čovečanstva.

Ako hoćemo da nam ta budućnost bude izvesna, a ne neizvesna moramo se boriti za svakog građanina Republike Srbije, kako u prvim redovima u zdravstvenim ustanovama i čitavom zdravstvenom sistemu, tako i u donošenju dobrih zakonskih rešenja u ovom visokom domu kojima se omogućava prvovremeni i adekvatan odgovor na sve izazove koje ovaj opasan virus nosi. Iz tih razloga su novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđena dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled posledica izazvanih korona virusom, a korona nije ostavila posledice samo po zdravlje već i po ekonomiju svih zemalja sveta.

Najvažniji faktori koji su doveli do izmene u visini i strukturi budžetskih prihoda u Srbiji, a što se iz rebalansa vidi jesu između ostalog kraći i blaži efekti delovanja najtežih epidemioloških mera, odnosno zabrana kretanja i obavljanja određenih aktivnosti i brže uspostavljanje unutrašnjih i međunarodnih ekonomskih tokova blaži pad privredne aktivnosti u odnosu na predviđen sa značajnim izmenama u strukturi BDP-a, mada je on daleko bolji u zemljama u regionu i u odnosu na druge evropske zemlje, izostanak tranzitnog saobraćaja, drastičan pad broja inostranih turista i drugo.

Što se tiče epidemioloških mera tu ću se zaustaviti sa par komentara. Prvo, moram priznati da nam je dosada u ovoj borbi sa pandemijom jako dobro išlo, bar u prvom i drugom talasu čak mnogo bolje zemljama u okruženju u Evropi, podsetiću na hodogram dešavanja.

Prvi slučaj Kovida-19 registrovan je u Srbiji 6. marta 2020. godine. Uvođenjem policijskog časa, koji se pokazao opravdanim na samom početku, sačuvali smo ne samo našu stariju populaciju i hronične bolesnike, već i dobili na vremenu da opremimo bolnice, kako smeštajnim kapacitetima, tako i aparatima, trakama za testiranje i zaštitnim sredstvima. Sve ovo sam navela radi podsećanja o opravdanosti uvođenja ovih epidemioloških mera čime smo izbegli neke loše scenarije poput onog u Italiji.

U aprili mesecu usvojen je prvi rebalans budžeta za 2020. godinu. Program ekonomskih mera omogućio je neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije po privredu i građane. Vlada Republike Srbije je na vreme reagovala merama vrednim oko 5,8 milijardi evra za sprečavanje negativnih ekonomskih posledica korona virusa što je 12,5% našeg BDP-a. Prema najnovijim vestima Srbija je najbolja u Evropi što se tiče pada BDP, što su zvanično pokazala najnovije prognoze MMF-a i Evropske komisije.

Naime, Srbije beleži pad od samo 1,5%. Drugim rebalansom budžeta za 2020. godinu, o kome upravo diskutujemo, predviđeni su ukupni budžetski prihodi za 46,5 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila meseca. Toliko o brojevima i neću se više baviti njima, već su moje kolege dovoljno o brojevima pričale, već ciljevima koje treba da ispuni usvajanje ovog rebalansa.

Rebalansom budžeta obuhvaćena je i planirana pomoć i podrška zdravstvenom sektoru. Povećani su transferi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, za nabavku neophodne opreme i lekova u cilju sprečavanja širenja bolesti i obezbeđena kvalitetnija zdravstvena zaštita za sve građane Republike Srbije.

Ne zaboravimo povećanu potrošnju sredstava za dezinfekciju, ličnu zaštitnu opremu, opremanje kovid bolnica, ishranu bolesnika, izgradnje bolnice u Kruševcu i Beogradu, sredstva za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije, kao i opremanje i renoviranje mnogih zdravstvenih ustanova.

Obuhvaćeno je i povećanje plata zdravstvenim radnicima, kao i planirana isplata jednokratne novčane pomoći zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000,00 dinara. Prijem u radni odnos oko 3.300 zdravstvenih radnika, zbog povećanog obima posla u zdravstvenom sektoru, zahteva i povećan obim sredstava za njihove plate, kao i prevoz do radnog mesta što nije bilo planirano budžetom za 2020. godinu.

Moram da naglasim da mi je posebno drago, kao zdravstvenom radniku, što je premijerka u svom ekspozeu navela kao najvažniji od šest prioriteta nove Vlade jačanje zdravstvenog sistema Republike Srbije što govori u prilog tome da shvatamo značaj jakog zdravstvenog sistema za zdravlje nacije.

Ispravnost ulaganja u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu pokazala se opravdanom više nego ikada tokom ove pandemije protiv koje se Srbija bori uspešnije nego mnoge bogatije i razvijenije zemlje. Zdravstveni sistem Republike Srbije pokazao je spremnost, profesionalnost, stručnost na koju svi mi treba da budemo ponosni. Naši zdravstveni radnici širom zemlje bore se danonoćno bez predaka za svaki život stručno i posvećeno i požrtvovano.

Zato koristim priliku da se zahvalim svim svojim kolegama, medicinskim tehničarima, pomoćnom osoblju i ostalim medicinskim radnicima koji su heroji ne ove godine već ovog veka.

Raduje me podatak da će jedan od apsolutnih prioriteta Vlade pored uvećanja plata zdravstvenim radnicima biti i ulaganje značajnih sredstava za edukaciju, medicinsku opremu kao i poboljšanje uslova u kojima zdravstveni radnici rade. Ulagaće se i dalje u zdravstvenu infrastrukturu u koju se u zadnjih par godina značajno ulagalo. Širom Srbije grade se i obnavljaju domovi zdravlja, opšte bolnice i zdravstveni centri koji će povećati naše zdravstvene kapacitete.

Podsećanja radi podaci Svetske banke nam pokazuju da je nivo potrošnje za zdravstvo u Republici Srbiji na mnogo višem nivou od zemalja u regionu, čak i iznad nivoa razvijenih evropskih zemalja. Nameće se zaključak da se ne može reći da se u naše zdravstvo ne ulaže dovoljno. Da može bolje, naravno da može, jer funkcionalno zdravstveni sistem za koji se odvaja dovoljno novca svakako će se suočiti sa svim zdravstvenim izazovima sa mnogo manje problema kada ima dovoljno sredstava za nesmetano funkcionisanje.

Nadam se da će i posle korone vrednosti značaja našeg zdravstvenog sistema kao i to da ćemo naučiti da promenimo prioritete i životne navike. I ovo će proći, ali da bi prošlo potrebno je da svi mi građani Republike Srbije poštujemo mere i sačuvamo svoje zdravlje kako fizičko tako i mentalno, time čuvamo i sebe i zdravstveni sistem koji treba da brine ne samo o kovid bolesnicima već i pruža zdravstvene usluge druge vrste ako se za tim ukaže potreba.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovih dana u medijima kruži jedna vest, jedno od najvećih iznenađenja po njima - na političkoj sceni je nova pozicija, odnosno funkcija lidera SPS Ivice Dačića.

Ne znam zašto je ova vest iznenađujuća, jer svima je poznato kakvog je kalibra državnik i političar Ivica Dačić. Uostalom ova funkcija je po našem Ustavu, Ustavu Republike Srbije, po važnosti odmah ispod predsedničke funkcije.

Njegovo prihvatanje kandidature, odnosno prihvatanje Ivice Dačića je još jedan dokaz da je velikoj većini u SPS i našem Ivici Dačiću nisu bitne funkcije i fotelje, već napredak i boljitak, kao i državni interes Srbije koji je ispred političkog interesa. Ako neko zna, ume i može da vodi najviše zakonodavno telo, to je naš lider Ivica Dačić.

Poseduje on više decenijsko iskustvo kao i rezultate ostvarene u učešću i rukovođenju u različitim organima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Da ih ne nabrajam, moje kolege su već dosta pričale o njima.

U resorima koje je vodio postigao je zavidne rezultate posebno u oblasti spoljne politike gde je branio državne i nacionalne interese Srbije i svojom mudrom diplomatijom uticao da 18 zemalja povuku priznanje Kosova.

Trideset godina na političkoj sceni i te kako ga kvalifikuje za ovu funkciju. Uostalom, zahvaljujući mudroj politici Ivice Dačića na čelu SPS i naša partija je postala rasadnik kvalitetnih kadrova, ima nivo u kontinuitetu trajanja.

Na kraju, još jednom bez sumnje, izabraćemo, nadam se, čoveka koji je školovan i iskusan političar koji će dobro voditi dijalog u ovom visokom domu i zalagati se za ugled i integritet Skupštine. Uverena sam da će parlament na čelu sa Ivicom Dačićem raditi transparentno, demokratično i odgovorno, a sve u interesu građana Republike Srbije. Zahvaljujem i želim svima nama uspešan rad.