Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, popis stanovništva je najkompleksnije i najskuplje političko ispitivanje.

Ovo istraživanje sprovodi se u desetogodišnjoj periodici sa ciljem da se prikupe podaci o broju i osnovnim geografskim, demografskim, socio-ekonomskim i drugim karakteristikama svih ostalih jedinica popisa odnosno lica, domaćinstva i stanova, do najnižeg teritorijalnog nivoa.

Popis obezbeđuje potpune, kvalitetne i uporedive statistike podatke koji su izuzetno značajni za planiranje društvenog i ekonomskog razvoja. Ovaj popis je specifičan i po tome što bi trebao da bude poslednji popis stanovništva u Srbiji koji će raditi popisivanje na terenu, jer bi popis 2031. godine trebao da bude realizovan na bazi registara, a naravno osnovni uslov za to biće potrebno da zažive svi administrativni registri.

Podaci dobijeni popisom, naročito su važni za realno sagledavanje obima i posledica iseljavanja stanovništva u inostranstvo poslednjih 10 godina, pada fertiliteta, ubrzanog starenja stanovništva i drugih parametara.

Imajući u vidu nezavisnu epidemiološku situaciju izazvanu Kovidom 19 i opasnost od širenja iste, tokom vršenja popisnih radnji, kako građana tako i onih koji vrše popisnu radnju, ovaj popis treba da se odloži. Da bi se ovo istraživanje obavilo, u koliko, toliko kontrolisanim zdravstvenim uslovima, bez rizika, potrebno je isto odložiti kada bude povoljna epidemiološka situacija, jer samo istraživanje iziskuje kontakt kako popisivača i zaposlenih u zavodu, neposrednih učesnika u popisu, tako i građana. Naročito onih građana iz osetljivih ruka, lica smeštena u domovima za stare, decu bez roditeljskog staranja, studente, učenike smeštene u kolektivnim centrima i druge.

Cilj ovog predloga zakona je da se na jedinstven način pravno regulišu nadležnosti i obaveze ministarstava i drugih organa i organizacija u vezi sa pripremama i sprovođenja propisa. Uostalom i stava je da pandemija ima direktan uticaj na proizvodnju evropskih statistika i mnoge države se sreću sa istim problemima, čak je i preporuka Odeljenja za statistiku UN i Populacionog fonda u kontekstu negativnog uticaja aktuelne pandemije da se kao najrazumnije rešenje predlaže odlaganje popisa stanovništva.

Zbog svega gore navedenog predlažem da glasamo za ove amandmane, kao i za zakon u celini, što će poslanička grupa SPS i učiniti u danu za glasanje. Još jedan apel svim građanima da se vakcinišu u što kraćem vremenskom periodu i u što većem broju, kako bismo sprečili razmnožavanje i mutaciju virusa i to je jedina zaštita od ove pošasti. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana i uvažena ministarko sa saradnicama, poštovane kolege, Predlog zakona o klimatskim promena i njegova primena uspostaviće sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je jedan od strateških ciljeva EU i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Brzina reagovanja na klimatske promene je važna i zahteva hitnu akciju. Ozbiljnost ove teme je shvatila i Zelena poslanička grupa formirana 2009. godine kao neformalna grupa poslanika sa ciljem da unapredi parlamentarni rad u oblasti zelenih politika.

Ova grupa je sa ciljem da doprinese svojim zalaganjem da zakon o klimatskim promenama koji je dobar bude još bolji predloži četiri amandmana. Vlada je predložila Narodnoj skupštini da usvoji tri od predložena četiri amandmana, što je i Odbor za zaštitu životne sredine učinio.

Jedan od tih amandmana je i amandman na član 2. Predloga ovog zakona. Naime, u članu 2. navedeni su gasovi sa efektom staklene bašte koje su i moje kolege navele taksativno koji su i koji su posledica ljudskih aktivnosti, kao i sektori i sistemi izloženi uticajima klimatskih promena.

Ovim amandmanom dodali smo i gas azot trifluorid i taj gas je uveden u listu gasova sa efektom staklene bašte čije su se emisije pratile metodologijom za izradu inventara emisije gasova sa efektom staklene bašte iz 2006. godine. Agencija za životnu sredinu primenjuje ovu metodologiju već više od pet godina, tako da nema razloga da ovaj gas ne bude uključen u zakon.

Azot trifluorid je nezapaljiv gas, bez boje i mirisa koji se koristi u proizvodnji LCD ekrana i poluprovodnika, kao i kod nekih vrsta lasera i veoma je važan gas sa efektom staklene bašte.

Podsetiću vas, pa i građane Srbije, na definiciju staklene bašte – da je to pojava koja se dešava kada određeni gasovi koji se emituju u zemljinu atmosferu zadržavaju toplotu, poput staklenih bašta, pa otuda i ovaj naziv. Upravo su ovi gasovi sa efektom staklene bašte najodgovorniji za povećanje temperature na našoj zemlji sa tendencijom daljeg rasta, što polako stvara uslove koji neće pogodovati većini živih bića na planeti.

U načelnoj raspravi objasnila sam ozbiljnost posledica klimatskih promena, a pre svega na ljudsko zdravlje i ponoviću da su to razna respiratorna, kardiovaskularna, kožna, gastrointestilna i druga oboljenja i to nije sve, klimatske promene ne utiču samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje ljudi, kao i na umanjenje životne i radne sposobnosti. Pandemija korona virusom nam je pokazala da kada je zdravlje ugroženo, naše ekonomije i način života se menjaju i slabe.

Srbija kao odgovorna država i ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine pridružuje se svetskoj borbi za opstanak planete, a pre svega za unapređenje i zaštitu životne sredine na našim prostorima. Zato pozivam kolege da u danu za glasanje glasamo za ove amandmane, kao i za ceo zakon, jer tako ćemo doprineti boljem životu naših građana. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o jednom izuzetno značajnom zakonu čija primena treba da spreči fatalni ishod klimatskih promena kako po opstanak naše države, tako i planete Zemlje.

Pred nama je Predlog zakona o klimatskim promenama. Klimatske promene jesu globalni i sistemski problem sa kojim se susreće celo čovečanstvo. One su više decenija unazad nesumnjivo posledica industrijske revolucije i ljudske aktivnosti kojima je čovek menjao životnu okolinu kako bi došao do materijalnih vrednosti kojima je unapređivao svoj život. Nažalost, sa posledicama po prirodu i živi svet.

Upravo su ljudske aktivnosti, odnosno antropogene, vremenom dovele do povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Kao posledica toga nastale su intenzivnije i ekstremnije promene klime od onih prirodno očekivanih koje je opisao i naš proslavljeni naučnik Milutin Milanković.

Čovek je svojim aktivnostima poremetio prirodnu ravnotežu i ozonski omotač. Zato čovek mora i da zaustavi dalji proces uništavanja naše jedine planete. Naša reakcija na klimatske promene biće jedan od najvećih izazova sa kojima će se čovečanstvo suočiti u ovom veku, jer će svet ako nešto ne preduzmemo biti blizu tački bez povratka.

Suštinsko pitanje je šta možemo da uradimo da do toga ne dođe? Kao civilizacija 21. veka koja dosta neoprezno, a možemo reći i dosta neodgovorno koristi prirodne resurse i na taj način narušava ekološku ravnotežu imamo i veliku odgovornost za budućnost naše planete. Ma koliko to izgledalo teško, a ponekad i nemoguće vi što upravljate klimatskim promenama dužni smo da kao čovečanstvo učinimo sve kako bi smanjili opasnost od katastrofalnih posledica. Mi smo planetu pretrpali otpadom, zagadili mnoge vodotoke, posekli šume koje su pluća planete i proizvode kiseonik za opstanak živog sveta.

Svaka država je danas odgovorna za smanjenje otpada, za očuvanje prirodne ravnoteže, a veću odgovornost imaju industrijski razvijene zemlje koje emituju više štetnih gasova sa efektom „staklene bašte“. Svaki korak je važan. Srbija kao odgovorno društvo pridružuje se svetskoj borbi za opstanak planete, a pre svega za unapređenje stanja životne sredine na našim prostorima.

Možemo da što pre počnemo da koristimo obnovljive izvore energije i prestanemo sa korišćenjem fosilnih goriva, da pošumljavamo još više površina, da postepeno prelazimo na prevozna sredstva koja će manje zagađivati životnu sredinu i druge aktivnosti.

Brzina reagovanja je dosta važna po ovom pitanju, jer više nemamo vremena za čekanje za spas naše planete. Klimatske promene zahtevaju hitnu akciju, što su se složile skoro sve države koje su potpisale Pariski sporazum kojim se obavezuju da će učiniti sve što je u njihovoj moći da zadrže zagrevanje ispod dva stepena.

Pariski sporazum definiše ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove u periodu od 2021. do 2030. godine. Potpisnica ovog sporazuma je i Republike Srbija i kao odgovorna država stvorila je i pravni okvir za sprovođenje globalnih ciljeva.

Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine pripremilo je Zakon o klimatskim promenama koji je usvojila Vlada Republike Srbije i danas se on nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.

Zelena poslanička grupa, kao neformalna grupa poslanika, osnovana 2009. godine sa ciljem da unapredi parlamentarni rad u oblasti zelenih politika sastala se 10. 3. kako bi dala svoj doprinos da ovaj zakon bude još bolji i predložila četiri amandmana o kojima ćemo raspravljati u toku rasprave u pojedinostima.

Predlogom zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove što je jedan od strateških ciljeva EU i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Ovim zakonom ispunjavaju se obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskom sporazumu i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Srbija predloženim zakonom zadržava pravo da kreira zakonodavni okvir i postavlja ciljeve razvoja uzimajući u obzir sve specifičnosti privrednog i energetskog sektora i druge nacionalno socio-ekonomske parametre.

Procene pokazuju da se od 2000. godine Republika Srbija suočila sa nekoliko značajnih epizoda ekstremnih klimatskih i vremenskih promena koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke onog najvažnijeg – ljudskog života.

Predlog zakona o klimatskim promenama, pored osnovnih odredbi, sadrži strategije i planove, politike i mere za ograničenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte" iz izvora, monitoring izveštavanje i verifikaciju emisije gasova iz postrojenja i vazduhoplovnih aktivnosti, sistem za monitoring, izveštavanje o nacionalnim emisijama gasova, projekcije emisija istih iz izvora i uklanjanje pomoću ponora, sistem za izveštavanje o politikama i merama i projekcijama, administrativne takse, nadzor, kaznene odredbe i prelazne i završne odredbe.

U cilju uspešnije primene ovog zakona, izgrađena je i lista postrojenja koja će imati obavezu monitoring izveštavanja i verifikacije emisije gasova sa efektom "staklene bašte". Podsećanja radi, najveći udeo u ukupnim emisijama gasova potiče iz sektora energetike, zatim sektora poljoprivrede, šumarstva i korišćenja zemljišta.

Glavna pretnja klimatskih promena je ne samo uticaj na biodiverzitet, već i na zdravlje ljudi. Da bi smo shvatili ozbiljnost posledica klimatskih promena, spomenuću samo neke od posledica na zdravlje ljudi, a to su mnoga respiratorna odeljenja kao što su astma, hronične opstruktivne bolesti pluća, mnoge alergijske bolesti i druge. Zatim, kardiološka oboljenja. Takođe, veliki uticaj promene na širenje infekcije od insekata poput lajmske bolesti, zika virusa i drugih tzv. "zonoza" i vektorski prenosivih bolesti. Rizik je i trovanje hranom, jer je proizvodnja i distribucija hrane podložnija mikrobiološkoj kontaminaciji bakterijama, pojačana ultravioletna zračenja, uticaj na kožu, njena oboljenja, pa i karcinom kože.

I to nije sve, klimatske promene ne utiču samo na fizičko već i na mentalno zdravlje ljudi, kao i na umanjenje životne i radne sposobnosti, pa i smrtnosti.

Sve navedene činjenice moraju se uzeti u obzir kada se donose javne politike iz oblasti klimatskih promena i koliko su ozbiljne posledice sa kojima se već suočavamo, jer nismo reagovali na vreme.

Ova pandemija korona virusa nam je pokazala da kada je zdravlje ugroženo na svetskom nivou, naše ekonomije i način života menjaju se i slabe. Zato je zaštita ljudskog zdravlja prioritet koji prevazilazi sve barijere.

Promenama u javnim politikama koje imaju za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom "staklene bašte" i suzbijanja klimatskih promena, ujedno će se smanjiti i aerozagađenje, a samim tim i oboljevanja, pa i smrtnost.

Da zaključim da iz svega prethodno navedenog, da je potreba za prilagođavanjem, neizmenjene klimatske uslove u budućem periodu apsolutno neophodna. Koncept politike prilagođavanja, neizmenjene klimatske uslove, koji za cilj imaju smanjenje štete i gubitaka usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, izazvanih promenama klime obezbeđuje ne samo zdravu životnu sredinu, već i sigurnosti investicija, kao i uticaj na sve segmente društva.

Drugim rečima, usvajanje ovog zakona smanjilo bi ranjivost srpske privrede, obezbeđujući joj dalji razvoj i održivost, ali i pre svega uticaj na ljudsko zdravlje. Zato je zakon korak dalje u približavanju srpskog zakonodavstva tekovinama EU u oblasti ekologije i doneće bolje zdravstvene uslove i zdravu životnu sredinu za građane Republike Srbije i pomoći da se buduće generacije zaštite od negativnih posledica klimatskih promena.

Zato jedan apel za podizanje svesti javnosti o potrebi i nužnosti prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije ne sme više biti mrtvo slovo na papiru, jer drugu rezervnu državu, ako hoćete i planetu, nemamo. Hoćemo li je sačuvati, zavisi od nas samih.

Zato će poslanička grupa SPS glasati za ovaj zakon u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, sporazum o kome danas raspravljamo je u vezi sa odobravanjem zajma za projekat infrastrukture u kulturi. Zajam u visini od 20 miliona evra, Srbiji je odobrila Banka za razvoj Saveta Evrope.

Glavni ciljevi ovog projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i ustanove sa sličnom namerom, sa namerom da se renoviraju i unapređuju postojeće zgrade u skladu sa svim standardima energetske efikasnosti. S obzirom da se ustanove kulture nalaze mahom u istorijskim i zaštićenim zgradama, vodiće se računa da se sačuva njihova izvorna, arhitektonska, istorijska vrednost, ali i da se poboljšaju uslovi rada svaki od ustanova kulture obuhvaćena ovim zajmom. Predloženi projekat je u skladu sa politikom banke kada je reč o zaštiti životne sredine, kao i sa važećim domaćim i evropskim standardima.

Ovaj predlog zakona doprineće povećanju privrednog razvoja, zapošljavanju u sektoru kulture, afirmaciji kulturnog turizma Srbije koja ima bogato kulturno nasleđe, ali i bogato moderno umetničko stvaralaštvo.

Takođe, projekat će omogućiti stvaranje neophodnih uslova muzejima i galerijama za čuvanje i izlaganje umetničkih eksponata ustanovama ove namene da izlažu svoje eksponate i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu mikro uslova.

Drago mi je što je i kultura došla na red, da se mnogo više ulaže u nju, jer kultura se odnosi na celokupno društveno nasleđe i upravo je ona ta koja je odvojila čoveka od ostalih rodova. Ona postoji i u duhovnom i materijalnom obliku, odnosno ona je sve ono što je čovek svojim radom i delanjem stvorio. Upravo zato, da bismo sačuvali ove materijalne oblike kulture i obnovili izdanje u kojima se ona čuvaju i neguju, treba glasati za ovaj predlog zakona što će poslanička grupa SPS i učiniti u danu za glasanje.

Isto tako kao što ćemo obnoviti i renovirati pojedine ustanove kulture, moramo negovati kulturu sećanja koji je SPS uvek baštinila i negovala, a našu istoriju sačuvati od zaborava, jer ako zaboravljamo istorijski put, događaj i ličnosti koje su gradile Srbiju, onda se odričemo svog identiteta. Ali, izgleda da je srpska istorija danas zanimljivija nekima koji bi da je prisvoje, jer nemaju svoju.

Mislim da smo na dobrom putu da poklonimo kulturi i kulturnim institucijama mesto koje im pripada, jer počeli smo da podižemo spomenike ličnostima koje su obeležile našu istoriju, da pravimo filmove sa istorijskim činjenicama, kao što je film „Dara iz Jasenovca“. Podsetila bih i na izložbu o Jasenovcu koja je u sedištu UN 2018. godine organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova na inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova, a našeg predsednika Skupštine, Ivice Dačića. To je bio srpsko-jevrejski projekat pod nazivom „Jasenovac - pravo na nezaborav“, jer moramo da pamtimo, obeležavamo datume vredne istorijskog pamćenja. Na tome treba pojačati delovanje, a sve sa ciljem da se ništa iz naše bogate istorije ne zaboravi i da našoj istorijsko, kulturno nasleđe, istoriju i kulturu prenesemo budućim generacijama.

Ministar Branko Ružić je spomenuo u ovom domu da bi bilo dobro da se srednjoškolcima prikazuje film „Dara iz Jasenovca“. Moj predlog je i da se pored ovakvih filmova, na časovima istorije prikazuju i dokumentarni istorijski filmovi iz naših arhiva kako bismo mladim generacijama približili našu istoriju.

Takođe želim da pohvalim inicijativu da država preuzme odgovornost za udžbenike istorije, geografije i srpskog jezika i književnosti. Ne smemo dozvoliti da naša deca uče ove predmete iz udžbenika koje pišu i štampaju strani izdavači.

Da svima bude jasno da nemamo mi čega da se stidimo, jer naš narod nikada nije vodio osvajačke, već oslobodilačke ratove, jer nikada nismo uzimali tuđe, već samo čuvali svoje. Tu obavezu imamo i danas i kao pojedinci i kao društvo koje je odgovorno prema onima koji su temeljili Srbiju.

Zato, drage kolege, pravimo spomenike, snimajmo istorijske filmove, otvarajmo muzeje sećanja, a sve sa ciljem da negujemo tradiciju, istoriju, kulturu i sačuvamo od zaborava.

U danu za glasanje, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj sporazum.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku svog izlaganja istakla bih da je današnja tema, a to je Predlog zakona o socijalnoj karti tema socijalne pravde i socijalne jednakosti. Ideja socijalne pravde je socijalistička ideja i kako naš predsednik Ivica Dačić kaže - sastavni deo genetskog koda SPS.

Socijalistička partija Srbije je partija koja se oslanja na dva stuba, a jedan od tih stubova je stub socijalne pravde, a drugi je stub nacionalni i državni interes. U svim dobro razvijenim zemljama, kojim nadam se težimo i mi, razvoj ekonomije mora da prati i razvoj socijalnih prava, odnosno razvoj svih segmenata socijalne politike i socijalne zaštite kao njenog segmenta.

Efikasan sistem socijalne zaštite treba stalno da se prilagođava kako bi mogao da odgovori na izmenjene i drugačije potrebe građana u novim socijalnoekonomskim okolnostima, odnosno da podrži ranjive i marginalizovane pojedince i grupe kojima je potrebna organizovana pomoć zajednice i države.

Kao značajna mera socijalne zaštite, socijalna davanja države treba da pomognu onima koji su u stanju socijalne potrebe kako to zakon definiše, a to su pojedinci i porodice bez ikakvih prihoda ili čija su primanja ispod utvrđenog minimuma tako što će im predviđena novčana pomoć koliko toliko olakšati život. Na taj način se građanima, a posebno porodicama koje se suočavaju sa različitim životnim teškoćama, koja uzrokuju teška materijalna stanja, omogućava da uz socijalnu podršku države žive sa više dostojanstva i svešću o tome da se država stara o njima i njihovim potrebama, da nisu prepušteni sami sebi i siromaštvu. Najkraće rečeno, socijalna zaštita je jedna od oblasti Ustavom zajamčenih ljudskih prava, delatnost od javnog interesa i veoma je osetljiva po karakteru.

Zakon o socijalnoj karti je u stvari tehnički zakon, jer se odnosi na formiranje jedinstvenog elektronskog registra o socijalno ekonomskom statusu pojedinca, odnosno korisnika usluga socijalne zaštite. On sadrži tačne i ažurirane podatke o svim relevantnim činjenicama od uticaja na ostvarivanje prava i socijalne zaštite.

Socijalna karta obuhvata i podatke o povezanim licima. Pored povezivanja internih sistema u okviru ministarstva neophodno je povezivanje i sa eksternim sistemima, odnosno bazama podataka drugih državnih organa zbog eventualnih upravnih postupaka koji se vode u sistemu socijalne zaštite.

Izuzetno dobro zakonsko rešenje jeste i to što će socijalna karta sadržati podatke o korisnicima socijalne zaštite koji su to pravo stekli, jer su bili teško pogođeni različitim elementarnim nepogodama poput poplava, klizišta, snežnih padavina, požara, zemljotresa i drugih. Ova lica se sada po prvi put zakonski prepoznaju kao lica u stanju socijalne potrebe. U tom smislu je važno da postoje sistematizovani svi podaci od interesa za sistem, za upravljanje rizikom od elementarnih i drugih nepogoda.

Zakonom o socijalnoj karti treba da se postigne i drugi cilj, a to je racionalno korišćenje budžetskih sredstava, odnosno da se za isti budžet obezbedi pravičnija raspodela socijalnih usluga prema najugroženijim kategorijama stanovništva.

Građani koji su u najtežem ekonomskom položaju biće vidljivi u sistemu i ostvariti brže i jednostavnije pravo na potrebnu podršku.

Ono što bih podvukla to je pomoć društva porodici da opstane kao celina pružajući joj ekonomsku sigurnost. Najvažnije je da deca ostanu u svojoj prirodnoj sredini, tj. porodici. Porodica je osnovna društvena jedinica i samo jaka porodica svojim članovima može da pruži emocionalnu, fizičku i ekonomsku sigurnost.

Takođe, ovu osnovnu ćeliju društva treba zaštiti od nasilja u porodici i svesti ga na nultu toleranciju i još jači mehanizmima države. Jednom rečju, moramo sve učiniti da podržimo porodicu i dati joj kao društvo vetar u leđa. Kako je neko rekao, citiram – ne postoji porodica radi društva, već društvo radi porodice, završen citat.

Na samom kraju, uz sve pohvale za predlog jednog dobrog zakona, ukazala bih na jednu dobronamernu primedbu na koju su mi ukazali zaposleni u ustanovama socijalne zaštite da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja razmotri zanavljanje stručnog kadra u tim ustanovama ko je sada daleko ispod optimalnog nivoa po kadrovskom planu na broj stanovnika i korisnika.

Napominjem da će Poslanička grupa SPS podržati ovaj dobar Predlog zakona i glasati za njega. Zahvaljujem.

Predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, danas govorimo o više međunarodnih sporazuma. Kolega Đorđe Milićević, predsednik poslaničke grupe SPS i naš ovlašćeni predstavnik po ovom pretresu govorio je o sporazumima koje je Vlada Republike Srbije zaključila sa Ruskom Federacijom, Luksemburgom, BiH i Crnom Gorom, kao i koleginica Snežana Paunović, te se stoga neću osvrtati na ove.

Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju izmene Međunarodne konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe, zatim o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije i, na kraju, o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Irana u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Savet za carinsku saradnju, što je zapravo zvanični naziv Svetske carinske organizacije, osnovan je 1952. godine od strane 17 evropskih zemalja. Danas je to međunarodna organizacija koja u svom članstvu ima 179 država članica, od kojih je 80% zemalja u razvoju ili tranziciji. Ovih 179 država između sebe obavljaju 96% svetske trgovine.

Pod okriljem ove organizacije doneto je 12 međunarodnih konvencija i veliki broj preporuka čiji je cilj usaglašavanje carinskih procedura na međunarodnom nivou i samim tim i ubrzanje prometa roba između različitih država. Jugoslavija je postala članica Saveta za carinsku saradnju već 1960. godine, a 2006. godine Srbija je preuzela članstvo u ovoj organizaciji kao država sukcesor, tj. sledbenik državne zajednice SCG.

Srbija je aktivan član ove organizacije i potpisnica je brojnih međunarodnih konvencija koje se odnose na saradnju carinskih organa. Saradnja sa ovom organizacijom je od izuzetnog značaja zbog činjenice da se direktno učestvuje u stvaranju efikasnog carinskog okruženja. Zajednički cilj je usaglašavanje carinskih procedura, njihovo pojednostavljenje, istovremeno pojačana kontrola prometa robe preko granica i samim tim onemogućavanje prekograničnog prometa robe bez carinjenja.

Cilj predloženih izmena ove međunarodne konvencije jeste da se uspostavi efikasnija procedura kojom će biti olakšan postupak razmatranja nekog važnog carinskog pitanja i da se radi efikasnijeg donošenja odluka ograniči mogućnost stranama ugovornicima na prigovor najviše dva puta.

Dosadašnje iskustvo u ovom segmentu pokazalo je da u slučaju spornih stvari procedura podnošenja prigovora, mogućnost podnošenja više prigovora po istoj stvari, zatim odgovaranje druge strane na prigovore često je trajalo dugo, što je usporavalo i otežavalo proces donošenja konačnih odluka.

Dakle, rešenje predloženo izmenom Konvencije je u funkciji efikasnijeg rada svih članica Svetske carinske organizacije i svake njene članice ponaosob.

Carina Srbije kao članica Svetske carinske organizacije koristi dragocena iskustva i implementira međunarodne standarde u svoj rad, što je unapredilo i naš unutrašnji rad.

Treba pomenuti da je Srbija potpisnica i jednog posebnog regionalnog sporazuma SELEK, koji se odnosi na saradnju carinskih i policijskih organa u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala.

Sledeći sporazum o kojem ću govoriti je potvrđivanje Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije. Tradicija pošte u Srbiji je veoma duga, više od jednog i po veka. Danas predstavlja stožer komunikacije među ljudima, a takođe je jedan od glavnih nosilaca tehnološkog, privrednog, ekonomskog i kulturnog razvoja države i društva.

Istorija pošte u Srbiji imala je dug put i pošta se prenosila na razne načine. Svetski poštanski savez osnovan je kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija 1874. godine sa sedištem u Bernu u Švajcarskoj. Tadašnja Kneževina Srbija, iako u to vreme još uvek nije bila suverena država, bila je jedna od 22 države potpisnice osnivačkog akta i već tada je imala višedecenijsko iskustvo u radu pošte. Danas Svetski poštanski savez ima 192 članice, od kojih je 29 industrijalizovanih i 163 države u razvoju. Cilj Svetskog poštanskog saveza od osnivanja do danas je unapređenje saradnje na multilateralnoj osnovi, uspešno funkcionisanje poštanskog saobraćaja i pružanje doprinosa u postizanju viših ciljeva međunarodne saradnje u privrednoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti.

Potvrđivanjem Drugog dodatnog protokola obezbeđuje se pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim fizičkim i pravnim licima po pristupačnim cenama, pod jednakim uslovima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji. Ovim će se unaprediti sigurnost i bezbednost pošiljki korisnika i zaposlenih i obezbediće se poštovanje svih međunarodnih normi zaštite životne sredine.

Na kraju, ukratko o Sporazumu o zaštiti bilja i biljnog karantina sa Iranom. Diplomatski odnosi naše zemlje i Irana datiraju od 1945. godine. Srbija izražava veliku zahvalnost Iranu na principijelnom stavu i podršci očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, uprkos brojnim pritiscima da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. države Kosovo.

Srbija i Iran imaju dobru saradnju u oblasti ekonomije, kulture i obrazovanja i teži se tome da se radi na produbljivanju odnosa ove dve zemlje i jačanju saradnje. Spoljnotrgovinska robna razmena ogleda se u izvozu kartona, kukuruza, duvana iz Srbije, uvozu nafte, ulja, aluminijuma i drugih potreba. Iako postoje izvesni koraci u saradnji u oblasti visokog obrazovanja, ima prostora za unapređenje saradnje dve zemlje u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije, jer su ove oblasti od velikog značaja, ako ne i ključne za napredak svake zemlje.

Predmet Sporazuma sa Iranom o kome danas govorimo i koji Narodna skupština treba da ratifikuje jeste zaštita bilja i biljnog karantina. Zaštita bilja, kao deo poljoprivredne proizvodnje, važan je segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda. Ističe se značaj zdravstvenog stanja biljaka, a posebno su važni seme i sadni materijal koji služe za dalju reprodukciju i samim tim je mogućnost prenošenja štetnih organizama veća i sa opasnijim posledicama po biljnu proizvodnju.

Jedna od važnijih mera u sprečavanju širenja štetnih organizama je biljni karantin koji postoji u svim zemljama sveta, koji podrazumeva izolovanje biljaka i sadnog materijala u određenom vremenskom periodu prilikom uvoza, odnosno izvoza. Biljni karantini se primenjuju i unutar samih država, jer se tako obezbeđuje zdravlje biljaka i biljni proizvodi. Razlog postojanja biljnog karantina je pre svega odbrana poljoprivredne proizvodnje zemlje, jer unošenje samo jednog zaraženog biljnog organizma štetnim organizmima može da prouzrokuje negativne posledice po ukupnu poljoprivrednu proizvodnju. Poznavanje regulative u vezi sa biljnim karantinom je od značaja jer propisuje pravila ponašanja pri uvozu pošiljaka iz drugih zemalja.

Srbija ima veliki broj bilateralnih sporazuma iz ove oblasti jer se time štiti naš sadni materijal i biljna proizvodnja. Važno je napomenuti da smo mi značajan proizvođač i izvoznik sadnog materijala u oblasti voćarstva, tako da je važno da se i unutar naše zemlje primenjuje karantin, kako bismo izvozili zdrav i bezbedan sadni materijal.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati sve predložene predloge zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, cela svetska privreda, pa tako i Srbija, suočavaju se sa rizicima i neizvesnostima usled pandemije korona virusa, malo kada je neposredna budućnost bila tako neizvesna, kao sada. Zato ovaj budžet mora pokazati određenu fleksibilnost, zbog neizvesnosti usled pandemije Kovid 19.

Budžet za 2021. godinu je razvojni i socijalni, jer su kapitalne investicije jedan od prioriteta, ali isto tako treba da obezbedi i određena davanja, a to su sektorska ulaganja u nadgradnju, ali i plate, penzije i socijalna davanja.

S obzirom da je ovaj budžet delom i socijalni, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon, jer u centru naše politike je socijalna pravda. Budžetski prihodi su uglavnom realno prognozirani, u realnim su i zadatim okvirima, što ukazuje na to da je budžetiranje javnih prihoda realno i pažljivo planirano.

Budžet za 2021. godinu predviđa ukupne prihode i primanja budžeta u iznosu od milijardu 1.336 pardon, tri milijarde dinara, što predstavlja povećanje za 45 milijardi dinara u odnosu na procenjeni iznos za 2020. godinu.

Projektovani deficit u 2021. godini iznosi 3% BDP, a javni dug se smanjuje na 58,7%.

Budžetom je od 1. januara 2021. godine predviđeno povećanje penzija po švajcarskoj formuli, minimalne zarade, povećanje plata zaposlenih zdravstvu, javnom sektoru, zaposlenih u Vojsci.

Predviđene su i mere fiskalne politike u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada.

U fiskalnoj strategiji se navodi da će fiskalni prostor u 2021. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, dodatna ulaganja u zdravstveni sistem, i kao što sam i ranije navela povećanje plata i penzija, za poresko rasterećenje privrede, što je najznačajnija mera poreske politike.

Sve ove mere, dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, zatim da održe životni standard stanovništva i pomognu privredni razvoj, ali i da osiguraju fleksibilnost reakcije na nove udare krize.

Apsolutni prioritet Vlade Republike Srbije i dalja ulaganja u izgradnju putne i železničke infrastrukture, što će dodatno uticati na brži privredni rast.

Isto tako moram da naglasim da i paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica Kovida 19, tokom 2020. godine, stvorio je uslove za brži oporavak privrede.

Osvrnuću se na deo budžeta opredeljen za zdravstvo. Partija kojoj ja pripadam, SPS, zalaže se za sistem zdravstvene zaštite na načelima socijalne pravde, tj. na dostupnost zdravstvene zaštite za svakog građanina Republike Srbije.

Za ovaj sektor, opredeljeno je 32,1 milijarda dinara, što čini 2,15% ukupnih rashoda i izdataka, u cilju sprovođenja javnih politika.

Više od polovine ovih iznosa čine dotacije Ministarstva zdravlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Zdravstveni sektor obuhvata veliki broj programa i moje kolege su u raspravi u načelu govorile o njima, gde ću se ja osvrnuti na dva programa. Prvo, sve pohvale za ulaganja u razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, ulaganje u njihovo opremanje, u medicinske aparate. Osvrnuću se i na program preventivne zdravstvene zaštite, za koji je opredeljena 1,5 milijardi dinara, u odnosu na budžet za 2020. godinu, kada je za ove namene odvojeno 121 milion dinara, ako se ne varam. Ovo je veliki napredak, jer se napokon došlo do spoznaje, da je preventivna medicina veoma važan sektor u zdravstvu koja je nepravedno zapostavljena. I sami pokazatelji govore da je ulaganje u preventivu, manji izdatak za državu od ulaganja u lečenje.

Naime, jedan dinar uložen u preventivu je isto što i 16 dinara uloženo u kurativu.

Iskoristiću priliku i reći da je moje mišljenje da moramo izmeniti i dopuniti Zakon o zdravstvenom osiguranju koji je donet 2019. godine u ovom domu, a koji je nepravedno izopštio određene grane preventivne medicine.

Vreme, praksa i Kovid pandemija nam je pokazala da je preventivna medicina, i te kako važan zdravstveni sektor.

Drugi program sektora o kome ću govoriti, odnosno zdravstvenom sektoru o kome ću govoriti je zaštita obolelih od retkih bolesti.

Za ovu namenu izdvojeno je tri miliona dinara, što je 9% ukupnih sredstava namenjenih zdravstvu. I ova se sredstva transferišu RFZO.

Podsećanja radi u budžetu za 2020. godinu, sredstva za ove namene iznosila 2,4 milijarde dinara, a 2019. godine, 250 miliona dinara. Ovo pokazuje da je svest javnosti i same države o retkim bolestima na mnogo višem nivou, ali još uvek nedovoljno visokom da se svim osobama pomogne.

U pismu koje sam dobila od NORBS – Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije stoji da je po njihovom mišljenju kao i po mišljenju Komisije za lečenje retkih bolesti formirane pri RFZO za ove namene potrebno izdvojiti 5,4 milijarde dinara. S obzirom da je ceo budžet namenjen za zdravstvo manji za 2,7 milijardi dinara, ne znam za koje programske aktivnosti bi moglo prenameniti nedostajući iznos. Isto tako treba imati u vidu i finansijsko iscrpljivanje zdravstvenog sektora u ovoj krizi izazvanoj pandemijom.

Podsetiću javnost da u Srbiji 6% do 8% populacije ima neku retku bolest, a to je pola miliona građana. Napominjem i da 30% dece obolele od retkih bolesti živi manje od pet godina. Svedoci smo i brojnih apela u medijima da se u medijima da se pomogne ovoj deci. Najčešća posledica osim završetka života i trajni invaliditet, ali i ugroženost cele porodice koja brine o toj osobi.

Zato treba kroz nacionalne politike i zakonodavstvo pružiti posebnu podršku porodicama čiji su članovi osobe obolele od retkih bolesti. Iskreno se nadam da će nedostajuća sredstva za ove namene naći u rebalansu budžeta za 2021. godinu.

Na kraju, glavni cilj budžeta za 2021. godinu, namenjen zdravstvenom sektoru je očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva Srbije i održivost sistema zdravstvene zaštite, a isti je definisan u skladu sa ciljevima zdravstvene politike. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, tj. Projekat „Hitan odgovor Republike Srbije na Kovid-19“ između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora.

Ono što je karakteristično za ove sporazume o kojima ću danas govoriti, jeste činjenica da oni imaju za cilj poboljšanje života građana Republike Srbije i zaštita onog najvrednijeg kod čoveka - zaštite zdravlja. Međunarodna banka za obnovu i razvoj ponudila je paket neposredne podrške kroz zajmove kako bi pomogla zemljama u njihovim naporima da odgovore na krizu nastalu usled izbijanje epidemije bolesti Kovida-19, koja se pretvorila u globalnu pandemiju.

Ovaj projekat će dopuniti tekuća aktivnost i investicije kako bi se još bolje odgovorilo na ovu krizu konkretno. Konkretno, projekat će finansirati aktivnosti koje imaju za cilj odgovor na pretnju koju predstavlja Kovid-19 i na jačanje nacionalnog zdravstvenog sistema, u cilju podizanja nivoa pripravnosti u Republici Srbiji.

Projekat je strukturiran kroz sprovođenje aktivnosti podeljenih u dve osnovne komponente. Komponentom jedan predviđeno je finansiranje sledećih aktivnosti. Navešću sve aktivnosti da bi građanima Republike Srbije bilo jasno o čemu se radi i gde će novac biti potrošen. To su: detekcije slučajeva, potvrda zaraze, praćenje kontakta, evidencija izveštavanja kroz jačanje sistema nadzora bolesti, nacionalnih referentnih laboratorija i laboratorija u sektoru javnog zdravlja i epidemioloških kapaciteta za rano otkrivanje i potvrđivanje slučajeva, pružanje podrške epidemiološkim istraživanjima, jačanju kapaciteta za procenu zdravstvenog rizika, kao i podrška jačanju informacionog sistema za upravljanje u zdravstvenom sektoru i pravovremena razmena informacija.

Projekat će omogućiti uspostavljanje dve dodatne regionalne Kovid-19 laboratorije u okviru Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu i Klinički centar u Kragujevcu, sa kapacitetom od 1000 uzoraka na dan, što će povećati ukupne kapacitete testiranja u Srbiji. Projektom će se omogućiti nabavka dodatne zaštitne opreme na osnovu potreba koje utvrđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, integraciju svih SARS-Kov-2 laboratorija u zdravstveni informacioni sistem, kako bi se stvorio sveobuhvatni elektronski sistem nadzora nad Kovidom-19.

Ono što će zaštiti građane Republike Srbije je uspostavljanje brzog testiranja na aerodromu Nikola Tesla Beograd i aerodromu Konstantin Veliki u Nišu, kao i na odabranim graničnim prelazima za putnički saobraćaj. Naravno, uz potpunu bezbednost testiranih u odvojenim punktovima za testiranje, obučeno osoblje sa zaštitnom opremom za postupanje sa građanima kod kojih se pokaže pozitivan test i njihov prevoz do izolacionih centara.

Napominjem da u ovu prvu komponentu spadaju i izrada smernica za sprovođenje faznih mera, promovisanje i sprovođenje mera i podizanje svesti građana, a naročito na osetljive grupe zajednice, uključujući i romsku populaciju, korisnike sigurnih kuća, zatvorenike i druge osetljive grupacije.

Pomenuću i sprovođenje obuka, seminara i simpozijuma za medicinske radnike radi pružanja optimalne nege, lečenja i profilakse. Naročito je važan segment koji se ogleda u jačanju kapaciteta bolničkog lečenja uspostavljanjem i renoviranjem specijalizovanih jedinica u odabranim bolnicama, izradu strategije za povećanje dostupnosti bolničkih kreveta, podršku jedinicama intenzivne nege, podršku u cilju jačanja sistema za upravljanje i odlaganje medicinskog otpada.

Ono što bih ja dodala, to je da se u ovoj komponenti nađe i podrška i jačanje primarne zdravstvene zaštite koju smo nepravedno potcenili, jer preventivna medicina i ulaganje u nju smanjuje atak na sekundarnu i tercijalnu zaštitu. Na kraju krajeva, uvek je nešto bolje sprečiti nego lečiti, što je i cilj preventivne medicine.

Druga komponenta ovog projekta ukazuje na upravljanje implementacijom i praćenje evaluacija projekta, kojom će se baviti jedinica za koordinaciju projekta koji je uspostavljen u okviru Ministarstva zdravlja, a Ministarstvo zdravlja biće zaduženo za sveukupnu koordinaciju i sprovođenje projekta u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i mrežom Instituta za javno zdravlje.

Ovaj sporazum je potpisan 29. maja 2020. godine u Beogradu, a iznos zaduženja odobren od strane banke je 92 miliona evra. Na pregovorima je definisano da sporazum o zajmu predviđa korišćenje mehanizma retroaktivnog finansiranja, koji podrazumeva refundaciju troškova i sredstava zajma u maksimalnom iznosu od 36 miliona evra, u cilju nadoknade za sva plaćanja koja su izvršena po osnovu suzbijanja posledica nastalih usled pandemije, pa i pre potpisivanja sporazuma, počev od 1. marta 2020. godine.

Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, odnosno podrška naporima Republike Srbije na ublažavanju posledica pandemije Kovida-19. Cilj ovog zajma je da pruži finansijsku podršku budžeta Republike Srbije, jer će se ovim sredstvima pokrivati vanredni operativni troškovi zdravstvenih usluga i nabavka opreme i potrošnih materijala potrebnih za rešavanje vanredne situacije izazvane pandemijom. Zahvaljujući ovom zajmu mi ćemo očuvati održivost socijalnih investicija i otkloniti nedostatke u tokovima finansiranja, a time smanjiti i troškove iz budžetskih sredstava.

Podsećanja radi, dana 15. marta 2020. godine, u Republici Srbiji je doneta Odluka o proglašenju vanrednog stanja zbog suzbijanja zarazne bolesti Kovida-19, a nakon toga i čitav niz mera koje su imale za cilj suzbijanje širenja korona virusa i očuvanje zdravlja stanovništva. Kako bi u najmanjoj mogućoj meri odgovorila ovom izazovu, država je povećala obim nabavki i potrošnog medicinskog materijala i opreme, pre svega zaštitnih maski, zaštitnih odela, dezinfekcionih sredstava, respiratora, ventilatora, a i druge opreme. Pristupilo se i otvaranju privremenih bolnica za prihvat obolelih, izgradnji i renoviranju postojećih laboratorija i bolnica. Odgovor države i Vlade Republike Srbije je bio pravovremen, dobar i adekvatan novonastaloj situaciji. Iako neprijatelja nevidljivog golim okom nismo dobro poznavali, od prvog dana smo znali da nošenje maski i fizička distanca i pojačana lična i higijena ličnog i radnog prostora daju rezultate.

Navedeni sporazum o zajmu potpisan je u Beogradu 27. maja 2020. godine i u Parizu 10. maja 2020. godine. Ovim sporazumom biće pružena podrška zdravstvenom sektoru za pokriće uvećanih troškova za nabavke sanitetskog materijala, lične zaštitne opreme, medicinske opreme i drugog potrošnog medicinskog materijala koji je bio neophodan da bi se preduzele sve zaštitne mere u zdravstvenim ustanovama. Jednom rečju, krajnji korisnici zajma biće građani Republike Srbije, posebno osobe zaražene virusom, a i svi ostali korisnici zdravstvenih usluga, kao i zdravstveni radnici.

Iz tog razloga apelujem na svoje kolege da za Okvirni sporazum, kao i za prethodni o kome sam govorila svakako treba glasati, jer ova borba je borba koja treba da bude jedinstvena svih nas.

Ova borba jednostavno je borba sa golim okom nevidljivog neprijatelja koji je zavladao svetom i ona košta. Košta nas izgubljenih života pre svega, a i finansijski. Borba će trajati niko ne zna do kada, ali će isto tako da iscrpi i finansijski državu. Zato su sredstva od zajma u ovoj borbi više nego ikada potrebna i, kako je moj uvaženi kolega Đorđe Milićević rekao, u ovoj borbi stvarno moramo biti svi jedinstveni.

Sredstva zajma biće u iznosu od 200 miliona evra i na raspolaganju su Republici Srbiji u 2020. i 2021. fiskalnoj godini. Moram da naglasim da ovakvom vrstom zajma nije moguće finansirati plate i slične nabavke i naknade, kao ni finansijske troškove, kao što su razne vrsti taksi, naknada i drugo. Ministarstvo finansija će, kao telo koje je odgovorno za sprovođenje projekta, biti zaduženo za komunikaciju sa bankom, koordinaciju sa Ministarstvom zdravlja i Republičkom fondom za zdravstveno osiguranje i vršiće kontrolu namenskog trošenja sredstava, o čemu će dostavljati periodične izveštaje banci.

Na kraju, podsećam da u danu za glasanje glasamo za predloge ovih zakona, kao što će to učiniti i poslanička grupa SPS. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i uvaženi saradnici ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, današnja sednica Narodne skupštine je posvećena raspravi o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, sa ciljem da se zakon donese po hitnom postupku, kako bi se obezbedio dodatni pravni okvir za još efikasnije sprečavanje štetnih posledica Kovida 19 po život i zdravlje ljudi, tj. građana Republike Srbije.

U ratu smo sa nevidljivim neprijateljem, i ne samo mi, već čitav svet. Ne vidimo ga golim okom, ne poznajemo ga dovoljno i nemamo adekvatno oružje protiv njega. Uprkos tome, Srbija je do sada dobijala bitke. Ali, nažalost, rat još nije gotov. Čini se da je još opasniji. Jedini način da izdržimo ovo ratno stanje sa virusom je da budemo disciplinovani, da primenjujemo mere zaštite, lične higijene i fizičke distance, bar dok nam ne stigne adekvatno medicinsko oružje.

Pandemija je dovela do globalnih socioekonomskih poremećaja u čitavom svetu. Uporedo sa njom, počela je da se javlja, mogli bismo reći, infodemija, tj. učestalo širenje lažnih vesti internetom i teorija zavere, vezanih za ovo oboljenje, koje je postalo javna zdravstvena pretnja na globalnom nivou.

Naša zemlja se od početka pandemije rukovodila strukom, praksom, naukom i preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Pandemija i dalje traje, i to sa eksponencijalnim rastom broja obolelih od kovida i bojim se da u ovom trenutku nije moguće predvideti koliko će trajati. Zdravstveni radnici su suočeni sa izuzetnim svakodnevnim opterećenjima, moralnim dilemama i emocionalnim stresovima.

Pitanje je kolike su granice izdržljivosti zdravstvenih radnika i zdravstvenog sistema, a da ne dođe do njegovog kolapsa. Zato je jedini način da dobijemo rat sa ovim nevidljivim neprijateljem zajednička borba svih nas da zbijemo redove, nošenje maski, fizička distanca, izbegavanje kontakta, proslava i veselja, bar dok ne oslabi intenzitet ovog virusa i stekne se kolektivni imunitet.

Kada sve ovo prođe, biće i veselja, biće i proslava i slavićemo pobedu nad ovim neprijateljem. Oslobodićemo se i ovog agresora, jer su Srbi poznati kao narod koji je uvek vodio oslobodilačke ratove.

Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uređena su posebna zdravstvena pitanja koja se odnose na zarazne bolesti koje ugrožavaju zdravlje stanovništva Republike Srbije i čije sprečavanje i suzbijanje je, naglasiću, od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Ovim izmenama se obezbeđuje okvir za sprovođenje epidemiološkog nadzora i mera, način njihovog sprovođenja i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje, nadzor kao i druga pitanja od značaj za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

Zarazna bolest je bolest uzrokovana specifičnim uzročnim agensom koje nastaje kao posledica prenosa tog agensa ili njegovih toksičnih produkata za zaražene osobe ili drugog rezervoara na osetljivog domaćina, bilo direktno sa osobe na osobu ili indirektno preko zagađene hrane, predmeta, prelaznog domaćina, lektora ili nežive sredine, te razmenom tečnosti koja kontaminirana uzročnikom zaraze.

Predlog izmena i dopuna ovog zakona ima za cilj bolju kontrolu protiv epidemijskih mera i sprečavanje daljeg širenja epidemije. Mere koje postoje su dobre, ali nastaje problem njihovog sprovođenja i nepoštovanja, što nažalost rezultira sve većim brojem zaraženih u toku poslednjih nekoliko nedelja. Alarmantna je i jučerašnja brojka, a to je preko 3.500 zaraženih u jednom danu, 21 preminuli, na respiratoru 143 osobe, blizu 3.000 hospitalizovanih.

Zdravstveni kapaciteti i kovid bolnice su pune. Dakle, virus se ne šali, a naši lekari neumorno i danonoćno rade. Ceo zdravstveni sistem je prenapregnut, a očigledno je da ga možemo sačuvati disciplinovanim ponašanjem.

Kada su konkretna rešenja u pitanju kratko ću ih komentarisati. Tako se 1. članom ovog predloga dopunjuje 2. član važećeg zakona tako što se uvodi obaveza lične zaštite od infekcije, zatim uvode kućna izolacija i karantin kao protiv epidemijske mere.

Ovde napominjem da svaki pojedinac mora snositi odgovornost prema svom zdravlju, jer podsetiću iako svi to znamo da je zdravlje najveće bogatstvo. Setimo se šta pojam znači samo kada ga izgubimo. Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu, da ozdravi. Zato jedan apel svim građanima da čuvamo ovo bogatstvo dok ga imamo. Samo zdrav čovek može doprineti sebi i svojoj porodici i biti koristan član državnoj zajednici.

Pravo na zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava. Zato sistem zdravstven zaštite mora biti efikasan i pružiti kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u potpunosti uvažavajući vrednosti i ljudsko dostojanstvo. Međutim, naš zdravstveni sistem postaje sve opterećeniji i bojim se da će zdravstveni kapaciteti biti popunjeni, a zdravstveni kadar premoren, te će trpeti i non-kovid pacijenti, tj. pacijenti oboleli od hroničnih ne zaraznih bolesti kojim je neophodna kontinuirana zdravstvena zaštita.

Do sada je zdravstveni sistem Republike Srbije pokazao spremnost profesionalnost, stručnost, jer se zdravstveni radnici širom zemlje danonoćno i bez predaha bore za svaki život stručno i posvećeno. Vlada Republike Srbije pomogla je u funkcionisanju ovog sektora opremanjem i otvaranjem kovid bolnica, nabavkom medicinskih aparata naročito respiratora, zaštitnim sredstvima, dezinfekcionim sredstvima, zapošljavanjem zdravstvenih radnika i drugim merama.

To je do sada rezultiralo nesmetanim funkcionisanjem zdravstvenog sistema i privrede. Dokaz za to su i zvanični pokazatelji MMF-a i Evropske komisije da je Srbija najbolja u Evropi po padu BDP-a, a taj pada iznosi samo 1,5%. U članu 5. Zakona o zaštiti zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti naveden je spisak zaraznih bolesti po kategorijama i posebna zdravstvena pitanja nad kojima se sprovodi epidemiološki nadzor i protiv kojih se primenjuju mere i sprečavanje i suzbijanja zaraznih bolesti. S obzirom da je Kovid 19 bolest koju izaziva virus SARS-KoV-2, nova zarazna bolest članom 2. Predlogom ovog zakona stavljen je na spisak u kategoriju i ostale bolesti u dodatnoj šestoj alineji.

U članu 4, 6, 8. definisano da se kao posebne mere dodaju kućna izolacija, karantin u kućnim uslovima i lična zaštita od infekcije, definiše se pojam kućne izolacije kada se primenjuje i ko je nalaže i obaveštava dalje nadležne organe, definiše se pojam karantina u kućnim uslovima, kada se primenjuje, ko ga nalaže i ko ga primenjuje.

Što se tiče člana 9. ovog predloga zakona spominje se preporučena ili obavezna imunizacija protiv te zarazne bolesti. Ovde ću izneti svoj stav koji se poklapa i sa stavom predsednika moje partije, ne zato što je to predsednik rekao, već što je to i moj lični stav, a to je da imunizacija, ali onom vakcinom koja će zadovoljiti kriterijume Svetske zdravstvene organizacije, da vakcina mora da bude bezbedna i efikasna i da mišljenje da struka.

Članom 10. ovog predloga posle člana 46. postojećeg zakona dodaje se i član 46a koji definiše pojam lične zaštite od infekcije, mere lične zaštite koje se moraju pridržavati svi građani, pravna lica i preduzetnici i ko vrši sprovođenje kontrolu istih.

Inspekcijskim nadzorom nad primenom ovog zakona i drugih propisa i opštih akata u članu 73. postojećeg zakona vrši Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora i da je ono sada član 17. Predloga ovog zakona može izdati prekršajni nalog.

Takođe se dodaju novi stavovi koji propisuju da za slučaj proglašenje epidemije od većeg epidemiološkog značaja širih razmera kao povereni posao vrši jedinica lokalne samouprave preko komunalnih inspektora, a i komunalna milicija u onim lokalnim samoupravama u kojima je obrazovana.

Ovde ću se zaustaviti na trenutak i reći da alternative nema. S obzirom da nema dovoljno sanitarnih inspektora, nemamo dovoljan broj ljudi za nadzor, ovo je privremeno, prelazno rešenje dok traje pandemija.

Članom 20. ovog predloga zakona posle člana 85. postojećeg zakona dodaje se i član 85a kojim su propisane novčane kazne za pravna lica, preduzetnike, odgovorna lica u pravnom licu, za primenu mera lične zaštite od infekcije kao i fizička lica.

Lično sam protiv kazni za naše građane, jer veće kazne nema od one da se razbolite, ali ovo je očigledno jedini način da se striktno sprovode mere zaštite jer ovaj talas broja obolelih koji eksponencijalno raste očigledno je dokaz popuštanja discipline u sprovođenju mera. Velikom brzinom popunjavaju se zdravstveni kapaciteti i preti nam kolaps zdravstvenog sistema.

Ono što sada posle toliko vremena i dalje ne znamo mnogo o ovom virusu, a ono što sigurno znamo, to je da disciplinovanost i primena mera zaštite daje dobre rezultate i zato treba apelovati na građane da sve kontakte treba svesti na minimum. S obzirom na broj zaraženih veća je verovatnoća da ćete doći u kontakt sa zaraženom nego sa ne zaraženom osobom. Poznato nam je i to da i osobe koje su bile zaražene koronom nemaju trajni imunitet te se opet mogu zaraziti, jer još uvek nam je nepoznato koliko traje imunitet posle zaražavanja kao i koje su dugotrajne posledice po zdravlje onih koji su preležali kovid.

Zato dragi građani, ne dozvolite da vas kažnjavaju i zato poštujte sve mere, jer nema veće kazne od one da se razbolite i eventualno završite na respiratoru, a možda dođe i do smrtnog ishoda. Čuvajte sebe i svoje bližnje jer tako čuvate i zdravstveni sistem kako bi nam bio na usluzi i pružao zdravstvenu zaštitu i nekovid pacijentima.

I ovo će proći. Kada? Niko ne zna odgovor, ali treba sačuvati zdravlje kako fizičko tako i mentalno. Sačuvati zdravstveni sistem, sačuvati ekonomiju kako bi se život nastavio i posle korone. Do sada nam je dobro išlo i to mnogo bolje nego nekim drugim razvijenim zemljama i zemljama u regionu. Pokazalo se da je ispravnost ulaganja u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu opravdano tokom ove pandemije. Nadam se da će se i posle pandemije nastaviti ulaganje u zdravstveni sektor što dokazuje i činjenica da je najvažnije od šest prioriteta Vlade Republike Srbije jačanje zdravstvenog sistema, što govori u prilog tome da shvatamo značaj jakog zdravstvenog sistema za zdravlje nacije.

Mi građani Republike Srbije moramo se pridržavati propisanih epidemioloških mera i naučiti da menjamo prioritete i životne navike. Celo čovečanstvo zbog globalne pandemije menja smer budućnosti, menja zdravstvenu, socijalnu i ekonomsku sliku. Ako hoćemo da nam ta budućnost bude izvesna moramo donositi kvalitetne zakone u ovom visokom domu. Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, svedoci smo vremena kada se celo čovečanstvo zbog globalne pandemije Kovida-19 nalazi na prekretnici koja menja smer budućnosti, menja ekonomsku, socijalnu i zdravstvenu sliku čovečanstva.

Ako hoćemo da nam ta budućnost bude izvesna, a ne neizvesna moramo se boriti za svakog građanina Republike Srbije, kako u prvim redovima u zdravstvenim ustanovama i čitavom zdravstvenom sistemu, tako i u donošenju dobrih zakonskih rešenja u ovom visokom domu kojima se omogućava prvovremeni i adekvatan odgovor na sve izazove koje ovaj opasan virus nosi. Iz tih razloga su novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđena dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled posledica izazvanih korona virusom, a korona nije ostavila posledice samo po zdravlje već i po ekonomiju svih zemalja sveta.

Najvažniji faktori koji su doveli do izmene u visini i strukturi budžetskih prihoda u Srbiji, a što se iz rebalansa vidi jesu između ostalog kraći i blaži efekti delovanja najtežih epidemioloških mera, odnosno zabrana kretanja i obavljanja određenih aktivnosti i brže uspostavljanje unutrašnjih i međunarodnih ekonomskih tokova blaži pad privredne aktivnosti u odnosu na predviđen sa značajnim izmenama u strukturi BDP-a, mada je on daleko bolji u zemljama u regionu i u odnosu na druge evropske zemlje, izostanak tranzitnog saobraćaja, drastičan pad broja inostranih turista i drugo.

Što se tiče epidemioloških mera tu ću se zaustaviti sa par komentara. Prvo, moram priznati da nam je dosada u ovoj borbi sa pandemijom jako dobro išlo, bar u prvom i drugom talasu čak mnogo bolje zemljama u okruženju u Evropi, podsetiću na hodogram dešavanja.

Prvi slučaj Kovida-19 registrovan je u Srbiji 6. marta 2020. godine. Uvođenjem policijskog časa, koji se pokazao opravdanim na samom početku, sačuvali smo ne samo našu stariju populaciju i hronične bolesnike, već i dobili na vremenu da opremimo bolnice, kako smeštajnim kapacitetima, tako i aparatima, trakama za testiranje i zaštitnim sredstvima. Sve ovo sam navela radi podsećanja o opravdanosti uvođenja ovih epidemioloških mera čime smo izbegli neke loše scenarije poput onog u Italiji.

U aprili mesecu usvojen je prvi rebalans budžeta za 2020. godinu. Program ekonomskih mera omogućio je neometano finansiranje borbe za očuvanje zdravlja i života ljudi i umanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije po privredu i građane. Vlada Republike Srbije je na vreme reagovala merama vrednim oko 5,8 milijardi evra za sprečavanje negativnih ekonomskih posledica korona virusa što je 12,5% našeg BDP-a. Prema najnovijim vestima Srbija je najbolja u Evropi što se tiče pada BDP, što su zvanično pokazala najnovije prognoze MMF-a i Evropske komisije.

Naime, Srbije beleži pad od samo 1,5%. Drugim rebalansom budžeta za 2020. godinu, o kome upravo diskutujemo, predviđeni su ukupni budžetski prihodi za 46,5 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila meseca. Toliko o brojevima i neću se više baviti njima, već su moje kolege dovoljno o brojevima pričale, već ciljevima koje treba da ispuni usvajanje ovog rebalansa.

Rebalansom budžeta obuhvaćena je i planirana pomoć i podrška zdravstvenom sektoru. Povećani su transferi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, za nabavku neophodne opreme i lekova u cilju sprečavanja širenja bolesti i obezbeđena kvalitetnija zdravstvena zaštita za sve građane Republike Srbije.

Ne zaboravimo povećanu potrošnju sredstava za dezinfekciju, ličnu zaštitnu opremu, opremanje kovid bolnica, ishranu bolesnika, izgradnje bolnice u Kruševcu i Beogradu, sredstva za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije, kao i opremanje i renoviranje mnogih zdravstvenih ustanova.

Obuhvaćeno je i povećanje plata zdravstvenim radnicima, kao i planirana isplata jednokratne novčane pomoći zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000,00 dinara. Prijem u radni odnos oko 3.300 zdravstvenih radnika, zbog povećanog obima posla u zdravstvenom sektoru, zahteva i povećan obim sredstava za njihove plate, kao i prevoz do radnog mesta što nije bilo planirano budžetom za 2020. godinu.

Moram da naglasim da mi je posebno drago, kao zdravstvenom radniku, što je premijerka u svom ekspozeu navela kao najvažniji od šest prioriteta nove Vlade jačanje zdravstvenog sistema Republike Srbije što govori u prilog tome da shvatamo značaj jakog zdravstvenog sistema za zdravlje nacije.

Ispravnost ulaganja u zdravstvo i zdravstvenu infrastrukturu pokazala se opravdanom više nego ikada tokom ove pandemije protiv koje se Srbija bori uspešnije nego mnoge bogatije i razvijenije zemlje. Zdravstveni sistem Republike Srbije pokazao je spremnost, profesionalnost, stručnost na koju svi mi treba da budemo ponosni. Naši zdravstveni radnici širom zemlje bore se danonoćno bez predaka za svaki život stručno i posvećeno i požrtvovano.

Zato koristim priliku da se zahvalim svim svojim kolegama, medicinskim tehničarima, pomoćnom osoblju i ostalim medicinskim radnicima koji su heroji ne ove godine već ovog veka.

Raduje me podatak da će jedan od apsolutnih prioriteta Vlade pored uvećanja plata zdravstvenim radnicima biti i ulaganje značajnih sredstava za edukaciju, medicinsku opremu kao i poboljšanje uslova u kojima zdravstveni radnici rade. Ulagaće se i dalje u zdravstvenu infrastrukturu u koju se u zadnjih par godina značajno ulagalo. Širom Srbije grade se i obnavljaju domovi zdravlja, opšte bolnice i zdravstveni centri koji će povećati naše zdravstvene kapacitete.

Podsećanja radi podaci Svetske banke nam pokazuju da je nivo potrošnje za zdravstvo u Republici Srbiji na mnogo višem nivou od zemalja u regionu, čak i iznad nivoa razvijenih evropskih zemalja. Nameće se zaključak da se ne može reći da se u naše zdravstvo ne ulaže dovoljno. Da može bolje, naravno da može, jer funkcionalno zdravstveni sistem za koji se odvaja dovoljno novca svakako će se suočiti sa svim zdravstvenim izazovima sa mnogo manje problema kada ima dovoljno sredstava za nesmetano funkcionisanje.

Nadam se da će i posle korone vrednosti značaja našeg zdravstvenog sistema kao i to da ćemo naučiti da promenimo prioritete i životne navike. I ovo će proći, ali da bi prošlo potrebno je da svi mi građani Republike Srbije poštujemo mere i sačuvamo svoje zdravlje kako fizičko tako i mentalno, time čuvamo i sebe i zdravstveni sistem koji treba da brine ne samo o kovid bolesnicima već i pruža zdravstvene usluge druge vrste ako se za tim ukaže potreba.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovih dana u medijima kruži jedna vest, jedno od najvećih iznenađenja po njima - na političkoj sceni je nova pozicija, odnosno funkcija lidera SPS Ivice Dačića.

Ne znam zašto je ova vest iznenađujuća, jer svima je poznato kakvog je kalibra državnik i političar Ivica Dačić. Uostalom ova funkcija je po našem Ustavu, Ustavu Republike Srbije, po važnosti odmah ispod predsedničke funkcije.

Njegovo prihvatanje kandidature, odnosno prihvatanje Ivice Dačića je još jedan dokaz da je velikoj većini u SPS i našem Ivici Dačiću nisu bitne funkcije i fotelje, već napredak i boljitak, kao i državni interes Srbije koji je ispred političkog interesa. Ako neko zna, ume i može da vodi najviše zakonodavno telo, to je naš lider Ivica Dačić.

Poseduje on više decenijsko iskustvo kao i rezultate ostvarene u učešću i rukovođenju u različitim organima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Da ih ne nabrajam, moje kolege su već dosta pričale o njima.

U resorima koje je vodio postigao je zavidne rezultate posebno u oblasti spoljne politike gde je branio državne i nacionalne interese Srbije i svojom mudrom diplomatijom uticao da 18 zemalja povuku priznanje Kosova.

Trideset godina na političkoj sceni i te kako ga kvalifikuje za ovu funkciju. Uostalom, zahvaljujući mudroj politici Ivice Dačića na čelu SPS i naša partija je postala rasadnik kvalitetnih kadrova, ima nivo u kontinuitetu trajanja.

Na kraju, još jednom bez sumnje, izabraćemo, nadam se, čoveka koji je školovan i iskusan političar koji će dobro voditi dijalog u ovom visokom domu i zalagati se za ugled i integritet Skupštine. Uverena sam da će parlament na čelu sa Ivicom Dačićem raditi transparentno, demokratično i odgovorno, a sve u interesu građana Republike Srbije. Zahvaljujem i želim svima nama uspešan rad.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao i čitav svet zahvaćen opakim virusom Kovid-19, koji je potpuno izmenio lice naše planete. U ovoj svojevrsnoj humanitarnoj krizi globalnih razmera Srbija je pokazala da je stabilna i organizovana država koja brine o svojim građanima i njihovim interesima, ali i da je spremna da pomogne drugima.

Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen odgovornosti i mogućnost prilagođavanja novonastalim okolnostima. Za razliku od mnogih mnogo razvijenih zemalja, Srbija je uspela da se izbori sa ovom opakom zarazom, o čijem poreklu i o načinu lečenja se još uvek nedovoljno zna.

Mere Vlade Republike Srbije i uvođenje vanrednog stanja su već dali rezultate, što pokazuje svakodnevno smanjenje broja obolelih i broja smrtnih ishoda. Sve mere donete su na predlog struke koja je bila u sastavu Kriznog štaba, koja je sa Vladom činila dobar i kompletan tim. To potvrđuju činjenice da smo upravo tim merama optimalno sačuvali i zdravlje građana i naš zdravstveni sistem, koji je pokazao izuzetno fleksibilnost, odgovornost i posvećenost.

Kao lekar želim da se zahvalim svim svojim kolegama i ostalim zdravstvenim radnicima, ali i svom ostalom osoblju zaposlenom u zdravstvu, koji su nad čovečanskim naporima uspeli da suzbiju ovu pandemiju. Zato ne smemo da zaboravimo ovaj društveni sektor kada sve ovo prođe. Treba ga jačati i podizati na viši nivo i mnogo više ceniti ljude koji se brinu o našem zdravlju i građanima vratiti poverenje u lekare i zdravstvo Srbije.

Treba obezbediti i stimulativne uslove za zapošljavanje mladih zdravstvenih radnika, lekara, medicinskih tehničara koji su i ovoga puta podneli ogroman teret. Zdravstveni sistem je nažalost urušavan posle 2000. godine, ali je poslednjih godina ojačao i istinski izdržao ovaj veliki zdravstveni izazov kakav svet ne pamti. Ovo samo potvrđuje da je državno zdravstvo nastalo na tekovinama socijalizma u kome svaki građanin ima pravo da se leči, položilo ispit zrelosti za razliku od mnogih jačih kapitalističkih zdravstvenih sistema. Za takav sistem se upravo zalaže i Socijalistička partija Srbije kojoj pripadam.

Ponosni smo na tu tekovinu koju danas niko ne može da osporava. Vlada je osmislila paket zdravstvenih i paket ekonomskih mera koje su sprovođenje za vreme vanrednog stanja. Najveći efekat svakako su dale mere izolacije i distance. Naši građani su ozbiljno shvatili čitavu situaciju i težinu mogućih posledica po zdravlje stanovništva. Posebnim i pojačanim merama bili su obuhvaćeni naši najstariji građani. Mere su bile teške, ali neophodne radi zaštite zdravlja i života naših građana.

Želim posebno da istaknem da je Srbija od početka pojave pandemije brinula i o svojim građanima koji su se zatekli u inostranstvu, odnosno širom sveta. Sve pohvale ;inistarstvu spoljnih poslova na čelu sa ministrom Ivicom Dačićem i Vladi Republike Srbije koja je humanitarnim letovima i drugim saobraćajnim koridorima organizovala povratak u Srbiju preko 15 hiljada naših građana sa svih strana sveta. To nije bilo jednostavno, jer su mnogi aerodromi bili zatvoreni.

Takođe, iz Srbije su posebnim letovima vraćeni strani državljani u svoje matične države, među njima su bile i brojne diplomate posle čega je usledila zahvalnost mnogih država i državnika našem ministru spoljnih poslova Ivicu Dačiću.

Osećam potrebu da se u ime poslaničke grupe SPS zahvalim svima koji su svakodnevno radili tokom vanrednog stanja. To su, pored zdravstvenih radnika, i policajci, vojnici, rudari, trgovci, apotekari, naši poljoprivrednici, vozači i svi ostali koje možda nisam pomenula, kako bi omogućili normalan život u ovakvim vanrednim uslovima.

Ukidanje vanrednog stanja je rezultat stvorenih epidemioloških uslova za to. Time što ukidamo vanredno stanje ne znači da se ukidaju sve mere, ostaju na snazi mere socijalnog distanciranja, zbrana većih okupljanja i mere pojačane higijene.

Verujem da će sve ovo što nas je zadesilo uticati na sticanje navika da više brinemo o svom zdravlju, podižemo imunitet, brinemo i higijeni i čuvamo svoju planetu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice.

Ova Konvencija zaključena je u Hagu 23.11.2007. godine, tzv. Haška konvencija sa željom da se unapredi saradnja između država u pogledu međunarodnog ostvarivanja izdržavanja dece i članova porodice, kao i zbog potrebe da postupci daju rezultate, da su dostupni, brzi, delotvorni, ekonomični i iznad svega pravični.

Međunarodno ostvarivanje izdržavanja, trenutno je kod nas regulisano Konvencijom UN o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu od 20.6.1956. godine, tzv. Njujorška konvencija.

Konvencija o pravima deteta predstavlja najznačajniji međunarodni dokument u oblasti prava deteta, usvojena 20.11.1989. godine na Generalnoj skupštini UN. Njome su utvrđena sva ljudska prava koja se tiču deteta.

Ovaj dokument predstavlja najšire prihvaćeni pravni instrument za zaštitu ljudskih prava. Konvenciju o pravima deteta do sada je ratifikovalo 196 država sveta. Republika Srbija je ratifikovala ovu konvenciju 18.12.1990. godine.

Praksa je ukazala na slabost ove Konvencije, te se pristupilo izradi novog dokumenta. Treba istaći da su UN odlučile da daju punu podršku Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo pri izradi Haške konvencije.

Prednosti Haške konvencije su sledeće: standarizovan i moderan sistem saradnje između država u ovoj oblasti, jedinstven centralni organ koji prima i šalje zahteve, standardizacija potrebnih dokumenata, obaveza centralnih i drugih organa da postupaju brzo, precizno i obaveštavaju o statusu zahteva i druge prednosti.

Posvećenost najboljim interesima svakog deteta, nediskriminacija, pravo na život, zdravstvenu negu, školovanje, pravni, građanski i socijalni servis mora biti

Imperativ svake države na svetu.

U prethodnom periodu Vlada Republike Srbije je posvećeno radila na punoj primeni zakona koji se tiču prava deteta. Prava deteta, deo su zakona iz sistema obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, unutrašnjih poslova, pravosuđa i dečije zaštite.

U Srbiji Vladin savet za prava deteta koordinira aktivnostima u ovoj oblasti. Napominjem da je ovaj Savet pokrenuo inicijativu za donošenje novog nacionalnog plana akcije za decu kojim će se definisati dugoročna politika i utvrditi osnovni zadaci u zaštiti i unapređenju prava deteta u Srbiji u narednih 10 godina.

Kada već danas govorimo o deci, na trenutak ću se osvrnuti i ukazati na težak položaj dece pripadnika srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Ne samo da im je ograničena sloboda kretanja, već žive sa strahom od neizvesne budućnosti. Evropa mora da misli o toj deci kojoj je uskraćeno srećno i bezbedno detinjstvo.

Najbolji interesi svakog deteta moraju biti od primarnog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece, da svako dete bez obzira na versku, nacionalnu, rasnu pripadnost i socijalni status ima pravo na životni standard koji odgovara njegovo fizičkom, mentalno, duhovnom, moralnom i socijalnom statusu, da roditelji ili druga lica odgovorna za dete imaju prvenstveno dužnost da obezbede uslove života neophodne za razvoj deteta.

Zato bi ratifikacija ove Konvencije omogućila preduzimanje svih odgovarajućih mera, kako bismo obezbedili naplatu potraživanja za izdržavanje, kako deteta od strane roditelja ili drugih odgovornih lica, tako i izdržavanja drugih članova porodice od strane lica koja žive u drugoj državi u odnosu na državu u kojoj živi dete ili član porodice.

U cilju usaglašavanja ove Konvencije i domaćeg zakonodavstva, tj. Porodičnog zakona predlaže se, u skladu sa članom 63. Konvencije, davanje izjave iz člana 2. stava 3, kako bi se primena iste proširila na ostvarivanje međunarodnog izdržavanja deteta na redovnom školovanju do navršenih 26 godina života, kao i punoletnog deteta koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje dok traje takvo stanje.

Sve navedeno ima za cilj da omogući efikasnije kontrole sporazuma o izdržavanju, imajući u vidu pretpostavku da će takvi sporazumi najčešće biti sačinjeni u obliku javnobeležničkih isprava.

Usvajanjem ovog zakona i pristupanjem Konvencije o međunarodnom ostvarivanju izdržavanja dece i drugih članova porodice omogućava se saradnja između Republike Srbije i drugih država ugovornica te Konvencije, u skladu sa navedenim ciljevima i potrebama proklamovanim načelima.

U Danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, vrši usklađivanje navedenih propisa sa Ustavom Republike Srbije i istovremeno se vrši kodifikacija svih propisa u ovoj oblasti.

Još od ranije je prisutna ideja da se zakonodavna materija iz ove oblasti uredi jednim propisom. Stavljanjem ovog predloga zakona na dnevni red Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije je pokazala visok stepen zrelosti, vodeći računa o svojim ratnim herojima.

Predlogom zakona se suštinski i pravno-tehnički obuhvataju svi bitni elementi i kriterijumi za kategorizaciju korisnika prava, vrste prava i veća zaštita ovih grupacija građana. Građani o kojima govorimo su borci, vojni invalidi, civilni invalidi rata i članovi njihovih porodica.

Kroz pravnu zaštitu ovih kategorija građana afirmiše se trajna vrednost borbe za odbranu nezavisnosti, suverenosti, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zemlje. Zakon sadrži rešenja kako za budućnost, tako i za događaje u bližoj i daljoj prošlosti vezanih za ratna zbivanja i oružane akcije u miru.

Slobodarska tradicija srpskog naroda je skupo plaćena životima naših građana. O toj slobodarskoj tradiciji srpskog naroda na mnogim tribinama širom Srbije govori prof. Predrag Marković koji mlađim naraštajima prenosi nesebično svoje znanje, jer u neprestanoj trci za vremenom i profitom, čemu veći deo čovečanstva danas robuje, moramo sačuvati svoj identitet za buduće generacije koje dolaze.

Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove i bila agresor, već je uvek vodila oslobodilačke ratove. Oni koji su vodili te oslobodilačke ratove, dali su svoje živote, svoje zdravlje, svoje najmilije, da bismo mi živeli u slobodi. Kada su se borili za svoju zemlju nisu to radili zbog politike, već zbog ljubavi prema otadžbini.

Citiraću prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Citat: „Slike kako se odnosimo prema veteranima, ratnim i vojnim invalidima, slika je kojom govorimo i koliko poštujemo sami sebe i svoju državu i svoj narod“. Takođe je naglasio da je srpski narod uvek reagovao na nepravdu, čak i kada je to bilo na njegovu štetu i da se uvek nalazio u prvim redovima u borbi za slobodu protiv fašizma i imperijalizma.

Koristim ovu priliku da ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću čestitam dodeljenu mu Hilandarsku spomenicu za dobročinstvo i pomoć u vreme obnove manastira, kao i za zasluge u zaštiti odbrane državnih i nacionalnih interesa, koju je dobio tokom boravka u Solunu, gde je učestvovao na ministarskom sastanku. Na kraju posete Solunu ministar Ivica Dačić je posetio i srpsko vojničko groblje Zejtinlik, gde je položio venac i još jednom se poklonio senima srpskih vojnika koji su poginuli tokom proboja Solunskog fronta.

Na groblju ga je dočekao čuveni čika Đorđe Mihajlović koji već decenijama brine o humkama srpskih heroja. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je obećao da će Ministarstvo pomoći da se on po ubrzanom postupku primi u srpsko državljanstvo i da mu se izda pasoš.

Predlog zakona o kome danas raspravljamo sadrži nova rešenja i znatan broj izmena za sprovođenje osnovnih materijalno-pravnih odredaba, kojima su uređeni uslovi za ostvarivanje prava u ovoj oblasti. Precizirani su određeni pojmovi i postupci za ostvarivanje prava, kao i kada ona prestaju. Dokazna sredstva, uslovi za korišćenje prava, jedinstvena evidencija podataka, kao i nadzor nad izvršenjem ovog zakona.

Zakonom su definisani koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su borci, ratni mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci i u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata. Članom 2. ovog zakona propisano je da se prava utvrđena ovim zakonom zasnivaju na principu naknade štete i na principu nacionalnog priznanja.

Ovim zakonom predviđa se nova kategorija korisnika koja nije postojala po dosadašnjim propisima, a to su borci koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih, u ratu 1999. godine. Za ovu kategoriju korisnika propisuju se i nova prava. Osim zakonom propisanih prava, opština, grad, odnosno AP može svojim propisima, licima navedenim u prvom članu ovog zakona, utvrđivati i druga prava, npr. popust na komunalne usluge, besplatnu ili povlašćenu vožnju u javnom lokalnom prevozu, besplatno parkiranje, pravo dece na besplatne udžbenike i druge benefite, tj. utvrditi veći obim prava od obima prava predviđenih ovim zakonom, ako u svom budžetu obezbedi sredstva za te namene.

Ratovi su prošli, ostali su mnogi osakaćeni, oboganjeni mladići koji su srcem i dušom bez dvoumljenja branili svoju zemlju. Setimo se samo heroja sa Košara i mnogih drugih heroja koji su se borili na teritoriji AP KiM, kao i na teritoriji eks Jugoslavije, koji su braneći svoju zemlju, po ugledu na svoje pretke dali ruku, oči, a neki ono najvrednije, svoj život.

NJihov doprinos zemlji u kojoj mi danas živimo u slobodi je nemerljiv. Zato ovu društvenu kategoriju ljudi treba visoko poštovati i uvažavati na društvenog lestvici.

Videli su ovi ljudi i bili svedoci raznih ratnih užasa, a samo su svojoj deci i bližnjima hteli da obezbede bolju, sigurniju i slobodnu budućnost. Zato budimo ponosni na naše heroje i u ratu i u miru, ali i oni treba da budu ponosni na svoju Srbiju koja misli na njih.

Ovim zakonom upravo to i radimo, mislimo na njih i obezbeđujemo im prava na život dostojan čoveka. Zato kolege narodni poslanici, u danu za glasanje treba svako od nas da glasa za ovaj zakon, a poslanička grupa SPS će svakako to učiniti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o sporazumima koji su na dnevnom redu i od velike važnosti za Republiku Srbiju.

Što se tiče prvog, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, radi se o sredstvima za finansiranje projekta akceleracije, inovacija i podsticanje rasta preduzetništva u Republici Srbiji.

Projekat ima za cilj unapređenje relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja i inovativnog preduzetništva, a sprovođenje je podeljeno na tri osnovne komponente - reforma sektora istraživanja, akceleracija poslovanja, implementacija projekta, praćenje i izgradnja kapaciteta. Sve tri komponente projekta direktno i zajednički doprinose sprovođenju strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i unapređenju poslovne klime i otvaranju novih radnih mesta.

Za koordinaciju i sprovođenje projekta biće zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja u saradnji sa Fondom za nauku i Fondom za inovacionu delatnost.

Nauka i inovacije su faktori konkurentnosti i održivog razvoja. Osnovni preduslovi za stvaranje inovativnog društva znanja su izvrsnost i relevantnost naučno-istraživačkih rezultata. Izvrsnost je mera kvaliteta i međunarodne vidljivosti naučno-istraživačkih rezultata, a relevantnost predstavlja uticaj naučno-istraživačkih rezultata na privredu i društvo.

Naime, moramo imati na umu da društvo zasnovano na znanju zahteva visok znanja, kao i primenu istog u nove proizvode, procese i usluge. U razvijenom delu sveta konstantno se ulažu materijalno-finansijska sredstva u istraživanja, inovativnu delatnosti i ljudske resurse.

Posebno mi je drago da je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj nauke istraživanja gde je imala viziju, donela važan strateški dokument, odnosno Strategiju istraživanja za inovacije od 2006. do 2020. godine, a izrada nove strategije za period od 2020. do 2027. godine je u toku i na sajtu Ministarstva prosvete upućen je poziv da se uključe relevantne institucije i struka, kako bi proces izrade ovog strateški važnog dokumenta bio što inkluzivniji, kako bi sve društvene grupe i pojedinci imali priliku da doprinesu kvalitetu istog.

Srpska ekonomija i društvo kroz polje razvoja baziranog na nauci i inovacijama doprineće ekonomskom rastu, društvenom i kulturnom napretku, podizanju standarda građana i kvalitetu života. Ono što je u ovom projektu veoma značajno to je program saradnje sa srpskom naučnom dijasporom sa ciljem privlačenja mladih, perspektivnih naučnička, istraživača i preduzetnika da svoje veštine i svoja znanja stavi na raspolaganje svojoj matici.

Par reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu za projekat izgradnje toplovoda Obrenovac-Novi Beograd između kineske Eksport-import banke, kao zajmodavca, i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca.

Sporazum je potpisan u Beogradu 17. januara 2020. godine, a Narodna skupština treba da ga potvrdi, odnosno ratifikuje. Osnova ovog finansijskog ugovora jeste Sporazum o ekonomskoj, tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koju su Vlada Republike Srbije i Vlada Narodne Republike Kine potpisale još u Pekingu 2009. godine, čiji je cilj unapređenje saradnje u oblasti važnih infrastrukturnih projekata.

Realizacija projekta izgradnje toplovoda od Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu do toplane u Novom Beogradu dogovoreno je na osnovu Memoranduma o razumevanju od 2017. godine. Vlada je 26. decembra 2019. godine zaključkom prihvatila novi ugovor za realizaciju projekta čiji uslovi bitno ne odstupaju od prethodnog 2017. godine. Razlog za raskidanje starog je što sredstva po tom ugovoru nisu odobrena u roku od 540 dana i razlog je promena valutne klauzule iz dolara u evro što je povoljniji uslov zaduživanja na finansijskom tržištu.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikacionih usluga poverenja, koje se pružaju u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji - ovim međunarodnim sporazumom je predviđena mogućnost prekograničnog priznavanja kvalifikacionih usluga od poverenja, čime se popunjava prostor za poboljšanje i unapređenje bilateralnih odnosa Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, iako se oni generalno ocenjuju kao dobri.

Ekonomska saradnja između dve zemlje pretežno se bazira na trgovinskoj razmeni koja je na zadovoljavajućem nivou i odvija se bez naplate carine na osnovu CEFTA sporazuma iz 2006. godine.

Imajući u vidu da su informaciono-komunikacione tehnologije pokretač globalno-ekonomskog razvoja saradnja u ovoj oblasti ima za cilj jačanje industrijske, tehnološke i privredne saradnje.

Međusobno priznavanje kvalifikacionih usluga od poverenja doprineće eliminisanju prepreka u ekonomskom poslovanju. Donošenjem zakona obe zemlje međusobno priznaju kvalifikacioni elektronski potpis, kvalifikacioni elektronski pečat, kvalifikacioni vremenski žig i registrovane sisteme elektronske identifikacije, što će imati uticaj na privredne subjekte obe zemlje, jer se otvara mogućnost prelaska na brže i efikasnije elektronsko poslovanje.

Takođe će on lajn usluge jedne zemlje biti dostupne građanima i u drugoj i obratno, što će pozitivno uticati na privredni razvoj obe zemlje.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije sa jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, sa druge strane – o ovom sporazumu je dosta i afirmativno govorio moj uvaženi kolega, šef poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević i ja ću još par reči dodati. Sporazum je inače potpisan 25.10.2019. godine u Moskvi. Potpisali su ga Ana Brnabić, premijer Republike Srbije, sa jedne strane, premijer Republike Jermenije, premijer Republike Belorusije, premijer Republike Kazahstan, premijer Kirgijske Republike, Dmitri Medvedev, premijer Ruske Federacije i Tigran Sarkis Sjan u ime Upravnog odbora Evroazijske ekonomske komisije, sa druge strane.

Republika Srbija je i do sada imala visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjuje u veoma važećim sporazumima o slobodnoj trgovini Republike Srbije sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan, a sada će biti proširena na nove članice Evroazijske ekonomske unije, tj. Republiku Jermeniju i Kirgijsku Republiku.

Do sada je Republika Srbija imala oko 90% ukupne trgovinske razmene sa zemljama Evroazijske ekonomske unije, što se odnosilo najviše na Rusku Federaciju.

Novim sporazumom biće omogućen pristup tržištu Evrazijske ekonomske unije za oko 99% robe iz carinske tarife, a na privrednicima je da te pogodnosti iskoriste, a i motiv je za dolazak stranih investitora i ulagača.

Režim slobodne trgovine primenjuje se na robu koja je zadovoljila kriteriju o poreklu robe. Tačnije rečeno – da je roba proizvedena u potpunosti u Republici Srbiji ili da je prošla dovoljnu obradu, tako da vrednost materijala stranog porekla upotrebljenog u procesu proizvodnje nije veći od 50% vrednosti robe koja se izvozi.

Biće ukinuto do sada važeće pravilo direktne kupovine, što će za posledicu imati značajnu dobit za naše velike izvoznike. Kao uslov za ukidanje ovog pravila srpska strana je prihvatila ruski zahtev da se pojačaju kontrole pravnih lica koja učestvuju u lancu kupovine kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe preferencijalnog statusa.

Moram da napomenem da Republika Srbija i Ruska Federacija imaju tradicionalno viševekovne prijateljske odnose, a u ovom 21. veku odnosi se uspešno razvijaju na svim poljima, kako političkim, tako ekonomskim, kulturnim, vojnim i drugim vrstama bilateralnih odnosa. Dodatni kvalitet ovim odnosima dala je Deklaracija o strateškom partnerstvu potpisana 24. maja 2013. godine u Sočiju.

Bilateralni politički dijalog na visokom i najvišem nivou je redovan i intenzivan, uostalom i ambasador Aleksandar Bocan Harčenko u Beogradu izjavio je, citiram: „Srbija i Rusija nikada nisu imale tako kvalitetnu saradnju kao danas“. Ovih dana smo svedoci da smo dodatno unapredili i vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom, što je potvrđeno dolaskom ministra odbrane Ruske Federacije u posetu Srbiji, Sergeja Šojgua. Ova saradnja u oblasti odbrane odvija se u skladu sa Deklaracijom o strateškom partnerstvu. I da zaključim da ćemo nastaviti rad na usaglašavanju novih sporazuma kojima će se i dalje unapređivati institucionalni okvir bilateralnih odnosa.

Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog Protokola 6. o trgovini uslugama, Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA u Bukureštu 2006. godine potpisale su Srbija, BiH, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Albanija i privremena administrativna Misija UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. Do kraja 2007. Sporazum je stupio na snagu u svim zemljama potpisnicama.

Stvaranjem slobodne trgovine zemlje zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku, što pokazuje i naglašava evropsku perspektivu ovog regiona. Inače, CEFTA je osnovana još 1992. godine u Krakovu u Poljskoj, a ovaj savez je tada postao ulaznica za EU i države koje žele postati članovi trgovinske organizacije prvo moraju određeno vreme provesti u CEFTA.

Svedoci smo i da niko nije posebno odreagovao na kršenje CEFTA Sporazuma od strane vlasti u Prištini, kada je uvela 100% takse na uvoz robe iz Srbije. Ovo kršenje sporazuma će ne štetiti samo Srbiji, već celom regionu zapadnog Balkana. Ekonomsko povezivanje celog regiona stvorilo bi veće jedinstveno tržište, što bi značajno bilo za dolazak velikih investitora.

Poglavlje 6. deo Sporazuma CEFTA odnosi se na usluge i predviđa da će se CEFTA strane razvijati i proširivati saradnju u cilju postepene liberalizacije i uzajamno otvaranje svojih tržišta za usluge i u kontekstu evropskih integracija.

Dodati Protokol 6. u trgovini uslugama je usvojen 18.12.2019. godine u Tirani. Zato je potrebno da Republika Srbija u skladu sa svojim zakonodavstvom potvrdi i dodatni Protokol 6. Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za navedene predloge zakona. Zahvaljujem.