Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Rade Basta izabran je na funkciju ministra privrede odlukom Narodne Skupštine Republike Srbije o izboru članova Vlade na predlog mandatara, odnosno predsednice Vlade gospođe Ane Brnabić. Za člana ove koalicione Vlade je predložen od strane koalicije Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija kao kadar Jedinstvene Srbije. To je bilo u oktobru 2022. godine.

Danas pak na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja je predlog premijerke za razrešenje Radeta Baste sa pomenute funkcije, a opet na predlog koalicije koja ga je i predložila za ministra. Razlozi zbog kojih se traži njegovo razrešenje poznati su javnosti, a suštinski to je iznošenje u javnosti stavova koji su suprotni državnoj i nacionalnoj politici koju sprovodi Vlada Republike Srbije i u suprotnosti sa stavovima Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije kao državotvornih partija, koje u Vladi daju pun doprinos strateškim interesima Srbije i našeg naroda što je osnova i politička programa i SPS-a i JS-a.

Za Jedinstvenu Srbiju, kako je izjavio gospodin Palma, Rade Basta nije više član Jedinstvene Srbije kao ni ministar u Vladi Republike Srbije, jer je naneo veliku političku štetu. Za nas Socijaliste koji smo dugogodišnji koalicioni partner sa Jedinstvenom Srbijom i uspešno sarađujemo ostaje samo da se složimo sa koalicionim partnerom i njegovom odlukom. Uostalom, u izbornoj kampanji, kako je naveo uvaženi ministar Đorđe Milićević, koalicija SPS i Jedinstvena Srbija zalagala se za neuvođenje sankcija Rusiji, ako je neko učestvovao u toj kampanji onda je logično da i posle nje zadrži takav stav.

Vlada Republike Srbije je jedan i treba da bude jedinstven tim koji donosi zajedničke odluke u interesu Republike Srbije i njenih građana. Verovatno i unutar Vlade ima različitih mišljenja koja se argumentovano sučeljavaju, ali se na kraju usvaja zajednički stav ili odluka po pitanjima koja su od interesa za državu i njene građane.

Ako međutim dođe do pojedinačnih iskakanja kako bismo rekli solističkih nastupa pojedinih članova koji se razlikuju od usvojenih odluka Vlade, onda se potpuno narušava obaveza poštovanja usvojenih odluka ili akata kao što je to u ovom slučaju i onda kao u nekom orkestru koji deluje kao raštimovani čuju se disonantni tonovi. To naravno zbunjuje i građane koji očekuje od svakog člana Vlade da odgovorno vrši svoju javnu funkciju. U ovom slučaju imamo jedno soliranje koje nije u skladu sa državnom politikom koju vodi Vlada Republike Srbije i to sada kada nam je potrebno jedinstvo više nego ikada.

Basta traži da se članovi Vlade dele po pitanju mišljenja o sankcijama Ruskoj Federaciji što nije stav ni Socijalističke partije Srbije, ni Jedinstvene Srbije, niti je stav Vlade Republike Srbije. Njegov postupak se tumači kao udaljavanje od državne i koalicione politike.

Socijalistička partija Srbije pre svega je državotvorna partija koja interese države stavlja iznad partijskih, jer kako kaže predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić – jedna je država Srbija, a partija ima mnogo. Zato je Socijalistička partija Srbije i njen lider protiv takve politike koja šteti državi.

Navešću reči našeg predsednika SPS-a Ivice Dačića i ministra spoljnih poslova koji kaže da Socijalisti čvrsto podržavaju stav Saveta za nacionalnu bezbednost, utvrđen na sednici prošle godine da Srbija osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali da nije za uvođenje sankcija Rusiji. Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela sankcije. Zašto? Zato što vrlo dobro znamo šta znače sankcije za jednu zemlju, jer smo ih i sami iskusili na svojoj koži.

Nacionalni interes Republike Srbije i njena budućnost treba da budu prioritet svim političkim akterima u Republici Srbiji.

Što se tiče Socijalističke partije Srbije na čelu sa našim liderom Ivicom Dačićem, mi podržavamo politiku predsednika Aleksandra Vučića dokle god se ona zasniva na nacionalnim interesima Srbije, odnosno na odbrani državnog suvereniteta i teritorijalne celovitosti, dok se bori za Kosovo i Metohiju i naš narod koji opstaje uprkos svim pritiscima sa svih mogućih svetskih strana i dok je njen prioritet budućnost Srbije i bolji život njenih građana.

U danu za glasanje Poslaničke grupa Socijalističke partije Srbije glasaće za pomenuti predlog. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje postavljam ministarki zdravlja, a ono glasi – da li se planira izgradnja Zavoda za javno zdravlje u Smederevu?

Pitanje se odnosi i na zdravstvenu ustanovu koja se bavi javnim zdravljem, značajne oblasti medicine koja se bavi obezbeđivanjem zdravstvene dobrobiti i za celokupno stanovništvo primenom multidisciplinarnog pristupa.

Svetska zdravstvena organizacija je javno zdravlje definisala kao veštinu i naučni pristup u sprečavanju bolesti i produžavanju životnog veka i promociju zdravlja putem organizovanih napora društva.

Naše zdravstveno zakonodavstvo uredilo je načelo i organizaciju zaštite javnog zdravlja, a u sistemu institucija nalaze i zavodi za javno zdravlje. U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti navedeno je taksativno koji su sve zadaci ovog tipa zdravstvene ustanove. Zavod za javno zdravlje, između ostalog vrši mikrobiološke, parazitološke, serološke, fizičko-hemijske, hemijske i toksikološke preglede ispitivanja u vezi sa dijagnostikom zaraznih i ne zaraznih bolesti, proizvodnjom i prometom životinjskih namirnica, kao i pregledom ispitivanja vode, vazduha, buke, zemljišta, otpada i predmeta opšte upotrebe. Zavod može obavljati i poslove i dezinsekcije i deratizacije, ako na području za koje je osnova ne postoji ustanova u javnoj svojini koja obavlja te poslove.

Cilj javnog zdravlja je produženje života, te se u tom smislu kroz organizovane napore zajednice za zaštitu životne sredine razvijaju zdravstvene aktivnosti na sprečavanju bolesti i to unapređenjem fizičkog i mentalnog zdravlja, kroz kontrolu infekcija u zajednici, edukaciju o ličnoj higijeni, razvojem socijalnih mehanizama i drugo.

Ukratko, javni zdravlje je nauka i praksa zaštite u unapređenju zdravlja u lokalnoj zajednici putem preventivne medicine, zdravstvenog vaspitanja, kontrole zaraznih bolesti, sanitarnog nadzora i praćenje ekoloških hazata.

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti. Zdravo stanovništvo je neophodno za postizanje strateških, socijalnih i ekonomskih ciljeva svakog društva i države i zato su brojne akcije u oblasti javnog zdravlja, kolektivni napor od strane zajednice, odnosno države, usmeren ka pojačavanju kontrole nad determinantama zdravlja, kao i njegovog unapređenja.

Zato svaka, pa i naša država nalazi svoj interes u oblasti javnog zdravlja i maksimalno pruža podršku za unapređenje ove oblasti. Prethodnih godina u toku pandemije virusom Kovid – 19 uvideli smo koji je značaj ovog tipa zdravstvenih ustanova, a sve je veća procena koja već kruži kako će svet biti suočen sa sve više epidemija, pa i pandemija, te je otuda i povećana potreba za ovakvim vidom zdravstvene zaštite, odnosno za ustanovama kakvi su zavodi za javno zdravlje.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, članom 101. definisano je da Zavod za javno zdravlje osniva Republika Srbija, a na teritoriji autonomne pokrajine autonomna pokrajina.

Definisano je da je Zavod zdravstvena ustanova koja se osniva za više jedinica lokalne samouprave za teritoriju grada autonomne pokrajine, kao i za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa planom mreže.

Kako dolazim iz grada Smedereva, želela bih da ukažem na činjenicu da je planom mreže iz ranijih godina Smederevo bilo planirano za izgradnju ove ustanove, a ima dosta razloga za to da Smederevo dobije Zavod za javno zdravlje za opštine ovog okruga.

Grad Smederevo je središte Podunavskog okruga, grad koji je postao ne samo značajan privredni centar, već i jedna od važnih turističkih destinacija na Dunavu, kao međunarodnoj reci. Sve je više ugostiteljskih i drugih objekata koji imaju potrebu i zakonsku obavezu da obavljaju sanitarne i druge neophodne preglede u Zavodu za javno zdravlje, što se za sada radi u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu, koji pokriva teritorije dva okruga Braničevskog i Ponudavskog.

Napominjem da je Podunavski okrug jedan od retkih koji nema zavod za javno zdravlje. Velika je važnost ovakve zdravstvene ustanove za ceo Podunavski region koji je jedan od retkih regiona u Republici Srbiji, koji nema Zavod za javno zdravlje, a kome gravitira preko 200 hiljada stanovnika.

Treba imati u vidu i činjenicu da zavodi najveći deo svojih potreba finansiraju sami, vršeći veliki broj zdravstvenih usluga, tako da i u tom smislu postoji finansijski benefit za lokalne samouprave, za čiju teritoriju se zavod osniva. U ovom slučaju, to su osim Smedereva i opština Velika Plana i Smederevska Palanka.

Iz svih navedenih razloga, želim da postavim pitanje Ministarstvu zdravlja, imajući u vidu da je ranijim planom zdravstvenih ustanova planirano osnivanje i izgradnja Zavoda za javno zdravlje u Smederevu, kako bi stanovništvu ovog okruga bile dostupnije ove usluge ove ustanove, da li Ministarstvo planira u skorije vreme i da li može da realizuje ovaj projekat? Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije. Narodna skupština je uvrstila u dnevni red sednice Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i ne teritoriji Smedereva i Mladenovca u Malom Orašju i Duboni.

Utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti ako ih je bilo i preduzimanja odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganje mera. Anketni odbor će se prema predlogu koji je pred nama obrazovati iz reda narodnih poslanika, predstavnika svih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, a u roku predloženom u odluci treba da izvrši zadatak i podnese izveštaj Narodnoj skupštini sa predlogom mera. U tekstu odluke navedeno je šta je sve zadatak i dužnost Anketnog odbora, slažemo se sa tim da kao Narodna skupština obrazujemo ovaj Anketni odbor iz jednog jedinog razloga, a to je da saznamo sve činjenice i okolnosti pod kojima su se desile ove dve velike tragedije. Anketni odbor će u roku od 30 dana da prikupi sve relevantne podatke i činjenice za rasvetljavanje okolnosti pod kojima su izvršena dva nezapamćena masakra, a i činjenica koji Anketni odbor bude prikupio treba da proistekne predlog mera kojim bi se smanjili svi prepoznati rizici od ovakvih pojava u društvu.

Naravno, Anketni odbor ne može da zameni istražne i pravosudne organe. Nažalost, prvi put u našoj zemlji desio se masakr u školi koji je počinio dečak od 13 godina. Konstatovali smo da smo svi kao društvo odgovorni i da svi kao društvo i država moramo da sagledamo najpre uzroke, a potom i posledice ovakvih događaja. Kako bismo mi lekari rekli – prevencija je uvek delotvornija od lečenja posledica. Isto tako napominjem, da moramo prestati da politizujemo ove dve tragedije, odnosno kako jedan od roditelja poginulog deteta reče – „Krvavu bajku 21. veka“ koja su nam pokosila mladost, koja bila na početku života. Budimo i danas na visini zadatka, opravdajmo svoja poslanička mesta. Bavimo se ovom temom odgovorno i dostojanstveno i to dugujemo i postradalima i njihovim porodicama koje tuguju i treba da žive sa neopisivim bolom.

Želim da istaknem to što su u najtežim trenucima nakon masakra država i državno rukovodstvo hitno reagovali, Vlada je odmah nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ formirala Radnu grupu za podršku mentalno zdravlje i sigurnosti mladih kako bi se najhitnije pružila psihološka podrška svima koji su bili neposredno traumatizovani. Takođe, na predlog predsednika Republike Vlade usvojila niz hitnih mera za sanaciju posledica ovih zločina, to su pre svega uvođenje moratorijuma za izdavanje, držanje, nošenja oružja u sledeće dve godine, hitna revizija svih izdatih dozvola za držanje i nošenje oružja kao ispunjene zakonskih uslova za smeštaj i čuvanje oružja odvojeno od municije kao i sprečen pristup maloletnim i neovlašćenim licima. Izvršiti kontrolu svih streljana, zabrana programa u kojima se emituje nasilje, šestomesečni testovi za narkotike u srednjim školama, formiranje posebnih službi i timove za vršnjačko nasilje i druge mere.

Jedna od mera na kojoj se još ranije radilo jeste i platforma „Čuvam te“ koja ima za cilj koordinaciju i jačanje intersektorske saradnje svih nadležnih institucija u borbi protiv vršnjačkog nasilja i svih drugih oblika nasilja u vaspitno- obrazovanim ustanovama, bilo da je u pitanju nasilje prema deci, bila prema zaposlenima u obrazovanju. Ovu platformu koriste nadležni organi, institucije i građani.

Ovom prilikom bih se osvrnula na neku od budućih zadataka preventivnog karaktera, a složićemo se da je jedan od kamena temeljca formiranja ličnosti deteta – porodica. Pa, je tako porodici važna karika u prevenciji nasilja, zato po mom skromnom

mišljenju kao društvo moramo raditi na osnaživanju porodice kao osnovne ćelije društva. Stara izreka kaže da je zrela porodica, jednaka zdravo društvo, porodica je ono što nas oblikuje, ono što utiče na nas tokom odrastanja. Porodica je smisao života i najbitnija ljudska zajednica i okruženje u kome smo prvi put bili voljeni i naučeni da volimo. Citiraću jednog nepoznatog autora koji je rekao – ako imaš negde da odeš to je dom, ako imaš nekog da voliš to je porodica, ako imaš oba to blagoslov. E, upravo taj blagoslov treba ljubomorno čuvati i dograđivati ga vaspitavanjem, dobrom komunikacijom roditelja sa decom, sa njihovim vaspitačima, učiteljima i nastavnicima. Jer, ako porodica postavi dobar termin a vaspitači i učitelji vode dobru nadogradnju, imaćemo jednu jaku, čvrstu građevinu, tačnije dete će izrasti u čvrstu i jaku ličnost koja će hrabro ići kroz život ne narušavajući tuđe pravo na isti.

Posle Petog oktobra 2000. godine krenulo je urušavanje društva, time i sistema vrednosti, počev od strane navika da se sve može dobiti na ulici, preko nezakonitih privatizacija, zatvaranja fabrika, otpuštanja više stotine radnika što je ugrozilo funkcionisanje i opstanak novih porodica koje su se borile za puko preživljavanje i nisu mogle da budu dovoljno posvećene deci. Urušavanje institucija, izručivanje predsednika države Hagu, ubistvo predsednika Vlade, teško je bilo vratiti se na pravi put posle svega što nam se zadesilo i podići sve iz stopala. Najstrašnije je što je naša zemlja doživela jeste NATO agresija a pre toga smo doživeli raspad SFRJ i velika stradanja srpskog naroda. Sve to što su nam priredili svetski borci za demokratiju bombama je za posledicu imala ogromne ljudske žrtve i teško nadoknadivu materijalnu štetu, ali i posledice po fizičko i mentalno zdravlje stanovništva uz povećan broj psihijatrijskih i drugih bolesti, povećan je i broj disfunkcionalnih porodica. U celom tom procesu tranzicije i talasa neoliberalnog kapitalizma koji juri za kapitalom preplavili su nas uvezeni najčešće nepoželjni modeli ponašanja koji su se odrazili na javni moral, na porodicu i na celo društvo.

Moram da istaknem da Socijalistička partija Srbije kojoj pripadam od samog osnivanja programske baštine i brigu o porodici zalaže se za tradicionalne vrednosti našeg društva za jačanje porodice a to negovanje pravih vrednosti potvrđuje i činjenica da u svojim redovima SPS ima tri generacije iz jedne porodice.

Srbija poslednjih godina nastoji da se vrati u normalan život, gotovo kao feniks iz pepela. Ponovo smo počeli da radimo i gradimo, uređujemo i ekonomski stabilizujemo zemlju i zato u ovom trenutku još više treba da sabijemo redove, da umesto političke polarizacije koju neki zagovaraju, čak i sada u ovoj teškoj tragediji, pokažemo puno jedinstvo i time dokažemo da nam je do Srbije, do svakog deteta i čoveka stalo.

Ono što je važnije od svega, da imamo obavezu da mladima damo pozitivan primer, da ih naučimo šta je empatija, šta je tolerancija, šta je dobra verbalna komunikacija i na kraju verujem da će navedene mere Vlade i rad anketnog odbora koji ćemo oformiti usvajanjem predložene odluke, doprineti rasvetljavanju ovih velikih tragedija.

Anketni odbor će izveštaj sa predlogom mera dostaviti Narodnoj skupštini. Iz svega što smo preživeli u proteklim danima moramo izvući pouke za dalji život našeg društva i obaveze koje kao društvo i država moramo preduzeti. Nikada, nikada ne smemo zaboraviti sve izgubljene mlade živote, niti dozvoliti da se ovakve tragedije ikada ponove. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjoj sednici razmatramo set veoma važnih zakona kojima se unapređuje život građana. Govoriću o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.

Preduslov za bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se u najvećoj mogućoj meri smanjuje mogućnost povreda na radu, profesionalnog oboljenja i bolesti u vezi sa radom i koja pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. Dakle, u najširem smislu, u pitanju je humanizacija radnih uslova i briga za prosperitet i položaj radnika, odnosno svih zaposlenih.

Kako su se od donošenja važećih zakona 2005. godine do danas desile značajne ekonomske i društvene promene u sferi rada i međunarodnog radnog zakonodavstva, kao što su posebne konvencije Međunarodne organizacije rada, koju je ratifikovala i Republika Srbija, ukazala se potreba za donošenje novog zakona koji predstavlja novinu u politici bezbednosti i zdravlja na radu i prilagođavanje stvarnim potrebama sveta rada, pre svega potrebama zaposlenih koji su suštinski stvaralačka snaga svakog društva.

Uloga Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu je, pre svega, prevencija i sprečavanja profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i povredama na radu, što se može ostvariti uspostavljanjem odgovornosti poslodavca, ali i definisanjem prava i odgovornosti i zaposlenih za primenu mera kojima će se ostvariti najviši standard bezbednosti i zaštite njihovog zdravlja.

Predlagač je naveo neke od razloga zbog kojih se pristupilo izradi novog zakona. Najpre, razlog su izmene većeg obima i suštinske prirode, te samo donošenjem novog zakona moguće je obezbediti savremen, efikasan i jedinstven pravni okvir za dalji razvoj sistema bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Pozdravljam uvođenje jedinstvenog Registra povrede na radu kao digitalnu bazu. Registar povreda na radu je, dakle, jedinstvena elektronski vođena baza podataka o povredama na radu, a nju će voditi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Tako će se na jednom mestu naći podaci koji se mogu analizirati i eventualno otkriti najbrojniji razlozi koji dovode do povreda i otkriti slabe karike koje treba eliminisati.

Jedna od najvažnijih novina u ovom Zakonu je definisanje i preciziranje obaveza poslodavaca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti, a da je tako dokazuje, nažalost, veliki broj teških povreda, nekih i sa smrtnim ishodom u ovoj delatnosti. Svedoci smo da se ova grana industrije zadnjih godina razvija. Radi se i gradi širom naše zemlje, što je dobro, grade se putevi, grade se fabrike, ustanove kulture, zdravstvene ustanove i drugo i zato moramo zaštiti zdravlje zaposlenih i urediti pravne okvire za poslodavce u ovoj grani industrije.

Problem u primeni važećeg zakona, koji su jedan od najvažnijih razloga za izradu sasvim novog zakona, bio je između ostalog – sprovođenje postupaka procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini, odnosno izrada i donošenja akta o proceni rizika. Šta je u stvari akt o proceni rizika? To je akt koji sadrži opis radnog procesa sa procenom rizika od povrede ili oštećenja zdravlja pri obavljanju svih poslova na radnom mestu, a po mom mišljenju i u radnoj sredini, što je sadržaj jednog od naših amandmana, kao i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru, a u cilju poboljšanja uslova za bezbedan i zdrav rad.

Ovaj akt se zasniva na utvrđivanju opasnosti i štetnosti na svim radnim mestima i u radnoj sredini na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda ili oštećenja zdravlja zaposlenog. Ovde bih sugerisala da u timu, koji uz posedovanje licence izrađuje akt o proceni rizika, mora, pored ostalih stručnih lica, da bude i specijalista medicine rada, jer specijalista medicine rada određuje i posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom, a na šta je dužan poslodavac da se obrati zdravstvenoj ustanovi koja obavlja delatnost medicine rada, što je i utvrđeno članom 54. ovog Zakona.

Malo više ću se baviti ovim članom zakona koji govori o zaštiti zdravlja na radu kojom se bavi jedna preventivna grana medicine, a to je medicina rada. Novim zakonom zamenjena je definicija služba medicine rada za definiciju - zdravstvena ustanova koja obavlja delatnost medicine rada radi usklađivanja sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Kada smo već kod Zakona o zdravstvenoj zaštiti, nadam se da će se dopuniti član 75. ovog zakona u kome treba da stoji da dom zdravlja mora da ima medicinu rada.

Članom 54. ovog zakona o kome raspravljamo definisano je šta je sve obaveza zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada, a to je da se utvrđuju zdravstvene mere za radna mesta, prati i proučava uslove rada i predlaže mere za zaštitu zdravlja zaposlenih u odnosu na rizike na radnom mestu i radnoj sredini, obavlja poslove obuke zaposlenih za pružanje prve pomoći, utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom, utvrđuje i ocenjuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnim mestima sa povećanim rizikom, vrši prethodne periodične, sistematske, ciljane lekarske preglede zaposlenih i izdaje izveštaje o istim na način kojim se ne narušava poverljivost podataka o ličnosti, prati zdravstveno stanje zaposlenih, savetuje poslodavca pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti.

Članom 56. se predviđa da je poslodavac dužan da zaposlenog na radnom mestu sa povećanim rizikom pošalje na prethodni pregled pre zasnivanja radnog odnosa, kao i na periodični lekarski pregled. Iz svega navedenog proizlazi značaj koji ima medicina rada, pa i u ovom zakonu.

Nažalost, sve je manje specijalista ove grane medicine, jer RFZO ne prepoznaje specijalistu medicine rada, pa se većina kolega izjasnilo za izabranog lekara. Na taj način mnogi domovi zdravlja izgubili su ove službe dok su privatne medicine rada u porastu. Mislim da ne smemo dozvoliti da brigu o zdravlju radnog aktivnog stanovništva prepustimo privatnim službama medicine rada.

Podsećanja radi, ranijih godina je svaka fabrika imala po jednu i više fabričkih ambulanti u kojima se pratilo zdravstveno stanje zaposlenih i preduzimale određene mere u dogovoru sa poslodavcem. Navešću jedan primer dobre prakse, a to je saradnja smederevske Železare i Odseka za medicinu rada Doma zdravlja Smederevo.

Moramo imati u vidu da je velika greška da se usluge medicine rada obezbeđuju preko tendera, jer u tom slučaju je onemogućeno da se prati zdravstveno stanje zaposlenog i može se desiti da svake godine neko drugi radi periodične preglede.

Imajući u vidu, a zahvaljujući Vladi Republike Srbije, da je sve veći broj radno aktivnog stanovništva koje je veoma bitno za razvitak zemlje i za društveni proizvod, brigu o njihovom zdravlju treba da obavljaju zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost medicine rada, a koje prepoznaje RFZO.

Koristim priliku i da se zahvalim ministarki zdravlja, prof. dr Danici Grujičić, koja je prepoznala značaj preventivne medicine u koju spada i medicina rada, naravno.

Napominjem da se u razvijenim zemljama bezbednost i zdravlje na radu smatra investicijom, a ne troškom, jer oboleo i povređen radnik, koji je privremeno ili trajno sprečen za rad, je onemogućen da doprinosi i sebi i svojoj porodici i društvu u celini.

Ono što je smisao ovog zakona je eliminisati rizike na radnom mestu ili ih svesti na najmanju moguću meru uz primenu adekvatne zaštite i stvoriti bezbedno mesto za rad. Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedno radno mesto koje će omogućiti zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju, a doprineće i podsticanju ekonomskog rasta, čime će se izvršiti pozitivan uticaj na privredu. Zakon će se primenjivati i u privatnom i u javnom sektoru, u svim delatnostima. Izuzetak je da se neće primenjivati u obavljanju specifične vojne službe u Vojsci Republike Srbije i obavljanju policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja.

Jedan od ideja koju baštini SPS jeste ideja socijalne pravde, a to je ideja da se svako školuje, leči i da radi i pristojno živi od svog rada. da bi čovek mogao da radi i živi pristojno od svog rada, mora da bude zdrav, jer samo tako može doprineti sebi i svojoj porodici i društvu u celini.

U danu za glasanje, što se tiče ovog zakona, poslanička grupa SPS glasaće za ovaj zakon, jer je on stvarno dobar. Podneli smo neke amandmane koji će se, nadam se, uvažiti.

Drugi zakon o kome ću raspravljati kratko je upravljanje otpadom, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Moderan način života razvio je jake konzumerske i potrošačke navike i iznedrio veliki broj materija i sirovina, a samim tim i nove vrste otpada, pre svega ambalažnog za jednokratnu upotrebu i te vrste otpada se razlikuju od onog otpada od pre neku deceniju. Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vodu, vazduh i zemljište, što za posledicu ima zagađenje životne sredine, a samim tim i loš uticaj na zdravlje ljudi. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedno od najvećih problema sa aspekta životne sredine, ne samo u Srbiji, već na globalnom nivou.

Ovaj problem se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije koji pratio progresivni rast ukupne količine svih vrsta otpada. Kao odgovorna i posvećena zaštiti zdravlja ljudi, Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo usvojili su program upravljanja otpadom za period od 2022. do 2031. godine i time započela proces uspostavljanja sistema upravljanja otpadom i njegovo prilagođavanje ciljevima EU.

Otuda i danas na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom kome se pristupilo radi stvaranja što efikasnijeg i potpunijeg sistema upravljanja otpadom i postizanje efikasnije zaštite životne sredine, uz održivi, naravno, privredni razvoj. Imajući u vidu da upravljanje otpadom zahteva velike investicije, a da je Republika Srbija, zahvaljujući odgovornoj politici Vlade Republike Srbije i njenog predsednika, ekonomski stabilna, onda je pravo vreme za donošenje ovog zakona.

Predlogom zakona urediće se pravo i obaveze svih učesnika u oblasti upravljanja otpadom od nadležnih organa Republike Srbije i jedinica lokalnih samouprava, privrednih subjekata i drugih pravnih lica do građana kao pojedinca.

Zakonom je predviđeno i definisano upravljanje otpadom živom i njenim jedinjenjima, uređen je sistem upravljanja građevinskim otpadom i njegova ponovna upotreba u korisne svrhe i da bi se ova vrsta otpada koristila kao sirovina. Definisan je način upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanja otpadnih voda, kao i način upravljanja bio i farmakološkim otpadom.

Moramo znati da je u pitanju dugoročan proces i da se ne može sve preko noći. Pored navedenog, bitno je i da donosioci odluka shvate da je pitanje upravljanja otpadom značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i životne sredine, kao i da se što pre napravi neophodna infrastruktura. Kada se uvede sistem bitno je da ga pravna lica i građani poštuju, jer samo na taj način možemo imati održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas.

Koristim priliku da pohvalim Gradsku upravu grada Smedereva, koji su shvatili važnost ovog problema i uz finansijsku podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine, raspisaće ove godine tender za izgradnju transfer stanice u Smederevu. Na taj način rešiće se i problem otpada u ruralnim sredinama našeg grada.

O ostalim zakonima i sporazumima koji su na dnevnom redu, govoriće moje uvažene kolege.

Glasaćemo za ovaj, kao i za prethodni zakon. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih u ime poslaničke grupe SPS, a na predlog predsednika naše poslaničke grupe, Đorđa Milićevića, koji je opravdano odsutan, uputila nekoliko pitanja ministru zdravlja i Vladi Republike Srbije.

Tužna je činjenica da od opake pandemije Kovid-19 svakodnevno premine veliki broj građana i da pandemija ne jenjava. Naprotiv, menjaju se sojevi koji se brže šire i čija je zaraznost sve veća. Zato je suvišno pitanje da li se treba vakcinisati. Svakako da treba, jer uprkos velikoj zaraznosti kod vakcinisanih je klinička slika blaža. Najveći heroji svakodnevno borbe protiv kovida svakako su kolege lekari i ostali medicinski radnici. Kao lekar znam koliko je bilo teško i opasno po život raditi u crvenoj zoni i lečiti najteže kovid bolesnike. Neki od naših kolega su nažalost izgubili život lečeći druge od kovida. Jeste da nas je na to obavezala Hipokratova zakletva.

Moje prvo pitanje se odnosi upravo na te kolege lekare koji su izgubili život. Jedan od potresnih slučajeva koji je uznemirio Srbiju prethodnih dana jeste smrt mlade dr anesteziologa Ane Čoporde, iz Beograda, koja je uprkos teškoj bolesti nesebično lečila obolele od kovida. U kontekstu ove tužne sudbine doktorke i majke iza koje je ostala beba, ali i sudbina drugih preminulih lekara i medicinskih radnika postavila bih pitanje Vladi – da li se razmišlja da se i ove godine posthumno odlikuju lekari preminuli od kovida, s obzirom da je i prethodne godine predsednik Republike povodom Dana državnosti posthumno odlikovao lekare preminule od kovida?

Takođe bih pitala ministra zdravalja – da li postoji mogućnost da se lekarima i ostalim zaposlenim u zdravstvenom sistemu oboljenje od kovida prizna kao profesionalna bolest? Takođe bih predložila i istovremeno pitala ministra – da li postoji mogućnost da se lekarima obezbedi status službenog lica koji bi im omogućio određenu zaštitu na radnom mestu?

Isto tako, upućujem predlog da se programom Vlade o gradnji stanova pod povlašćenim uslovima i ovakvi stanovi predvide i za zaposlene u zdravstvu, kao što je to urađeno za pripadnike snaga bezbednosti, jer i zdravstveni radnici su heroji ove borbe protiv kovida i na tome smo im svi zahvalni? Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajine i jedinice lokalne samouprave, izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama, izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama utvrđuje se novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnog zakona kojima se utvrđuju plate, naknade plata i drugih primanja u svim delovima javnog sektora, po modelu platnih razreda.

Moja uvažena koleginica i zamenik šefa poslaničke grupe SPS Snežana Paunović navela je koji sve to zaposleni pripadaju javnom sektoru, te se ja neću ponavljati.

Kada smo već kod plata u javnom sektoru, moram podsetiti građane na pomoć države privredi, zaposlenima u zdravstvu, penzionerima i ostalim građanima. Sve je to omogućila fleksibilnost ekonomskog sistema Republike Srbije.

S obzirom na stabilnost ekonomskog sistema, omogućeno je da se u budžetu za 2022. godinu planira povećanje plata u javnom sektoru za 7%, zdravstvu, vojsci i zaposlenima u socijalnim službama za 8%, kao i povećanje penzija.

Kako dolazim iz zdravstvenog sektora koji je podneo najveći teret ove pandemije, pohvalila bih povećanje plata u istom. Da li je to dovoljno? Ne, nije, ali je mnogo, mnogo više nego ranijih godina.

Isto tako, iskoristila bih priliku i pitala Vladu da li se razmišlja da se i zaposlenima u zdravstvenom sektoru omogući kupovina stanova po povoljnim uslovima, kao i da im se da status službenih lica?

Vratiću se na zakon. Država je najveći poslodavac i zato je veoma važan ovaj set zakona o kojima danas raspravljamo.

Isto tako, ako hoćemo najkvalitetnije kadrove i stručne ljude u državnoj, pokrajinskog i lokalnoj administraciji, prave ljude na pravim mestima, onda nam je jako bitan i potreban pravedan način vrednovanja njihovog rada.

Razlog za donošenje zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru je potreba da se utvrdi novi rok za početak primene sistemskog zakona, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknada plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Sistemski zakon je usvojen 2015. godine. Kako je u proteklih šest godina došlo do promene fiskalne politike i kroz proces fiskalne i ekonomske konsolidacije, stvoreni su uslovi za rast plata u javnom sektoru, kao i nagrađivanje prema rezultatima rada. To je dodatni razlog za sprovođenje dodatnih analiza, a kako stoji u obrazloženju, jedan od razloga za sporiju reformu platnog sistema. Jedan od tehnoloških razloga je postojeći informacioni sistem za obračun plata, koji zbog ograničenih performansi nema kapacitete za sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize primenjivosti novog modela obračuna plata.

Implementacija centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru omogućiće obračun zarada kroz sistem sa automatskom obradom podataka uz precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta namenjenog zaradama zaposlenih u javnom sektoru. Objedinjavanje svih podataka predstavljaće kvalitetniju osnovu za projekciju novog platnog sistema, odnosno obračun plata po modelu platnih razreda za sve delove javnog sektora.

Ovaj informacioni sistem sadržaće u sebi podatke o platama i elementima plata preko 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, obračunske podatke o njihovom prisustvu na radu i zaradama, kao i veliki broj operativnih budžetskih podataka Republike Srbije.

Potpuna implementacija sistema za obračun plata u javnom sektoru planirana je da se sprovede do 2024. godine i zato se predlaže odlaganje stupanja na snagu zakona i reforme plata do 2025. godine kako bi se ovaj zakon uredio temeljito, sveobuhvatno i odgovorno.

Ovim zakonom dobiće se popis, tačnije katalog svih radnih mesta u javnom sektoru, njihovo vrednovanje i dodeljivanje iste osnovne plate za svako radno mesto iste vrednosti. Na taj način uvešće se red u javnu upravu da se ne bi dešavalo, uz uvažavanje svakog radnog mesta, da u nekim javnim službama kafe kuvarica ili vozač imaju veću platu od lekara. Tako bi bila ispravljena dugogodišnja nepravda kod obavljanja istih ili sličnih poslova koje prati velika razlika u platama.

To bi značilo da se jednim zakonskim aktom regulišu primanja svih državnih službenika i nameštenika, čistačica, direktora javnih agencija, nosilaca sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, kao i svih drugih zaposlenih u ovom sektoru. Ukratko, poslovi bi se nalazili u tzv. katalogu radnih mesta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da bi se u svakom trenutku pratili koeficijenti za sve zaposlene na svim nivoima vlasti.

Primera radi, službenici koji rade na istim poslovima u bilo kom delu javnog sektora i na svim nivoima vlasti imali bi istu polaznu platu. Zakon predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.

Da zaključim. S obzirom da je Republika Srbija postala ekonomski stabilna zemlja, došlo je vreme da se posvetimo socijalno pravednijem sistemu raspodele plata u javnom sektoru koji mora biti stručan, funkcionalan i sposoban da nosi realizaciju razvojnih i drugih sektorskih politika.

Kako je SPS socijalno odgovorna partija u danu za glasanje podržaćemo ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja podsetiću vas na reči predsednice Vlade Republike Srbije, koja je još u svom ekspozeu izjavila da je zaštita životne sredine jedan od najvažnijih prioriteta Vlade i da se intenzivno radi na planiranju i investicijama u ovaj sektor, kao i da su teme poput kvaliteta vazduha, zaštite vode i zemljišta od zagađenja postale nezaobilazne teme na putu daljeg razvoja naše države.

U prilog tome govori i činjenica da smo samo u ovom sazivu usvojili veliki broj zakona iz oblasti zaštite životne sredine, kao i povećanje budžeta, kao što ste i vi sami rekli, za 2022. godinu koja izdvaja finansije u iznosu od skoro duplom od prošlogodišnjeg budžeta.

Kada govorimo o zakonodavnom okviru i strateškim ciljevima, važno je reći da sam tekst Ustava Republike Srbije predviđa pravo na zdravu životnu sredinu, kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina.

Danas, kada je postignuta ekonomska stabilnost, možemo u većoj meri da se posvetimo pitanjima zaštite životne sredine i ekološkoj održivosti naše zemlje, kao i borbi protiv klimatskih promena. Poslednji je čas da pobedimo u trci s vremenom, da bi buduće generacije imale zdraviju životnu sredinu.

Da je Srbija ozbiljno shvatila problem zaštite životne sredine i klimatskih promena, govori u prilog i prisustvo i obraćanje našeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu. U okviru ove konferencije održan je i interparlamentarni skup o klimatskim promenama, na kome je učestvovao i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, koji je ovom prilikom između ostalog izjavio da parlament ima veoma važnu ulogu i u skladu sa tim svako od nas narodnih poslanika trebalo bi da se aktivno uključi i da da svoj doprinos.

Predsednik Narodne skupštine je izjavio da je Srbija mala zemlja i nije među najvećim zagađivačima, ali već dugo učestvuje u globalnom naporu da se zaustavi štetno delovanje čoveka na našu okolinu i spremna je da se prilagodi odlukama koje se donose na svetskom nivou, pre svega o obnovljivim izvorima energije i smanjenju štetnih emisija.

Naša Vlada i resorno ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine posvećeni su zaštiti zdravlja stanovništva i razvoju sektorskih politika i u tome se nalazi na pravom putu, putu stvaranja moderne, ekonomski stabilne i zdrave Srbije. I sve dok je tako, SPS će podržavati takvu politiku.

Dokaz da idemo u dobrom smeru je i Izveštaj Evropske komisije za 2021. godinu, koja govori da je Srbija ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u oblasti životne sredine i klimatskih promena. Uopšteno gledano, Srbija je ostvarila izuzetan napredak tokom izveštajnog perioda, uglavnom usvajanjem seta zakona, intenziviranju rada na sprovođenju i primeni pravnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, a sve to, istakla bih, uprkos pandemiji koja je usporila funkcionisanje i mnogo razvijenih zemalja od Srbije.

Na globalnom nivou ekološka politika se sprovodi kroz koncept zelene odnosno cirkularne ekonomije. Koncept "Zelene ekonomije" ima za cilj da obezbedi dalji razvoj ljudskog društva, zaštitu zdravlja ljudi i socijalne jednakosti, a da se istovremeno smanje ekološki rizici na najmanju moguću meru. Ekološka odbrana je multidisciplinarna i treba da predstavlja obavezu svih nas, kako institucija, tako i svih članova društva.

Održivi razvoj je dugoročni koncept koji podrazumeva stalni ekonomski rast, obezbeđuje smanjenje siromaštva, pravedniju raspodelu bogatstva, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života, uz smanjenje nivoa zagađenja i sprečavanje budućih.

S obzirom da se na navedenim postulatima zasniva i politika partije kojoj ja pripadam - Socijalistička partija Srbije, socijalisti su veoma posvećeni temi održivog razvoja.

Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine sadrži izmene tri važna člana važećeg zakona. Zakon uređuje vrste aktivnosti postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, sadržaj zahteva i dokumentaciju koja se predaje uz zahtev, uslove koji se utvrđuju dozvolom, nadzor, kazne i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

Integrisane dozvole obezbeđuju sveobuhvatnu zaštitu vazduha, vode i zemljišta od zagađenja, prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. One obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima zaštite životne sredine i time spreče štetan efekat na nju, kao i na zdravlje ljudi. Jednom rečju, integrisanom dozvolom operateri dokazuju da su primenili sve neophodne mere i da su se usaglasili sa neophodnim standardima.

Najvažnije promene koje se odnose na izmenu zakona odnose se na postojanje potrebe da se produži rok za izdavanje dozvola koji je važećim zakonom bio do 31. decembra 2020. godine.

Predloženim izmenama važećeg zakona rok se pomera do 31. decembra 2024. godine imajući u vidu da je u predlogu pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 i određen datum 1. januar 2025. godine.

Produženje roka je neophodno kako operateri ne bi snosili nepotrebne troškove, a državna uprava obezbedila administrativne i stručne kapaciteta za obradu zahteva za izdavanje integrisanih dozvola kako na državnom, tako i na lokalnom nivou.

Jedan od razloga za odlaganje roka je i pandemija koja je zaustavila i usporila mnoge društvene procese, ne samo kod nas, već na globalnom nivou.

Naglasiću da i mnoge razvijenije zemlje sa mnogo boljim administrativnim kapacitetima prosečno izdaju tri do četiri dozvole godišnje, što ukazuje na to da je obrada zahteva za dozvole izuzetno zahtevan, složen i stručan posao.

Zakonom je propisano da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanje aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup. Ministarstvo za zaštitu životne sredine uradilo je listo postojećih postrojenja koje su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu.

Na osnovu ove liste u Republici Srbiji postoji 227 postojećih postrojenja od kojih 28 pripadaju javnom sektoru, a 199 postrojenja privatnom sektoru.

Drugi razlog koji opravdava donošenje ovog zakona je usklađivanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o inspekcijskom nadzoru i drugim pravnim aktima, kao i vreme koje je neophodno da se obave pripreme za jačanje kapaciteta, edukaciju kadrova koja će se vršiti kroz realizaciju SIDA projekta „Zelena tranzicija i implementacija direktiva u industrijskim emisijama“.

Sve izdate dozvole podložne su reviziji najviše dva puta u toku važenja iste. Predlog zakona sadrži i određene terminološke promene, kao na primer da se za nova postrojenja prikaže saglasnost na odgovarajući dokument iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa umesto saglasnosti na procenu opasnosti od udesa, a za postojeća postrojenja umesto procene opasnosti od udesa novi termin - saglasnost na odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa propisima kojima se reguliše zaštita od velikog hemijskog udesa.

Da bi se sadašnje stanje popravilo i sprečile nepopravljive greške koje ugrožavaju zdravlje građana, moramo se svi udružiti i pridržavati pravila ponašanja, propisa i zakona koje nameće sadašnja situacija.

Primena ovog zakona staviće javni interes iznad privatnog i doprineti zdravijoj životnoj sredini za sve građane, kao i očuvanje staništa ekosistema i vrsta i održavanja prirodnih ekoloških procesa koji mogu biti ugroženi emisijama iz industrijskih izvora.

Da bismo sačuvali i zaštitili našu životnu sredinu moramo biti mudru, dalekovidi i da svako od nas da svoj lični primer i doprinos.

Naravno, ne možemo da očekujemo da se problemi u vezi sa zaštitom životne sredine reše preko noći, jer su isti gomilani godinama. Pored toga, za njihovo rešavanje neophodne su i velike investicije, ali smo mi na dobrom putu. Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje da podrži Predlog ovog zakona.

Na samom kraju, spomenuću da mi je kao građanki Smedereva veoma drago kada sam pročitala na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine da je kineska kompanija „Hribis grup“ u Smederevu podnela zahtev za izdavanje integrisane dozvole, što je znak da brine ne samo o platama 5.000 zaposlenih, već i o zdravlju Smederevaca i zaštiti naše životne okoline.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o još jednom značajnom zakonu iz oblasti zaštite životne sredine. To je novi Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, kojim se zamenjuje važeći Zakon, donet 2009. godine.

Ovaj Predlog zakona je još jedna potvrda evropskog puta Srbije u oblasti zaštite životne sredine, a to potvrđuje gotovo dvogodišnji ekspertski rad na Predlogu zakona, koji je započet odmah nakon utvrđivanja pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Sve to govori o posvećenosti naše Vlade i resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine, da brinu o zaštiti zdravlja stanovništva i razvoju sektorskih politika održivog razvoja.

Na globalnom nivou, ekološka politika se sprovodi kroz koncept zelene odnosno cirkularne ekonomije, koja ima za cilj da obezbedi dalji razvoj ljudskog društva, uz prioritetnu brigu o očuvanju prirodnih resursa i zaštitu prirode, čiji smo mi deo kao ljudska zajednica.

Nažalost, sam čovek je najozbiljniji faktor ruiniranja planete, ali i sopstvenog zdravlja. Neophodnost zaštite prirode i prirodnih resursa i potrebu afirmacije održivog razvoja planete prepoznale su najpre razvijene zemlje, koje su usled intenzivnog razvoja i neograničenog korišćenja prirodnih resursa i energije i same postale veliki zagađivači životne sredine.

Odatle su koreni novog razvojnog koncepta tzv. zelene ekonomije, koja od druge polovine 20. veka predstavlja jedan od ključnih instrumenata za postizanje održivog razvoja.

Zemlje koje su krenule putem ka inkluzivnoj zelenoj ekonomiji srodnim strategijama, pretvaraju svoju ekonomiju u pokretače održivosti i biće jedino spremne da se uhvate u koštac sa glavnim razvojnim izazovima 21. veka.

Neophodnost usklađivanja razvoja društva sa mogućnostima naše planete UN su verifikovale kroz milenijumsku deklaraciju UN, kojem su formulisani milenijumski ciljevi, a jedan od osam ciljeva jeste i obezbeđenje ekološke održivosti.

Kada je upitanju naše pristupanje EU, te ekološke ciljeve ostvarujemo upravo kroz pregovaračko Poglavlje 27. i u tom pogledu Republika Srbija veoma posvećeno radi kako u sferi formulisanja adekvatnog zakonodavnog okvira, tako i u sferi izvršavanja ekološke politike.

Naša zelena agenda realizuje se kako domaćim budžetskih sredstvima, tako i sredstvima predpristupnih fondova EU, što znači da je EU stalo da i države koje nisu članice ove zajednice formulišu svoje zelene politike i sprovode projekte zelene ekonomije, jer održivi razvoj jeste globalni cilj, a za velike zagađivače najčešće ne postoje granice.

Ovaj uvod sam napravila upravo zbog globalnog značaja teme o kojoj ćemo danas govoriti, a to je urbana buka i kako zaštiti zdravlje stanovništva i životnu sredinu od buke kao jednog od opasnih faktora rizika po zdravlje stanovništva i po naše životno okruženje.

Buka u životnoj sredini se veoma često ne doživljava kao ozbiljan faktor negativnog uticaja na zdravlje i kao uzročnih mnogih bolesti, od kojih su mnogi i sa trajnim posledicama.

Neko je jednom rekao – šta je to svuda oko nas bez boje, mirisa i ukusa, a nije vazduh? Odgovor na to je buka. Po definiciji, buka je ukratko svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Govorimo o buci u životnoj sredini koju nazivamo još i komunalnom ili urbanom bukom, a njoj smo izloženi svakodnevno, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru.

Sve je brži tempo života u velikim urbanim sredinama, pri čemu nove tehnologije i drugi proizvodi naučno-tehnološke revolucije sa jedne strane olakšavaju život ljudi, a sa druge strane predstavljaju mnogostruki izvor buke u životnoj sredini. Buka time postaje važan urbani problem, što naravno ne znači da buke nema i u malim i ruralnim sredinama gde je dovoljno da imate neku strugaru, neki silos ili nešto drugo.

Po definiciji buku u životnoj sredini, na koju se i odnosi predlog zakona o kome danas govorimo, čine svi oni zvukovi koji potiču od saobraćaja i prevoznih sredstava, od rada teških građevinskih mašina, buke sa velikih manifestacija. Mada, iskustvo pokazuje da se najčešće reaguje na buku iz ugostiteljskih objekata. Buku proizvode i drugi izvori, ali se ovim zakonom ne tretira buka u radnoj sredini.

Ono što je naučno potvrđeno i globalno verifikovano jeste da je buka veliki uzročnih oboljevanja ljudi i zagađivača životne sredine. Iz tih razloga Svetska zdravstvena organizacija je svrstala buku u grupu zagađivača životne sredine. Konstatovano je da se buka ubraja među fizičke agense štetne po zdravlje ljudi.

Dugo se smatralo da je neželjeno dejstvo buke ograničeno samo na oštećenje organa sluha. Međutim, opsežnim ispitivanjem uticaja buke na čoveka došlo se do zabrinjavajućih podataka da buka može dovesti do različitih fizičkih i psihičkih smetnji, te da je njen uticaj na zdravlje ljudi mnogo složeniji i razorniji.

Naime, buka ima dvojake efekte na ljudsko zdravlje, a to su auditivni i ne auditivni. Auditivni predstavljaju oštećenje sluha od blagog do gotovo trajnog gubitka sluha koje je neizlečivo oboljenje sa trajnim invaliditetom. Ne auditivni efekti su fiziološke reakcije na stres izazvane bukom. Većina efekata je akutna i prolazna, što zavisi od kontinuiteta vremena trajanja i jačine buke, ali mogu postati i hronični.

Ovi efektni se odražavaju na kardio-vaskularni sistem, utiču na krvni pritisak pre svega, na imunološki status, na rad žlezdi sa unutrašnjim lučenje, metaboličke procese, na nervni sistem, jer prekomerna buka može uzrokovati nesanicu, napetost, depresiju, pa i agresivno ponašanje naročito kod buke jačine iznad 80 decibela.

Izloženost buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog rada, u frekvenciji disanja i čini san nekvalitetnim, što daje osećaj umora, nervoze, promene raspoloženja, a to se sve odražava na kvalitet života i utiče na pad radne sposobnosti.

Neka istraživanja su pokazala da … i takozvane otpadne vibracije čine čak 60% zagađivača svih vrsta. Takođe, alarmantna je i činjenica da buka koju struka naziva i tihim ubicom utiče negativno i na zdravlje dece. Upravo uticaj na žlezde sa unutrašnjim lučenjem daje negativne efekte na hormonski status, pa može biti inspirator i dijabetesa i ostalih hormonalnih poremećaja kod dece.

Takođe, niz naučnih studija dokazala je visoku učestalost psiholoških subjektivnih smetnji kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom buke u životnoj srediti. Pokazalo se da se stanovnici ovih sredina značajno češće žale na osećanje izrazitog umora, glavobolje, nervozu stomaka, nego što je to slučaj sa stanovnicima kontrolnog naselja sa normalnim nivoom buke.

Pošto se jačina buke meri decibelima, najbolja akustična sredina za čoveka je normalan razgovor koji se kreće od 40 do 50 decibela.

Za dobar san jačina buke ne bi trebala da prelazi 30 decibela, što je u urbanim sredinama, naročito u velikim gradovima gotovo nedostižno.

Drugi stepen jačine buke koji utiče na čoveka je jačina od 60 do 80 decibela, a koja izaziva poremećaj u radi vegetativnog nervnog sistema i izaziva određene psihičke reakcije.

Treći stepen jačina buke je od 90 do 110 decibela, koja je nažalost zaslužna za slabljenje sluha, a to je prvenstveno buka u diskotekama.

Kao i za mnoga druga neauditivna oboljenja koja sam već navela, naravno, sve ove posledice po zdravlje zavise od uzrasta, odnosno starosti, pratećih hroničnih bolesti i pola. Naime, najosetljivija grupacija na buku su deca uzrasta do šest godina, i osobe starije od 65 godina, a što se pola tiče žene su osetljivije na buku od muškaraca.

Kada se imaju u vidu sve navedene posledice uticaja buke na zdravlje stanovništva, onda je jasno da je potrebno imati i adekvatan zakonski okvir za suprotstavljanje ovom zagađivaču životne sredine i ozbiljnom uzročniku oboljevanja stanovništva.

Ovim Predlogom novog zakona naše zakonodavstvo u ovoj oblasti se potpuno usklađuje sa direktivnom Evropske unije, što je i osnovni cilj donošenja novog zakona.

Predlogom zakona je definisano šta je buka u životnoj sredini, razgraničena je buka u životnoj sredini od srodnih obistina, na primer buka u radnoj sredini koja je regulisana Zakonom o zaštiti i zdravlju na radu, zatim proširena je lista izvora buka, propisane su mere i uslovi zaštite od buke, kao i nadzori sankcionisanja emitera buke, odnosno izvora.

Ono što je novina u odnosu na važeći zakon jeste prenos ovlašćenja za merenje buke i kontrolu buke u ugostiteljskim objektima na komunalnu miliciju.

Ovde bih skrenula pažnju da komunalna milicija nije formirana u mnogim malim opštinama, tako da bi trebalo ostaviti ovlašćenje inspektorima zaštite životne sredine da mere i kontrolišu buku u ugostiteljskim objektima.

Takođe, kod prenosa ovog ovlašćenja komunalnoj miliciji treba imati u vidu i kadrovsku opremljenost komunalne milicije. Čini mi se da su oni za sad uskraćeni za stručnu dimenziju, odnosno da u njihovim redovima nema inženjera zaštite životne sredine, a ovu struku treba adekvatno promovisati kao struku za 21. vek, bez koje se stručni odnos prema svim zagađivačima životne sredine ne može ni zamisliti. Sve države članice Ujedinjenih nacija će morati da se bave realizacijom ovih milenijumskih ciljeva.

Predložena rešenja predviđaju mere zaštite od buke koje se odnose na oblasti planiranje i izgradnje, kao i zvučnu zaštitu, akustično zoniranje, izradu strateških karata buke u životnoj sredini, merenje nivoa buke i druge.

Uvođenjem akustičnog zoniranja u maticu prostornog i urbanističkog planiranja vrši se sistemska integracija zaštita od buke u proces planiranja.

Takođe, organ jedinice lokalne samouprave u kojoj je zaposlen komunalni milicioner mora da poseduje akreditaciju u skladu sa posebnim zakonom kako bi se merenje buke iz ugostiteljskih objekata vršilo u skladu sa određenim standardima. Uređaji kojima se vrši merenje, odnosno fonometar, kalibrator zvuka moraju da budu etalonirani. Etaloniranje je ključni postupak u ostvarivanju sledivosti merenja i određuju pouzdanost i kvalitet rezultata merenja.

U Republici Srbiji postoji više laboratorija koje su akreditovane da mogu da vrše etaloniranje u skladu sa standardima.

Rešenja predložena u zakonu trebalo bi da pozitivno utiču na građane i životnu sredinu.

Ono što je u sprovođenju zakona važno jeste da se ne smeju zanemariti svi drugi oblici urbane buke na račun buke u ugostiteljskim objektima.

Kao lekar, u prvi plan stavljam zdravlje, odnosno njegovo oštećenje kao štetnu posledicu izloženosti buci, a najugroženije je zdravlje najvitalnijeg dela naše populacije, a to su deca i to najmlađeg uzrasta.

Ne treba zaboraviti da ta naša deca, koja su izložena buci od malena, treba sutra da postanu odrasli i zdravi ljudi kojima ćemo u nasleđe ostaviti svoju zemlju.

Buku u životnoj sredini možemo smanjiti jedino integralnim pristupom, prevencijom koja uvek daje najbolje rezultate, a Robert Koh je jednom rekao, citiraću: „Jednog dana čovečanstvo će se boriti sa bukom kao sa kolerom i štetočinama“. Mislim da je to vreme došlo i treba se izboriti sa njim.

S obzirom da je meni kao zdravstvenom radniku, kao i partiji kojoj pripadam, Socijalističkoj partiji Srbije, izuzetno važna nacija Srbije, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona.

Još nešto bih dodala, jer pohvale nikad dosta. Ja bih vas pohvalila, gospođo ministarka, za ono što je urađeno, jer smo mi kao Zelena poslanička grupa obilazili Zlatiborski okrug. Bila je to jedna tematska poseta i zaista sam oduševljena rešenjem otpadne deponije Stanjevine kod Prijepolja. Ono je stvarno divno rešenje i primer kako treba raditi, da se zajednički radi, jer treba sačuvati onu našu divnu prirodu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, na početku svog izlaganja napomenuću da sam kao jedna od koordinatorki Zelene poslaničke grupe koja se bavi temom ekologije i zaštite životne sredine, veoma zadovoljna onim što sam čula u izlaganju premijerke Vlade Republike Srbije na kineskom globalnom eko forumu Guejang 2021.

Naime, ovaj eko forum se organizuje od 2009. godine, i jedini je forum na visokom nivou na temu ekologije i zaštite životne sredine koji se organizuje u Kini. Naime, predsednica Vlade je izjavila da se Vlada Republike Srbije okreće ka zaštiti životne sredine i ekološkoj održivosti i da narednih godina biće većih investicionih ulaganja i finansiranja u očuvanju životne sredine i cirkularne ekonomije. Istakla je i to da je Republika Srbija jedina u regionu koja je uradila mapu puta za cirkularnu ekonomiju sa glavnim ciljem da građani Republike Srbije imaju kvalitetan život u klimatski otpornoj sredini.

Priroda Srbije odlikuje se visokom raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta i predstavlja značajan deo bogatstva i raznovrsnosti evropske prirodne baštine. Njeni najreprezentativniji, najočuvaniji delovi stavljaju se pod zakonsku zaštitu. Začeci zakonske zaštite prirode u Srbiji sežu daleko u prošlost, a prvi propisi kojima se čuva i štiti priroda, čuvaju prirodni resursi, datira još iz 14. veka.

Prvo područje koje je zaštićeno na teritoriji današnje Srbije bila je Obedska bara, stavljena pod zaštitu 1874. godine. Površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi 7,66% teritorije Srbije i kao takva pripada jednom od najznačajnijih Centara biodiverziteta u Evropi sa brojnim specifičnostima ekosistema.

Republika Srbija poseduje bogat genofit, genofond divljih i gajenih biljnih i životinjskih vrsta i varijeteta koji predstavljaju nezamenljive resurse za razvoj mnogih privrednih grana, pre svega poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, turzima i drugo.

Prostornim planom Republike Srbije površina zaštićenih područja koja je planirana za zaštitu do 2021. godine je oko 12%. Iz navedenih podataka zaključujem da kako su naši preci u dalekoj prošlosti razmišljali o zaštiti prirode, tako smo i mi u obavezi da našim potomcima ostavimo u amanet očuvanu i zaštićenu prirodu i njena dobra kako bi rasli u zdravoj životnoj sredini.

Zaštita prirode predstavlja niz mera i aktivnosti sa ciljem da se prirodni ekosistemi u najvećoj mogućoj meri zaštite od najčešće negativnog uticaja čovekovog delovanja izazvanog društvenim razvojem. Čovek svojim aktivnostima svesno ili nesvesno menja prirodno okruženje i to tako što narušava prirodnu okolinu.

Sa druge strane moramo biti svesni činjenice da je priroda, ne samo u Republici Srbiji, već i u celom svetu pod velikim pritiskom različitih faktora koji ugrožavaju i mnoge biološke vrste u manjem ili većem stepenu na pragu nestajanja ili su neke već nestale. Zaštita prirode u Republici Srbiji uređena je Zakonom o zaštiti prirode koji uređuje očuvanje prirode, biološke, geološke i predeone raznovrsnosti kao dela životne sredine.

Nacionalni parkovi, rezervati, spomenici prirode, predeli izuzetnih odlika i parkovi prirode predstavljaju očuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti zbog kojih imaju trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni i zdravstveno-rekreativni značaj.

Razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode je pre svega potreba da se otklone određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg zakona, zatim obaveza usklađivanja sa odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, kao i usklađivanje sa Zakonom i inspekcijskom nadzoru.

Važno je napomenuti i proces uspostavljanja ekološke mreže Republike Srbije, odnosno ekološke mreže Evropske Unije – „Natura 2000“, koja definiše očuvanje prirodnih staništa i divljih biljnih i životinjskih vrsta i očuvanju divljih ptica.

Još jedan, po mom mišljenju, možda najvažniji razlog za predložene izmene, odnosi se na izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. S obzirom na to da smo nedavno usvojili Zakon o obnovljivim izvorima energije kojim je zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, ovim izmenama se postižu usaglašavanje zakonskih propisa Republike Srbije.

U Srbiji se oko 10,4% sveukupnog energetskog potencijala nalazi na područjima na kojima se mogu graditi hidroelektrane. Podaci katastra malih hidroelektrana iz 1987. godine često ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu i ne bi ih trebalo striktno primenjivati u današnjim uslovima bez tehno-ekonomske i posebno ekološke evaluacije rešenja i saglasno optimalnom korišćenju raspoloživog potencijala vodotoka.

Male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana u proglašenim zaštićenim područjima.

Mnogi stručnjaci napominju da je simbolična korist malih hidroelektrana za energetski sektor, ali je zato ogromna ekološka šteta po životnu sredinu. Ovim predlogom zakona determiniše se biološki minimum, odnosno ekološko održiv protok koji bi trebalo da obezbedi opstanak vodenih ekosistema. Detaljan monitoring ovih ekosistema pre izrade projektne dokumentacije nije obavljen ni za jednu malu hidroelektranu u Republici Srbiji.

Ovim izmenama i dopunama zakona jednom rečju propisane su nadležnosti i procedure u postupku izgradnje malih hidroelektrana, izdavanje vodnih uslova, saglasnosti i dozvola.

Predložene izmene i dopune jasno definišu da je izgradnja malih hidroelektrana zabranjena u prvom režimu zaštite, odnosno da je u drugom i trećem režimu zaštite moguće, a Vlada Republike Srbije ima ovlašćenja da bliže propiše režime zaštite, postupak i način njihovog određivanja, kao i objekte, radove i aktivnosti koji su zabranjeni ili ograničeni.

Oblast održivog korišćenja zaštićenih područja regulišu i drugi zakoni iz nadležnosti više ministarstava. To su poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, energetike, građevinarstva i saobraćaja, rudarstva i energetike. Na ovaj način se najvredniji delovi Republike Srbije stavljaju pod zaštitu radi očuvanja prirodnih aktivnosti koje već postoje na određenim područjima, što i predstavlja sistem održivog razvoja, odnosno usklađenost ekonomskog i društvenog razvoja sa jedne strane i zaštite prirode sa druge strane.

Iz svega navedenog sledi da koncept izgradnje malih hidroelektrana narušava i ugrožava sistem zaštite životne sredine, očuvanje biodiverziteta i stabilnost ekosistema brdsko-planinskih područja. Problemi koji su uočeni izgradnjom istih, prema zahtevima javnosti zahtevaju hitno preispitivanje izdatih akata, kao i procedura koja za krajnji cilj imaju izgradnju malih hidroelektrana, zabranu izgradnje novih, pa čak i zabranu rada postojećih.

Posebno bih naglasila nužnost što hitnije zabrane izgradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima Republike Srbije, jer se time narušava, kako životna sredina zaštićenog područja, tako i tradicionalni način života lokalnog stanovništva. Takođe, treba imati u vidu i negativne uticaje privrednih aktivnosti na ukupno stanje biodiverziteta, ekološki značajna staništa, prirodne retkosti, kao i ugrožene vrste i predelu zaštićenim područjima.

Moramo biti svesni činjenice da zaštita prirode može da se ostvari samo uz multisektorsku saradnju u ovoj oblasti i ugradnju sektorske politike razvoja. Izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima obezbediće da ono što je zaštićeno bude i sačuvano ili izlečeno na pravi i održiv način u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Očuvanjem prirode podstiču se druge delatnosti, kao što su rekreacija, turizam, naučne i obrazovne aktivnosti, ekonomsko jačanje lokalnih zajednica putem tradicionalne proizvodnje i usluga i takođe treba primeniti druge obnovljive izvore energije koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu.

Edukacija i podizanje svesti kod mlađih naraštaja o važnosti sveukupne zaštite životne sredine veoma je važno za očuvanje prirodnih dobara. Ako mi danas ne zaštitimo životnu sredinu budućnost novih generacija i onih koje tek dolaze, biće pod znakom pitanja. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za kvalitetan i zdrav život stanovništva.

Zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, porodica je najvažnija osnovna ćelija svakog društva koja ima ne samo reproduktivnu i privrednu ulogu, već i značajno vaspitnu, psihološku i socijalnu. U njoj se čovek formira kao ličnost. Nažalost, i sami ste rekli, uvaženi ministre, da je porodica izgubila svoj značaj i zato je trebamo osnažiti.

Svaka država koja vodi računa o svojoj osnovnoj ćeliji može da napreduje, jer zdrava porodica može da doprinese i ekonomskom i bilo kom drugom aspektu društva, uostalom, svako od nas crpi energiju i zdrave porodice za svoje životne i profesionalne uspehe.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključuje i demografske potrebe kao instrument populacione politike.

Jedan od najvažnijih faktora demografskih kretanja je pad nataliteta i ovaj problem se može preduprediti i ublažiti pomoću dobre populacione politike.

Kao što rekoh, ovaj Predlog zakona predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike i s obzirom da pripadam partiji koja u centru svoje politike neguje socijalnu pravdu poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, Zakon o finansijskoj podršci porodice sa decom zasnovan je na pravu i na dužnosti roditelja, da podižu i vaspitavaju decu, pravo deteta na uslove života koje mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezu i želju države da podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Ovim zakonom stupila je na snagu jedna od najvažnijih stimulativnih mera za populacionu politiku u Republici Srbiji. Odredbe ovog Predloga zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece, daju podsticaj za rađanje i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.

Polazeći od činjenice da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom koji se primenjuje od 1. jula 2018. godine, … u ovoj oblasti, te sa početkom njegove primene vršena je i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja do nekih zakonskih odredbi.

Pored toga, razmatrani su i predlozi, sugestije građana i udruženja koja se bave porodicom i decom.

Da bi se sve to postiglo, tj. da zakon bude bolji neophodno je ostvarivanje više posebnih ciljeva, ublažavanje ekonomske cene roditeljstva, usklađivanje rada i roditeljstva, promocija reproduktivnog zdravlja, adolescenata, borba protiv neplodnosti i podsticanju lokalnih samouprava na rešavanju ove vrste problema.

Kada smo već kod lokalnih samouprava, podsetiću vas da je najpre kabinet ministra bez portfelja zadužen za demografiju, na čijem je čelu bila profesorka dr. Slavica Đukić Dejanović, započela projekat podrške lokalnim samoupravama za sprovođenje mera populacione politike i ta aktivnost je naišla na veliko odobravanje na terenu.

Takođe bih istakla da je dobro što je, polazeći od prethodnog iskustva, Vlada Republike Srbije u januaru mesecu 2020. godine donela Uredbu o utvrđivanju programa podrške sprovođenja mera populacione politike u Republici Srbiji na osnovu koje je kabinet ministra bez portfelja zadužen za demografiju i populacionu politiku, raspisao javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama za sufinansiranje tih mera.

Takođe, podsećanja radi, Republički fond za zdravstvenog osiguranja je od 15.6.2020. godine omogućio šira prava osiguranim licima, tj. ženama u vezi sa postupcima lečenja neplodnosti, postupcima biološki potpomognute veštačke oplodnje, odnosno osiguranim licima, tj. ženama data je mogućnost na neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje na teret sredstva RFZO-a radi dobijanja prvog deteta, kao i pomeranje starosne granice sa 42 godine na 43 godine života starosti.

Podsetiću i na usvojenu Strategiju podsticaja rađanja 2018. godine. Sve su to mere koje Vlada Republike Srbije preduzima kako bi se prevazišao ovaj problem koji je problem opstanka cele nacije.

Najvažnije izmene Predloga zakona odnose se, pre svega, na odredbu u kojem mesečni iznos naknade zarade porodilja, odnosno plate za vreme porodiljskog odsustva ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan počeka ostvarivanja ovih prava.

Zatim, stalne naknade po osnovu rođenja, nege deteta i posebne nege deteta, može ostvariti i majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik.

Predlogom zakona unapređena je i podrška roditeljima koji imaju bolesno dete, pa je tako brisana odredba kojom nije bilo moguće istovremeno korišćenje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i pomoćnog dodatka za pomoć i negu koju dete ima na osnovu invaliditeta.

Na kraju da zaključim da svi zajedno moramo nastaviti da radimo na sprovođenju Nacionalnog programa za očuvanje i unapređenje reproduktivnog zdravlja, Strategije podsticanja rađanja i, naravno, Nacionalne strategije za mlade i mlade bračne parove kako na njihovom zapošljavanju, tako i rešavanju stambenih problema po povoljnim uslovima, da podstaknemo mlade da se školuju, da mogu da žive od svog rada i da šire svoje porodice. Tačnije rečeno, sve ono za šta se uvek zalagala i zalagaće se SPS i ponoviću, zato će poslanička grupa SPS i glasati za ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, za svako socijalno pravedno društvo pitanje penzijskog sistema spada u red ključnih društvenih pitanja, jer se odnosi na veoma osetljivu i brojnu grupaciju građana, a to su penzioneri.

Odnosom prema našim najstarijim građanima, koji su proveli čitav svoj radni vek dajući doprinos razvoju naše zemlje, mi kao društvo merimo humanost na delu. Zato i zakonski okvir kojim se regulišu pitanja penzija mora imati i tu humanu i socijalno odgovornu komponentu. Taj odnos je u suštini kao odnos predaka i potomaka, u najboljem smislu reči. Treba im omogućiti dostojanstven život u takozvanom trećem dobu.

Naš penzijski sistem se menjao u zavisnosti od karaktera političkog sistema u kome smo živeli. Kao socijalista ne mogu da ne pomenem doba socijalizma, kada su naši penzioneri mogli komotno da žive od svojih penzija, imali su besplatno lečenje, a mogli su i besplatno da koriste odmor i lečenje u svim banjama. Naravno, vremena su danas druga, danas živimo u drugačijem društvenom, ekonomskom i političkom okruženju.

Period privredne i društvene recesije usled tranzicije i nezakonite privatizacije danas je, na sreću, iza nas. Zato danas možemo da se posle restriktivnog perioda, u kome je bilo i smanjenje penzija, okrenemo razvoju i dobrim razvojnim rezultatima, a time i većoj brizi za naše penzionere.

Zato danas radimo na poboljšanju zakonskih rešenja iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju treba da bude takav da mu cilj bude stvaranje uslova za dugotrajnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, čime treba da se obezbedi pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj kako sadašnjih, tako i svih budućih generacija penzionera.

Polazeći od toga, Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je posle javne rasprave pripremilo nadležno ministarstvo. Znamo da su mere penzijske politike koje su do sada sprovedene uglavnom bile restriktivne, ali su dale pozitivne rezultate koji se ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenje dotacija za pokrivanje deficita iz budžeta Republike Srbije.

Upravo su pozitivni ekonomski rezultati i stabilnost ekonomije Republike Srbije omogućili da, nakon restriktivnih mera u prethodnim godinama u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja od 2018. i 2019. godine, uslede mere koje pozitivno utiču na osiguranike i korisnike penzija i na funkcionisanje penzijskog i invalidskog osiguranja, u celini. Posebno uređenjem matične evidencije Republičkog fonda za PIO, uspehe srpske privrede potvrđuju i mnogi evropski ekonomski eksperti.

Podsećanja radi, ukazaću na te mere, među kojima su povećanje primanja penzionera isplatom, uvećanje uz penziju, usklađivanje penzija, prestanak važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, isplate novčane pomoći korisnicima iz sredstava RFZO za PIO, novčanih pomoći tokom pandemije i druge.

Jedan, možda i najvažniji faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema penzijskog i invalidskog osiguranja prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju, čime će se popraviti odnos između broja osiguranika i broja penzionera, s obzirom na to da se sistem finansira po principu solidarnosti među generacijama, odnosno da sadašnji zaposleni finansiraju penzionere.

Kada smo već kod broja penzionera, napomenuću da u našoj zemlji živi oko 1,7 miliona penzionera, među kojima je najviše onih iz kategorije zaposlenih koji je 84,24%, zatim slede poljoprivredne penzije 10,2%, a najmanje ih je u kategoriji samostalne delatnosti 5,63%. Po vrsti prava, starosnih penzionera je 1.084.750 sa 64,5% u ukupnom broju, invalidskih 261.124 sa 15,5% i porodičnih 335.742 sa 20%.

Osnovni razlog za donošenje ovog predloga zakona proizilazi iz potrebe rešavanja problema koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije, koji zbog prihvatanja socijalnog programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranje i priprema za privatizaciju nisu mogli da ostvare pravo na starosnu penziju, zbog promenjenih uslova za ostvarivanje ovog prava 2014. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. godine, koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2015. godine, promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju, odnosno podignuta je starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju za oba pola, 65 godina za muškarce i najmanje 15 godina staža osiguranja, zatim postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina života, počev od 2015, pa do 2032. godine. Tim izmenama zakona je uvedena kategorija prevremene starosne penzije, pri čemu su ove penzije trajno umanjene primenom tzv. penala.

Uvođenje prevremene starosne penzije negativno se odrazilo na korisnike socijalnog programa koji su se opredelili za posebnu novčanu naknadu i novčanu naknadu. Vlada je u međuvremenu donela zaključak u kome je dala saglasnost da se licima koji su utvrđena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka radnog odnosa i ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu ili novčanu naknadu, po tom programu, do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do pet godina, isplaćuje razlika između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa o PIO koji je bio važeći u momentu ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.

Takođe, utvrđeno je da se ova razlika isplaćuje i licima koja su bila proglašena kao višak zaposlenih, a kojima je u momentu prestanka ranog odnosa i ostvarivanja prava na novčanu naknadu, u skladu sa propisima o zapošljavanju, do ispunjenja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa tada važećim propisima, nedostajalo do dve godine. Tako će se ovim izmenama Zakona privremena starosna penzija za ove dve kategorije korisnika izjednačiti sa iznosom starosne penzije na koju bi imali pravo prema do tada važećim propisima o PIO. Na ovaj način se trajno rešava pitanje penzija ranijih korisnika socijalnog programa Vlade.

Pored navedenog, ovim predlogom zakona dovode se svi korisnici porodične penzije u ravnopravni položaj, tako što se porodična penzija posle smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti.

Zatim, rešava se problem koji se javlja sa isplaćenim iznosom penzije nakon smrti korisnika u vezi sa poveriocima koji odbijaju da postupe po zahtevu Fonda da obustave povraćaj iznosa koji je uplaćen poveriocu nakon smrti korisnika prava.

Usklađivanje i preciziranje odredaba koje se odnose na slučaj kada poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, zatim utvrđivanje vanbračne zajednice, izmene se odnose i na osiguranike samostalnih delatnosti tzv. frilensere, na razlike do najnižeg iznosa penzija za korisnike kojima je iznos penzije niži od najnižeg iznosa penzije, a koji su ostvarili inostranu penziju.

Veoma su važne i promene koje se odnose na unos podataka u matičnu evidenciju, odnosno da se pod promenom podrazumeva njihovo brisanje iz ste, pravo Fonda da zahteva naknadu pričinjene štete i od lica koje je prouzrokovalo potrebu za pomoći i negom drugog lica. Rešeno je i pitanje uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova.

Vi ste, uvažena ministarko, u svom izlaganju rekli da se reforma PIO nastavlja. Iskoristila bih priliku pitam - da li se razmišljalo da u nekom narednom periodu bude rešena i grupa korisnika prevremene starosne penzije čije su privremene penzije trajno opterećene negativnim poenima i moraju trajno da primaju penziju sa tzv. penalima? Mnogi od njih su u međuvremenu stekli uslove za sticanje prava na punu starosnu penziju, dakle, navršili su 65 godina života, a imaju i punu granicu staža osiguranja, tzv. radnog staža. Njihov zahtev je takođe da se umanjena penzija prima do navršenih 65 godina života starosti, a da nakon toga steknu pravo na punu starosnu penziju. Naime, i oni su tokom svog radnog staža odvajali doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u punom iznosu staža osiguranja.

Da zaključim, planiranim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavlja se proces normativnog uređivanja u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Osnovni cilj ovih promena je prilagođavanje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao osnovnog dela penzijskog sistema, demografskim promenama, ekonomskim okolnostima, ali i sa strateškim opredeljenjem države za uspostavljanje moderne i efikasne administracije.

Pozitivni efekti izmena i dopuna Zakona doprinose unapređenju ekonomskog okruženja, čime se olakšava otvaranje novih i efikasnije poslovanje postojećih privrednih subjekata.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za predloge ovih zakona.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, više je razloga za donošenje ovog zakona. Jedan od njih je harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

Kao i većina zakona koje smo do sada doneli u ovom domu, donećemo i ovaj, nadam se.

Drugi razlog je unapređenje sprovođenja prava intelektualne svojine. Ostale razloge koji govore u prilog ovog zakona objasniću dalje u svom izlaganju.

Da bi građanima bilo jasno o čemu pričamo, objasniću pojam poslovne tajne. Poslovnom tajnom se štite različite vrste informacija, kao što su proces proizvodnje, poslovni planovi, finansijski planovi i reklamne strategije, rezultati ispitivanja tržišta, spiskovi dobavljača i klijenata, crteži, arhitektonski i građevinski projekti i nacrti i slično.

Takođe, podaci o testovima i rezultatima ispitivanja predstavljaju posebnu vrstu tajnih podataka koje lice koje ih po zakonu kontroliše mora da otkrije prilikom podnošenja zahteva nadležnom državnom organu za izdavanje odobrenja za stavljanje u promet lekova, odnosno medicinskih sredstava ili pak poljoprivrednih i hemijskih proizvoda koji koriste nova hemijska jedinjenja.

Poslovna tajna i poverljive informacije su žila kucavica mnogih kompanija i gotovo sve ih imaju, a statistički podaci pokazuju da je većina podataka proglašenih za poslovnu tajnu ugrožena interno neadekvatnim mehanizmima zaštite kompanije.

Patenti i autorska prava često su vidljivi oblici korporativne intelektualne svojine. Poslovna tajna treba biti maksimalno zaštićena pravnim mehanizmima i podizanjem svesti o značaju iste.

Da bi bili poslovna tajna, predmetne informacije ne smeju biti opšte poznate javnosti ili osobama van kompanije. Informacije moraju biti dovoljno tajne da pružaju stvarnu ili potencijalnu ekonomsku i poslovnu prednost ili korist onome ko informaciju poseduje.

Novim zakonom unapređuje se postojeći sistem zaštite poslovne tajne, te se na taj način štite investicije privrednih subjekata, čime im se obezbeđuje prednost nad konkurencijom. Takvo dragoceno znanje i iskustvo kao poslovne informacije koje su neotkrivene i predviđene da ostanu kao poverljive čine poslovnu tajnu čija je zaštita preduslov za zaštitu interesa lica koje predmet poslovne tajne ekonomski iskorišćavaju.

Zakon daje jasnu definiciju koji podaci se mogu smatrati poslovnom tajnom i koje uslove treba da ispune kako bi se smatrali istom i bili zaštićeni ovim zakonom. Takođe se uređuje pod kojim uslovima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitim, a pod kojim uslovima se smatra nezakonitim.

Odredbe sadržane u ovom zakonu predstavljaju pravni osnov za građansko-pravnu zaštitu u slučaju povrede poslovne tajne. Predlog je i da povreda poslovne tajne bude sankcionisana kao privredni prestup ako je učinjena od strane privrednog društva, odnosno odgovornog lica u njemu, a kao prekršaj ako je učinjen od strane fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Zakon je koncipiran tako da će za cilj imati potencijalno smanjenje broja građansko pravnih postupaka zbog povrede poslovne tajne, jer će odvraćati konkurenciju nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne.

U odnosu na važeći zakon propisan je veći broj izuzetaka od slučajeva koji se mogu smatrati nezakonitim pribavljanjem poslovne tajne. Neće se smatrati nezakonitim kada je poslovna tajna pribavljena nezakonitim otkrićem ili stvaranjem ili posmatranjem, proučavanjima, rastavljanjem ili testiranjem proizvoda ili predmeta koji je dostupan javnosti. Takođe, neće se smatrati nezakonitim pribavljanje poslovne tajne otkrivanjem iste od strane novinara u cilju obaveštavanja javnosti o pitanjima koji su od javnog značaja, kao ni otkrivanje poslovne tajne od strane radnika njihovim predstavnicima u okviru zaštite vršenja funkcije predstavnika, a pod uslovom da je otkrivanje poslovne tajne bilo neophodno za zakonito vršenje funkcije predstavnika.

Predlog zakona imaće direktan uticaj na sve privredne subjekte koji imaju interes da određene informacije čuvaju kao poverljive ili koji u javnom interesu treba da imaju neometan pristup navedenu informacijama. Radi se o privrednim društvima, naučno-istraživačkim organizacijama, agencijama koje vrše marketinške usluge, sindikalnim udruženjima, novinarima i slično.

Predlog zakona ima mnoge benefite od kojih su neki unapređenje zaštite poslovne tajne, kao i postupka ostvarivanja prava u slučaju nezakonitog otkrivanja, pribavljanja i korišćenja iste, a sve to povećava pravnu sigurnost i značajno štiti ekonomske interese lica koja ekonomski eksploatišu informacije koje su kvalifikovane kao poslovna tajna, kao i pozitivnu poslovnu klimu.

Predlog ovog zakona, i nadam se njegovo donošenje, još jedan je dokaz da smo mi pravna i uređena država. S obzirom da se SPS od svog nastanka, pa do danas, zalaže za pravnu i uređenu državu, poslanička grupa SPS će glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, teško je posle izlaganja naše drage koleginice gospođe Smilje Tišme, koja je živi svedok stradanja Srba, pričati o genocidu, ali ja ću pokušati.

Podsetiću vas da pojam genocida koji se svrstava u najteža međunarodna krivična dela često se kaže da je genocid zločin nad zločinima. Odnosi se na najekstremniji, najdrastičniji i najbrutalniji zločin namernog uništavanja nacionalnih, etničkih i religijskih grupa. Termin genocida usvojen je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1946. godine, nakon Drugog svetskog rata. Nažalost, srpskom narodu je dobro poznata reč genocid. Osetili su ga Srbi na svojoj koži.

Genocid nad Srbima predstavlja sistematski progon i istrebljenje Srba od strane fašističko-ustaškog režima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u periodu između 1941. i 1945. godine. Genocid je sprovođen kroz brutalna pogubljenja u logorima smrti, kroz masovna ubistva, deportacije, etnička čišćenja i prisilna preobraćanja. Srbi su ubijani i u Bosni i Hercegovini i u mnogim drugim mestima koja su bila prostor tzv. Nezavisne Države Hrvatske. Bacani su u jame, reke, stradali su i na raznim drugim gubilištima. Stradanja Srba nisu se završila Drugim svetskim ratom. Devedesetih godina, po raspadu Jugoslavije, proterivani su sa svojih ognjišta i ubijani. "Bljesak“ i „Oluja“ su primeri stradanja Srba, a onda krajem 90-ih NATO bombardovanje nazvano je „Milosrdni anđeo“. Stradali su opet Srbi. Zatim organizovani progon Srba sa Kosova i Metohije. Srbi su mučeni, zastrašivani, spaljivane im kuće, otimana imovina, što je dovelo do iseljavanja preko 200.000 Srba sa svojih ognjišta. To je bio 20. vek za Srbe, koji su u najvećim ratovima bili na strani saveznika i antifašista.

Zato ne smemo da zaboravimo našu istoriju i sećanje na te heroje i stradalnike koji su svojim životima platili to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Ubijani su na najsvirepije načine, hladnim oružjem, otrovima, gasovima, noževima i drugim.

Danas, a posebno u ovoj godini kada se navršava 80 godina od formiranja jasenovačkih logora smrti i prvog ustaškog zločina nad Srbima i Jevrejima, svi smo kao pojedinci, ali i kao društvo u celini, kao potomci žrtava genocida, imamo odgovornost za budućnost, da se ne zaboravi ono što se desilo i da se nikada više ne ponove takva stradanja Srba.

Moramo što češće podsećati našu, ali i međunarodnu javnost, upoznati je sa našom istorijom, baš kao što je to uradio i naš predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, kada je u Njujorku, kao ministar spoljnih poslova, u Ujedinjenim nacijama otvorio izložbu „Jasenovac – Pravo na nezaborav“, koju je u potpunosti organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova. Cilj ove izložbe nije bio samo da se upozna međunarodna javnost sa najmračnijim poglavljem Drugog svetskog rata i stradanjima srpskog, jevrejskog i romskog naroda, već i da upozori na opasnosti od oživljavanja ustaške i fašističke ideologije koja je dovela do takvih strahota.

Ne smemo rizikovati i dozvoliti da neko drugi izvrće i prekraja našu istorijsku prošlost, jer se time revitalizuju i negiraju fašističke, genocidne i zločinačke politike prema celim narodima. Zato i postoje mnoge istorijske ustanove, kao što su arhivi, muzeji i druge, koje prikupljaju, obrađuju, istražuju i čuvaju našu istoriju od zaborava.

Muzej žrtava genocida osnovan je Zakonom o osnivanju muzeja žrtava genocida iz 1992. godine, jer socijalisti su uvek negovali kulturu sećanja i obeležavali važne istorijske datume, što će uvek činiti i u budućnosti. Muzej se bavi prikupljanjem, obradom i korišćenjem podataka o genocidu nad Srbima, Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda i nacionalnih manjina. Muzej žrtava genocida je registrovan sa sedištem u Kragujevcu, a celokupna delatnost, sem računovodstvenih poslova, odvija se u Beogradu, u kojem se nalazi i radni prostor organizacione jedinice muzeja.

Naime, ovim predlogom zakona potrebno je izvršiti pravno ujednačavanje regulacije Muzeja žrtava genocida sa Zakonom o kulturi, čime će se ova ustanova izjednačiti sa drugim ustanovama zaštite.

Predlogom zakona utvrđuje se sedište Muzeja žrtava genocida u Beogradu, gde se on već i nalazi i funkcioniše i na taj način će se izvršiti i njegova registracija u Privrednom sudu u Beogradu, a ne kao do sada u Privrednom sudu u Kragujevcu.

Kao što sam na početku svog izlaganja rekla, zločin genocida smatra se najtežim međunarodnim krivičnim delom. Ono što genocid izdvaja od ostalih međunarodnih krivičnih dela jeste postojanje genocidne namere koja je usmerena na uništenje neke nacionalne, rasne, verske ili etničke kulture, a odgovornost za njegovo izvršenje ne zastareva.

Zato ne smemo da zaboravimo sve ove nevine i nedužne žrtve i njihova stradanja u zloglasnim logorima NDH i onih stradalih kod nacista i fašista koji su želeli da naprave svet samo za svoju tzv. višu rasu, a njihove žrtve su bile krive samo zato što su Srbi, pravoslavci, Romi, Jevreji. Na nama i budućim generacijama je da negujemo uspomenu i kulturu sećanja na sve njih i čuvamo je od zaborava. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani, pandemija bolesti Kovid – 19, koju izaziva korona virus je nezapamćenih razmera. Širenje virusa, kao njegove mutacije ima za posledicu narušeno zdravlje ljudi, gubitak života, sredstava za život porodica, kao i ekonomske, finansijske i socijalne posledice.

Tokom čitave istorije čovečanstva epidemije, a sa porastom broja stanovnika i pandemije, uzimale su svoj danak i pokazale se kao masovne ubice, jer su ljudi gubili živote više nego u prirodnim katastrofama, pa i ratovima.

Na ovaj veliki izazov, mislim na krizu izazvanu kovidom, države i zajednice su odgovarale. Neke bolje, neke gore. Odgovor naše države i Vlade Republike Srbije na ovu krizu je bio dobar i pravovremen. Kako odgovor na zdravstvenu krizu jačanjem zdravstvenog sektora, izgradnjom i obnovom zdravstvene infrastrukture, pravovremenom i pre svega nabavkom vakcina, tako i podrškom privredi sa dva paketa ekonomskih mera u 2020. godini u iznosu od oko 704 milijardi dinara.

Uspeli smo da se odbranimo od prvobitnog šoka i pokažemo otpornost države na novonastalu situaciju. Potvrda o tome da su dosadašnje Vladine ekonomske mere građanima i privredi u 2020. godini dale pozitivne rezultate je i dokaz da je dobila pohvale od MMF, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija.

Važno je istaći da je rebalans budžeta, o kome smo juče raspravljali, u najvećoj meri namenjen upravo kovidu tj. krizi koju je izazvao predstavlja nastavak državne politike koja je brinula o svakom građaninu i njegovom zdravlju, ali i o svakom zaposlenom i svakom preduzeću čija je delatnost bila ugrožena pandemijom.

Podsetiću da smo bili zemlja sa najmanjim padom BDP i sa najobuhvatnijim zaštitnim merama u protekloj kovid godini. Ako analiziramo sadržaj rebalansa koji je odgovorno planiran, videćemo da su njegovi prioriteti građani Republike Srbije, njihovo zdravlje, životni standard i očuvanje radnih mesta, kapitalne investicije i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu.

Ono što mene kao lekara raduje je činjenica da su ulaganja u zdravstveni sektor nikad veća. Ulaganja u nabavku vakcina, lekove, medicinsku opremu, a naročito opremu za radionukleidnu terapiju u Srbiji, izgradnju novih kovid bolnica, izgradnju nove fabrike za proizvodnju vakcina, renoviranje i obnovu mnogih zdravstvenih ustanova.

Ovde bih samo dodala, da ne zaboravimo kada prođe pandemija, zdravstvene radnike, već da razmislimo o njihovom životnom standardu, podizanju plata i kako moj uvaženi kolega Uglješa Marković juče reče, da se postaramo da im omogućimo rešavanje stambenih problema po povoljnim uslovima.

Imajući u vidu da niko nije, niti će moći da predvidi koliko će ova kriza trajati i da smo ušli u još jednu kovid kalendarsku godinu, Vlada Republike Srbije je odlučila da donese i treći ekonomski paket mera kao podršku građanima i privredi vredan 249 milijardi dinara.

Set mera iz trećeg paketa podrazumeva pomoć preduzetnicima, mikro, malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, punoletnim građanima Republike Srbije i penzionerima. Nova garantna šema je namenjena prvenstveno najugroženijim delatnostima, a to su ugostiteljska delatnost, hotelijerstvo, turističkim agencijama, sektoru prevoznika putnika, drumskom saobraćaju i drugima.

Za razliku od prva dva paketa, ovim trećim obuhvaćena je i pomoć velikim preduzećima koja su takođe pretrpela finansijske posledice pandemije. Ovim paketom obezbediće se dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz garantnu šemu i produžetak njenog trajanja kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

Sva tri paketa iznose 953 milijarde dinara, odnosno osam milijardi evra, što je ukupno 17,2% BDP. Jednostavnim rečnikom, on je mera podrške građanima i privredi radi sanacije posledica pandemijske krize.

Imajući u vidu da je u određenim privrednim sektorima nastao pad prihoda i da je likvidnost pojedinih privrednih subjekata ugrožena, a sve uzrokovano produženjem pandemijske krize, ukazala se potreba za revitalizacijom i podrškom države. To je i razlog što Vlada Republike Srbije predlaže Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS KoV-2, kao i Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao meru dodatne podrške privredi usled negativnog uticaja pandemije.

Ovim predlozima zakona Republika Srbija preuzima na sebe obavezu da kao garant izmiri potraživanja banke nastala po osnovu odobrenja kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede. Ovo je izuzetno efikasan mehanizam za pokretanje kreditne aktivnosti, očuvanje postojane likvidnosti preduzeća i, ono najznačajnije, što će posledice donošenja ovih zakona dati pozitivne ekonomske rezultate. Garantne šeme su neophodan nastavak preduzetih meta za podršku privredi.

Namena kredita je isključivo za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a isključena je i mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka. Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su u 2019. godini bila u teškoćama, koja imaju dospele, a ne izmirene poreske obaveze preduzeća, u kojima Republika Srbija ili AP ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50%.

Jednom rečju, država je odlučila, da bi očuvala likvidnost privrednog sektora, da produži postojeću garantnu šemu i uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima. Proširenje garantne šeme nosi dve bitne izmene. Prva se odnosi na maksimalne vrednosti kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države i one se uvećavaju za 500 miliona evra, pa će ukupno iznositi 2,5 milijarde evra, a druga izmena se odnosi na period raspoloživosti ovih kredita, jer će oni biti raspoloživi do 30 juna sledeće godine.

Proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju se uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, koja ispunjavaju uslove propisane Zakonom o utvrđivanju garantne šeme, mogu da apliciraju za ove kredite.

Uspostavlja se i druga garantna šema namenjena svim firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama iz drugih sektora koje su imale par prihoda većih od 20% u prošloj godini. Krediti pokriveni postojećom garantnom šemom daju se za period otplate do 36 meseci i obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju se za period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18 do 25 meseci.

Nadam se da ćemo svi glasati za ovaj zakone, što će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i učiniti.

Na kraju, ostaje nam samo da se u narednom periodu što brže i u što većem broju vakcinišemo i možemo reći da se ova država, naša Srbija, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu, izuzetno uspešno bori sa krizom izazvanom Kovidom, kao retko koja zemlja u svetu. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, na početku svog izlaganja ja bih želela da se prvo zahvalim predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Ivicu Dačiću, što je omogućio javno slušanje o predloženim zakonima, što će, nadam se, postati praksa.

Javno slušanje omogućava nama poslanicima koji nismo iz struke da bolje razumemo predloge zakona i usvojimo ih kao što bolje i kvalitetnije, a samim tim pružimo osnovu za bolji i kvalitetniji život svim našim građanima.

Naravno, velika zahvalnost i gospođi ministarki i njenim saradnicima koji su nam približili, nama poslanicima, efekte, ciljeve i benefite ovih zakona na tom istom javnom slušanju.

Sva četiri predložena zakona iz oblasti energetike i rudarstva predstavljaju pravni okvir koji će omogućiti nove investicije i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

U svom izlaganju ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, s obzirom da su moje uvažene kolege već dosta pričali o ostala tri zakona, a tu je i koleginica koja će pričati posle mene.

Biti energetski efikasan je danas prihvaćen model ponašanja u najrazvijenijim zemljama i zato svi zajedno moramo razmišljati o zelenoj ekonomiji za buduće generaciji i zelenoj energetici kako bismo sačuvali svoje prirodne resurse i da se svi potrudimo da racionalnije trošimo energiju.

Ponekad su i mali koraci, kao što je stavljanje štedljive sijalice, dovoljni da bismo obezbedili bolju i sigurniju budućnost, ali i smanjili štetan uticaj na životnu sredinu.

Pojam energetske efikasnosti znači smanjenje utrošaka energije za proizvodnju ili život ljudi.

Biti energetski efikasan znači da se energija upotrebljava na racionalan način, bez odricanja. U svakodnevnom životu imamo brojne primere. Navešću samo neke.

Obične sijalice zameniti štedljivim, što je pre svega isplativo na duže staze, jer štedljiva koristi pet puta manje energije i životni vek joj je desetostruko duži. Zatim, zgrade i kuće koje su dobro termički izolovane manje troše energiju za grejanje zimi, kao i hlađenje leti.

Prema nekim podacima oko 90% domaćinstava i stambenih zgrada u Srbiji nije izgrađeno u skladu sa važećim standardima u oblasti energetske efikasnosti.

Energetska efikasnost nije vezana za tip samo energenata koji se koristi, već koliko se efikasno ta energija troši.

Negde sam pročitala, a vi ćete me ispraviti ako grešim, da energetska efikasnost može da donese uštedu na nivou godišnje proizvodnje dve EPS-ove termoelektrane i da bi ovaj zakon trebalo da donese uštede od 1,3 miliona tona ekvivalenata nafte do 2030. godine, što je jednako godišnjoj proizvodnji električne energije u termoelektranama „Kostolac A i B“.

Upravo sve ovo navedeno je i cilj donošenja ovog zakona, ostvarivanje uštede energije, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene, kao i doprinos o održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa.

S obzirom na to da su pravni propisi EU u oblasti energetske efikasnosti u velikoj meri izmenjeni u pravcu povećanja energetske efikasnosti i postizanja većih ušteda energije kao veoma važnog elementa u borbi protiv klimatskih promena, pojavila se potreba da se i naši nacionalni propisi u oblasti energetike usklade.

Cilj i ovog, kao i ostala tri zakona je zaštita životne sredine, što nas svrstava u red zemalja zelene politike.

Svi ovi zakoni su uzeli u obzir potrebu da građanima budu od koristi. Ono što je meni kao socijalisti jako bitno, što će biti prevaziđeno energetsko siromaštvo, tj. podzakonskim aktima će se pomoći građanima u lošijoj finansijskoj situaciji, kako za toplotnu, tako i za električnu energiju.

Mi socijalisti baštinimo pojam socijalne pravde i zbog svega što sam navela, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon.

Ovim Predlogom zakona prvi put je u pravnom sistemu Republike Srbije regulisana oblast energetske efikasnosti, efikasno korišćenje energije i definisani su mehanizmi za sprovođenje politike energetske efikasnosti kao strateškog opredeljenja Republike Srbije.

Predlogom zakona predviđeno je da se u osnovne akte kojima se utvrđuje politika energetske efikasnosti, pored strategije razvoja energetike Republike Srbije i programa ostvarivanja strategije svrsta integrisani Nacionalni energetski i klimatski plan. Ovaj akt se donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, a sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost obnovljive izvore energije i smanjenje emisije sa efektom staklene bašte.

Nacionalni energetski i klimatski plan u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost sadrži indikativni cilj energetske efikasnosti, cilj kumulativne uštede energije, mere za njihovo dostizanje, kao i cilj energetske efikasnosti za zgrade centralne vlasti.

Naime, u članu 35. Predloga zakona, predviđena je obaveza da zgrade u javnoj svojini sa površinom većom od 250 kvadratnih metara moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima zgrade i da isti budu izloženi na uočljivom i vidljivom mestu.

Takođe, u članu 36. uvodi se obavezno energetska sanacija u zgradama centralne vlasti, što će doprineti smanjenim izdacima za energiju u javnom sektoru.

Prema Predlogu zakona sistemi za grejanje i sistemi za hlađenje u zgradama podležu obaveznoj kontroli.

Predviđa se i uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike umesto dosadašnjeg budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Ovo će omogućiti da se privuku i bespovratna sredstva EU, kao i međunarodnih finansijskih institucija, a posebno je značajno to što će i sredstva biti dostupna građanima preko svojih lokalnih samouprava.

Na kraju, benefiti ovog zakona su povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje, povećanje konkurentnosti privrede, smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu, podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji na osnovu sprovođenja politike efikasnijeg korišćenja energije i mere iste, i sektorima proizvodnje, prenosa distribucije i potrošnje energije.

Da zaključim, ovaj jedan nov i moderan zakon, usklađen sa zakonodavstvom EU, a cilj su mu uslovi za proizvodnju i distribuciju energije, kao i energetska bezbednost. Dobit i benefite će imati građani kroz lični konfor, manje račune i čuvanje i zaštitu životne sredine.

Zato će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje glasati za ovaj, kao i ostala tri zakona iz seta zakona o kojima danas raspravljamo.

Zahvaljujem.