Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 1. stav 1. Predloga zakona, reči iz stavova – brišu se. Naime, amandmanom se predlaže brisanje navedenih reči, jer smatramo da lični stavovi ne treba da budu u sastavu opisivača, odnosno kriterijuma za ocenu kvalifikacija.

Oblast obrazovanja je veoma važan resurs, kako za Republiku Srbiju, tako i za EU, zato što je kvalitetno obrazovanje direktno povezano sa ekonomskim razvojem i društvenom kohezijom jedne zemlje.

Obrazovanje je budućnost jedne zemlje i unapređuje kvalitet života njenih građana. Konkretno, kada je reč o ovom zakonu, Zakonu o nacionalnom okviru kvalifikacija, on kasni, ali kako naš narod kaže, bolje ikad neko nikad, iz tog razloga sve pohvale Ministarstvu prosvete.

Problemi koje ovaj zakon treba da reši delimično su nastali zbog nepostojanja pravnog okvira za njihovo rešavanje, ali delimično i zbog toga što postojeći pravni okvir nije u dovoljnoj meri obezbedio uslove za uspostavljanje sistema obrazovanja koji je usaglašen sa potrebama privrede.

Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije NOKS predstavlja instrument kojim se uređuje oblast kvalifikacija i povezanost sa tržištem rada i njegovim potrebama. Uspostavljanjem NOKS-a biće definisano šta svaki pojedinac može i zna da radi shodno stečenim kvalifikacijama. Od toga će benefite ostvariti i poslodavci i pojedinci, a samim tim i društvo u celini.

Primenom ovog zakona biće obuhvaćeni svi nivoi i vrste kvalifikacija bez obzira na način sticanja znanja, bilo formalno, bilo neformalno obrazovanje, informalno učenje, životno ili radno iskustvo i nezavisno od životnog doba u kome se kvalifikacije stiču.

Na kraju, obrazovanje treba shvatiti kao živ sistem, kako kaže naš profesor Žarko Obradović, koji je podložan promenama, i stalnim inovacijama. I uspostavljanjem NOKS-a omogućava se vrednovanje učenja koje može biti izmereno i vrednovano nezavisno od načina na koji je stečeno i njegovo povezivanje sa evropskim okvirima kvalifikacija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas ću u okviru ovog objedinjenog pretresa govoriti o Predlogu zakona o nacionalnom DNK registru. Ovim zakonom se uspostavlja i uređuje sadržina nacionalnog DNK registra.

To će biti registar rezultata forenzičko-genetičke analize biološkog materijala, izvršene za potrebe krivičnog postupka i utvrđivanje identiteta nestalih ili nepoznatih lica, leševa ili delova tela.

Razlog za donošenje ovog zakon je obavezujuća odredba evropskih propisa koji nas obavezuju da raspoloživim instrumentima ugradimo odredbe tih propisa u pravni sistem Republike Srbije.

Prema Nacionalnom programu za integraciju u EU, koji je donela Vlada Republike Srbije 2008. godine, u okviru policijske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala, pored ostalog, predviđano je formiranje i nacionalne DNK baze podataka, kao prioritet i omogućavanje uslova za poštovanje standarda Interpola i Europola.

I Interpol i Europol su usvojile standarde postupanja u razmeni DNK podataka i oni su od 2010. godine isti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je punopravni član evropske mreže naučnih forenzičkih instituta od 2009. godine, a uspešno je završena i akreditacija DNK laboratorije.

U isto vreme, MUP Republike Srbije već vodi određene evidencije na osnovu Zakona o policiji i vlasnik je prestižnih GEDNAP sertifikata za koje apliciraju svi prestižni forenzički centri u svetu, tako da ova referentna laboratorija u MUP-u ima jednake tehničke kapacitete evropskim i svetskim standardima i ima potrebne minimalne kapacitete za sprovođenje ovog zakona, što zavređuje sve pohvale.

Biološko veštačenje DNK analizom u policijskoj, tužilačkoj i sudskoj praksi pruža neograničene mogućnosti za otkrivanje nepoznatih izvršilaca krivičnih dela, uz istovremenu mogućnost eliminisanja pojedinih osumnjičenih kao izvršioca krivičnih dela, kao i za eliminaciju nevino osumnjičenih. Ova metoda koristi se i radi utvrđivanja identiteta nepoznatih, nestalih osoba i identifikacije leševa.

Savremene metode DNK identifikacije osoba veoma su osetljive i visoko specifične, tako da je za veštačenje dovoljna minimalna količina biološkog materijala koja čak i nije vidljiva u uobičajenim uslovima posmatranja.

Naime, DNK ili dezoksiribonukleinska kiselina je primarni genetički materijal i ona je osnovni nosilac genetske informacije, tj. gena u živom biću. Kao što ne postoje dve osobe sa istim otiskom prsta, tako ne postoje ni dve osobe koje imaju isti genetski profil, sem u slučaju jednojajčanih blizanaca, što su nauka i struka dokazale. Zato se identifikacija osoba na osnovu DNK veštačenja smatra najefikasnijom tehnikom identifikacije osoba, tj. osumnjičenih na osnovu biološkog materijala koji je ostao na mestu izvršenja i nezamenljiva je pri rasvetljavanju i dokazivanju krivičnih dela.

Na osnovu DNK analize mogu se identifikovati i životinje i biljke, jer sve one, osim nekih virusa, imaju DNK. Donošenjem ovog zakona na jednom mestu bi se sabirali podaci o svim materijalnim tragovima koji sadrže DNK, koji su analizirani u raznim sudskim procesima.

S druge strane, međunarodna zajednica EU, Interpol i Europol insistiraju na ujednačenoj praksi, kako bi se efikasno mogli razmenjivati podaci u skladu sa zakonima i međunarodnim sporazumima, što je od velikog značaja u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Donošenjem ovog zakona ostvarujemo dva cilja. Prvi je stvaranje normativne osnove za efikasniji i ekonomičniji krivični postupak, a drugi je obezbeđivanje potpune zaštite ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i međunarodnim aktima.

Ova zakonska rešenja će uticati, pre svega, na kvalitet krivičnih postupaka u smislu jedinstvene baze DNK podataka, za potrebe dokaznih radnji u postupku upoređivanja rezultata veštačenja.

Predložena zakonska rešenja će uticati na sve građane Republike Srbije u smislu većeg procenta rasvetljavanja krivičnih dela i većeg stepena bezbednosti i sigurnosti građana. DNK laboratorije će biti u obavezi da rezultate izvršenih DNK analiza dostavljaju kako organu postupka, tako i forenzičkoj službi ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, koje će, u skladu sa ovim zakonom, biti nadležno za uspostavljanje i vođenje jedinstvene nacionalne DNK baze.

Važno je pomenuti i finansijski aspekt ovog zakona, jer će se smanjiti troškovi sudskih postupaka, kao i nepotrebna veštačenja koja se ponekad dupliraju. Laboratorija koja je po naredbi orana postupka izvršila DNK analizu dužna je da istovremeno sa dostavljenim zapisnikom o veštačenju, organu postupka dostavi utvrđene DNK profile i raspoložive identifikacione podatke MUP radi unosa u registar. Ako laboratorija nije akreditovana u slučaju uzimanja biološkog uzorka za potrebe vršenja DNK analize, jedan primerak nespornog uzorka obavezno dostavlja MUP-u Republike Srbije.

Smatram da je Predlog zakona dobar i neophodan, te će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i ostale predloge iz ovog pretresa. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani profesori, koleginice i kolege poslanici, mišljenja sam da ovaj amandman nije prihvatljiv jer ne menja suštinski ovaj član.

Naime, član 12. je precizirao da medicinska sredstva moraju biti usaglašena i da budu praćena odgovarajućim ispravama o usaglašenosti, kao i to da medicinsko sredstvo ako je izvor zračenja jonizujućeg moraju biti utvrđeni uslovi propisima kojima se uređuje zaštita od jonizujućeg zračenja. Isto tako, kao i medicinska sredstva koja su takođe i mašine, moraju brinuti o zdravlju i sigurnosti i zadovoljiti specifične uslove i zahteve o propisima donetim za njegovo sprovođenje.

Isto tako, namena medicinskih sredstava da se koriste kao lična zaštitna oprema, medicinsko sredstvo mora da ispunjava i odgovarajuće osnovne zahteve za ličnu zaštitnu opremu, kao što je, uostalom, i u Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu jako bitno stavljen naglasak na lična zaštitna sredstva.

Konkretno, mišljenja sam da je ceo ovaj Predlog zakona ispunio svoju svrhu, a to je sve u cilju sigurnosti i zaštite zdravlja pacijenata, što pokazuje da ova Vlada i ministarstvo vodi brigu o zdravlju nacije, kao i o razvitku privrede Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege.

Stara izreka kaže – zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu, da ozdravi. Doktor Milan Jovanović Batut je rekao, prvi i najprirodniji uslov čovekovog napretka je zdravlje. U njemu je lepota, snaga, dugovečnost svakog pojedinca, pa tako i ljudskih zajednica, država i celokupnog čovečanstva.Dakle, ljudsko zdrave je prioritet svih prioriteta i neprikosnoveni cilj svakog uređenog društva, jer od zdravlja stanovništva, od ulaganja države u zdravlje i unapređenje zdravstvenog sistema zavisi opšti napredak društva. U tom kontekstu i posmatram sve napore Vlade i ministra zdravlja, da se zaokruži pravni okvir u oblasti zdravstva. I donošenje novog zakona o medicinskim sredstvima, o kome danas raspravljamo ima za cilj da potpuno uredi i obezbedi sistem u ovoj oblasti zdravstvene politike naše države, koji će biti u potpunosti usaglašen sa relevantnim propisima EU u oblasti medicinskih sredstava.Usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima EU započeto je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, a kako je na nivou EU izvršeno odvajanje propisa kojima se uređuju medicinska sredstva od propisa kojima se uređuju lekovi, to ovom prilikom i mi činimo.Od donošenja važećeg zakona ostavljeno je vreme proizvođačima medicinskih sredstava da svoje privredne aktivnosti postepeno prilagođavaju zahtevima i standardima EU. Pre svega, u pogledu sigurnosti i kvaliteta, jer su tehnički standardi i kvalitet medicinskih sredstava od neprocenjivog značaja za sprovođenje medicinskih procedura u humanoj medicini. I od njih, kao i od lekova, a posebno od medicinskih stručnjaka zavisi zdravlje odnosno kvalitet lečenja građana.Ovaj zakon se inače odnosi samo na medicinska sredstva, koja se koriste u humanoj medicini. Naime, medicinska sredstva koja se upotrebljavaju u veterinarskoj medicini, nisu uređena na jedinstven način, na nivou EU, već su ostavljana nacionalnim zakonodavstvima državama članica EU. Dakle, medicinska sredstva za veterinarsku medicinu regulisana su odvojenim propisima.Ovim zakonom izmenjene su i odredbe kojima se uređuju klinička ispitivanja medicinskih sredstava, odnosno skraćeni su rokovi i procedure njihovog odobravanja, a stvaraju se i podsticajni uslovi za sprovođenje većeg broja kliničkih ispitivanja. Na ovaj način podstiče se razvoj medicinske nauke, omogućava se zdravstvenim i naučnim radnicima veća dostupnost najnovijih naučnih dostignuća u medicini, a time i pacijentima dostupnost savremenih i inovativnih terapeutskih procedura, koje bi trebalo da skraćuju period oporavka i izlečenja.Agencija za lekove i medicinska sredstva će odobravanje kliničkih ispitivanja, medicinskih sredstava vršiti tako što će za te poslove formirati stručnu devetočlanu komisiju, uz korišćenje raspoloživih neophodnih administrativnih kapaciteta za ostvarivanje ovog ovlašćenje. Ovo treba da ubrza procedure i kao krajnji ishod, poboljša kvalitet medicinskih sredstava na našem tržištu.

Usklađivanjem ovog propisa sa evropskim propisima, stvaraju se uslovi i za domaće proizvođače medicinskih sredstava za plasman njihovih proizvoda u zemljama EU, kao i uslovi za razvoj privrede Republike Srbije u celini. Istovremeno se onemogućava ulazak nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih medicinskih sredstava, kako na tržište, tako i u zdravstvene ustanove Republike Srbije. Time se smanjuje mogućnost ulaska falsifikovanih medicinskih sredstava sa drugih tržišta na teritoriju Republike Srbije, koje bi moglo ugroziti medicinske procedure, a time i zdravlje naših građana.

Naime, medicinska sredstva koja se uvoze sa tržišta EU, prilikom uvoza u Republiku Srbiju, moraće da prati odgovarajuća izjava usaglašenosti sa tehničkim zahtevima, koja u skladu sa ovim zakonom izdaje proizvođač ili notifikovano telo. Takođe, ocenjivanje usaglašenosti zahtevaće se i za medicinska sredstva koja dolaze iz država, koje nisu članice Evropske Unije.

Ovo je veoma važno jer je najveći broj prijava sumnji u kvalitet uvezenih medicinskih sredstava upravo iz zemalja van Evropske unije, a čak u 70% prijavljenih sumnji došlo je do povlačenja ovih medicinskih sredstava sa našeg tržišta.

Ono što je mene kao lekara i humanistu posebno impresioniralo je odredba člana 30, kojim se apsolutni prioritet daje zaštiti prava, sigurnosti i interesa ispitanika u sprovođenju kliničkog ispitivanja u odnosu na doprinos nauci.

Kliničko ispitivanje mora da bude planirano i sprovedeno tako da se na najmanju moguću meru smanji bol, neugodnost, strah i bilo koji drugi predvidljiv rizik po zdravlje ispitanika, koji u bilo kom trenutku može povući svoj pisani pristanak i odustati od učestvovanja u kliničkom ispitivanju.S druge strane, i Agencija može, u cilju zaštite zdravlja i sigurnosti ispitanika, doneti odluku o prestanku važenja odobrenja za sprovođenje kliničkog ispitivanja.Kada je u pitanju drugi predlog zakona, koji se odnosi na zdravstvenu dokumentaciju, istakla bih samo nekoliko suštinskih stvari. Ovaj predlog je rezultat saradnje Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Instituta za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovan Batut“ i Poverenika za informacije od javnog značaja, a odnosi se na zaštitu podataka o ličnosti pacijenata, odnosno o njegovom zdravstvenom stanju, dijagnozom, procedurama i drugim zdravstvenim podacima.

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravlja koji je donet 2014. godine utvrdio je šta čini integrisani zdravstveni informacioni sistem, tzv. IZIS, odnosno Informacioni zdravstveno-statistički sistem, informacioni sistem koji umrežava informacione sisteme organizacija zdravstvenog osiguranja, informativnih sistema zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica.Sam IZIS nije uspostavljen svuda u trenutku donošenja ovog zakona, tako da se nisu odmah mogli otkriti nedostaci koji se tiču odgovornosti za upravljanje podacima o ličnosti zdravstvenih osiguranika. Momentom uspostavljanja IZIS-a, poverenik je ukazao na ovu nedorečenost, a u skladu sa tom primedbom, sačinjen je ovaj predlog zakona. Tako će se sada zakonom omogućiti precizno određivanje pravnog lica, koje će biti odgovorno za nesmetani rad zdravstvenih ustanova i zdravstvenog sistema u celini, zasnovanog na principima elektronskog poslovanja, odnosno obezbediti adekvatna i odgovorna zaštita podataka o ličnosti. Ne smemo nijednog trenutka da zaboravimo na osetljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta.

Poštovani ministre, koristim priliku da pohvalim napore Ministarstva i Vlade Republike Srbije poslednjih pet godina da unaprede zdravstveni sistem, kao i da postavim pitanje – da li će se menjati normativi u kadrovskoj zdravstvenoj politici, odnosno broj lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti? Jer, primećujemo da nam je nacija sve starija, sve bolesnija i da ima potrebu za veći broj poseta lekaru, što povećava obim posla lekara i ostavlja manje vremena da se lekar posveti pacijentu?Imajući u vidu sve ranije navedeno, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će podržati predloge zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege. Današnja parlamentarna debata nedvosmisleno potvrđuje da je obrazovanje među najvažnijim temama našeg društva, a da su predloženi zakoni iz ove oblasti i ovog puta povod za široku i sadržajnu raspravu.

Vek 21. je vek savremenog društva koje podrazumeva niz ekonomskih i socijalnih promena, kao i brzu tranziciju društva u društvo znanja. Shodno tome javljaju se i novi izazovi i potreba za novim pristupom vaspitanju, obrazovanju i učenju. Usled sve bržeg razvoja društva, termin o kome se sve više govori jeste učenje tokom celog života sa ciljem stalnog unapređivanja znanja, veština i sposobnosti na polju lične, građanske, društvene i poslovne perspektive.

Obrazovanje nam nudi ne samo znanje iz različitih oblasti i nauka, već i način da se tako izgradimo kao ličnosti i činimo svet boljim za život. Neko mnogo mudriji od mene je rekao – najveća nada svake zemlje leži u primerenom školovanju mladih. Zato obrazovni sistem stalno mora da se menja, jer znanja se stalno obnavljaju, inoviraju, kao i prilagođavaju potrebama tržišta rada.

Reforme u savremenim uslovima podrazumevaju obrazovanje za nova zanimanja i nove veštine. Da bi se to postiglo potrebne su dalje reforme i osnovnog i srednjeg stručnog i univerzitetskog obrazovanja, u čemu Republika Srbija dosta napreduje poslednjih godina, posebno od donošenja strategije obrazovanja. U tom smislu i donošenje ovih zakona smatram daljim unapređenjem sistema obrazovanja.

Predlogom zakona omogućava se sistematičan, racionalan i postupan pristup promenama obrazovano-vaspitnog sistema uz sveobuhvatno sagledavanje procesa od početka do kraja školovanja. Navela bih najpre neke od promena i novina u zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koje smatram važnim.

Ovaj predlog zakona stvara uslove i daje mogućnosti za osnivanje ustanova po modelu javno-privatnog partnerstva za oblasti obrazovanja i vaspitanja. Zatim, ovim zakonom se uspostavlja moderni i efikasni jedinstveni informacioni sistem u obrazovanju i vaspitanju. Propisuje se veća odgovornost direktora, sekretara i organa upravljanja ustanove, ali i obaveza veće uključenosti roditelja i drugih zakonskih zastupnika učenika.

Stvara se zakonski osnov za uvođenje dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju u skladu sa evropskom praksom, što treba da doprinosi bržem uključivanju mladih u svet rada.

Ono što je takođe važan cilj zakona je povećanje obrazovnog nivoa stanovništva Srbije koji još uvek nije zadovoljavajući, a to je jedan od najvažnijih ciljeva strategije obrazovanja, a pokazatelji nivoa obrazovanosti stanovništva direktno su povezani sa stepenom društveno-ekonomskog razvoja.

Uključivanjem marginalizovnih grupa, lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u sistem obrazovanja i vaspitanja putem osnivanja resurs centra. Veoma je važno da se zakonom preciznije reguliše status zaposlenih u prosveti, status nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji obavljaju obrazovno vaspitni rad, pri čemu će se pitanje plata regulisati posebnim zakonom.

Naša poslanička grupa je podnela nekoliko amandmana sa željom da se preciziraju neke odredbe i unaprede rešenja. Pomenuću amandmane kojima smo predložili da u Nacionalnom prosvetnom savetu budu predstavnici društva školskih bibliotekara Srbije, kao i predstavnici aktiva nastavnika koji predaju u našim dopunskim školama u inostranstvu.

O ovim i ostalim amandmanima govoriće više moje kolege poslanici u raspravi o pojedinostima.

Kada je u pitanju Zakon o visokom obrazovanju, istakla bih nekoliko stvari. Za kvalitet visokog obrazovanja izuzetno je važno što se značajno unapređuje sistem akreditacije fakulteta kroz osnivanje nacionalnog tela za akreditaciju i uvođenje novih standarda i procedura za izdavanje dozvole za rad i upis studenata.

Želim da pohvalim predlog za uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete, koji između ostalog podrazumeva i registre akreditovanih studijskih programa, zaposlenih i studenata. Verujem da će se time značajno olakšati praćenje postignutih rezultata i napretka u visokom obrazovanju, kao i da će ovaj sistem biti baza za utvrđivanje objektivnih kriterija finansiranja.

Ciljevi predlagača su jačanje veza fakulteta i privrede, i unapređenja funkcionalnih znanja naših studenata kako bi se što veći broj njih po završetku studija zaposlio u struci. To je i razumljivo, jer neka ispitivanja kažu da čak 56% naših stručnjaka po završetku studija nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo. Zbog toga je izuzetno važno da se uspostavi i ojača spona između fakulteta, tržišta rada i privrednih i društvenih subjekata.

U tom smislu, predlog zakona nudi rešenja poput formiranja saveta poslodavaca na fakultetima, mogućnost angažovanja u nastavi eksperata iz privrede, kao predavača van radnog odnosa, uvođenje kratkih programa studija i studija uz rad koji omogućavaju sticanje praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada.

Pitanje efikasnog studiranja je takođe jedan od problema našeg sistema visokog obrazovanja. Kako bolonjski princip studiranja podrazumeva kontinuiran rad na praćenju i proveri usvojenih znanja u toku školske godine, to praktično znači da su studenti maksimalno opterećeni obavezama tekuće akademske godine, pa ukoliko se svemu tome doda još jedan ili dva predmeta iz prethodne godine, jasno je sa kakvim opterećenjem se suočavaju naši akademici.

Izuzetno bi bila korisna svestrana analiza ovog problema, kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih je 60 bodova često za naše studente nedostižan cilj. Tek na bazi ovakve detaljne analize, mogli bi se predložiti i adekvatne mere za povećanje efikasnosti studiranja i uspeha naših studenata.

U tom smislu verujem da će novi Zakon o visokom obrazovanju dati dovoljno jasan pravni okvir za unapređenje efikasnosti studiranja i očuvanje i dalje unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja. Jer, Srbija ima kvalitetno visoko obrazovanje, što dokazuju naši univerziteti koji su već stekli svetsku reputaciju, kako rangiranjem na Šangajskoj listi, tako i znanjima naših stručnjaka koji su nakon završetka studija zaposlenje pronašli u danas vodećim svetskim kompanijama.

Podsetiću da je Šangajska lista jedna od najuticajnijih lista koja rangira najbolje univerzitete sveta. Pozicioniranje na ovoj listi, koja obuhvata svega 2% svetskih univerziteta, i dokaz je konkurentnosti i kvaliteta našeg visokog obrazovanja.

Beogradski univerzitet je i ove godine među 300 najboljih univerziteta u svetu. Rangiran je u čak 17 užih naučnih oblasti. U pojedinim oblastima, kao što su matematika i prehrambena tehnologija, rezultati Beogradskog univerziteta su još bolji.

Ove godine na Šangajskoj listi našla su se još tri naša univerziteta – Univerzitet u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu. Svetski renome našeg visokog obrazovanja izgradili su i mnogi naši stručnjaci, koji su radili ili i danas rade na prestižnim mestima u svetu. Neki podaci kažu da samo u Americi i Kanadi ima gotovo 5.000 studenata sa Beogradskog univerziteta koji rade u mnogim velikim kompanijama. Oni su preneli slavu iz svog univerziteta i Srbije.

Iskoristila bih na kraju priliku da dam i neke predloge za dalje unapređenje univerzitetskog obrazovanja. Naime, na svim fakultetima i visokim školama izučava se jedan ili više stranih jezika, predmet informatike i informatičke pismenosti. Ali, po završetku studija, studenti ne dobijaju nikakve sertifikate o nivou stečenih znanja stranih jezika i poznavanja i određenih informatičkih jezika, odnosno informatičkih programa.

Naš predlog je da se na kraju studiranja, u okviru ovih predmeta na fakultetima, organizuje provera znanja od strane relevantnih institucija iz ovih oblasti i da studenti završe studije sa sertifikatima o nivou informatičke pismenosti i znanje stranih jezika, jer znamo da danas nijedan konkurs za zaposlenje ne prolazi bez ova dva uslova. Zašto da ne omogućimo mladim ljudima da u okviru redovnih studija dobiju sertifikate i za ova znanja i time im pomognemo da brže dođu do posla i da ne moraju da ulažu dodatna sredstva.

I da završim rečenicu koju je pre pet vekova izrekao filozof i državnik Frensis Bejkon – znanje je moć. Moć koju nam niko ne može uzeti. Investicija u znanje nije nikada izgubljena investicija i zato u znanje i naše društvo mora da ulaže, ali i da ga ceni.
U Danu za glasanje Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasaće za oba ova zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice poslanici, Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave.

Institucija Zaštitnika građana ustanovljena je Ustavom Republike Srbije. Ustavom je predviđeno da se o ombudsmanu donosi poseban zakon. Ombudsman uživa imunitet, kao narodni poslanik bira ga i razrešava Narodna skupština.

Sve procedure koje u zaštiti prava građana sprovodi ovaj nezavisni organ, uređena su Zakonom o Zaštitniku građana. Ustanovljavanjem ove institucije, građani su verovali da će moći da zaštite svoja prava koja nisu mogli pri državnim organima, što se u praksi do sada nije pokazalo tako. Jer, ombudsman reaguje u slučajevima kada postoje propusti u radu ili nesavestan rad organa javne vlasti, odnosno javne uprave pred kojima građani ostvaruju svoja prava.

Ono što je za rad, ovako važnog nezavisnog organa, jesu principi kojih se ombudsman mora pridržavati u svom radu. To su zakonski i moralni principi utvrđeni i našim i međunarodnim propisima, odnosno na nivou međunarodne asocijacije ombudsmana.

Podsetila bih na najvažnije principe na kojima se mora zasnivati rad Zaštitnika građana, a to su nezavisnost, neutralnost, nepristrasnost, politička nesvrstanost, poverljivost i dr. Ombudsman ne sme da ima ni jedan drugi položaj, niti da bude u bilo kojoj organizaciji koja bi dovodila u pitanje nezavisnost i objektivnost. Ne sme da bude član ni jedne partije, sa takvom praksom već imamo negativna iskustva. Građani moraju biti jednaki u ostvarivanju svojih prava, a ne da to zavisi od političke ili neke druge pripadnosti.

Zakonska obaveza ombudsmana jeste da na zakonom definisan način i po ustanovljenim procedurama štiti prava građana u sledećim oblastima: ljudska prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava lica lišenih slobode, rodna ravnopravnost, savetodavna pomoć i dr.

Verujem da će novi Zaštitnik građana ubuduće imati manje posla, jer ova kao i prethodna Vlada čine sve da modernizuju i kadrovski opreme sve javne službe i državne organe pred kojima građani ostvaruju svoja prava. Dobro upravu moraju da karakterišu, poštovanje i dostojanstvo stranke, etičnost, savesnost, stručnost, nepristrasnost, delotvornost. Samo ovakva uprava vraća dostojanstvo građanima koji imaju ustavno i zakonsko pravo da na najbolji i najjednostavniji način ostvaruju svoja prava pri državnim organima.

Koliko su velika ovlašćenja Zaštitnika građana, govori i činjenica da on ima diskreciono pravo da odlučuje da li će i kako da postupa u pogledu pojedinih ili kolektivnih slučajeva. Ombudsman može da inicira postupak na osnovu neposrednog uvida ili svog direktnog saznanja. Ombudsman ima pristup svim informacijama i svim licima u organizaciji kako je dozvoljeno po zakonu. Garanta autoriteta ombudsmana, među građanima, jeste njegova politička neutralnost, stoga je dužan da se drži kako bi svi građani.

U danu za glasanje, poslanička grupa SPS, podržaće sve predloge. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, po amandmanu javljam se, član broj 1, kojim se predlaže formiranje posebno ministarstva za Srbe u dijaspori i regionu.

Kako prema Zakonu o spoljnim poslovima i važećem Zakonu o ministarstvima pitanja položaja Srba u dijaspori i regionu spadaju u delokrug rada Ministarstva spoljnih poslova, koje je formiralo upravu za dijasporu kao organ u sastavu ministarstva.

Smatramo suvišnim izdvajanje pitanja položaja Srba van Srbije od Ministarstva spoljnih poslova, jer to je pitanje u domenu spoljnih poslova i bilo je neophodno da se ovaj segment integriše u Ministarstvu spoljnih poslova. Sva prava koja naši građani koji žive u inostranstvu ostvaruju u drugim državama, ostvaruju na osnovu međunarodnih ugovora sa drugim državama i diplomatskom saradnjom sa istim.

Briga o Srbima van Srbije, briga naše diplomatije koja u zemljama gde Srbi žive preko diplomatsko-konzularnih predstavništava, organizuju zaštitu i ostvarivanje prava naših državljana koji žive u dijaspori. Zato je logično da dijaspora bude u sastavu spoljnih poslova, te nije potrebno da se formira posebno ministarstvo, jer takvo rešenje ne bi bilo efikasnije.

U Ministarstvu spoljnih poslova je formirana Uprava za dijasporu, kao organ u sastavu Ministarstva u kojoj rade naši diplomatski stručnjaci, a ova Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova brinu o Srbima i unutar i van granica naše zemlje.

Poslanička grupa SPS predlaže da se ovaj amandman ne usvoji. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, Predlog zakona o transfuzijskoj medicini od strane Vlade je još jedan primer dobre prakse i znak da se u zdravstvu stvari menjaju na bolje. Još jedna pohvala za prijem velikog broja zdravstvenih radnika u radni odnos na neodređeno.

Razlog za donošenje novog zakona sadržan je u potrebi da se oblast transfuzijske medicine, odnosno oblast pripreme krvi i komponenata krvi, kao i klinička transfuzija, zasnivaju na najvišim standardima obezbeđivanja adekvatnih količina bezbedne krvi za stanovništvo Republike Srbije, koji su usklađeni sa evropskim merilima i standardima.

Drugi razlog je da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ovu delatnost omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Nedostaci važećeg zakona su neizostavno doveli do toga da se donese pravni osnov za donošenje novog zakona. Naime, važeći zakon uređuje samo jedan deo transfuzijske medicine i to pripremu krvi i komponenata krvi, dok oblast kliničke transfuzije, koja podrazumeva delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, pretransfuzijska ispitivanja, autolognu transfuziju, hemostaze, perinatalna ispitivanja, praćenje efekata lečenja komponenata krvi nije uopšte bila predmet važećeg zakona.

Ono što je najvažnije u predlogu novog zakona je što se uključivanjem kliničke transfuziologije obezbeđuje direktno učestvovanje lekara specijaliste transfuziologa u procesu lečenja svakog pacijenta, što je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije, čime će se smanjiti broj komplikacija i neželjenih dejstava na minimum.

Dosadašnjom praksom transfuziolog je samo isporučivao krv na osnovu trebovanja lekara drugih specijalnosti. Ovime se postiže i racionalnija i adekvatnija primena krvi i krvnih elemenata. Kako bi se obezbedile adekvatne količine bezbedne i kvalitetne krvi i komponenata krvi neophodno je pre svega napraviti jasnu podelu uloga svih zdravstvenih ustanova koje u svom radu koriste krvi i komponente krvi.

Zato je novim zakonom na jasan i nedvosmislen način, a u skladu sa direktivama EU definisana uloga svake zdravstvene ustanove koja obavlja pripremu krvi i komponenata krvi, odnosno obavlja delatnosti planiranja, prikupljanja, testiranja, obrade, čuvanja i distribuciju krvi i komponenata krvi. Definisana je i uloga bolničkih banaka krvi koja je organizaciona jedinica stacionarne zdravstvene ustanove, koja obavlja delatnost čuvanja i izdavanja krvi i komponenata krvi za terapijsku primenu, pretransfuzijska ispitivanja, brigu za optimalnu primenu krvi i komponenata krvi, autlognu transfuziju i terapijske aferezne procedure, hemostaze, perinatalna ispitivanja i praćenje efekata lečenja komponentima krvi, kao i neželjene reakcije. Time će se bolje upravljati i obavljati bolja distribucija istih.

Ovaj zakon predviđa pravljenje nacionalnog plana akcije davanja krvi, koji će pre svega biti zasnovan na pravljenju plana potrebe za krvlju u svim bolničkim bankama krvi, sve ovo iz razloga da bi se obezbedile adekvatne količine krvi i komponenata krvi u toku cele godine, da ne bi došlo do nestašice istih.

Dosadašnji nedostaci su i nedovoljan stručni inspekcijski nadzor u ovoj oblasti, kao i slabi kapaciteti da bi se utvrdilo da li zdravstvene ustanove mogu da obavljaju transfuziološku delatnost definisanu zakonom. Novim zakonom je uređen nadzor nad njegovim sprovođenjem u nadležnosti Uprave za biomedicinu, koja će formirati stručni i kontinuirani inspekcijski nadzor. Inspektori iz ove oblasti će svojim nadzorom omogućiti održivost visokog nivoa kvaliteta u ovoj oblasti.

Transfuzijska medicina je multidisciplinarna nauka i svakodnevno uvođenje novih tehnologija i procedura zahteva stalnu edukaciju i zdravstvenih radnika i nadzornih inspektora u ovoj oblasti. Novim zakonom bezbednost krvi i komponenata krvi podiže se na viši nivo time što će se svaka testirana jedinica krvi i komponenata krvi testirati tehnikom umnožavanja nukleinskih kiselina tzv. NAT tehnikom. Uvođenjem NAT metode postiže se kraći period otkrivanja virusa koji se mogu preneti transfuzijom krvi. Konkretno na hepatitis B, hepatitis C, virus humane imunodeficijencije, odnosno HIV, treponeme palidum tzv. uzročnika sifilisa.

Dosadašnjom praksom infekcija se mogla dokazati samo Eliza tehnikom, što je bio sporiji način i ponekad davala lažno pozitivne nalaze. Testiranje je i dalje obavezno BO i RHD krvnogrupne pripadnosti, skrining iregularnih eritrocitnih antitela i to automatskim putem, što će obezbediti uštedu potrošnog materijala, odnosno test seruma, odnosno mogućnost nastanka ljudske greške biće svedena na minimum. Tim novim načinom testiranja NAT tehnikom obezbeđuje se bezbedna krv za pacijente, a samim tim eliminiše se nastanak dodatnih troškova zdravstvene zaštite.

Na kraju, ali i najvažnije, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema i to u skladu sa međunarodnim informacionim standardima za transfuziju krvi i komponenata krvi, čime bi se omogućio pristup i transfer podataka i na taj način olakša praćenje traga krvi i komponenata krvi od davaoca ka pacijentu i obrnuto, kao i praćenje neželjenih reakcija, čime se brzo lociraju i ispravljaju eventualne greške, uključujući i blagovremeno povlačenje jedinica krvi i komponenata krvi iz upotrebe.

Za sam kraj ću ukratko spomenuti željene ciljeve ovog zakona, što opravdava i razloge za njegovo usvajanje. Pod brojem jedan, obezbeđivanje količine bezbedne krvi i komponenata krvi za svakog pacijenta u Republici Srbiji, racionalna i adekvatna primena krvi i komponenata krvi…

…meri smanjenje broja komplikacija i neželjenih događaja direktnim učestvovanjem lekara specijaliste transfuziologa u procesu lečenja svakog pacijenta, kontinuirano snabdevanje krvlju i komponentama krvi, dobra organizaciona struktura ustanova koje se bave ovom granom medicine, bolja nacionalna koordinacija i planiranje u oblasti transfuziologije, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti transfuzijske medicine, stručan inspekcijski nadzor u nadležnosti Uprave za biomedicinu, kao i stalna edukacija istih i edukacija svih zdravstvenih radnika u ovoj oblasti medicine.
Predlogom ovog zakona zdravstvena struka je kao i uvek na prvo mesto stavila pacijenta, njegovo efikasno lečenje i smanjenje neželjenih efekata i komplikacija na najmanju moguću meru, a svim dobrovoljnim davaocima krvi, i bivšim i budućim, u ime medicinske struke jedno veliko hvala za humanost koju pokazuju na delu. Po stupanju na snagu ovog zakona neophodno je doneti čitav set podzakonskih akata u ovoj oblasti, niz pravilnika, kao i obezbediti jedinstveni informacioni sistem u ovoj oblasti.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za oba ova zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas želim da postavim pitanje, odnosno zatražim obaveštenje od ministra zdravlja gospodina Lončara.
Moje pitanje se odnosi na Medicinu rada kao deo zdravstvenog sistema, koje nažalost u poslednjih 15 godina sve više gubi na značaju neopravdano.
Medicina rada je izuzetno široka grana medicine koja se bavi preventivom, a svi smo svesni činjenice da jedan dinar uložen u preventivu je isto što i 16 dinara u kurativu. Cilj Medicine rada je zdravo radno aktivno stanovništvo, jer samo zdrav čovek može doprineti i sebi i svojoj porodici i radnoj sredini i celokupnoj društvenoj zajednici.
Ono što zabrinjava je sve manji broj specijalista Medicine rada u Srbiji, od 800 svelo se na svega 250 specijalista, što zbog odlaska u penziju, što zbog činjenice da je većina morala da se izjasni za posao izabranog lekara, što nije struka za koju su se obrazovali.
Problem je u tome što Republički fond zdravstvenog osiguranja ne prepoznaje specijaliste medicine rada u svom kadrovskom planu. Sve ovo dovodi do zaključka da nam je potreban veći broj specijalizacija iz medicine rada. Naglasila bih to da medicina rada ostvaruje značajan procenat sopstvenog prihoda domova zdravlja zato što pruža veliki broj nestandardnih usluga. Naime, medicina rada obavlja periodične, prethodne, ciljane, kontrolne preglede, preglede za profesionalnu orijentaciju, preglede za zdravstvenu sposobnost vozača, za nošenje oružja, otkriva profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom, što se kao vanstandardna usluga obavlja uz naknadu.
U tom kontekstu, koristim priliku da predložim ministru izmenu člana 41. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, tako što bi se poslodavci obavezali da angažuju službu medicine rada za obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih. Predlažem da se pri donošenju zakona i podzakonskih akata iz oblasti medicine rada konsultuje struka iz našeg matičnog Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“.
Moje pitanje ministru bi bilo – da li Ministarstvo zdravlja predviđa neke mere i aktivnosti za rešavanje statusa i položaja specijalista medicine rada koji nisu prepoznati u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kao poseban zdravstveni profil, a značajno mogu da doprinesu samofinansiranju ustanova u kojima rade? Hvala.

  Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izmenama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama o kojima danas raspravljamo predviđena su nova rešenja koja se tiču tehničkog održavanja vodnih puteva za koje Srbija ima međunarodnu obavezu, zatim podizanja nivoa sigurnosti u obavljanju vodenog saobraćaja, suzbijanje sive zone u oblasti iznajmljivanja plovila za rekreaciju vrši se usklađivanje sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, sa Zakonom o istraživanju nesreće u vazdušno-železničkom i vodnom saobraćaju kao i sa propisima EU, o čemu je više govorila moja koleginica Stefana Miladinović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Činjenica je da Srbija ima veliki potencijal za razvoj transportnog i putničkog saobraćaja na unutrašnjim vodama. Vlada Republike Srbije prepoznaje značaj infrastrukturnog ulaganja u reku Dunav koji pre svega predstavlja veoma važan transportni koridor ali je takođe značajan kao resurs za razvoj i regionalnog turizma.
Primenu u praksi ovih izmena i dopuna Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama će s jedne strane ukloniti neke nedoumice, a sa druge strane omogući će se razvoj infrastrukture, turizma i zapošljavanja i što je možda najvažnije stvori će se uslovi ili većih inostranih investicija.
Za grad Smederevo iz kog dolazim, posebno su važne neke predviđene izmene i to u delu koji se tiče bezbednosti vodnog saobraćaja, jer je Dunav kod Smedereva odavno crna tačka na plovnom putu kroz Evropu, zbog rečnih pirata ilegalne trgovine akciznom robom i drugih vrsta nelegalne trgovine. Usaglašavanje sa zakonom o privatnom obezbeđenju doprineće suzbijanju kriminala na reci jer se predviđa domaća brodarska privredna društva ili luke organizuju sigurnosnu zaštitu i to u ugovornim angažovanjem subjekata licenciranim za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovanu samozaštitnu delatnost.
Luka Smederevo ima veliki značaj za unutrašnji plovni saobraćaj, jedna je od najvećih utovarno-istovarnih na Dunavu, a od 1996. godine i pristanište za međunarodni rečni saobraćaj. Ovde godišnje pristane oko tri hiljade brodova i pretovara se i do pet miliona tona sirovine i proizvoda. Pored velikog značaja transportnog saobraćaja na Dunavu, ono što nedostaje Smederevu je svakako pristanište za turističke brodove.
Turistički potencijal Smedereva se u velikoj meri oslanja na kulturno-istorijske znamenitosti. Jedna od najvećih ravničarskih tvrđava u Evropi Smederevska tvrđava je jedinstvena u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi kao i Vila Obrenović izgrađena 1831. godine, ali nažalost ostaju potpuno nevidljive za strance koji putuju Dunavom jer ne postoji pristanište.
Želela bih da naglasim da moj grad Smederevo ima mogućnost da postane važno turistička destinacija, a da u ovom trenutku zbog loše rečne infrastrukture na delu Dunava kroz Srbiju u dužini od 588 kilometara turistički brodovi pristaju samo u Novom Sadu, Beogradu, Donjem Milanovcu, Velikom Gradištu i Bezdanu. Dunavom prođe oko 500 velikih turističkih brodova, a nijedan ne svraća u naš grad zbog nepostojanja adekvatnog pristaništa bezbednog za brodove i putnike, zbog čega Smederevo ostaje bez značajnih finansijskih sredstava koje bi moglo da ima od turizma.
Podsetiću vas na belu flotu koja je sedamdesetih godina bila simbol poboljšanja životnog standarda svih slojeva društva ali veliki ponos svih građana. Rečni avioni kako su se tada zvali brodovi koji su od Beograda do Đerdapske klisure stizali za oko tri i po sata, bili su znatno brži od redovne autobuske linije koji je za tu istu relaciju trebalo oko šest sati. Ovi hidrogliseri pristigli su i u naš grad kada je bilo zainteresovanih putnika. Bela flota ostala je samo u lepom sećanju građana Smedereva obzirom da od 1986. godine više ne prevozi putnike, a pristanište u Smederevu koje je građeno čak i pre beogradskog više ne ispunjava uslove za turističke brodove.
Nadam se da će primenom ovog zakona i moj grad Smederevo dobiti atraktivan izlaz na Dunav, koji će doprineti i razvoju investicija, iskorišćenju velikog turističkog potencijala, a samim tim i veću stopu zaposlenosti i sveobuhvatnom boljitku života građana Smedereva.
Za rad istine građana, želim da kažem da je Aerodrom Ponikve je izgrađen za vreme kada je SPS dominirala kao jedina vladajuća stranka u Srbiji i to vreme je aerodrom bio i u funkciji civilnih letova.
Poslanička grupa SPS će zbog svega navedenog u danu za glasanje podržati usvajanje ovog zakona. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, danas raspravljamo o veoma važnom zakonu za Srbiju, ali i za grad Smederevo, za ukupan ekonomski razvoj. Definisanjem imovine kojom „Železara“ raspolaže rešava se višedecenijski problem koji se odnosi na status objekata i zemljišta „Železare“. „Železara Smederevo“ je nesumnjivo privredni gigant od ogromnog državnog značaja, stoga je i ova Vlada Republike Srbije posvećena rešavanju svih pitanja koja opterećuju „Železaru Smederevo“ i zaposlene u njoj.
Socijalistička partija Srbije bezrezervno podržava Vladu Republike Srbije u nastojanjima da „Železaru“ stavi na zdrave noge, da obezbedi plasman čelika u inostranstvo i što je najvažnije da osigura zaposlene u „Železari“ koji nikada više ne smeju biti u stanju neizvesnosti za svoja radna mesta.
Grad Smederevo i građani Smedereva mogu biti sigurni da ovim autentičnim tumačenjem dobijaju svi i da će oslonac privrede ovog grada i dalje biti „Železara“ sa kojom se sve do dolaska ove Vlade previše eksperimentisalo i „Železaru“ u jednom trenutku dovelo do ivice ponora.
Moje kolege su do sada govorile o pravnim i političkim aspektima ovog predloga, a ja ću govoriti o značaju „Železare“ za Smederevo, grad iz kog ja dolazim.
Prvo kratko podsećanje na istorijat Železare. Početak metalurgije u našoj zemlji vezuje se za SARTID osnovano 20. februara 1913. godine. Bilo je to mešovito akcionarsko društvo manjinskog srpskog kapitala i većinskog kapitala stranih akcionara. Na obali Dunava kilometar i po uzvodno od grada Smedereva izgrađeni su prvi pogoni predratne Železare. Godine 1962. doneta je odluka o izgradnji nove Železare na lokaciji u Radincu, a 1964. godine položen je kamen temeljac. To je vreme kada se u svetu industrija nije mogla zamisliti bez gvožđa i čelika i pokazuje stratešku odluku da Srbija ide u korak sa svetom. Od tada je sledio kontinuirani razvoj i napredak Železare koji je doprineo ne samo privrednom razvoju grada Smedereva, već i ukupnom privrednom razvoju Srbije.
Od tada je sledio konstantan razvoj ne samo Železare, nego i grada Smedereva, koji su ostali međusobno povezani i do dan danas. Železara Smederevo ima stogodišnju tradiciju u proizvodnji gvožđa i čelika i poznata je u Evropi po proizvodnji čelika, toplo i hladno valjanih proizvoda i belog lima. Pogoni Železare smešteni su u Smederevu, Šapcu i Kučevu čineći Železaru kompanijom od izuzetnog strateškog značaja kako za Republiku Srbiju tako i za region.
Sudbina Železare je na neki način i bila sudbina Smedereva. Kada je Železara radila i razvijala se, tada se razvijalo i Smederevo. Kada je Železara bila u problemu tada je i grad imao poteškoća. Upravo zbog toga su građani Smedereva jasno podržali napore Vlade da se strateški partner za Železaru u najpoznatijem kineskom proizvođaču čelika „Hestilu“ koji će omogućiti stabilno poslovanje i dalji razvoj grada Smedereva i privrede Srbije u celini.
Vlada Srbije je 5. aprila prihvatila ponudu kineske kompanije „Hestil“ za kupovinu Železare Smederevo koja je jedina na tenderu dala obezbeđujuću ponudu da kupi svih 98 imovinskih celina Železare i što je najvažnije zadržano je svih 5.000 radnika. To znači da od Železare direktno živi ne samo oko 5.000 zaposlenih, već više od 20.000 građana računajući članove porodica zaposlenih, kao i porodice mnogih dobavljača i kooperanata.
Ističem da je uspostavljen socijalni dijalog na višem nivou i udvostručena proizvodnja zahvaljujući kineskom vlasniku. Strateški partner će značiti ne samo sigurnost za zaposlene u tom gradu, nego i više posla za dobavljače i kooperante, ponovno učešće u izvozu Srbije i podsticaj u rastu BDP zemlje.
Podsetiću da je Železara u velikoj meri izvozno orijentisana što svakako doprinosi privrednom rastu Srbije. Dokle god živi i radi Železara, živi i razvija se grad Smederevo. Vlada Republike Srbije ima jasan cilj, a to je jačanje privrede, smanjenje nezaposlenosti i bolji život građana Srbije. U tom smislu poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovo autentično tumačenje zakona. Hvala.