Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, draga braćo i sestre, hoću da kažem kolegi Varga i svim ostalim nacionalnim manjinama da nijedna zemlja u svetu nije dala više prava nego što je naša Srbija dala nacionalnim manjinama.
Možda se nekome čini da je ovaj zakon o državnim praznicima nevažan. Važan je. Mi svi znamo da se jedna država u svetu prepoznaje po svojoj himni, grbu, zastavi i državnim praznicima. Pogledajte kako svi svečano proslavljaju svoj državni praznik. To i Republika Srbija, naša Srbija, mora i treba tako da čini. Mogla je da to učini zahvaljujući tome što je donet novi Ustav, jer u Ustavu je definisano sve, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i strpljivom delovanju DSS-a, što je iz dana u dan polako, strpljivo dovela do nacionalnog konsenzusa i do toga da smo dobili Ustav koji je usvojen na referendumu.
Zato, gospodine Laslo, ja ću ti pročitati prvi član Ustava Republike Srbije i dokazaću ti da nijedna zapeta, ni tačka, nije da nije ispunjena u ovom Zakonu o državnim i drugim praznicima. Evo, u članu 1. Ustava se definiše da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Evo, gospodo narodni poslanici, građani Srbije, kako je kroz Zakon o državnim praznicima to Republika Srbija uredila. Uredila je tako shodno članu Ustava i u članu 1. Zakona o državnim praznicima u Republici Srbiji određeno je da državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje, 15. februar. Gospodo, svi koji smo građani Srbije i koji osećamo da je država Srbija naša, a nadam se da svi to osećamo, bilo da smo manjinski ili većinski... jeste kada je 1804. Karađorđe podigao ustanak, kada je Otomansku imperiju sklonio sa ovih prostora. Gospodo, i tada se govorilo da je to demokratska revolucija, u to vreme.
Gospodo, na dan Sretenja 1835. godine Kneževina Srbija donosi demokratski Ustav, koji se ne sviđa tadašnjoj Evropi i Kneževina Srbija mora da ga ukine. U tom ustavu, gospodo narodni poslanici, jasno se vidi da Evropa nije bila dorasla Srbiji. Evropa kaska za Srbijom od 1835, što se tiče demokratije, ljudskih prava i manjinskih prava.
Hoćete reći da to nije tako, gospodo? Hajde, iznesite mi jedan argument. Da li biste tako smeli da se smejete u američkom parlamentu, engleskom ili slično?
Meni je drago što možete tako da dobacujete i ja sam ponosan što sam Srbin, što živim u Srbiji i što je dato pravo nacionalnim manjinama. Šta ćete bolje u jednoj zemlji, nego ako si potpuno slobodan, a svi treba da budemo ravnopravni i slobodni.
Zatim, u članu 2, u Srbiji se praznuju verski praznici: prvi dan Božića i Vaskršnji praznici, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa.
U članu 4. ponovo se potvrđuje da Republika Srbija jeste demokratska država i da strogo pazi na manjinska prava, da ne bi nešto oštetila prava manjina, taman i na štetu većine, srpskog naroda.
Evo kako je to uređeno. Uređeno je tako da pravoslavci ne rade na dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica na prvi dan Božića i dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskršnjih praznika po njihovom kalendaru; pripadnici islamske zajednice na prvi dan ramazanskog Bajrama i prvi dan kurbanskog Bajrama; pripadnici jevrejske zajednice na dan Jom Kipura. Iz toga se može jasno videti da pravoslavni srpski narod, iako je većinski, nema nikakva veća prava u odnosu na druge verske zajednice.
Na ovo sam ja kao Srbin i pravoslavac ponosan, što su ovde sve vere izjednačene. Ima li nešto, dame i gospodo, da mi kažete da tu nema, da je naša Srbija i srpski narod ili Pravoslavna crkva favorizovana? Ne možete to reći. Možete se samo kiselo smejati i drago mi je što možete tako da se smejete i da vam niko ne zamera, zato što ste u Srbiji. Da ste u drugoj zemlji, drugačije bi to bilo, ali hvala bogu da ste u Srbiji i da imate sva prava.
U izmeni i dopuni Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji predloženo je da međunarodni praznici Nova godina - 1. i 2. januar, Praznik rada - 1. i 2. maj, kao i Dan pobede 9. maj budu državni praznici.
Zato, iz svega ovoga, gospodo koji ste podnosili amandmane, nađite nešto iz člana 1. Ustava, a da Srbija to nije ispunila; sve evropske norme i više od evropskih normi je ispunila. Zato smatram, gospodine Varga, da vaš amandman ne treba usvojiti.
Dodaću ti još jedan razlog zbog čega ga ne treba usvojiti. U izmeni i dopuni Zakona o državnim i drugim praznicima... Recimo, vi svi znate da se Sveti Sava, praznik od velikog duhovnog, verskog, pravoslavnog i prosvetiteljskog značaja za Srbe, praznuje radno, a Vidovdan se isto praznuje radno.
Niko vama od nacionalnih manjina ne brani da sutra odaberete svoj dan i uveče se veselite, pozovite, a na našeg Svetog Savu i na Vidovdan pozvaćemo vas, nadamo se da ćete doći; i hoćete doći, jer ovu državu osećate kao svoju državu, a ja ću doći na vaš praznik, jer osećam vas kao svoje najbliže sugrađane, kao braću, kao sestre.
Na kraju da vas upitam, Varga, ima li ovo sve u Mađarskoj? Ne. Da ti pošteno kažem, da li imaju Srbi ovo što imate vi ovde u Srbiji? Nemaju.
Zato ne treba, braćo, da dalje izmišljamo neke dodatne praznike, pa praznik za praznikom, kad ćemo onda raditi?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, draga braćo i sestre, svi mi ovde znamo da Vlada Republike Srbije ima ustavnu obavezu da se donesu svi zakoni, koji će se morati poštovati na celoj teritoriji Republike Srbije.
Kako svi mi ovde znamo da je Ustav donet na referendumu i da su se građani Republike Srbije jasno i glasno izjasnili da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije, bila je obaveza Vlade Republike Srbije da donese izmenu i dopunu Zakona o Vladi. Ta obaveza, pre svega, proističe iz same preambule Ustava Republike Srbije, koju ću pročitati, zbog vas, gospodo narodni poslanici, i zbog građana Republike Srbije.
Jasno i glasno ovde piše: "Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosova i Metohije slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav''.
Ovo sam pročitao zato što je ustavna obaveza svih državnih organa, a samim tim i nas, narodnih poslanika, da poštujemo Ustav Republike Srbije o teritorijalnoj nepovredivosti granica Republike Srbije. Zato je Vlada Republike Srbije donela izmenu i dopunu Zakona, odnosno da se član 16. stav 2. menja i glasi, tj. zakletva glasi: ''Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije''.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Čanak iz Lige socijaldemokrata, tj. da li su demokrate ili ne, ne znam, rekao bih - razbijača Srbije, rekao je da treba dodati: "i imovinu". Gospodinu Čanku Ustav i zakon ne znači ništa, jedino znači imovina i pare koje se dobijaju da bi se razbila Srbija.
Da li ima čoveka i države u svetu koji gaze Ustav? Zamislite čoveka koji ovako ironiše ovu zakletvu, da bi zakletvu bacio na pod! Srbinu znači više čast i Ustav nego imovina, svakom normalnom Srbinu.
Gospodine Čanak, izađite ovde i recite da li ste jasno i glasno glasali protiv Ustava Srbije? Jesi li rekao da Kosovo treba da bude Albancima dato? Jesi.
Gospodine Čanak, u svim javnim nastupima pokušao si, pre 15 dana, da izmisliš srpske fašiste, da bi pomogao onima koji hoće da otmu Kosovo.
Gospodine Čanak, sramno je tako činiti i još reći da pripadate srpskom narodu i srpskim građanima. To nijedan srpski neprijatelj ne bi učinio ovoj skupštini. Da ima zakona i Boga, ne bi ti bio ovde. Zato, gospodine Čanak, nemoj omalovažavati Srbiju, srpski narod i srpski ustav. Doći će Bog i doći će zakon, ne boj se, u Srbiju, jer vlada Demokratska stranka Srbije i vladaće!

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 100, jer sam pogrešno protumačen.
Mogu javno i glasno ovde, pred vama svima, pred svim građanima Republike Srbije, da kažem - ja sam čist pravoslavac, nikada komunista nisam bio, svi su mi slavu slavili, i ja to činim, a venčan sam u Sabornoj crkvi 1972. godine, srpski patrijarh German me je venčao.
Rekao sam u metaforičnom smislu - da nema Boga, jer su mnogi bezbožnici u Skupštini, a ne bi trebalo da budu. To je moj jasan stav, zato što sam čist vernik, ali sad je stvar prava, neka uđu i bezbožnici, nemam ništa protiv. Međutim, mora da bude moj jasan stav, tj. kao pravoslavac i pobožan čovek, kažem - ima Boga i on će svima suditi onako kako oni čine.

Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, ne mogu da shvatim poslanike koji slušaju. Ja sam u svoje lično ime rekao da bezbožnici ne bi trebalo da budu u Parlamentu, ali to nije moja odluka, to je moj lični stav. Normalno, kako građani koga izaberu, tako će i biti. Nisam rekao da su članovi komiteta bili bezbožnici, samo sam rekao da ja nikada nisam bio komunista.

Gospodine Dačiću, želim da ti repliciram i da ti kažem da sam potpuno obavešten da Demokratska stranka nije na vlasti, ali je na vlasti u Užicu i Beogradu i da sada zbog izborne ćutnje neću da pominjem užičku vlast. Samo sam hteo da kažem da Demokratska stranka, bilo da je u Užicu, Beogradu ili ma kom delu gde drži vlast, ne bira sredstva i čak falsifikuje dokumenta da bi ostala na vlasti.
Što se tiče Užica, kada u Užicu dođe na vlast DSS sa svojim koalicionim partnerima, sigurno će podneti krivičnu prijavu za ovaj falsifikat što se desio u Užicu. Normalno, nadležni organi će uraditi ono što treba da urade, jer nama se spočitava da smo legalisti. Mi jesmo legalisti i tako ćemo i uraditi, nadležni organi će svoje uraditi, a mi ćemo na izborima sigurno pobediti.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pred nama imamo zakon o transferu sredstava prema opštinama i ako ga analiziramo dobro i pogledamo i ako uzmemo kriterijume koji bi makar po meni trebalo da budu osnovni, broj stanovništva, površina opštine, kao i razvoj te teritorije ili opštine, vidimo da ipak ovoga puta nije urađeno do kraja ravnomerno i da kažemo pravično.
Ako pogledam Zlatiborski okrug, koji je zadnjih 15 godina uvek bio oštećen, i ako 10 opština dobiju svega 480 miliona, u poređenju sa recimo Novim Sadom, gde ništa nije veći od Zlatiborskog okruga po broju stanovnika, a po teritoriji Zlatiborski okrug je jedno četiri-pet puta veći, znači duplo je više dobio Novi Sad. Beograd je dobio mnogo više, ako bi pogledali ove kriterijume i uzeli, Zlatiborski okrug bi trebalo da dobije negde oko jednu milijardu dinara.
Sve su to stvari koje moraju da se uzmu u obzir. Moraju se uzeti u obzir da Beograd, Novi Sad i ovi gradovi, ostali gradovi, ali pre svega ova dva grada imaju najveći broj investicija, kako domaćih, tako i stranih. Sve su to razlozi zbog čega se mora jasno i brzo pristupiti onome što i sam ministar je uvideo u to, da moramo početi ravnomerno da raspoređujemo ova sredstva i da je neophodno što pre uraditi zakon o lokalnoj samoupravi i novi zakon o transferu sredstava, tako da ubuduće imamo jasne kriterijume i ovome se mora prići vrlo pažljivo.
Zato smatram da jedino u stvari ohrabrujuće u ovom celom izlaganju jeste što će doći do novog zakona. To je sigurno i projekat Vlade Republike Srbije da se ravnomerno razvija Srbija. Nemam ništa protiv što Beograd, Novi Sad imaju toliko transfera, odnosno što imaju prihoda i investicija, ali zato u budućem zakonu o lokalnoj samoupravi i o transferu sredstava, koji se već najavljuju za 2007. godinu, moramo mnogo obazrivije uzimati svaki detalj. Tako da ukoliko to ne učinimo, onda ćemo Srbiju ćemo svesti samo na Beograd što se tiče investicija ili broja stanovnika.
Zato još jedanput kažem da ovoga puta nije ravnomerno raspoređeno, to moramo da priznamo, to i priznaje ministar i priznaju svi, ali zato su, shvatajući taj problem Vlada i ministar, koliko sam shvatio, sigurno će ubrzati da po hitnom postupku donese se zakon o lokalnoj samoupravi i zakon o transferu sredstava. Zato DSS će sigurno glasati ovog puta za ovaj zakon, ali upozoravamo kao narodni poslanici iz krajeva odakle dolazimo da smo ovoga puta oštećeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog povrede dostojanstva ovog visokog doma.

Svi mi ovde moramo da znamo šta je moralno, a šta je nemoralno. Pitam se da li je moralno kada tuđe nešto ukradete i prodate? Nije. Gospodo narodni poslanici, mi smo ovde u parlamentu zato što je narod glasao za nas i glasao je za politiku naše stranke. Nije to naš mandat. Mi prodajemo glasove naših glasača. Ima li tu morala ili nema?

Nema morala i svako je nemoralan ko pređe iz jedne stranke u drugu. Moralan je čovek kada se jednostavno u toku vremena, dok je u parlamentu, ne složi sa politikom za koju je mislio da je u redu, jednostavno da da svoj mandat i da kaže, doviđenja. To je moralan čovek i taj se može ponovo pojaviti na političkoj sceni i da među svoj narod ode odakle je došao. Zato za mene će biti uvek svako nemoralan ko uzima tuđe i prodaje, a pogotovo narodno.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem gospodinu Mehu Omeroviću, gospodine Meho, moraš čuti i razumeti jednu stvar - da svako svoj obraz nosi sa sobom i svoju čast i moral.
Možda ti ne znaš, gospodine Meho, da sam 1990. godine u Užicu pobedio sa 65% gospodina Balšu Govedaricu, jednog časnog i poštenog čoveka, koji je bio najbolji predsednik u užičkom kraju i u Užicu u posleratnom periodu. To je meni čast i ponos.
Tada sam pobedio sa 65%, a moja stranka SPO dobio je svega 28%. Tada sam bio nuđen da pređem u SPS. To nisam učinio, jer sam smatrao da i ono 28% što sam od svoje stranke dobio, da ne smem izneveriti. I ona razlika do 65% nisu bili moji glasovi, nego su bili glasovi zato što sam pripadao SPO. Svoj mandat sam 1992-1993. godine odradio za SPO.
Kada sam se razišo sa svojom strankom, tada sam rekao gospodinu Vuku Draškoviću da ne želim više da budem poslanik, odradio sam izbore i tada sam otišao iz SPO. To znaju sva moja braća iz SPO i zato sam sa njima i dalje čestit i pošteno mogu ih u oči pogledati. Ni jedan od njih nije rekao da sam izdajnik i da sam nečije nešto ukrao.
Posle sedam godina sam postao poslanik ispred DSS. Ovaj princip koji sam primenio sa SPO, uvek ću primenjivati i nikada neću izdati svoje glasače i preći u drugu stranku, svoj mandat prodati i za taj svoj mandat uzeti i jedan jedini dinar. To je moralno u politici. Gospodine Meho, ako imaš šta da kažeš, iziđi i repliciraj mi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, potpuno mi je razumljivo zašto se Ministarstvo odlučilo da odustane od koncepta porodičnog lekara, jer logično, trenutno nemamo kadra i to bi bilo postavljanje temelja, ali bez dalje mogućnosti nadgradnje. Znači, ne bismo ni temelje u tom pogledu mogli da uradimo, pa mi je potpuno jasno da na taj koncept moramo kasnije preći, dok pripremimo kadrove i organizaciju. Zato ovog puta mogu da prihvatim koncept izabranog lekara.

Ovde bih dao samo jednu primedbu i sugestiju da treba da se dopuni.

Zbog opšte racionalizacije smatram da je nepravedno da lekar specijalista internista, jer imamo dosta takvih lekara i u domovima zdravlja, ne bude izabrani lekar. Znam da se posebnom uredbom može kazati da i ministar može odrediti u pojedinim slučajevima da specijalista internista postane izabrani lekar. Ovde ćemo se potpuno svi složiti, i mislim da tu kontraargumenta nema, da je lekar specijalista internista čovek koji je najobrazovaniji, ima najšire obrazovanje iz medicine i može najviše da pruži, a samim tim i najmanje da uputi na dodatna i nepotrebna ispitivanja, a u svakom slučaju će se napraviti racionalizacija. Zato molim da razmislimo o ovom amandmanu.

Dao sam isti ovaj amandman, ali sam ga povukao, jer podržavam amandman gospodina Veroljuba i gospodina Jovanovića. To je jedini razlog, da se ne bi dužila rasprava, pa se nadam da ćemo se do kraja glasanja oko toga usaglasiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi istine moram da kažem, pošto sam predsednik Odbora za zdravlje DSS-a, gospodin Čanak Vukašin je nastupio na toj sednici, odnosno na okruglom stolu i on je samo dao stav DSS-a da DSS želi i hoće da raspravlja o zakonima, celom setu, da pod broj jedan mora da uđe u proceduru zakon o zdravstvenom osiguranju, što je i osnovni, a iza toga da dođu ostali sistemski zakoni.

To je bio stav DSS-a, a ne da odbija zakone. To čisto radi istine i radi normalnog koalicionog odnosa.

To jeste naš stav bio i ostao i zato sada učestvujemo normalno u raspravi o svim zakonima, kako amandmanski, tako i u ostalome i pokušaćemo preko amandmana da te zakone popravimo što je moguće bolje, i što je i u redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je izmena samo jednog člana Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Na prvi pogled reklo bi se da to nije toliko važno, mogao bi neko čak i pomisliti zašto ovo uopšte stavljamo, ovu izmenu, na dnevni red kad imamo mnogo važnijih sistemskih zakona koji čekaju u proceduri, a u isto vreme kažemo - gubimo vreme na ovom jednom članu.
Izmena člana 27. Zakona o zdravstvenom osiguranju otkriva i pokazuje kolika je odgovornost ovde nas u parlamentu, od kakvog je značaja parlament, a to je i opomena ovom parlamentu, kao i svima nama poslanicima da, kada donosimo zakone i izađemo za ovu govornicu, moramo dobro razmisliti i uvek biti svesni da ne samo jedan član, već i reč, a u nekim slučajevima čak i zapeta mogu opredeljivati sudbinu, čak i pravo na život građana ove zemlje.
Prema tome, nije čudo što se ovako živa rasprava vodi o ovom jednom jedinom članu. To je Vlada shvatila i predložila izmenu zakona. Normalno, trebalo je to pre, ali bilo je i drugih zakona i zato Vlada Republike Srbije, a nadam se i ceo parlament, želi da stavi u ravnopravan položaj sve građane ove zemlje, da imaju ista prava i da pod istim uslovima mogu da dobiju zdravstvenu zaštitu, bez obzira na godine života.
Da pojasnim - dosadašnjim članom Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji se menja, pravo na lečenje u inostranstvu su imala samo lica do 15 godina. Kao čovek i profesionalac, radim u zdravstvu, sigurno znam da ima mnogih bolesti, recimo šta da činimo sa čovekom tj. osobom koja ima 16, 17 ili 30 godina. Tada će struka da opredeli koga će da pošalje u inostranstvo, a u isto vreme, ako oduzmemo to osnovno ljudsko pravo nekome, kako ćemo mi, gospodo, pred narod, pred Evropu, pred svet. Ne možemo.
Zbog toga će Demokratska stranka Srbije podržati ovaj predlog zakona i bezrezervno glasati za njega.
Ali, da kažemo još jednom sa ove govornice da su vrlo često govorili skeptici da ova vlada nikada ovu zemlju neće uvesti u Evropu, ali evo šta učini ta vlada za ovo kratko vreme.
Kažu spora je, usporena je, ali je ona za godinu i po dana učinila prvi korak prema Evropi, dade se studija izvodljivosti, a u isto vreme da li ćemo i kojom ćemo brzinom ići u drugim pravcima prema Evropi, dame i gospodo, to zavisi od ovog parlamenta, kojom ćemo brzinom donositi zakone i samo mi, u ovoj skupštini, odlučivaćemo kada ćemo ući u Evropu, hoćemo li ući ili ne. Nama su vrata Evrope otvorena, a njih je otvorila ova vlada.
Dobro se mi sećamo ovde kada je rečeno od strane vlade, a pre svega od predsednika vlade Vojislava Koštunice, da moramo imati dvosmernu saradnju sa međunarodnom zajednicom i Međunarodnim sudom u Hagu. Svi znamo da to moramo učiniti. Svi su rekli - kako će ta dvosmerna saradnja uopšte moći da se uradi, i da se Evropa i svet zaverio protiv nas.
Ali, dame i gospodo, mi smo to pokazali. Kako? Tako što smo prema Hagu pokazali, pre svega, da su naši građani koji su osumnjičeni da su učinili ratne zločine, a nisu ratni zločinci, oni su poverovali Vladi, dobrovoljno su se predali, a Evropa i svet su shvatili da pred sobom imaju jednu ozbiljnu vladu, odgovornu državu i uzvratili su onako kako se jedino moglo uzvratiti - puštanjem na slobodu osumnjičenih za ratne zločine da se brane sa slobode.
Znate li koga svet poštuje? Poštuje svoje građane, svoju državu i svoj pravni uređeni sistem.
Zato, dame i gospodo, sve vas ovde pozivam da zajednički krenemo na posao, ka Evropi. I ova vlada više nije proevropska, niti je kad bila proevropska, nego evropska, jer poštuje evropske standarde.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pred nama je Predlog zakona o porodici. DSS će glasati za ovaj zakon i podržaće ga kako u diskusiji, tako i na kraju, prilikom glasanja. Zakon o porodici je temeljni zakon svakog društva i uređene države. To je vrlo lako reći, ali treba to i dokumentovati.
Moramo kazati i moramo znati da bez uređene porodice nema ni uređenog niti zdravog društva, niti države. Kakva će se ličnost formirati zavisi pre svega od genetskih osobina, ali ne samo od genetskih osobina, već i od porodičnog vaspitanja i od okruženja. Tako, iz zdrave porodice uvek ćemo imati kako fizički tako i duhovno zdravu osobu. Ovo se najbolje može videti i objasniti kroz našu narodnu izreku: "Iz sokolovog gnezda uvek izleće soko, a iz zdrave porodice uvek pošten i čestit čovek".
Pošto ovde kažu da nije tako, pitam vas iz kakve to porodice izađe Nikola Tesla? Iz jedne prave srpske porodice. Iz kakve to porodice izađe Pupin? Iz jedne zdrave i fine porodice. Iz kakve porodice izađoše srpske vojvode Mišić, Putnik, Bojović? Dame i gospodo, da vas upitam, iz kakve porodice izađe naš današnji general Lazarević, koji je stavio sebe ispred, odnosno zaštitio srpske nacionalne interese, iako nije kriv krenuo je u Hag da brani Srbiju i srpski narod.
Samo u dobroj, patrijarhalnoj, poštenoj i čestitoj srpskoj porodici možemo da dobijemo zdravu, pametnu i čestitu osobu. Za srpsku patrijarhalnu porodicu ovaj zakon nije ni bio potreban, ali je potreban zato što je komunistička partija razbila srpsku porodicu i zato moramo napraviti ovaj zakon da uvedemo red. Kada je koji domaćin u zemlji Srbiji tukao svoju ženu ili decu – on ih je milovao, vaspitavao. Imamo li mi narodnih pesama kada deda drži svog unuka na krilu?
Gospodo, nije zapad došao ovde, odnosno zapad treba da dođe ovde. Mi moramo da idemo ka zapadu, jer su nas 50 godina unazađivali; ko – komunisti. Zato ćemo vratiti ponos i čast naše srpske porodice.
Dame i gospodo narodni poslanici, znamo da ovaj zakon nije menjan 25 godina; normalno, ratifikovani su mnogi ugovori i konvencije, zato je ovo trebalo i ranije uraditi, jer Srbija hoće napred, ali nije mogla ovih godina.
Moram još da kažem, prethodne vlasti su imale vremena da ovo urade. Nisu radile, evo sada Vlada DSS-a sa svojim koalicionim partnerima to čini odmah, čim su se prvi uslovi napravili. Moramo, dame i gospodo, da kažemo da je Srbija uvek išla u korak sa Evropom. Jesmo stali jedno vreme, ali ćemo i to stići.
U ovom zakonu o porodici imamo posebno poglavlje, gde su novi pristupi koji moraju biti usvojeni, normalno zato što smo ratifikovali mnoge zakonske ugovore i međunarodne konvencije, pre svega konvencije o detetu, gde se u prvi plan stavlja dete, jer treba naglasiti da je neophodno detetu obezbediti najbolje uslove za razvoj.
U članovima 62. i 60. definisano je da dete ima pravo na obezbeđivanje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i normalan razvoj. Daću vam primer: neko genetski može biti predisponiran u pozitivnom smislu, a da li će se te genetske osobine razviti ili ne zavisi od porodičnog vaspitanja i okruženja. Suprotno, moramo svi znati da imamo genetski u sebi i negativnih osobina, a da li će se te negativne osobine razviti zavisi u kakvoj porodici rastemo, razvijamo se i da li smo u nekoj porodici gde ima alkoholičara, gde ima nasilnika. U takvoj porodici deca u većem broju postaju nasilnici i alkoholičari.
Moramo da znamo još jedno, u kakvom okruženju dete raste, da li raste u okruženju gde oba roditelja puše, ili majka, a sigurno je dokazano da ta deca češće obolevaju od bronhijalne astme i drugih imunoloških oboljenja. Zato je u članovima od 67. do 72. preciziran odnos roditelja prema detetu i deteta prema roditeljima.
U članu 82. precizirano je delimično lišavanje roditeljskog prava u slučaju kada je to neophodno za normalan razvoj deteta. Sve je ovo bilo i ranije poštovano u srpskim patrijarhalnim uslovima. Treba sada da se nađe i u zakonu.
Dame i gospodo narodni poslanici, dođosmo na ono sa čim se svi ovde slažemo – u Srbiji vlada bela kuga. Gospodo, u Užicu i okolini... Lako je govoriti – bela kuga vlada, i ovde se udarati u prsa – šta ćemo da radimo, nestaćemo. Moramo nešto tu da uradimo. Moraju država i Vlada nešto da urade. Zato je ova vlada DSS sa svojim koalicionim partnerima predložila novi zakon o finansijskoj podršci porodici i deci, gde se po prvi put predviđa fond za podsticanje nataliteta. Videću vas, dame i gospodo narodni poslanici, šta ćete onda reći, a normalno, pare moraju da idu iz budžeta, mora se povećavati porez.
Znači, svi zajednički moramo to učiniti i to moramo uraditi što pre da Srbiju podmladimo. Nisu dovoljne samo pare, potrebno je, gospodo, izmeniti i Zakon o invalidskom i penzijskom osiguranju tako da žene koje imaju troje i četvoro dece imaju i tu povlastice, jer majka treba da je uz dete. Sa zakonom o porodici i ova dva zakona koje sam spomenuo, Srbija će moći da krene u smislu pozitivnog nataliteta. Sve suprotno je, braćo i sestre, čista demagogija.
Prvi put u našem zakonodavstvu uvodi se poglavlje o zaštiti od nasilja u porodici. To su novine koje štite porodicu od nasilnog ponašanja na taj način što se predviđaju i sankcije za nasilnika, kao što je na primer izdavanje naloga za iseljenje ili useljenje u porodični stan ili kuću ili druge mere koje mogu da spreče nasilnika da ponovi nasilničko ponašanje.
U zakonu o porodici postoje poglavlja koja su pretrpela značajne izmene, a pogotovo u poglavlju o usvajanju, gde može brže, lakše i efikasnije da se dete usvoji, ako su sve pravne norme u redu. Posebno treba da se naglasi da je u zakonu o porodici ostalo poglavlje koje se nije menjalo u odnosu na raniji Zakon o braku i porodičnim odnosima koji je usvojen čak 1980. godine.
Sa ovim stavom Republička vlada dokazala je da se drži svog principa da se neće menjati ništa što je bilo dobro u prethodnim zakonima i da će se samo dodavati predlozi zakona i dopune zakona koje našu državu uvode u pravne države i približavaju je Evropskoj uniji.
To nije slučaj samo sa ovim zakonom, to je slučaj sa svim zakonima koji su do sada usvojeni. Ovim je Vlada DSS sa koalicionim partnerima pokazala i dokazala da je državotvorna.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam ovde u parlamentu od početka višestranačkog parlamenta, znam da su sve dosadašnje vlade govorile da demokratija počinje s njima i da će se sa njima završiti. To DSS ne smatra, niti ova vlada. Suprotno od toga, Vlada Republike Srbije, sa svojim predsednikom Vojislavom Koštunicom, zauzela je čvrst stav da ispuni predizborna obećanja i da se mora napraviti pravna država i držimo se onog predizbornog - reč je reč. Tako je samo u DSS-u, a da li je u ostatku, biće mi drago.
Na kraju, želim da kažem da stav DSS jeste da su vlade prolazne, a zakoni moraju biti stalni i treba da se menjaju samo onda kada je u interesu naroda i države. Zato, dame i gospodo narodni poslanici, niti ću vas moliti niti preporučivati, vi znate da treba da glasate za ovaj zakon. U suprotnom, ako ne biste glasali za ovaj zakon i ova dva zakona koje sam pomenuo, nećemo moći da Srbiji damo normalan put ka Evropi, a u isto vreme da podignemo natalitet. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SPS-a podržavam, a i podržaće sigurno i DSS. Zašto? Ovaj amandman i mi smo hteli da podnesemo, logično, kada su ga oni podneli, zašto bismo ga mi podnosili.
Gospodo narodni poslanici, ovo nije amandman ni politički, niti neko treba na ovome da dobija poene, nego jednostavno moramo da znamo da smo mi ovde ljudi koji moramo misliti o narodu, a pre svega o bolesti. Mislimo o bolesnima, jer krv ne može nigde da se ni sintetski, ni na koji drugi način dobije, jedino se može dobiti dobrovoljnim davalaštvom.
Moramo znati da je ovo dupla korist, korist za onog bolesnog koji vapije i koji jedino vidi spas u dobrovoljnom davalaštvu, odnosno ako dobije krv; ne govori se samo o punoj krvi, govori se o derivatima krvi.
Dalje, ovim dobija i država. Dobiće zdravog čoveka, a suprotno od toga da izdvaja pare za to, a to bi bile ogromne cifre. Zato, gospodo narodni poslanici, kada se ma kakav zakon bude donosio, a u pitanju su dobrovoljni davaoci, biću za dobrovoljne davaoce, jer to su ljudi koji u svakom momentu pomažu bolesnom i najugroženijem.
Zamislite primer, ako govorimo o RH negativnoj grupi ljudi, svakog momenta kada ga zovu dobrovoljni davalac ode i spasi jedan ili više života. Zato, gospodo narodni poslanici, nijednog momenta ne smemo biti milosrdni prema onome ko god pokuša da tim dobrovoljnim davaocima oduzme najmanje pravo, a pravo na tri dana slobodno, to nije ništa. Za tri dana ne može da se obnovi ona krv koju je čovek dao. Sigurno treba više vremena, ako hoćemo da svi to znamo, a mi lekari to znamo. On nije sposoban ta tri dana ni da radi.
Zato bih išao i dalje, onaj poslodavac koji pokuša da nešto učini prema čoveku koji je dao dobrovoljno krv, tog poslodavca treba žestoko kazniti. Zato, gospodo narodni poslanici, pozivam sve redom da glasamo za ovaj amandman, jednostavno da pokažemo da mislimo o narodu ne samo u predizbornim kampanjama, nego i onda kada se donose zakoni. Hvala.

Ne znam tačno šta me je kolega Penezić pomenuo, u kom kontekstu.

Pošto se radi o užičkom regionu, Zlatiborskom regionu, moram da kažem da pribojski deo Prijepolja, pogotovo od Priboja, u tom predelu gde je navodio kolega da možda postoji nuklearni otpad, za koji ne znam da li postoji ili ne.
U svakom slučaju, treba to nadležni organi da ispitaju, ali povećan broj karcinoma iz te regije sigurno dolazi. Pre svega, najveći broj je hematoloških oboljenja. Hematološka oboljenja, maligna, češće se javljaju gde je povećano zračenje, da li tla ili obrnuto, da li nešto ne postoji, nuklearni otpad ili nešto slično, to ne mogu da tvrdim.