Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo i poštovani ministre, pred nama se nalazi set zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Poslanici DSS-a će za ovaj zakon glasati i podržati ga. Razlozi za to su mnogobrojni.
Do sada, ako gledamo sa zakonske norme, logično bi bilo da je trebalo ove zakone doneti i urediti ovu oblast kako dolikuje svim uređenim evropskim zemljama ili zemljama koje su državotvorne i koje žele da vlada pravo u jednoj zemlji. Svi mi ovde znamo da je ova oblast bila uređena sa preko 100 pravnih normi koje bi mogle da budu dobre ali, u principu, nisu mogle biti sprovedene u praksi.
Pozitivna strana donošenja četiri odvojena zakona iz oblasti zaštite životne sredine je u tome što se neće članovi zakona preplitati, jedan drugog isključivati i dolaziti u bilo kakve kontradiktornosti. Donošenje samo jednog zakona iz ove oblasti bilo bi vrlo teško, pre svega sa tehničke strane, napraviti jedan rogobatni zakon, a u isto vreme, bilo bi vrlo teško i u praksi da bude primenjivo.
Dame i gospodo narodni poslanici, DSS i Vlada Republike Srbije svesna je jedne činjenice, čega moramo svi mi ovde biti svesni, a i cela srpska nacija i svi građani Republike Srbije, da su ovi zakoni od nacionalnog interesa. Zašto to mislim i zašto tvrdim, a iza toga i stojim, kao što stoji DSS i Vlada Republike Srbije? Ovi zakoni će napraviti pravi put kuda treba Srbija da ide, kako ekonomski, a tako i na ekonomskom planu. Zato ovi zakoni imaju nacionalni interes.
To ću i objasniti, ne samo da to bude prazna fraza i da nešto proglasimo od nacionalnog interesa i kažemo, ovi će zakoni napraviti trasu našeg daljeg razvoja, ekonomskog, ekološkog i ma kakvog drugog, ili put u Evropu. Bez ovih zakona ne možemo ići u Evropu, a ni ekonomski napredovati. Kako smo zemlja u tranziciji, predloženim zakonima o zaštiti životne sredine obezbeđuje se da se u našoj zemlji ne može razvijati prljava tehnologija, a samim tim sprečićemo da budemo crna ekološka rupa u Evropi i u svetu i sačuvaćemo naše prirodne resurse.
Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je najbitnije, sačuvaćemo kako ekološku sredinu, tako i zdravlje našeg stanovništva, a pogotovo naših potomaka, a u isto vreme ekonomski ćemo napredovati. Kako bi znali kolika je važnost ovih zakona, moramo biti svi svesni, ne samo mi poslanici već i cela naša nacija, da putem spoljašnjeg uticaja, zračenja, zagađivanjem vode, vazduha, zemlje opasnim materijama može, a i dolazi vrlo često do aberacije hromozoma, do genetske mutacije kod ljudi, što je, nažalost, bila odlika dvadesetog veka, baš zbog spoljašnjeg uticaja i brze industrijalizacije, a ne vodeći računa o zaštiti životne sredine, već samo o profitu.
Taj ceh se plaća povećanjem broja malignih bolesti, i svi vi to dobro znate. Zato su zemlje Evropske unije, ne za džabe, ove zakone digle na nacionalni nivo. Kao lekar moram da kažem i da upozorim kako vas narodne poslanike tako i naše građane Srbije, nestručnu javnost (jer to stručna javnost zna) da jednom mutirani gen ostaje uvek mutiran i može se prenositi sa generacije na generaciju i proizvesti bolest, nažalost, tešku bolest koja je neizlečiva.
Gospodo narodni poslanici, ako sutra otklonimo neki otpadni materijal mi jesmo otpadni materijal i štetnu materiju uklonili iz prirode, ali nismo iz ljudskog organizma i prenosiće se na generacije i imaćemo bolesnu naciju.
Zato, gospodo narodni poslanici, moramo ove činjenice biti svesni. Jednom narušena genetska struktura čoveka ostaje zauvek narušena i ni sa kakvim lekovima ne mogu se lečiti, ma koliko mi davali tamo para.
Zato je mnogo važno i po celu naciju da ovaj zakon kada ga donesemo sprovedemo dosledno. Zakonodavac je video da je to osnovni razlog zbog čega treba donositi ovaj zakon i zato je u članu 6. predvideo podizanje savesti cele nacije i to od predškolskog, preko školskog obrazovnog sistema, na fakultetima, a u isto vreme kroz informativni sistem, kroz kulturu, kroz zdravstveni sistem.
U suprotnom, da nema ovog člana, gospodo narodni poslanici, ovaj zakon ne bi imao ovakvu važnost i čak bih i ja bio protiv toga da se donosi. Ovako, ovaj član je dovoljan da postoji razlog da bismo ga izglasali svi mi. Samo ako nacija bude svesna činjenice očuvanja životne sredine ovi zakoni će imati pun efekat i tako ćemo moći da sprovedemo i član 6.
U drugom poglavlju – Zaštita prirodnih vrednosti, u članovima 21 - 32. predviđeno je da se moraju čuvati prirodni resursi, kako sa njima treba postupati i preduzimati mere da ne dođe do zagađivanja i uništenja. Ovde bih posebno izdvojio zaštitu zemljišta i vode, gde moramo biti svesni da su to naši najveći resursi, kako sa ekološkog, tako i sa ekonomskog aspekta. Ukoliko imamo nezagađeno zemljište, vodu, naša je šansa za proizvodnju zdrave ekološke hrane koju možemo izvoziti.
Gospodo narodni poslanici, kada smo išli u kampanju, setimo se svi do jednog, kada smo govorili o poljoprivredi, šansa nam je u proizvodnji hrane i to ekološke hrane. Evo šanse da dokažemo i da za ovaj zakon glasamo, jer ovaj zakon jedino može obezbediti zdravu proizvodnju zdrave i ekološke hrane, sve ostalo je farsa, priča i laž.
Mi znamo u izborima da kažemo da nam je voda strateška sirovina u 21. veku. Znamo da to sve zemlje sveta znaju i ljubomorno čuvaju ono što imaju, a zemlja Srbija je bogata zdravom vodom i zato moramo to sačuvati. Pre svega, potičem iz Užičkog regiona gde su najveće ekološke rezerve zdrave vode i zato ovaj zakon, posebno moram da naglasim zbog Užičana, moramo sprovoditi do kraja i ne dozvolite da u Užički region uđe prljava tehnologija.
Gospodo narodni poslanici, u Užičkom regionu, u Kosjeriću, prodali smo cementaru i niko nema ništa protiv stranog kapitala ali imamo protiv zagađivanja životne sredine. Ono što Nemac ima pravo na zdravu životnu sredinu, da se sprovodi zakon. Da je bilo ovog zakona ne bismo danas imali na polju pored fabrike cementa, blizu Skrapeža, imamo preko 10 hiljada petrola-koksa. Ova vlada je pokušala da zabrani proizvodnju, odnosno da se izgrade novi objekti za preradu petrol-koksa. Oni su to uradili bez ikakvog pitanja, iako je republički inspektor zabranio to građevinski.
Vlada je radila, ali nije imala ovaj zakon da se to sprovede i da se kazni. Da nismo imali ovaj zakon, ne bi mogli da se žale Međunarodnom sudu u Parizu.
Dame i gospodo narodni poslanici, neko će reći da ovi zakoni usporavaju srpsku ekonomiju. Ne. Ovi zakoni su tačno i precizno do kraja se uskladili između ekologije i ekonomije. Kako su se uskladili? Tako što su se u pravne norme uobličili, kako u Evropi, tako i u svetu, a da je to tako već sam vam rekao da će oni štititi naše najbitnije prirodne resurse, vodu, vazduh, zemlju i moći ćemo da proizvodimo hranu za izvoz. Suprotno, ako govorimo o industriji, oni će u svakom slučaju štititi industriju, ona koja nije prljave tehnologije.
Šta bismo uradili ako uzmemo prljavu tehnologiju, zaposlimo stanovništvo i privremeno podignemo standard stanovništva. Znamo da prljava tehnologija zapošljava više, ali obrnuto bi nam se ubrzo vratilo kao bumerang, bolestan narod i taj ceh bi platili i brzo bismo te pare dali za lečenje bolesnih ljudi, a da možemo da ih izlečimo bilo bi dobro. Mi bi samo srljali nizbrdo, a ne napred. Zato jedan dinar uložen u ekologiju jeste uložen u zdravlje naroda i pet puta se više vraća, možda i deset.
Zapamtite, gospodo narodni poslanici i srpski narode, da se jedan dinar uložen u preventivu, u zdravlje čoveka, vraća deset i više puta i taj uložen dinar u lečenje teških bolesti ne daje efekta, a ovaj dinar daje efekta. Zato moramo da poslušamo DSS i ovu vladu da zajednički to izglasamo.
Još jednom ću vam na kraju reći da ova vlada DSS u svom energetskom bilansu ne predviđa izgradnju nuklearki, ali moramo da znamo još jedno, to je naš ministar Naumov izjavio više puta, ali moramo da se setimo šta to Kori Udovički izjavi da će energetski bilans pospešiti što će uvoziti gume i ložiti u termoelektranama. Šta to znači? To je direktno atak na zdravlje srpskog naroda. Nemate šta da učite, nego setite se i glasajte za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, sa stručnog i pravnog gledišta logično je što su se Predlog zakona o sanitarnom nadzoru i Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti našli u skupštinskoj proceduri u isto vreme i što je rasprava objedinjena.
Zakoni su kompatibilni jedan sa drugim i u praksi mogu biti primenjeni jedino ako u isto vreme imamo oba zakona. Da je to tako, dovoljno je pročitati član 6. zakona o sanitarnom nadzoru gde su navedene oblasti koje podležu sanitarnom nadzoru, i to: oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, dovoljna je samo ova tačka.
Ali i ostale oblasti, kao što je oblast zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji, prometu i uvozu; oblast javnog snabdevanja stanovništva vodom za piće.
Ovi zakoni su od opšteg nacionalnog interesa. Ovo nisu samo tehnički zakoni, jer se njima regulišu preventivne mere u zaštiti zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti i štetnih materija koje mogu uticati na zdravlje stanovništva. Šta ima preče od zdravlja? Samo zdrav čovek ima više želja, a bolestan samo jednu – da bude zdrav.
Ako pogledamo član 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti vidimo da tu ima 70 bolesti. Drage kolege, smatram da lista nije velika i možda je čak mala. Ono što se meni posebno sviđa je to što se ovoj listi mogu dodati ostale bolesti, a mi znamo da u savremenom svetu vrlo često dolazi do novih bolesti koje mogu biti zarazne, koje ne samo da naprave epidemiju u jednoj zemlji, već mogu napraviti epidemiju na celom kontinentu, odnosno na više kontinenata.
Moramo se setiti i variole vere, zaboravili smo kakva je panika 1972. godine zahvatila našu zemlju i celu Evropu. Tada sam kao mladi lekar bio u ekipi za suzbijanje variole vere, i to u Tutinu. U takvim slučajevima nije ugroženo samo zdravlje stanovništva, što je i najbitnije, već može biti ugrožena i ekonomija, a samim tim i stabilnost zemlje kako u bezbednosnoj tako i u drugim sferama života.
Pogledajmo i setimo se, nema ni godinu dana da je u Kini bila epidemija SARS-a; a šta je kineska vlada radila? Maltene zasedala non-stop, ministarstvo je non-stop zasedalo, sve preventivne mere su preduzete. U Kinu su manje dolazili ljudi koji je trebalo da investiraju; bila je zabrana dolaska ljudi zbog biznisa, turizma itd. Znači, kineska privreda u to vreme je pretrpela određene štete.
Zato, gospodo, niko neće da ulaže onde gde nije sigurno; recimo kod nas u turizmu, ako nemamo dobar sanitarni nadzor. Zato svaka vlada i svaka ozbiljna zemlja striktno sprovodi svoje zakone u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti i zakon o sanitarnom nadzoru.
Kako naša vlada želi da ima korak sa Evropom i svetom i da se naši zakoni iz ove sfere u potpunosti izjednače sa zakonima pre svega Evropske unije, DSS će, pošto je glavni nosilac ove vlade, podržati ove zakone. Ove zakone treba podržati, jer su jasni, konkretni.
Do sada nismo imali da se zna ko proglašava epidemiju i ko kaže da je došlo do prestanka opasnosti od epidemije. Moramo se setiti samo jednog primera, nije to bilo davno, kada smo imali oboljenje od kongohemoragijske groznice, a da se nije znalo ko treba da proglasi epidemiju. Što je najgore, lekari i osobe koje su bile u kontaktu sa tim pacijentima otišli su autobusom do svojih kuća, pa su mogli proširiti epidemiju, odnosno zarazu preneti svojoj porodici.
Ovim zakonom je tačno definisano, ukoliko postoji sumnja, šta treba činiti sa pacijentom, šta stručne osobe i one koje su najbliže moraju da urade da se ne bi proširila epidemija.
Gospodo narodni poslanici, moramo ovaj zakon podržati, ne zbog političkih razloga, nego zbog zdravlja i zbog našeg naroda. Sada je to precizno, članovi 8, 9, 10, 11, 13, 14. i 16. i drugi preciziraju šta treba učiniti u preventivi da ne dođe do zaraznih bolesti. Zato kritike u smislu da to nije precizirano ne stoje; jeste, ali moramo znati kao ljudi da se sve u zakon ne može staviti, jer postoji tzv. podzakonski akt.
Posebno bih želeo da istaknem da se u članu 22. tačno definiše karantin i zdravstveni nadzor u slučaju pojave epidemija. Mi smo do sada imali da ne znamo gde nam je lokacija, koji će objekat biti upotrebljen za karantin. Od momenta kada se ovaj zakon usvoji, tačno ćemo znati koji prostor mora da bude za karantin i koje uslove treba da ima karantin. To ne može da bude zatvor, nego treba da bude bolnica, odnosno objekat sa odgovarajućim uslovima; ti ljudi moraju možda i zdravi da uđu, ali u isto vreme moraju da izdrže pet, 10 ili 15 dana, zavisno od perioda inkubacije. To svi mi koji radimo u medicini dobro znamo.
U članu 25. definiše se imunizacija i hemioprofilaksa od zaraznih bolesti što predstavlja punktnu barijeru za preventivu od zaraznih bolesti. Gospodo narodni poslanici, ko se bavi strukom, imunizacijom, imunologijom, to nije obična stvar, samo dobiti vakcinu, mrtvu vakcinu ili poluživu vakcinu. Mi sa vakcinom delujemo na imunološki sistem u organizmu. Mi sa vakcinom normalno želimo da postignemo pozitivan efekat, da se zaštitimo od bolesti, ali ako damo vakcinu koja nije adekvatna možemo dobiti najlošije; da neće delovati, to nije ni strašno toliko, ali strašno je ukoliko ta vakcina izmeni imunološki proces i možemo dobiti i bolesti koje su neizlečive.
Samo pogledajmo šta je HIV. HIV je isto virus koji ruši imunološki sistem u organizmu. Zato ubacivanje virusa nije tek tako, obično, i kada se ovde postavlja pitanje zašto je zabranjena vakcina Torlaka, logično, jer ta vakcina ne odgovara standardima i stručne ekipe su rekle da ne može i kraj priče. Najgore je dati čoveku pogrešan lek.
U članu 31. imamo mere radi sprečavanja unošenja i širenja zaraznih bolesti, gde se jasno predviđa zabrana putovanja u zemlje u kojima vlada epidemija zaraznih bolesti. Do sada mi nismo, kao sve ozbiljne zemlje sveta, preporučivali našim građanima (ili čak zabranjivali) da ne idu u područja gde postoje zarazne bolesti; ne može nijedan ekonomski razlog da opravda ako neko ode u takvo područje i donese u ovu zemlju zaraznu bolest, jer nema nijedne bolesti koja se ne može sa severa do juga doneti u toku 24 sata, znamo kakve imamo komunikacije.
Želim da istaknem da je u članu 33. posebna pažnja posvećena nadzoru nad bolničkim ili intrahospitalnim infekcijama. Svi mi koji radimo u bolnici znamo da je, i pored svih preventivnih mera, higijenskih i ostalih, vrlo često nemoguće odbraniti se od tih bolesti, jer vrlo često ostaju rezistentne bakterije koje ugrožavaju ne samo pacijente, nego i ljude koji rade tu, a i posetioce; znamo da u bolnicama rodbina često dolazi da obiđe obolelog.
Demokratska stranka Srbije će podržati ovaj zakon i smatramo da je još pre trebalo da bude donesen, ali nismo dugo na vlasti i zato i pre nije bio donet.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o lekovima i medicinskim sredstvima DSS će podržati i glasati za ovaj zakon. Šta je opredelilo DSS da podrži ovaj zakon? Humani i ekonomski razlozi koje sadrži, i koji daju, ovaj zakon.

Donošenjem ovog zakona, sa ekonomske strane gledišta, u oblasti lekova i medicinskih sredstava uvešće se standardi EU. Šta to znači za našu farmaceutsku industriju, za koju se može reći da je dobra, da može izvoziti lekove u EU i širom sveta? Otvaraju nam se vrata za izvoz lekova i tim ćemo učiniti da imamo manji trgovinski deficit u odnosu na EU i ostatak sveta. Dobro znamo da imamo veliki trgovinski deficit. Evo prave šanse da naša farmaceutska industrija krene u svet, da osvaja, da imamo bolji priliv deviza, da bismo mogli ulagati ne samo u farmaceutsku industriju, nego i poljoprivredu, privredu, zdravstvo itd.

Sa humane strane, šta se dobija ovim zakonom? Ovim zakonom, pre svega pacijenti dobijaju što ćemo donošenjem ovog zakona imati sigurne i kvalitetne lekove domaće proizvodnje i lekove koji se uvoze iz inostranstva, a ispunjavaju evropske standarde. Znamo da Evropa ima vrlo visoke standarde, pre svega štiti svoje pacijente. Tako i mi moramo štititi svoje pacijente.

Nažalost, ima lekova u svetu koji se proizvode, a nisu u evropskim standardima. Zašto svi mi želimo da se vozimo u "mercedesu" možda i "poršeu", a ne u nekim "trabantima" ili u našem "jugu". Moramo podići standard u izradi lekova, kao što želimo da "Zastava" sutra bude ravna "mercedesu", tako moramo i našu industriju naterati da bude u tom kvalitetu pa će moći da izvozi širom sveta.

Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima obezbeđuje se u procesu proizvodnje, prometu i distribuciji i kontroli lekova i medicinskih sredstava kvalitetni i efikasni lekovi i medicinska sredstva, što je preduslov za obezbeđivanje zdravstvene zaštite pacijenta. Da, na kvalitetu lekova DSS insistira, ne odustaje od svojih amandmana na članove 86. i 133. - tražimo da svaka serija uvoznog leka mora biti kontrolisana.

Ne želimo da nam se ponovi priča kao nekada, kada su dolazili lekovi iz Kine, da se pune čitavi stubovi žute štampe ili prave štampe, da su to nekvalitetni lekovi.

Naš narod mora da ima poverenje u Vladu, u Ministarstvo. Ovo obavezuje, pre svega, Ministarstvo i nas lekare koji ovde sedimo, da moramo tako da razmišljamo o svojim pacijentima. Moramo svi znati da svaki bolestan čovek, pogledajte se ovde, neka vas zaboli samo zub, vama je najbitnije da prestane bol - tako svaki bolestan čovek želi samo da ozdravi, a jedino može da ozdravi ako uzme kvalitetan i dobar lek. Dok mi zdravi imamo 1000 želja, bolestan čovek ima samo jednu želju - da ozdravi!

Zato dame i gospodo narodni poslanici, moramo dobro i uvek pomisliti na ovo što je osnovna želja bolesnog čoveka.

Moram da kažem da, ja kao čovek i DSS, podržavamo ovaj zakon i zbog člana 47. gde se daje mogućnost da Vlada odredi kriterijume za formiranje cene lekova, na osnovu kriterijuma koje dobije od ministra trgovine i ministra zdravlja, jer u suprotnom, ako bi se ovde dalo slobodno tržište, u toj situaciji bi vrlo brzo bili preplavljeni stranim lekovima; moramo zaštiti naše pacijente, s obzirom na to da mogu kupiti lek, ili naš Fond može dati određenu količinu lekova u apoteke, sa pozitivne liste. U suprotnom, bilo bi drugačije, došlo bi do nestašice i mogli bi da se leče samo ljudi koji imaju pare.

To nije cilj ove vlade, jer DSS i Vlada, koju vodi Vojislav Koštunica, jeste narodna i državotvorna. Zato ovaj zakon podržavamo iz humanitarnih razloga, pre svega, a drugi razlog je ekonomski.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da kažem kao lekar i ne slažem se da mogu postojati lekovi dobri i loši. Svaki lek koji deluje je dobar. Razumem državu, razumem Vladu, razumem ministra zdravlja i ministra finansija kada nema para, i podeli se za lekove na pozitivnoj listi i na negativnoj listi.
Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se i ministru finansija, zamislite jednu stvar koja je jasna. Ako uzmemo ma koju od bolesti, recimo hipertenziju, pošto je ovde pominjana, postoje pojedini lekovi koji su na pozitivnoj listi, deluju kod pojedinih pacijenata, a kod drugih ne deluju. Taj pacijent je jednostavno osuđen da plati taj lek, a i da plati porez. On je na dva načina oštećen.
Zato, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem Ministarstvu da o ovome dobro razmisli zbog pacijenata i zbog ljudi koji su na dva načina oštećeni. Em su bolesni, em moraju da plaćaju lek, em porez. To nije u redu. Kao lekar i kao poslanik ne shvatam i niti ću prihvatiti ovakvo opravdanje Ministarstva finansija. Ne dozvoljavam da se u krajnjoj liniji neko dva puta ošteti kao pacijent, odnosno kao čovek koji isto izdvaja za zdravstvo.
Prema tome, gospodo narodni poslanici, bolestan čovek ima samo jednu želju, da bude zdrav i da bude izlečen.

Po osnovu člana 100, jer kolega je sve nas kolege lekare prozvao, da jasno damo stav o ovome da li treba da imaju privatni lekari fiskalne kase ili ne.
Dame i gospodo, kao lekar koji 31 godinu radi, mogu odmah da kažem da radim u državnoj firmi i smatram da nije u redu da se lekari dele na privatne na državne, pacijenti se dele na privatne ili državne; pacijent je pacijent i ako želimo u isto vreme da razvijamo privatni sektor, logično je i po zakonu da budemo ravnopravni. Ako treba da budu fiskalne kase, onda neka budu i u državnom i u privatnom sektoru.
Dame i gospodo, sada ovim gušimo privatnu praksu. Obično se kaže, hoćemo u centar pacijenta. Kako ćemo ga staviti u centar pažnje ako on ne može da bira između privatnog i državnog sektora.
Gospodo narodni poslanici, dobro znate da se u privatnom sektoru moraju platiti usluge i još dodatno ne mogu da biraju po stručnosti ljude. Smatram da fiskalne kase usporavaju razvoj privatnog sektora, a u svakom drugom sektoru je dozvoljen razvoj privatnog sektora i stimuliše se, dok se kod lekara uopšte ne dozvoljava.
Zato apelujem na ministra finansija, on je trenutno mlad čovek i hvala bogu zdrav, ali bolestan čovek uvek traži boljeg doktora i bolju uslugu, i poneki put i lepu reč. Zato, gospodo, dozvolimo bolesnom čoveku da bira kod koga će da ode, da ne bi bio oštećen na dva načina - em što mora da plati, a te fiskalne kase će, uostalom, platiti pacijent. Normalno da će se prebaciti na cenu.
Još jednom apelujem na Ministarstvo da ukine fiskalne kase privatnom sektoru ili da uvede svima.

Dame i gospodo narodni poslanici, DSS će podržati i glasati za izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana.
Da li je neka vlast narodna ili nije i koliko ta vlast misli o najugroženijoj kategoriji stanovnika ogleda se baš preko ovoga zakona. Po pravilu, ova ugrožena kategorija stanovnika ima i svoje specifične probleme, oni najčešće i obolevaju. Kao lekar znam da vrlo često ta kategorija stanovnika oboljeva od raznih zaraznih bolesti, naročito je u poslednje vreme povećan broj obolelih od tuberkuloze.
Zato DSS kao narodna i državotvorna stranka podržava ovaj zakon, ne samo da se donese u Skupštini, već da može praktično i da se primeni. Zakon koji se menja nije bio loš, ali ovaj koji sada predlažemo je mnogo bolji. Zato ubuduće i treba tako da se radi u Skupštini, da se prethodni zakoni menjaju, ali na dobrobit građana.
Nadam se da će ova vlada i ovaj parlament češće imati pred sobom takve zakone, kao što je i do sada to Vlada činila u prethodnih 37 zakona.
Šta se to menja u ovom zakonu, zbog čega DSS podržava ovaj zakon? Vrlo smo precizno gledali i razmišljali šta je to dobro. Mogu da vam kažem da su mnoge stvari ovde bolje nego što su bile. Recimo, izmenama i dopunama prethodnog zakona u članovima 3, 4. i 5. predloženo je da se nivo socijalne sigurnosti ne određuje u procentualnom iznosu od prosečne zarade ostvarene u opštini, već u procentualnom iznosu od prosečne zarade u Republici. Ovom izmenom i dopunom zakona postiže se uspostavljanje jedinstvenog nivoa socijalne zaštite na nivou Republike Srbije, što nije bio slučaj sa prethodnim zakonom. U prethodnom zakonu su bili oštećeni najugroženiji građani u 122 opštine. U te 122 opštine spada i Užice i sve ostale opštine u užičkom kraju, odnosno u Zlatiborskom okrugu.
Ovom izmenom i dopunom zakona i 13.000 porodica stiče pravo da primaju socijalnu pomoć. Povećava se nivo socijalne zaštite dva do tri puta u opštinama koje su ranije bile u nepovoljnom položaju. Ovim se jasno pokazuje da je Vlada Srbije odgovorna vlada, prema narodu i prema najugroženijoj kategoriji stanovnika.
Da Vlada ozbiljno misli i o najugroženijoj kategoriji stanovnika vidi se po tome što se u izmeni i dopuni Zakona nivo socijalne zaštite podiže na najviši nivo; u momentu početka primene ovog zakona, 01. 09. 2004. godine, nivo socijalne sigurnosti će se izračunavati prema prosečnoj zaradi ostvarenoj u Republici u drugom kvartalu 2004. godine, što u svakom slučaju povećava finansijsku pomoć socijalno nezbrinutim osobama.
Menja se i način usklađivanja socijalne zaštite, ne prema rastu zarada, što je ranije bilo, već prema rastu troškova života, što je u svakom slučaju realnije i povoljnije za socijalno nezbrinute osobe.
U članu 12. i 13. predlaže se da nadoknada za pomoć i negu drugim licima bude povećana skoro dva puta. Šta se ovim postiže? Motivisaće se porodice da zadrže lica u porodicama, što je humanije, i ta lica kojima je potrebna tuđa pomoć i nega to i žele, a u isto vreme postiže se drugi ekonomski momenat, jer se ovim smanjuje potrošnja iz budžeta, odnosno izdavanje za socijalno nezbrinuta lica kojima je potrebna tuđa pomoć i nega.
Ovo je jedan vid razmišljanja DSS-a i Vlade, da mora da bude narodna vlada, a u isto vreme i državotvorna, da misli o državi i budžetu, da se pare ne rasipaju.
Mi u DSS takođe smatramo da se ovim zakonom neće sve rešiti i da on nije idealan, ali nadamo se da ćemo u budućnosti, čim se steknu ekonomski uslovi, predložiti izmenu i dopunu ovog zakona i da će se to desiti u toku vladavine ove vlade, možda za godinu ili dve.
U Vladi je procenjeno da se ovaj zakon može doneti, da se ekonomski može pokriti; a da li će to biti samo laža za socijalno neosigurana lica ili stvarnost - pokazuje se da je Vlada u pravom momentu donela ovaj predlog izmena i dopuna zakona.
Šta se to desilo ovih dana? Ovih dana imamo dva velika ekonomska iskoraka, što smo zemlju Srbiju oslobodili za milijardu i 600 miliona dolara ili evra, preko poverilaca Londonskog kluba. Da je to bilo u prethodnim vladama, o tome bi televizije brujale po 15 dana. Vlada je tu da radi za narod, ne da se pokazuje svaki dan šta je uradila.
Gospodo narodni poslanici, da li ste uopšte, osim jedne male note, pročitali u sredstvima javnog informisanja da je u pregovorima sa ruskom vladom gospodin Vojislav Koštunica napravio veliki ekonomski pomak, odnosno rešio mnoge dugove i potraživanja između Republike Srbije i Ruske Federacije. Da je u prethodnoj vladi neko to uradio, ne bismo mogli da zatvorimo 15 dana televizore, ne bi se ni o čemu drugom govorilo, samo o tome.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova vlada i DSS ne misli da samo socijalno ugroženim licima daje pomoć, već onima kojima je potrebna, a u isto vreme smatra da treba da ih bude što manje u ovoj zemlji. Zato će svakom sposobnom licu koje je socijalno ugroženo dati pomoć za prekvalifikaciju i samim tim pomoći da nađe novo radno mesto. To je pravo ekonomsko razmišljanje i prava pomoć ugroženim licima.
Nadam se da ćemo ubuduće donositi ovakve zakone i da nema nijednog čoveka ovde u parlamentu koji će glasati protiv ovog zakona. Bićemo srećni kada budemo na svetskom nivou i kada ne budemo imali ljude kojima treba socijalna pomoć i nega. U tom pravcu, braćo i sestre, moramo raditi svi u ovoj zemlji Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, DSS će podržati paket finansijskih zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije.
Predlog zakona o formiranju nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita ima za cilj da se u našoj zemlji ožive dugoročni stambeni krediti na rok od 20 do 30 godina sa nižim kamatnim stopama, ispod 9%.
To će se postići time što će nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurati dugoročne stambene kredite dobijene od poslovnih banaka i time što će dati poseban stimulans bankama da se odluče da daju dugoročne stambene kredite sa nižim kamatnim stopama.
Napominjem da banke, kao i potražioci kredita ne moraju koristiti usluge nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita ako to ne žele.
DSS podržava ovaj predlog zakona koji je predložila Vlada pod rukovodstvom dr Vojislava Koštunice, jer zna da je mladom čoveku, a i svakom čoveku posle rođenja i školovanja potreban posao i stan. Znamo svi mi ovde da bez stana nema ni formiranja porodice, a u isto vreme ako nema formiranja porodice, nema ni borbe protiv bele kuge.
Ovaj zakon pogađa sva tri cilja, jer ovim zakonom se povećava stambena izgradnja i povećavaju se investicije, pokreće se industrija, građevinska operativa i ostale potrepštine koje prate stambenu izgradnju, otvaraju se nova radna mesta.
Ovim zakonom se prvi put obećava da će investicije biti moguće širom cele Srbije, tj. da ćemo videti kranove i u Užicu i u ostalim gradovima širom Srbije, a ne samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i ostalim većim gradovima.
Ovim zakonom Vlada Republike Srbije, pod vođstvom dr Vojislava Koštunice, obećava da će učiniti sve da se pokrenu investicije u Srbiji, kako bi se otvorila nova radna mesta. Zakonom o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita baš se pogađa u centar investicija i on predstavlja motornu snagu u novim investicijama u zemlji Srbiji, uz napomenu da će se sigurno ubrzo naći novi zakoni, koji će pospešiti ovaj zakon (mislim na zakon o hipotekama i druge prateće zakone).
DSS će podržati vladin Predlog zakona o osiguranju. Zašto? Zato što se ovde povećava cenzus za osnivanje osiguravajućih zavoda, odnosno ustanova. Mi svi ovde dobro znamo kako su prolazili osiguranici, da im vrlo često nije nadoknađivana šteta.
Uzmimo za primer poljoprivrednike. Koji god poljoprivrednik je osigurao, nikada ništa nije dobio ni od jedne osiguravajuće kuće. Znamo svi da ako gradna oluja poruši jedan voćnjak čak ne daju ni za onu godinu što će biti roda, već kažu – neka daju dok se malo oporavi voćka ili biljka, ako je u pitanju kukuruz ili pšenica, izađe neka komisija i kaže – pa, dobro, biće tebi 20-30 posto roda; a svi mi ovde znamo da se voćnjaci, pogotovo u užičkom kraju, ne mogu oporaviti za godinu, dve, tri i da obično posle gradne oluje nema ploda dve do tri godine, odnosno prihoda.
Ovde se uvodi celovit nadzor nad osiguravajućim ustanovama, i to neposredno preko inspekcije, tako da ne bi moglo biti laži i prevare. Zato će sada i poljoprivrednici moći da osiguraju svoje "fabrike pod nebom".
Ovde se predviđa i uvođenje posebnog dobrovoljnog osiguranja u zdravstvu, što je jedan dodatni motiv da se sutra mogu pokrenuti i investicije u zdravstvu i otvaranje novih radnih mesta.
Kad je reč o Predlogu zakona o javnim nabavkama, razlog da DSS podrži ovaj zakon nalazi se u tome što se po prvi put dovode u povoljniji status domaći proizvođači i domaći davaoci usluga za 20 posto u odnosu na inostrane proizvođače i davaoce usluga. To znači konkretno da na tenderima imaju prednost domaći proizvođači i davaoci usluga, ako budu skuplji za 20 posto od inostranih proizvođača i davalaca usluga.
Predlogom ovog zakona ispunjavaju se i predizborna obećanja DSS i Vlade da će kroz zakonske regulative dovesti u povoljniji položaj domaće proizvođače i davaoce usluga, kako bi bili konkurentni na našem tržištu, a samim time će se štititi srpska preduzeća i radna mesta i daće se mogućnost da se stvori obrtni kapital u domaćim preduzećima da bi mogla da ulažu u nove investicije i otvaranje novih radnih mesta.
Zar, gospodo narodni poslanici, braćo i sestre, treba još nešto nabrajati, zbog čega treba ove zakone prihvatiti? Ja dobro znam da nijedan zakon nije idealan, ali ovi zakoni baš pogađaju u centar investicija i daj Bože da ubrzo vidimo pokretanje investicija i kranove širom Srbije. Zato vas pozivam da glasate za ove zakone.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetio bih vas sve ovde, i one koji nisu bili u Parlamentu i koji su bili u prethodnom sazivu Parlamenta, da su na predlog Demokratske stranke Srbije 2001. godine usvojeni zakoni o Visokom savetu pravosuđa; zakoni o sudijama i javnim tužiocima, po kojima je bilo omogućeno biranje sudija i javnih tužilaca nezavisno od politike i vlasti.

Sa ovim zakonima prvi put posle Drugog svetskog rata bilo je omogućeno da postanu sudovi nezavisni i da presudni uticaj na izboru sudija i javnih tužilaca bude kriterijum struke i morala.

DSS je ovim zakonima želela da postigne cilj - nezavisno sudstvo, jer svi u DSS su svesni činjenice da je bez nezavisnog sudstva nemoguće izgraditi institucije ni u jednoj državi, pa ni kod nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe, bez nezavisnog sudstva je nemoguće boriti se protiv korupcije i kriminala. Takođe smo svesni da samo u državama gde imamo vladavinu prava moguće je očekivati investicije, jer kapital ne poznaje granice, ali poznaje zone rizika ulaganja i zone sigurnog ulaganja. Zato kada napravimo pravnu državu i izgradimo institucije tek tada će doći do investicija i do otvaranja novih radnih mesta. Sve druge priče su uzaludne – da će investicije doći ako ne budemo imali pravnu državu, tj. nezavisno sudstvo.

Nažalost, 2002. i 2003. godine, kada je Demokratska stranka Srbije bila proganjana u ovom parlamentu, odmah, misleći da se svete DSS-u, pohitali su oni iz vlasti da izmenom i dopunom zakona, vrate unazad ove zakone, ne znajući da se ne svete DSS-u, već da se svete narodu. Zato i nije bilo investicija.

Svesna navedenih činjenica, Demokratska stranka Srbije je po hitnom postupku predložila izmene i dopune Zakona o Visokom savetu pravosuđa, o sudijama i o javnim tužiocima, kako bi ponovo mogli da stvorimo nezavisno sudstvo.

Zato smatram da niko u ovom parlamentu neće glasati protiv ovih izmena i dopuna zakona, jer bi glasao protiv nezavisnog sudstva, protiv izgradnje jakih institucija, a ono što je najbitnije, protiv investicija. Šta znači pravna država, to je već znao i naš kralj Petar Prvi Karađorđević kada je poslao, dame i gospodo, svoga ađutanta na Oplencu, da kaže svom komšiji da je naredio da mora da mu proda vinograd. Ađutant odlazi i javlja se kod komšije i kaže da je kralj naredio da mora da mu proda vinograd. Seljak odgovori: "Bi mogao narediti kralj da nije Suda u Topoli". Vrativši se ađutant reče starom kralju šta mu je rekao komšija. On ustade i prekrsti se i reče: "Hvala Bogu, sada znam da imam pravnu državu". Takvu državu hoće i DSS.

Mi u Demokratskoj stranci Srbije želimo da napravimo pravnu državu pred kojom će biti svi ravnopravni pred Bogom i sudom. Zato moraju biti isto jednaki i vladar i narod. Dame i gospodo mi želimo novu pravnu državu, sigurnu, tako da dođu nove investicije, kako bi investitori bili sigurni za ulaganje, i kako bi mogli da naš narod zapošljavamo. To od nove Vlade, pod vođstvom DSS i dr Vojislava Koštunice i od Narodne skupštine očekuje cela Srbija. Nadam se da ćete svi glasati za ove izmene i predloge zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, set poreskih zakona koje je predložila Vlada DSS će podržati. Razlozi za to su sledeći. Ako pogledamo izmenu i dopunu Zakona o finansijskim transakcijama vidi, se da će od 2005. godine ovaj porez potpuno biti ukinut, što znači 0,5% ostaće više para za investicije. Dobro se zna da bez investicija nema ni razvoja u državi, nema ni zapošljavanja i to je i osnovni razlog zbog čega će DSS podržati ovaj predlog o ukidanju poreza na finansijske transakcije.
Ako pogledamo Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, ovaj zakon stvarno nije idealan i, moramo reći, bićemo mi svi sretni kada ovog zakona ne bude bilo ili pak ukoliko naši građani budu mogli da plaćaju stvarno oni koji imaju veću finansijsku moć.
Vlada je u svakom slučaju vodila računa o građanima koji su slabije finansijske moći, pogotovu kada su u pitanju automobili čija kubikaža ne prelazi više od 1.100 kubika; zatim, za starije automobile – daj bože da jednog dana bude veći porez na stare automobile, da bi naš narod mogao da vozi prave i dobre automobile i da bismo imali manje sudara i ostalo. Nadajmo se da će to uspeti pod rukovodstvom DSS-a kada dođe sama na vlast.
Predlog zakona o akcizama – DSS će podržati ovaj zakon iz sledećih razloga. Ako pogledamo da se akcize na prirodna alkoholna pića, domaća, ne povećavaju, nadamo se da će se u sledećem zakonu i potpuno ukinuti, a dok se za strana pića, uvozna, povećavaju akcize, što znači da je to zaštita domaće proizvodnje.
DSS će prihvatiti ako ne u ovom, onda u sledećem zakonu o proizvodnji alkohola, odnosno rakija i pića, da se za etil-alkohol za proizvodnju alkoholnih pića povećaju akcize ili potpuno da se cena oporezuje na višem nivou, jer to je zaštita domaće proizvodnje.
Zatim, bezalkoholna pića domaće proizvodnje, u svakom slučaju, oslobađaju se akciza, što DSS pozdravlja, jer se povećava domaća proizvodnja. Ne samo što DSS pozdravlja, to će pozdraviti svi seljaci iz Srbije, a pogotovu Užičani, koji imaju velike količine voća koje su prošle godine propale i zato će ovo pozdraviti svako ko ima makar jednu šljivu u svom dvorištu.
Što se tiče nafte i naftnih proizvoda, Vlada je to ipak na neki način izbalansirala, što se kaže, zbog naše nacionalne kompanije, jer je oslobodila od akciza proizvodnju maziva i ulja.
To znači da će pomoći da se naša maziva i ulja izvoze u inostranstvo, a u isto vreme da se bori na domaćem tržištu. Normalno, nas iz DSS-a ohrabruje što će naša nacionalna kompanija pokušati da taj udar na cene, pogotovu u prolećnom periodu, ne dođe, jednostavno povećanom proizvodnjom, tako ćemo moći da povećamo i prihode našoj nacionalnoj kompaniji.
Postoji bojaznost da će inostrane kompanije moći da podignu cenu u odnosu na cenu naše naftne industrije. To je u svakom slučaju neostvarivo, jer dobro se zna, ukoliko inostrane kompanije podignu cenu, normalno, proizvodnja će biti veća u našim i potrošnja će biti veća, brži obrt kapitala, normalno tu dolazi do većeg profita.
DSS podržava ovaj predlog zakona o akcizama, a pre svega kao lekar, sa aspekta svoje profesije, jer smatram da akcize na cigarete treba povećati. Možda će meni mnogi pušači ovog puta zameriti, jer ih ima dva miliona u Srbiji, ali ja ću njima objasniti da je to u njihovom interesu. Moramo znati da sastojci duvanskog dima imaju vrlo visoko kancerogeno dejstvo. Nažalost, to kancerogeno dejstvo ne samo da se odnosi na pušače, nego kasnije dolazi do promena genetske strukture te ličnosti, u smislu što se mogu onkogeni prenositi na potomstvo i tako dobijamo, nažalost, decu koja će biti sutra predisponirana za mnoga maligna oboljenja, a najčešće su to oboljenja pluća, karcinom i kardiovaskularna oboljenja.
Zato, gospodo narodni poslanici, morate da znate da jednostavno cigarete koje su nižeg kvaliteta imaju do deset puta veće kancerogeno dejstvo. Smatram da ove pare od akciza na duvan treba dati za zdravstvo, za decu i borbu protiv pušenja. To je u interesu, pre svega, pušača, jer pušači moraju da znaju da oni oko sebe stvaraju, indukuju tzv. pasivne pušače. Još jednom moramo da znamo da kada deca vide da roditelji puše, oni se indukuju da puše.
Prema tome, gospodo narodni poslanici, mi ne možemo ići naruku stranim finansijskim kompanijama kao što su "Filip Moris" i ostali, jer i ako smo prodali tržište, jeftinu radnu snagu, jeftine sirovine, ne možemo i naš narod prodati, da nam prodaju loše cigarete; jer, bolje da su skuplje cigarete ovde; zato je i Vlada postupila na ovakav način, ovako se ne štiti siromašni sloj, već pare od akciza mogu da se daju za mleko, hleb i ostalo. Prijatno.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, Predlog zakona o planiranju i izgradnji jeste jedan od najvažnijih sistemskih zakona, a pogotovo imajući u vidu da stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe četiri zakona koji su regulisali ovu oblast.
Donošenjem ovog zakona trebalo bi da se uklone sve zakonske barijere za investicije u ovoj oblasti. Pokretanje građevinske operative izgradnjom kuća, stanova, puteva, infrastrukture pokreće se privreda cele zemlje i to su u stvari prave reforme. Ciljevi ovog zakona u svakom slučaju ne mogu se osporiti. Ima pozitivnih ciljeva. Imajući ovo u vidu, čudi me zašto je Vlada stavila u skupštinsku proceduru ovako važan zakon, a nije pripremila pravni ambijent kako bi ovaj zakon bio sprovodljiv u praksi.
Ponuđeni predlog zakona suprotan je važećem Ustavu Republike Srbije. Stav DSS jeste da nijedan sistemski zakon ne treba donositi dok se ne donese novi ustav Republike Srbije.
Samo donošenjem novog ustava možemo da raskinemo sa starim sistemom i da počnu prave, istinske reforme, jer su tako učinile sve zemlje u tranziciji, pogotovu one koje su donele prave reforme i sprovele tranziciju do kraja, iz čega se logično nameće zaključak da se odlaganjem donošenja ustava odlažu i reforme.
Zato poslanici DSS neće glasati za ovaj zakon i predlažu da se ovaj zakon povuče iz procedure. Da je racionalan i jedini pravi predlog DSS da se zakon povuče iz procedure, navešću nekoliko razloga.
Pošto zakon nema ustavnog utemeljenja, samim tim ne može dati ni pravnu sigurnost investitoru, a bez pravne sigurnosti nema ni investicija, a svrha ovog zakona jeste da pospeši investicije, da se dovedu investitori iz inostranstva i investitori iz zemlje. Jednostavno, definitivno moramo početi da mislimo na dugoročno investiciono planiranje u našoj zemlji, tako da ne možemo odmah prvog dana po stupanju zakona na snagu dovesti u zabludu investitore, da imaju pravnu sigurnost, a nemaju; samo će se pojedini investitori prevariti i, znači, investicija neće biti.
Recimo, imamo primer koji bi zakonom, po mom mišljenju, trebalo da se reguliše, a to su nivoi različitih nadoknada za građevinsko zemljište. Nemamo podelu prema nameni - stambena;poslovna;industrijska - zona. To smo prepustili lokalnoj samoupravi, lokalna samouprava će nekim podzakonskim aktom naplaćivati za poslovni prostor npr. dva do tri puta veće cene kao nadoknadu za građevinsko zemljište, što nije pravično, jer poslovni prostor će kasnije dati državi kroz porez na promet, kroz zaposlenost itd.
Mi moramo definitivno početi da na logičan ekonomski način razmišljamo.
Da je ovaj zakon jednostavno neprimenjiv, uzmimo kao primer član 19. stav 4, gde prostorni plan područja posebne namene donosi Vlada Republike Srbije, odnosno skupštine autonomnih pokrajina za područje autonomnih pokrajina, na predlog agencije.
Ako smo se dobro dogovorili i ako će se to poštovati, negde u avgustu očekujemo novi ustav Republike Srbije; on će biti najverovatnije decentralizovan po tipu regiona, znači izrada planskih dokumenata, odnosno prostorno planiranje biće preneto u nadležnost regiona. Samim tim ovaj član biće protivustavan. Recimo, sam termin - javno građevinsko zemljište sadašnji Ustav ne poznaje i ne možemo ga imati kao kategoriju, tako da predlagač pokušava da bude ustavotvorac i da kategoriše novu ustavnu kategoriju javnog građevinskog zemljišta.
U članu 70. opštini se daje pravo da neizgrađeno zemljište može proglasiti javnim dobrom, odnosno za građevinsko zemljište, znači može se izuzeti iz poseda korisnika. To je u redu, ali nema principa na osnovu čega se to izuzima. Jer mora opština ili ovaj zakon da kažu šta je to opšti interes.
Ako to ne urade, ovaj član može biti zloupotrebljen, tako da to može biti jedna vrsta nacionalizacije privatne svojine, a mi znamo da privatna svojina jeste jedno od ljudskih prava.
U predloženom tekstu nisu jasno razgraničena i precizno definisana pojedina svojinska ovlašćenja na javnom i ostalom građevinskom zemljištu, što je neophodan preduslov da bi se izbegle proizvoljnosti i zbrka u tumačenju i primeni zakona.
U članu 79. se naizgled za deo zemljišta u državnoj svojini (gradsko građevinsko zemljište) otvara mogućnost vraćanja u režim svojine ranijeg sopstvenika. Međutim, ovakva, gotovo istovetna mogućnost, preuzeta je iz postojećeg zakona, a nije dala u praksi nikakve rezultate, jer su sudovi zauzeli stav da se zemljište koje je postalo državno po osnovu nacionalizacije ne može po ovom osnovu vratiti u raniji režim svojine. Evo još jednog dokaza da smo prvo morali napraviti ustav, pa tek onda donositi ovaj zakon.
U članu 84. predviđa se da na neizgrađenom zemljištu u državnoj svojini pravo korišćenja ima raniji sopstvenik ili njegov sledbenik. To je načelno dobro rešenje i predstavlja značajnu promenu u odnosu na važeći zakon. Međutim, problem nastaje onda kada se ovaj član dovede u vezu sa članom 81. i članom 82. koji daju opštini pravo da građevinsko zemljište u državnoj svojini može dati u zakup. Ovim je, dakle, samo drugim rečima ipak dato pravo raspolaganja opštini.
Postavlja se pitanje - kako je moguće dati pravo raspolaganja opštini i korisniku zemljišta pravo korišćenja? U čemu se sastoji pravo raspolaganja ustanovljeno u korist korisnika zemljišta, ako je opština u prilici da kroz davanje zemljišta u zakup, zapravo i faktički oduzme zemljište od korisnika, a potom ga dodeli drugom licu? Pri tome se uopšte ne reguliše postupak i način, niti utvrđuje pravo na naknadu za zemljište koje se, praktično, oduzima od korisnika i daje drugom licu. Moramo se jednom svi dozvati pameti da se kuća pravi od temelja. Zato je prvo potrebno doneti ustav, a posle ustava donositi sistemske zakone.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, podneli smo amandman na član 7. Razdeo 24 i to na poziciju 662 po ekonomskoj klasifikaciji 425, pod tekućim pravima i održavanja, da se iznos od 10 miliona dinara menja na 50 miliona dinara. Gospodo narodni poslanici to se odnosi na opravku zgrada, bolesničkih soba, uređivanje uslova za bolesnog čoveka. Da li je 10 miliona dovoljno? Nije, a nije ni dovoljno da se opravi ni klinika na kojoj se nalazi i odakle je došao naš ministar. Znam, a to mora da zna i ministar finansija, da bolestan čovek mora prvo da legne u lepu i udobnu postelju i da ima normalan sanitarni čvor. Mi sada u bolnicama i na klinikama imamo jedan sanitarni čvor na 8 do 15 pacijenata i 8 - 10 bolesnika u jednoj sobi. To se ne može dozvoliti. Ova mala popravka od 40 miliona nije ništa, ali ipak da se pokaže da se brine o bolesnom čoveku. Pozicija 654 po ekonomskoj klasifikaciji 411, radi se o platama, dodacima i naknadama zaposlenih, od 87.646.077, menja se na 117 miliona dinara.
Gospodo narodni poslanici, ja bih vas ovde upozorio na nešto. Gospodo narodni poslanici, još jednom vas upozoravam da smo mi ovde u Skupštini Srbije pre godinu dana imali Zakon o zdravstvenoj zaštiti, gde sam vas upozoravao da treba da usvojite amandman po kome treba da se razlikuje prekovremeni rad i dežutstvo. Nismo izglasali samo sa jednim glasom. Zato su mnoga odeljenja, pa i užičko odeljenje - dečija hirurgija, ostajali bez dežurstava. Gospodo narodni poslanici, moram da kažem, s obzirom da se javlja predsednik opštine, opština je izdvojila, mislim da je 60 miliona, ali šta sa onim opštinama koje nisu mogle da izdvoje? Ovde se traži samo oko 30 miliona da bi svi imali istu zaštitu.
Gospodo narodni poslanici, podneli smo još jedan deo amandmana na poziciju 644 - Transfer o ostalim nivoima vlasti, od 500 miliona, da se promeni na 600 miliona. To je za socijalnu zaštitu izbeglih i prognanih lica. Mi znamo da u Srbiji postoji socijalna pravda i mi smo od naših osiguranika davali za te izbegle ljude. Zato je u dubiozi Fond za socijalno osiguranje oko četiri milijarde dinara. Moram da vam kažem da je u ovom delu i sam ministar tražio da mu bude dodeljeno četiri milijarde dinara, a nije mu dato. Ipak, moramo pomisliti da li možemo dalje izdržavati sa ovim našim socijalnim fondom, i one izbegle i iznemogle, što sigurno treba, ali nećmo moći ni njima.
Pozicija 655 - Transfer organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Ovde smo podigli za oko 210 miliona. To je za neosigurana lica. Ovde moramo reći da je neophodno ostaviti jednu stavku gde moraju ljudi da imaju određenu količinu lekova, gde se ne može i ne sme prekidati terapija, recimo, za policitostatsku terapiju. Ako započnemo, bolje da je nismo započeli, a obično ta terapija košta od 1.000 do 100.000 dinara ili više.
(Predsednik: Narodni poslaniče, upozoravam vas da ste prekoračili dozvoljeno vreme, drugi put.)
Jesam prekoračio, ali moram da kažem što se tiče ovoga dela zdravstva. Reći ću još jednom. Pita ministar zašto nisam sa jednog konta prebacio na drugi. Sada ću vam reći. Recimo, juče smo dali za RTS 2.600.000.000. Čoveče, užičane ne interesuje kada će se prati ulica u Beogradu, u jutarnjim časovima. Neka se jednostavno komercionalizuje RTS, ali dajte nam za zdravstvo. Tu ćemo mi svi zajednički raditi, jer i naši dinari su tu.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 9. poslanici Demokratske stranke Srbije podneli su amandman. Suština tog amandmana je da dežurstvo i prekovremeni rad nisu iste kategorije rada. Obrazloženje odluke Zakonodavnog odbora, odnosno Vlade, da se ne prihvati ovaj amandman glasi -  da nije u skladu sa Zakonom o radu.
Tačno je to da nije u skladu sa Zakonom o radu. Ali, u isto vreme, naglašavam - ovaj amandman jeste u skladu sa bolesnim čovekom i štiti bolesnog čoveka. U suprotnom, ukoliko se ovaj amandman ne usvoji, bolestan čovek biće oštećen, pa pitam - da li je bitnije to je nešto u skladu sa Zakonom o radnu ili je, pak, bitniji bolestan čovek.
Uostalom, kada se usvajao Zakon o radu tada je u članu 38. predlagač tog zakona rekao da će se ovaj problem rešiti u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Zašto to sada ne rešavamo? Da li zbog nekog principa ili iz nekog inata? Smatram da se ovde samo može voditi inat preko bolesnog čoveka.
Ne bih ponavljao šta znači prekovremeni rad. Jednostavno, to je ostanak posle određenog radnog vremena, ako se nije zaokružio neki rad, u stvari tzv. kompletna medicinska procedura, bilo da je to operativni zahvat, bilo da je to endoskopski pregled ili slično. Prema tome, dežurstvo kod nas počinje u 14,00 časova i traje izjutra do 7,00 časova.
Ona tvrdnja da u svetu postoji tzv. smenski rad nije tačna. U svetu se radi od 9,00 do 18,00 časova, postoje dva sata pauze, znači 7 sati je normalno radno vreme. Napominjem da je to evropsko radno vreme i da tako rade sve firme, a kod nas rade od 7,00 do 14,00 časova. Molim vas, od 18,00 do 9,00 izjutra je 15 časova. To se u svetu obavlja na taj način, odnosno pokriva tako što se vrši dežurstvo, a što je najbolje; to je tzv. pripravnost, tako da mlađi lekar ostaje na odeljenju, dok je specijalista, za svaki slučaj, u dometu, recimo telefonskom, da može brzo doći i intervenisati.
Mi nismo toliko bogati da tražimo još i pripravnost. Prekovremeni rad i dežurstvo jesu najteži i najkrvaviji deo posla i niko ovde ne može tvrditi da to mi želimo radi para, jer jednostavno ekipa koja je smanjena na jednog lekara ili dve medicinske sestre najviše, preuzima sve obaveze i teškoće koje će nastati u toku dežurstva.
Zato, gospodo narodni poslanici, ko misli da je lako dežurati neka pođe sa mnom ili sa nekim drugim lekarom neka provede jednu noć u zdravstvenoj ustanovi, shvatiće šta je to. Cilj ovog amandmana, gospodo narodni poslanici, nije da neko zaradi pare. Cilj amandmana je organizacija rada zdravstvene ustanove u našoj zemlji na jedino mogući način.
Prepisani član 44, u vidu i formi člana 99. stav 4, glasi - da prekovremeni rad i dežurstvo mogu trajati po zaposlenom 10 časova. Šta ako recimo, a što je najčešće na dečijim odeljenjima, imamo tri lekara. Oni će u toku sedmice dežurati po jednom, a šta ćemo za onih pet dana, odnosno ostala četiri dana, ko će to da pokrije.
Dalje, čak da imamo i sedam lekara, da li neko od tih lekara ima pravo da se razboli, da ode na stručno usavršavanje, na godišnji odmor. Kod nas lekara je jasno da po ugovoru moramo u sezoni godišnjih odmora u julu i avgustu iskoristiti samo dve sedmice, a tri ili četiri možemo iskoristiti pod uslovom da nađemo kolegu koji hoće da nas zamenjuje. To je prilagođavanje, to je prodavanje zdravlja radi pacijenta.
Zato, gospodo narodni poslanici, na vas apelujem, ne zbog lekara, nego zbog bolesnog čoveka, da usvojite ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnik Vlade nam je ovde lepo izneo obrazloženje, sve je to u redu i tako  treba da bude. Tačno je da zakoni o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju treba da se usklade sa Zakonom o radu, ali nešto drugo nije tačno i nije dobro. Počeću prvo da pričam o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, čiji se član 9. mora uskladiti sa  članom 38. Zakona o radu. Zakonodavac je Zakonom o radu predvideo da postoje specifičnosti koje se ne mogu uklopiti u klasičan rad, odnosno ne mogu se regulisati Zakonom o radu i zato je to potrebno regulisati posebnim zakonom o zdravstvenoj zaštiti.
Šta je predlagač ovde uradio? Predlagač je jednostavno uradio sledeće: prepisao je član 44. bivšeg Zakona o radnim odnosima, a taj član mi koji mo radili u zdravstvu znamo da apsolutno nije bio primenjiv i jednostavno se nije u praksi primenjivao, jer je to bilo nemoguće i kada je pokušano tada je nastao haos u organizaciji zdravstvenih ustanova. Sve su to razlozi zbog kojih sam izdvojio mišljenje. Pre svega, dopunom člana 9, prekovremeni rad i dežurstvo u zdravstvenim ustanovama tretiraju se kao ista kategorija rada, što u praksi nije isto i nije moguće izjednačiti.
Da vam pobliže objasnim šta znači prekovremeni rad u zdravstvenim ustanovama. Prekovremenim radom u zdravstvenim ustanovama može se tretirati kao onaj rad kada, recimo, hirurg u toku operacije ostane sat, dva ili tri da bi završio operaciju, jer je nelogično da hirurška ekipa napusti operaciju i da to mora neko drugi dalje nastaviti. Prekovremeni rad u zdravstvenim ustanovama jeste ako neko počne neku medicinsku proceduru, jer se to nikada ne može predvideti, mora ostati da to završi sat ili dva i normalno, po pravilu, to treba da se plati.
Zatim, prekovremeni rad može u zdravstvenoj ustanovi biti ako je potrebno da se po hitnom postupku pozove neki stručnjak da bi odradio jedan deo posla ili pak da se pozove konzilijum, da to dalje ne elaboriram. Dežurstvo je posebna vrsta i posebna kategorija rada u zdravstvenim ustanovama. Imam pravo to da kažem, jer u zdravstvenoj ustanovi radim 30 godina. Dežurstvo počinje, po pravilu, u 14,00 časova i završava se izjutra u sedam časova, a to je ukupno 17 časova. Ta dežurna ekipa se svodi na jednog dežurnog doktora i grupu medicinskih sestara, koje idu u smenski rad i ta ekipa je obavezna da opslužuje isti broj pacijenata u stacionarnoj ustanovi, zatim da rešava sve hitne slučajeve i po potrebi da saziva konzilijum.
Gospodo narodni poslanici, mora vam biti jasno da dežurstvo i prekovremeni rad nisu dve iste kategorije. Ovde se pominje mogućnost smenskog rada. Smenski rad u zdravstvenim ustanovama stacionarnog tipa bukvalno je nemoguće organizovati. Da je to moguće organizovati, to bi organizovali svuda u svetu. Pokušavao se organizovati smenski rad, ali nije mogao da zaživi i najviše je štetio bolesnom čoveku.
Ako bi smenski rad trebalo da se organizuje u jednoj bolničkoj ustanovi, ako je čovek operisan ili je počela terapija endoskopske procedure, posle sedmog ili osmog dana dolazi lekar da vidi svog pacijenta i ukoliko su nastale komplikacije...
Vreme, neću se posle javiti u načelnoj raspravi, gospodine Zorane. U pitanju je zdravstvo i bolestan čovek i ako treba da prekinem odmah ću prekinuti, nema nikakvih problema. Samo pokušavam da kažem ljudima koji o ovome nisu informisani. Ukoliko nastanu komplikacije ko to može da reši? Jedino može na adekvatan način da reši onaj koji je počeo da leči pacijenta.

Gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti umesto da donese novine i mogućnost boljeg organizovanja u zdravstvu, ona će nažalost pogoršati stanje i mogućnosti organizovanja zdravstvene službe u Republici Srbiji. Ovaj haos sigurno pogađa najviše bolesnog čoveka, a to ću vam objasniti na koji način.
Pre svega, pacijent da bi bio dobro dijagnostikovan, mora da bude praćen od jedne dijagnostičke ekipe, jednog lekara i ostale grupe, a koja ide iza toga; potrebno je da se izvrši prava dijagnostika. Ukoliko lekar uđe u smene, on će svog pacijenta videti posle četvrtog ili petog dana. Svaki lekar ima svoju koncepciju lečenja odnosno dijagnostike. Molim vas, nemoguće je prenositi, kao što je to u fabrici, da neko sedne za strug i nastavlja dalje da radi, već je koncepcija same dijagnostike specifična za svaku bolest, kao i za svakog lekara i za svaku ekipu u zdravstvenim ustanovama koje to rade.
Znači, u svemu vidimo da najviše gubi bolestan čovek. Ako pogledamo sa aspekta finansija, gde se vrlo često zaklinjemo da imamo makar reforme u finansijama, da imamo jake ekonomiste, da imamo te koji znaju svaki dinar gde se daje, ako uzmemo da treba umesto dežurstva da organizujemo smenski rad, pitam predstavnika koji je ovde zadužen za zdravstvo, pošto nema ministra zdravlja, na koji način on misli da organizuje smenski rad kada imamo tri, četiri ili pet lekara i kada će ponovo doći pacijent kod tog istog lekara.
Svi ovde, a i u svetu, znaju jednu stvar, da je dežurstvo četiri do pet puta jeftinije, naglašavam jeftinije. Nigde na Zapadu nemamo da je uveden smenski rad. Na Zapadu je uveden pripravnički rad, ne bih želeo da komentarišem, pošto čujem da na Zapadu kažu ima. Na Zapadu ima od 9 do 6 uveče. Ono vreme od 6 izjutra do 9 to je dežurstvo, gospodine. Mi možemo ponovo o tome pričati. To znaju lekari i studenti na Medicinskom fakultetu šta znači dežurstvo.
Zatim, gospodo narodni poslanici, radi efikasnosti, reforme i racionalizacije u zdravstvu, ako gledamo svaki dinar gde ćemo dati, onda u toj situaciji moramo dobro zdravstvo organizovati. Šta ako u toku 24 sata treba da smenskim radom prati ekipe koje idu uz dijagnostiku. Mora da se pokrene ceo mehanizam laboratorije, rendgena, skenera, a da ne pričamo o svemu ostalom što treba da se radi.
Još jednu stvar koju moraju da znaju, oni koji su s tim upoznati, a zato bih želeo da je ovde minsitar zdravlja koji zna o tome, pa da ga upitam: kolega, kada se uzimaju laboratorijski rezultati. Izjutra. Svuda pre podne to se uzima, jer bioritam svakog čoveka, nivo hormona u ljudskom organizmu je različit i standardizacija hormona i drugih rezultata su svukuda standardizovani u svetu za prepodnovne časove.
Ako to ne znamo, onda i ne treba da se bavimo time, ni da zastupamo sferu s kojom nismo upoznati. Nikada ne bih pokušao da zastupam ono što ne znam. Iza svake izrečene reči ću da stojim. Još jednom, molim Vladu, molim Ministarstvo, neka naredi uredbom ili zakonom da mi lekari i svi radimo u smenama, da bi sami sebe opravdali, a u isto vreme ćemo i biti zahvalni, jer mi smo spremni samo zbog pacijenata, a ne zbog para. Gospodo, mi svoje zdravlje prodajemo u toku 24-časovnog rada; i iza toga da ponovo dođem na posao.
Sve su to razlozi zbog čega ove izmene i dopune zakona, nažalost, mislim da Vlada ne bi uradila da je znala šta se krije iza toga. Uzeli su jednostavno i samo prepisali član 44, a računajući, to je bilo u vreme socijalista, dobro je. Ali, socijalisti ga nisu primenjivali, jer su shvatili da je to nemoguće i uredbom ga sklonili.
Zatim, gospodo narodni poslanici, moram da kažem, mi zdravstvenim radnicima, a pre svega pacijentima moramo umesto preporuka, umesto povelja o zaštiti pacijenata, ponuditi lekara zadovoljnog, sestru zadovoljnu, medicinskog svakog radnika zadovoljnog sa platom, dobro plaćene.
Tada će, gospodo, biti dobro pacijentu i biće dobro i lekaru. Gospodo narodni poslanici, da upitam zašto se ne donose reformski zakoni, a pre svega zakon o lekarskim komorama. Ne donose se iz praktičnih razloga, zato što bi lekarska komora bila partner u pregovorima, pravi partner, i tada niko ne bi mogao da pomisli da ovako nešto predloži u ovom parlamentu. U suprotnom ovako će se uvek dešavati.
Ove moje primedbe su dobronamerne i morao sam da ih iznesem zbog pacijenata, zbog lekara, a i zbog Vlade, da ne bi pogrešila. Ne pripadam ljudima koji kažu - političkog protivnika ne sputavaj u greškama. Pokušavam da im ukažem da ne dođe do grešaka. Ukoliko se ovo usvoji, sav teret će biti na Vladi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, danas imamo pred sobom Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet za 2002. godinu. Ovaj zakon je vrlo važan, jer se pre svega tiče svih građana zemlje Srbije od severa do juga. Da bi se o ovom zakonu diskutovalo, kao što već reče ministar finansija Đelić, neophodno je osvrnuti se kratko na Zakon o lokalnoj samoupravi. Zakon o lokalnoj samopravi jeste reformski zakon i samo preko Zakona o lokalnoj samoupravi može se doći do decentralizacije.
Mogu da kažem da je u članu 18. i u ostalim članovima koji slede u Zakonu o lokalnoj samoupravi napravljena prava decentralizacija i opštinama su date velike nadležnosti, ali gospodo narodni poslanici kada dođemo do članova gde se vrši finansiranje tih nadležnosti imamo drugu pojavu koja se zove centralizacija. Gospodo narodni poslanici, svi ovde znamo da bez finansija nema ni vlasti, nema ni života. Onaj koji ima finansije ima i vlast i zato ću vas, gospodo narodni poslanici, pitati jedno: da li je u redu u tom prethodnom zakonu da imamo neravnopravnost građana, da je porez na promet za opštine 8%, za gradove 10%, a za grad Beograd 15%. Unapred da se ogradim i da kažem da nisam protivnik što je Beograd dobio 15%, treba da dobije i više, ali sam protiv toga što nisu Užice i ostali gradovi širom Srbije, dobili veći procenat.
Gospodo, da li ima ijednog ekonomiste ovde koji će izaći i reći da to nije pravedno, jer je u gradu Beogradu veća koncentracija ljudi, veći obrt kapitala i veći promet, veći porez na promet. Zato, gospodo, prvo imamo neravnopravnost u tom delu.
Dalje, novim predlogom zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zaradu i u porezu na promet u 2002. godini nastavlja se ista praksa. Gospodo, neko će reći - ti si lokalpatriota. Ja sam iz Užica i užičkog kraja i zato najbolje poznajem tamo probleme i zato ću diskutovati kako je Užice sa ovim zakonom prošlo. Užice je sa ovim i prethodnim zakonom prošlo jako loše. Dobilo je najmanje sredstava i upitaću ministra ili Vladu kako misle da Užičani finansiraju svoje pozorište, koje je jedno od najboljih pozorišta u Srbiji i to ne može niko da porekne.
Pitam vas kako će, recimo, Užičani da finansiraju svoju kulturu, imaju li pravo Užičani za svoje rođene pare da imaju jednu takvu kulturnu ustanovu kao što je pozorište. Zatim Užičani imaju naučno-istraživački centar i da li je potreban taj naučno-istraživački centar u Užicu? Jeste, zato što jedino taj naučno-istraživački centar poznaje probleme i može sutra dati program i razvoj užičkog kraja i samog Užica.
Pitam vas, gospodo narodni poslanici, da li je potrebno Užicu da ima vrhunske sportiste kao što je "Jedinstvo", kao što je recimo Olivera Jeftić i iz kojih para to može da se finansira? Da li je to potrebno Užicu i da li Užičani imaju pravo da se relaksiraju uz vrhunske sportiste ili ne?
Dalje, Užice je grad, možda jedini u Srbiji sa tolikim brojem stanovnika, a nema ni otvoren, ni zatvoren bazen. Imaju pravo za svoje rođene pare da naprave otvoren ili zatovren bazen za omladinu. Kako će užička opština moći da finansira osnovno i srednje obrazovanje, s obzirom da je razuđenost užičke opštine vrlo velika. Ima li pravo užička opština da pravi nekategorisane puteve za udaljene prostore i sela? Ima i treba da ima.
Na sva ova pitanja, gospodo narodni poslanici i gosodo iz Vlade, koja su postavljana u Užicu, trebalo je pre 20 dana o tome da govore i daju odgovor ministri koji su bili tamo. Pre 20 dana su govorili da će biti sve u redu, Užice je najprioritetniji grad u zemlji Srbiji, a kada treba da dobijemo pare - nema ništa. Užičani u svakom slučaju to znaju i pamte.
Gospodo narodni poslanici, mi moramo da se borimo protiv decentralizacije na ovaj način i zato je Demokratska stranka Srbije dala predlog amandmana na član 4. Nadamo se da će se taj amandman usvojiti, da će 60% ostati u korist lokalne samouprave, a ostatak da se da Republici. Nadam se da neće više ministar pokuštavati da pravi eksperimente, a najmanje nad Užičanima.