Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mi već dva dana, a nastupio je i treći dan, raspravljamo o izmeni i dopuni Poslovnika o radu Narodne skupštine. U jednom se svi slažemo, a to je da ova skupština ima zakonodavnu ulogu, zatim da ima ulogu da kontroliše izvršnu vlast, tj. Vladu. U isto vreme se slažemo da je ovoj napaćenoj zemlji, posle 10 godina propadanja, neophodno da se izvrše reforme. Jedino preko reformi možemo doći ka napretku i boljitku ovoga naroda. Da bi se došlo do reformi, neophodno je doneti mnoge zakonske akte, jer jedino se reforme mogu izvršiti na legalan i legitiman način preko zakonskih akata, a to moramo uraditi ovde u Skupštini.
Bez zakona nema ni reformi. Jednostavno, recimo, mi smo doneli Zakon o privatizaciji, jedan od sistemskih zakona, ali taj zakon mora da prate i drugi zakoni, kao što je zakon o bankarstvu i sudstvu. Zato u ovoj našoj zemlji nema ni investicija, nema ni napretka, ni boljitka. Jednostavno, niko ne želi da ulaže u ovu zemlju gde nema makar zakonske garancije. Svako ko ne želi dobro ovoj zemlji, on i ne želi da se izvrše reforme do kraja, a kao što već rekoh, reforme se ne mogu izvršiti bez donošenja novih zakona.
Ako pogledamo koliko je nama potrebno zakona da bi se izvršile reforme do kraja, treba nam negde oko 200 zakonskih akata. Ako bismo dnevno usvajali po jedan zakon, onda nam je potrebno 200 dana. A, ako bismo radili po starom sistemu, kao što smo do sada radili, po 10 i 15 dana da bi se usvojio neki zakonski akt (a i za ovaj poslovnik verovatno će diskusija trajati 15 ili 20 dana), znači, da bi Srbija došla do reformskih zakona i da bi počele reforme, potrebno bi bilo tri do četiri godine. Svako onaj ko usporava reforme i ko usporava donošenje ovih zakona, on je protiv svog rođenog naroda.
Gospodo narodni poslanici, zato je Demokratska stranka Srbije, kao jaka i odgovorna stranka, inicirala promenu ovog poslovnika kako bi se u ovoj skupštini mogli stvoriti uslovi da se donesu ti reformski zakoni. Neko će reći - zašto nije konsultovala i ostale? Gospodo narodni poslanici, već je ovde predsednik Narodne skupštine rekao da je u maju mesecu pozvao sve poslaničke grupe da u tome učestvuju, a oni to nisu želeli. Zašto, neka se pitaju. Zato je DSS imala obavezu i ima obavezu da napravi uslov za normalan i efikasan rad u ovoj skupštini. Mnogi narodni poslanici kažu da ovaj poslovnik neće biti demokratski. Podsetiću vas da ovaj poslovnik prvi put posle 1945. godine uvodi instituciju interpelacije, što znači da poslanička grupa od 50 poslanika može pozvati na odgovornost Vladu. Neko će reći da je to veliki broj. Nije veliki broj, jer mora i to da bude ozbiljna institucija, jer mi već sada znamo kako bi se ta institucija zloupotrebila, kao što su se zloupotrebljavali i dosadašnji poslovnici. Da nije došlo do zloupotrebe Poslovnika, ne bi ni danas došlo do predloga izmene Poslovnika.
Zato, gospodo narodni poslanici, kada omogućimo uslove za rad, onda je na potezu Vlada koja mora svakodnevno slati ovde zakone. Ukoliko Vlada to ne bude radila, to je stvar odgovornosti Vlade. Onda ćemo zatražiti odgovornost Vlade. Zato, gospodo narodni poslanici, kada napravimo reforme i kada srpskom narodu bude bolje, onda će doći vreme kada ćemo moći u ovom parlamentu da o pojedinim zakonskim aktima razgovaramo satima, danima i godinama. Tada nam srpska javnost neće zameriti.
(Predsednik: Vreme.)
Jedino je moguće demokratiju objasniti ne samo kroz prazne govore, već je demokratija ako čovek i bolje živi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izgradnji. Ovaj zakon u svakom slučaju treba podržati i za njega glasati. Razlog za to jeste što treba da se zaustavi bespravna izgradnja, da se zaustavi građevinska mafija i da krenemo u izgradnju, da se u ovoj oblasti uvede red, kao što je red u svim drugim zemljama u svetu.
Gospodo narodni poslanici, pre svega iz bivše vladajuće strukture, koji su sada u opoziciji, mi se ipak razlikujemo malo drugačije od vas, jer ste sve prethodne zakone koji su dolazili samo hvalili, glasali i ništa od svoje vlade niste tražili da ispravi. Kao poslanik Demokratske stranke Srbije jesam rekao da ću glasati i da će moja poslanička grupa glasati za ovaj zakon, ali u isto vreme smatramo da ovaj zakon nije celovit i da ne rešava probleme celovito, a zato zahtevamo i tražimo od Vlade da to uradi što pre i što hitnije, da mi iz Demokratske stranke Srbije ne bi predlagali te izmene i dopune.
Pre svega vidimo kaznene mere, i svuda u svetu postoje i treba da postoje, treba da se kažnjavaju oni koji su krivi, ali u isto vreme država mora da da i građanima nešto, da im dozvoli i u isto vreme da pokaže kako oni moraju poštovati državu, a tako kako ta država i vlada poštuju pre svega te građane. Znači, mora što hitnije da se donese zakon o detaljnom urbanističkom planu, u kome mora tačno da se reguliše i kada čovek dobije građevinsku dozvolu da se posle određenog vremena može priključiti, a ne da se da građevinska dozvola, uzmu mu se pare, a on sutra nema ni kanalizacije, ni vode i žali se nakom trećem.
Gospodo narodni poslanici, tako ne možemo, odnosno Vlada ne može tako ubuduće raditi, ako mislimo da radimo. Ne možemo raditi kao što su prethodni radili i po godinu ili dve dana ne možeš da dobiješ dozvolu i kada dobiješ dozvolu onda si potrošio vreme, pare i volju da praviš kuću, a kada napraviš kuću nemaš ni priključka, nemaš ni kanalizacije. Znači, ne možemo više tako raditi i mi iz Demokratske stranke Srbije nećemo nikada podržati takvu vladu ukoliko ubuduće to ne bude uradila. Znamo da je kratko vreme, ali vreme još od pet-šest meseci nije dugo, ali je i predugo ako bi se duže čekalo, jer zaustavljanje izgradnje samim tim zaustavlja i investicije i nema napretka u zemlji.
Gospodo narodni poslanici, podržaću ovaj zakon i nadam se da će Vlada na jesenjem zasedanju, septembarskom, izaći sa ovim predlozima celovitog zakona. Hteo bih da napomenem ministru, moramo hitno u taj zakon uneti tačnu regulativu, na koji način treba da se rešavaju do sada bespravni objekti, jer u suprotnom lokalna samouprava sigurno će svako pokušati da rešava na svoj način i da ne bi neki ljudi bili u privilegovanom položaju, povoljnijem položaju u jednom gradu, a u drugom gradu oštećeni, zavisno od simpatije tih lokalnih moćnika, bez obzira kome pripadali, da li sadašnjoj ili bivšoj strukturi. Znači, uvek se poneki lokalni moćnik zna izroditi ako mu daš mogućnost da se izrodi.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, Predlog zakona o privatizaciji je jedan od sistemskih zakona, kao i zakon o denacionalizaciji, koji treba jednostavno da dovedu do raskidanja sa starim komunističkim sistemom.
To je trebalo da uradimo mnogo ranije, bio sam čak prisutan u ovom parlamentu kada su se donosili razni zakoni i propisi 1991, a kasnije i 1994, ali se oni nisu čak ni sprovodili, iako danas čujemo od nekih sa ove govornice da je njima to neko uskratio. Žale za vremenom od februara 2001. do današnjeg dana. Znači, ti koji je trebalo da ih sprovedu to nisu uradili iz praktičnih razloga. Zašto bi radili, kada su tom imovinom sami upravljali.
Sada su se odjedanput setili za ovih četiri - pet meseci da su mogli tu imovinu da uzmu, jednostavno, besplatno i da završe posao, da oni postanu vlasnici te imovine i čim si vlasnik - u čijim je rukama bogatstvo i novac, u tim rukama je i vlast. To je razlog zbog čega pojedini poslanici iz bivšeg sistema žale za tim periodom, a na sreću, taj je period i prošao.
Prethodni sistem u zadnjih 10 godina to nije hteo da uradi i još iz jednog praktičnog razloga, jer nije mogao da preseče pupčanu vrpcu sa komunizmom, jer je on, jednostavno, produkt tog sistema i režima, ali da se ne bavimo sa tim prethodnim sistemom. Znam da se zakon o privatizaciji i zakon o denacionalizaciji prepliću, zbog naše prošlosti. Pripadam grupi ljudi, odnosno poslaničkoj grupi Demokratske stranke Srbije, koja smatra da je trebalo prvo doneti zakon o denacionalizaciji, pa tek onda zakon o privatizaciji, ali, ipak, ova dva zakona se mogu paralelno sprovoditi. Za mene, da pojasnim neke stvari koje mi daju nade za to, dobro je što se ovim zakonom o privatizaciji ne obuhvataju zemlja, kuća, stanovi, lokali i sva ona imovina koja nije pretrpela fizičku promenu. To hoću da kažem i malo da umirim bivše vlasnike, što ne znači da ne treba da se usvoje pojedini amandmani koje je dala Demokratska stranka Srbije, što bi još više ovo poboljšalo i to ćemo u toku pregovora dalje završiti, odnosno ovde u Skupštini.
Takođe znam da se ne može ispraviti pedesetogodišnja nepravda prema svim bivšim vlasnicima i ni stotinu zakona ne mogu ispraviti nepravdu, ali sigurno će ovaj zakon i zakon o denacionalizaciji to delimično ispraviti, ili u najvećem broju ispraviti. Još jednom moramo znati, i da kažemo građanima Srbije - sa usvajanjem ovih zakona neće poteći med i mleko. To je jasno svima nama ovde, ali mora se početi sa nečim, pa makar to bilo bolno, i po nekome i nepravedno.
Da neće doći do zloupotrebe ovog dela zakona i da je ovaj zakon ipak razmišljao o ljudima, da pokušava da ispravlja nepravdu, prvo ću reći da u članu 60. postoje sredstva za korišćenje za penzioni fond, 10% i to znači da neće biti akcije, papiri bez vrednosti, već će biti, koliko ja shvatam ministre, živ novac. Zatim, podsticanje razvoja što je za mene najbitnije, jer sa podsticajem razvoja šta ćemo dobiti? Dobićemo nova radna mesta, novu tehnologiju i zapošljavanje, i, ako Bog da, i vraćanje ljudi iz inostranstva. Zatim će se isplaćivati naknada za oštećena lica, odnosno za imovinu koja je nacionalizovana, što je vrlo bitno za nas koji se zalažemo da je trebalo prvo da bude zakon o denacionalizaciji
Mora se svako od nas ovde upitati šta dobijamo usvajanjem ovog zakona, a šta bi gubili ukoliko taj zakon ne bismo usvojili. Mi u Srbiji svi znamo da ćemo sa ovim zakonom sigurno dobiti titulara imovine, što Srbi kažu - gazdu. Nijedan gazda ne bi se zvao gazda u Srbiji kada ne bi mislio o svojoj imovini, a samim tim unutrašnji i spoljni, kako to kažu - strateški partneri, odnosno ljudi koji žele da ulože novac, imaju sa kime da razgovaraju. Jednostavno, razgovaraće se sa čovekom, gazdom ili titularom imovine.
Šta će se još desiti? Desiće se još jednom, što je za mene vrlo važno, da će definitivno na čelo privrede u Srbiji doći mudri, moralni, imućni ljudi, a čim dođu mudri, moralni i imućni ljudi na čelo države, onda se mora pokrenuti cela privreda. Da vidimo, što se vrlo često ovde kaže, šta dobijaju, a šta gube radnici. Svi mi ovde moramo znati da smo živeli 50 godina u jednom komunističkom sistemu i vrlo često se bavili demagogijama šta će nam reći radnici. Ja ću reći, radnici će pre svega dobiti sigurna radna mesta, ona koja budu imali i imaće sigurno profitabilna preduzeća, gde će imati sigurna radna mesta.
Zatim, u članu 46. o akcijama svaki radnik će dobiti 40 do 150 maraka, zavisno od vremena kada se to preduzeće privatizuje, ali to neće biti bezvredni papiri, već će biti živ novac, ako sam dobro shvatio. Zatim, ulagaće se u privredu i normalno stvarati nova radna mesta. Još, što je za mene vrlo bitno, radnici će moći da organizuju jaka sindikalna udruženja, kao što je to svuda u primerenom razvijenom industrijskom svetu, tako da se ti sindikalci više neće baviti socijalnim paketima, već će pokušavati sa titularom imovine i sa Vladom da pregovaraju o njihovim boljim uslovima za rad i o boljoj plati. Samim tim, mi bismo braćo, doveli privredu u svetske ekonomske tokove, išli bismo napred ukorak sa svetom. Ukoliko to ne bi uradili, dame i gospodo narodni poslanici, jednostavno bi išli u suprotnom smeru od sveta, mislim razvijenog i došli bi gde smo i došli, jer smo do sada uvek išli suprotno od sveta. Mislim da to više ne smemo da tolerišemo, ni da čekamo.
Glasaću za ovaj zakon, ali pogotovo ako se usvoje amandmani koje su dali poslanici Demokratske stranke Srbije, gde se pre svega predviđa kontrola Vlade i svih učesnika u procesu privatizacije, da ne bi došlo do zloupotrebe. Nadam se da ni Vladi, ni poslanicima, ni narodu, nikome neće smetati kontrola. Bez obzira da li ima ustavnog osnova ili ne, ova je skupština ta koja može doneti zakone i podzakonske akte i jednostavno sa tim se više ne smemo igrati zbog kredibiliteta i Vlade, i nas narodnih poslanika.
Još na kraju da kažem, što je rekao naš vladika mudri Nikolaj Velimirović, i već sam ranije upotrebljavao njegove reči, stvaraju se preduslovi, ako da Bog i uslovi, da na čelo ove države dođu mudri, moralni i imućni ljudi i tek tada će Srbija krenuti napred. Tako je rekao mudri vladika Velimirović, a ja se nadam da ću to doživeti, a ako ne - makar moja deca.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ovaj predlog zakona ću podržati i glasati za njega.
U članu 1. u tački 4. i 5. ovog zakona se reguliše i plaćanje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. A, u članu 8. u stavu 1. pod brojem 4. i 5. bliže se definiše način određivanja platnih razreda aktom Vlade. Gospodo narodni poslanici, zaposleni u zdravstvu imaju najniže plate, bez obzira što imaju najveću kvalifikacionu strukturu u odnosu na sve ostale javne i druge službe.
Plata, recimo, higijeničarima kod nas je od 60 do 70 maraka u dinarskoj protivvrednosti, medicinske sestre od 100 do 120, lekari opšte prakse imaju svega 150 do 180, lekari specijalisti do 250, specijalisti i subspecijalisti, magistri i da dalje ne nabrajam, oko 300 do 320 maraka.
Segment zdravstva jeste jedan od najbitnijih i najneophodnijih sektora u jednoj državi i jedna država se ogleda kroz zdravstvo. Donošenjem Zakona o platnim razredima, DOS ispunjava svoja predizborna obećanja da zdravstvo i prosveta budu prioriteti. Ceneći napore Vlade u ovom pravcu, nisam podneo amandmane na član 8. iz dva razloga - prvi razlog, smatram da se ovo može rešiti Uredbom Vlade, ali pri donošenju akta o platnim razredima, mora Ministarstvo za zdravlje, ili pak Vlada, da imaju saglasnost skupštinskog Odbora za zdravlje o koeficijentima za određivanje plate za zdravstvene radnike i zaposlene u zdravstvenim ustanovama.
Ili, ukoliko to ne može, onda je drugi razlog što mora Vlada po hitnom postupku da donese zakon o lekarskim komorama, koja apsolutno mora učestvovati i dati saglasnost na te koeficijente, odnosno na platne razrede, na akt Vlade.
U suprotnom, gospodo narodni poslanici, zdravstveni radnici i svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama bi došli u priliku, kao što su došli od 1945. do današnjeg dana, da svoju sudbinu predaju drugima u ruke, pa bilo to i Vlade DOS-a. Nadam se da će ovo Vlada uvažiti.
Razlozi za ovo što tražim jesu što zdravstvo ima svoje velike specifičnosti. Kod nas je, recimo, u pojedinim prilikama bitno da samo imaš diplomu. Mi svakodnevno, svake godine imamo uvođenje novih metoda.
Ovde, javno i glasno kažem pred svima, pred celom srpskom javnošću i pred svim svojim kolegama - zna se da nijedna ozbiljna metoda u zdravstvu ne može da traje. Da bi se uvela u medicinu, odnosno da uđe u praksu, onaj koji hoće ozbiljno i studiozno da priđe toj metodi, najmanje mu treba godinu dana, pa i više vremena.
Zato, gospodo narodni poslanici, takvi ljudi moraju biti nagrađeni, jer novom metodom oni poboljšavaju zdravstvo, a u isto vreme ulaze u nove rizike, kada tu metodu rade. Reći ću vam nešto što mi svi ovde
znamo - ako hirug koji radi laparoskopsku hirurgiju, dođe do komplikacija, on mora tu komplikaciju da reši. On prvo mora da bude dobar hirurg, iza toga mora da bude dobar endoskopski hirurg.
Znači, gospodo narodni poslanici, moramo to uraditi. Da ne navodim sve ostale endoskopije i ostalo. U suprotnom, ako to ne bi uradili, onda bi došli do uravnilovke u zdravstvu, a u isto vreme, mladi ljudi ne bi želeli da se stručno usavršavaju. Nadam se da će Vlada ovo uvažiti, oba ova razloga, i nije zgoreg, ako ne može da uvaži, da to bude, kontrola svega toga, od Odbora za zdravlje, onda neka to bude po hitnom postupku, da se donese zakon o lekarskim komorama, koji je donet 1991. godine i koji je aktom Vlade stavljen van snage.
Zato, gospodo narodni poslanici, nadam se da ste me potpuno razumeli i nadam se da će me Vlada potpuno razumeti, jer naš ministar u zdravstvu sigurno će hteti to da učini, ali u Vladi nije samo ministar zdravlja. Jer gospodo, ovde treba najveće razumevanje da pokaže ministar finansija, pošto su u pitanju pare, gospodo. Bez para nema napretka, pa ni u zdravstvu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, problem Kosova i Metohije nije od juče.

Taj problem je kompleksan i ozbiljan.

Svaki problem može se rešavati jedino ako se njemu priđe sa činjenicama. Pre svega, ako prilazimo svakom problemu ozbiljno, onda prvo moramo znati koji su uzroci koji su doveli do tog problema. Zatim, moramo znati tok tih problema, a na kraju i posledice rešavanja tog problema. Uzroci ovoga kosovskog problema su dalekosežni, ali i pojedini ljudi u našoj istoriji i kulturi, nauci, bavili su se tim problemom. Izneću neke podatke od tih ljudi koje svi moramo da proučimo da bi znali valjano da govorimo o problemu Kosova i Metohije.

Prema knjizi profesora Papovića "Kosovo - ikona srpstva", kao i knjigama i naučnim radovima akademika Bogdanovića i profesora Batakovića - to je sledeća činjenica, koja je uzrokovala da dođemo u ovakvu situaciju u kakvoj smo danas na Kosovu i Metohiji - činjenica je da su od 1941. do 1945. godine fašističke okupacione snage proterale 350.000 Srba, a u isto vreme doselile 450.000 Šiptara na njihova imanja.

Činjenica je da zakonom od 1945. godine komunistički režim nije dozvolio vraćanje Srba na Kosovo i Metohiju, na svoja imanja, a u isto vreme nije proterao okupatora sa Kosova i Metohije, koji je zauzeo srpska i državna imanja. Gospodo narodni poslanici, bitna je činjenica kada prvi put imamo poremećaje etničke ravnoteže na Kosovu i Metohiji i nju sada Šiptari uzimaju kao prvi i osnovni adut u traženju nezavisne države.

Komunistički sistem je nacionalizovao crkvena imanja i dozvolio bespravno da se okupator naseli na ta imanja, i on se tu i dan danas nalazi.

Pod komunističkom vlasti, u vremenu državnog terora od 1945. do 80-tih godina, iseljen je veliki broj Srba, a u isto vreme bez ikakve kontrole, na njihova imanja su doseljavani Arbanasi, koji i danas dani nemaju državljanstvo Srbije niti Jugoslavije.

Prema podacima autora prof. Papovića u svojoj knjizi, eklatantan primer je opština Podujevo, koja je 1966. godine imala 86% Srba, da bi 1989. godine broj srpskog stanovništva spao ispod 1%, a u gradu 0,6%.

Crkva i crkvena imanja su uništavana, u prethodnom veku oko 1.000 svetinja je porušeno.

Prema podacima autora iz 1999. godine, u katastru u srpskom posedu i posedu državnom, kao i crkvenom posedu, je oko 70% zemlja, na kojoj žive okupatori.

Nepobitna je činjenica da je Kosovo okupirano od 1941. i do danas dani sa Arbanasima. To su činjenice od kojih ne može niko da pobegne. Činjenice su da ovaj problem neko nije namerno rešavao.

Nažalost, dobijamo Rezoluciju 1244, prema kojoj međunarodna zajednica garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.

Sada imamo Ustavni okvir koji je usvojen od predstavnika Ujedinjenih nacija, koji je suprotan Rezoluciji 1244.

U čemu je suprotan?

Po Rezoluciji 1244 nemoguće je da postoji poseban ustav, ustavni sud, narodna banka, vojska.

To su sve atributi nezavisne države. Da ne nabrajam druge atribute. Sada dolazimo na rešavanje problema. Ne bih želeo da ponavljam ono što je rekao narodni poslanik Marko Jakšić, poslanik DOS-a, potpredsednik DSS-a, tu se potpuno slažem. Ali, smatram da treba da počnemo da rešavamo suprotno od onoga kako je to rešavala prethodna vlast, odnosno Vlada nacionalnog jedinstva.

Mi moramo međunarodnoj zajednici predočiti činjenice, koje sam već izneo, da na Kosovu i Metohiji živi veliki broj Šiptara koji nemaju državljanstvo, koji su ilegalno ušli u Kosovo i Metohiju i bukvalno ga okupirali, naročito u periodu od dolaska Ujedinjenih nacija i u prethodnim periodima koje sam naveo.

U tom smislu, predlažemo popis stanovnika sa svim standardima Ujedinjenih nacija (stanovnik može biti jedne države, ako je pre svega državljanin te države), imovinu može posedovati ukoliko je ta imovina upisana u državnim institucijama koje su za to određene u toj državi i koje su predviđene po međunarodnim pravilima, standardima i zakonima.

Međunarodna zajednica mora dozvoliti povraćaj svih iseljenih Srba, pre svega Srba koji su se iselili 1998. godine.

Iseljenim Srbima od 1941. do 1945. godine, i u kasnijem periodu, da se vrati imovina, kao i onim iseljenim u kasnijem periodu za vreme komunističkog sistema. Crkvi da se vrati imovina. Tek tada može se uzeti etnički faktor kao jedan od argumenata za rešavanje problema Kosova i Metohije, koji non-stop potežu Albanci. Tada bi baš etnički faktor, koji bi uticao, kao argument, mnogo bio ojačan uz prethodne argumente. Mi moramo tražiti i rešenje u isto vreme putem reciprociteta prava za nacionalnu manjinu Srba u Albaniji. Tada mogu i Albanci u Srbiji imati ista prava, kao što naši Srbi koji oko Skadra u 19 etnički čistih sela nemaju nikakva etnička prava, niti nacionalna, čak ni na svoje nacionalno ime i prezime.

Problem Kosova i Metohije znam da se mora rešavati strpljivo, sa međunarodnm zajednicom, a u isto vreme ne možemo dozvoliti da mi, kao država i kao narod, sa svim argumentima ne izađemo pred tu međunarodnu zajednicu.

Od naše Vlade zahtevamo da sve ove argumente iznese, a mi ovde u Srbiji možemo učiniti jedino da budemo jedinstveni i kompaktni oko ovoga problema. Prvo, da se izvrši denacionalizacija crkvene imovine i svih drugih konfesija u celoj zemlji Srbiji, samim tim i na Kosovu i Metohiji.

Moramo reći da za nas, u Srbiji, kako za Vladu, tako i za celokupni srpski narod, nije prihvatljiv Ustavni okvir koji je predložio predstavnik Ujedinjenih nacija, pa zato tražimo da se striktno poštuje Rezolucija 1244.

(Predsednik: Vreme.)

Iza toga, moramo strpljivo i polako pokušati da promenimo Rezoluciju 1244, odnosno Kumanovski sporazum, u našu korist, kao što smo radili na prostoru južne Srbije, odnosno prilikom ulaska u demilitarizovanu zonu na jugu Srbije. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo Zakon o zaštiti maloletnika. Ovaj zakon se odnosi na osobe koje su stare od 12 do 18 godina. Otprilike, završava se sa 18 godina života.
Oni koji su predložili ovaj zakon, a i mi ostali koji o njemu treba da diskutujemo i eventualno da ga usvojimo, moramo da znamo da su to osobe u periodu koji se zove adolescencija ili pubertet.
U ovom periodu kod dece dolazi do fizičkih i psihičkih promena koje su uzrokovane promenom endokrinološkog statusa u organizmu te dece. Sada, ta mlada osoba, odjednom iz mladog doba prelazi u doba odraslih. To je period kada mladi ljudi više nisu ni deca, a ni odrasli.
U tom periodu, normalno, sa ovim endokrinološkim statusom, dolazi kod deteta do promene interesovanja u svim sferama života, a to znači bukvalno kao da dolaze u novi svet. Iz jednog dečijeg sveta prelaze u svet starijih. To svi moramo znati. Ta deca, u tom periodu puberteta, ili adolescencije, ne prihvataju nikakve naredbe. Tu se pojačava njihov ego. Ne dozvoljavaju nikakve sugestivne i zakonske represije.
Zato, gospodo narodni poslanici, mi se ovim počinjemo da igramo sa tom grupacijom. Kako? Hoćemo da uvedemo represivan zakon i zabrane.
Umesto da se bavimo posledicama, a ne uzrokom mi treba da se zapitamo gde je onih 12 godina, da mi tu decu pripremimo za taj period. Priprema se vrši prvo u porodici. Gospodo narodni poslanici, šta smo uradili za ovih 50 godina i 10 godina? Razbili smo srpsku porodicu. Mi moramo srpskoj porodici da vratimo sve one moralne vrednosti koje smo imali ranije.
Nećemo, gospodo narodni poslanici, imati problema sa sektom ukoliko uzmemo za primer vreme Laze Lazarevića, kada je sin išao sa ocem prvi put na jutrenje. Kada deca budu išla u crkvu, a ne da bude kao što su komunisti govorili - drži se dete za dugme, jer evo ide pop, baksuz.
Mi moramo jednostavno doneti zakon o veri, zakon o školstvu, zakon o informisanju, gospodo narodni poslanici. Šta su se setili predlagači? Kažu - znate, većina roditelja će ovo prihvatiti. Ali, deca neće. Doći će do sukoba u porodici, a zna se da su obično stariji ljudi glasači, određene grupacije, a deca opet gledaju u perspektivu.
Zato, gospodo narodni poslanici, mi moramo sveukupno, celishodno, pogledati taj problem i tako ga rešavati. Smatram da Vlada to sve mora doraditi. Ima dosta dobrih zakona ali zakone Vlada sama mora predložiti i zato ja kao poslanik Demokratske stranke Srbije, odnosno DOS-a, neću glasati za ovaj zakon. Rado ću glasati za zakone koji će celokupno rešiti ovaj problem.
Znači, treba paket sistemskih zakona doneti i pred ovu skupštinu ozbiljno postaviti problem, a ne izvući jednu populaciju, koja je najosetljivija u svim pogledima, osetljivija od dece, od prve godine, od beba, pa do dvanaeste, u tom psihološkom momentu, i zato moramo to što pre odraditi. Ako nešto u starim zakonima ne valja, da to izmenimo. To je moja preporuka. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, daću obrazloženje za amandmane na članove 2, 3. i 5. u isto vreme, pa vas molim ako slučajno malo prekoračim da mi oprostite.
Podneo sam amandmane na član 2, 3. i 5. da se procenti materinskog i dečijeg dodatka povećaju. Daću obrazloženje za sva tri amandmana, kao što sam već rekao. Šta me je rukovodilo da to uradim? Mi znamo da u zemlji Srbiji imamo negativnu stopu prirodnog priraštaja i kako se najčešće kaže negativnu stopu nataliteta. Ovo se nije desilo od juče. Ovo se u Srbiji dešava zadnjih 50 godina i više, jer od kada su komunisti došli na vlast 1945. godine oni su uništili srpsku porodicu.
Smejte se gospodine iz Socijalističke partije, vi znate, ako vas to pogađa, izvođeni su Srbi na Sremski front, omladina, a ko rađa decu nego omladina. Da ne govorim šta se radilo sa srpskom crkvom, koja je jedina imala svoj nacionalni interes i štitila srpski nacionalni interes, čuvala srpsku patrijarhalnu porodicu. Da ne govorim šta su već komunisti uradili 1945. godine, zabranili su Srbima da se vrate na Kosovo i zato danas imamo ovo što imamo. Nemamo svog naroda na Kosovu.
Ne bih dalje govorio, kada ste me već povukli i nasmejali se tako, za poslednjih 10 godina gospodo narodni poslanici iz Socijalističke partije imamo najveći pad nataliteta u svetu i u Evropi, gospodo narodni poslanici, pitam vas ko je kriv u poslednjih 10 godina za veliki broj iseljene omladine, i to elitne omladine, jer i danas imamo pad nataliteta.
Moram da vam kažem, mnogi su izginuli na ratištima i sve vi to znate. Nema bitnijeg nacionalnog cilja i nema bitnijeg posla nego da se pokuša da se ova stopa negativnog nataliteta preokrene u suprotnom smeru. Zato smatram, gospodo narodni poslanici, da se ovo ne može rešiti jednim zakonom, već se mora rešavati paketom zakona, pre svega zakona o invalidskom i penzionom, gde možemo majkama sa troje ili četvoro dece da damo veće povlastice, zakonom o socijalnom osiguranju, zakonom o školstvu i slično.
Ova vlada je obećala da će na jesen doneti sveukupni paket zakona koji će rešavati ovaj problem i zato verujem ovoj vladi da će to uraditi. Zašto joj verujem? Verujem joj zato što je ona od dolaska na vlast odmah isplatila obveznice koje su date. One su date u vidu papira, ali niko ništa nije davao sem papira i gledao sam čitave redove ljudi kako pokušavaju nešto da urade sa tim parama. Čak su mnogi zarađivali, jer su ljudi davali obveznice 10 puta jeftinije.
Ova vlada je dala 12 dečijih dodataka. Znači, Vlada je učinila dovoljno. Ali, jedna druga stvar je bitnija, što je Vlada obećala da će na jesen ponovo doneti ceo kompletan paket zakona i da će se ovaj problem rešavati celokupno, jer nije dobro rešavati parče po parče, jer se jedan problem mora sagledati sa svih strana i zato povlačim ove amandmane i verujem Vladi. U suprotnom, ukoliko to Vlada ne učini gospodo narodni poslanici, učiniću ja, kao narodni poslanik, na jesen.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, podržaću ovaj zakon o zdravstvenoj zaštiti i glasati za njega. Ovim zakonom se obezbeđuju finansijska sredstva za finansiranje zdravstva. Finansijska sredstva su prvi i osnovni uslov da osiguranik može da ostvari svoja prava, ako je bolestan da se leči, ako je zdrav da se preventivno deluje da se ne razboli. Zatim, zaposleni u zdravstvu da dobiju pristojne plate, ukoliko je to moguće. Mi znamo da je u zdravstvu u svim sferama stanje katastrofalno. Počeću od materijalne sfere koja je, ma koliko se kome i kako činila nebitna, jedna od od najbitnijih sfera, jer bez novca nema ni napretka niti kupovine opreme i sl. Tako u sferi dijagnostike, preventive i lečenja.

Ukratko ću preći preko svih ovih katastrofalnih stanja u zdravstvu. U materijalnoj sferi zna se da je zdravstvo za oko dve milijarde nemačkih maraka u deficitu. Nažalost, te dve milijarde maraka prešle su preko zdravstvenog fonda zadnjih dve - tri godine. Nisu upotrebljene za zdravstvo, nisu upotrebljene za opremu, a da je to sve upotrebljeno u zdravstvu, mi bi danas bili, gospodo narodni poslanici i oni koji gledaju, bili bi na vrhu svetske lestvice po plaćenim kadrovima, po opremi i slično. Te su pare otišle, zna se gde, za stanove, za razne malverzacije, a uostalom meni nije ni bitno, kao lekar i neću u to da ulazim. Samo znam da nisu došle u zdravstvo. Da su došle, danas bi bilo mnogo bolje i mislim da ne bi u zdravstvu govorili o katastrofalnom stanju.

Preći ću na sferu dijagnostike. U sferi dijagnostike ne postoji, gospodo narodni poslanici, u sadašnjoj savremenoj medicini, nikakve prave dijagnostike bez opreme. Oprema nam je zastarela ili pak neispravna. Još jedno, gospodo narodni poslanici, morate da znate; u sferi dijagnostike brže operema zastareva nego kod automobila ili nekih savremenih aparata. Aparati ako su kupljeni pre tri godine, već danas su stari. Gospodo narodni poslanici, mi znamo, svi koji radimo u zdravstvu, bez dobre opreme, bez dijagnostike, nema ni terapije. Sve je to dalje improvizacija. Zatim, ovaj zakon ukoliko se usvoji i smatram da treba da se usvoji, on će delimično, to stanje popraviti i on će obezbediti jedan deo finansijskih sredstava za opremu, a u isto vreme obezbediće i sredstva za eventualnu preventivu. Da započnemo gospodo narodni poslanici, sa preventivom, koju smo prestali zadnjih dve tri godine.

Prethodna vlast je uništila preventivu, a samim time je uništila racionalizaciju u zdravstvu. Znači, štednja koja se može napraviti u zdravstvu, gospodo narodni poslanici, jedino može preko preventive. Reći ću vam jednu najrazvijeniju zemlju u svetu, a to je Japan, gde je bio najučestaliji karcinom želuca. Oni su preventivnim putem uspeli da 99% dijagnostikuju karcinom želuca in situ, tj. u ranom stadijumu, kada se operiše i čovek se izleči. Kod nas, suprotno od toga, 95% imamo inoperabilne karcinome i za svakog, za 5 ili 6 bolesnika kojima treba da damo terapiju, mi za njih 5, 6 damo više nego što bi dali za jedan aparat i proveli preventivu. Gospodo narodni poslanici, reći ću vam još jedan primer iz naše zemlje. Mi smo u Užicu bili počeli preventivu karcinoma debelog creva. Uspeli samo na 6.805 slučajeva da nađemo 56 slučajeva pred kanceroze, od kojih su već 72 bili prešli u karcinom. Mi smo te ljude izlečili.

Reći ću vam da su troškovi lečenja samo 10 inoperabilnih tumora debelog creva dovoljni da se kupi aparat i da se sa 10 plati čovek koji je kadrovski osposobljen da to radi, čak na svetskom nivou. Gospodo narodni poslanici, mi smo sa tim prestali da radimo, jer aparati nam, jednostavno, nisu više u funkciji. Zamislite jednu ustanovu ili Užički region, gde je 700.000 ljudi tražilo pomoć, a nemate ispravan ultrazvuk, da ne govorim, gospodo narodni poslanici, dalje. Ova dva primera su dovoljna da se sazna u kakvu je situaciju prethodni sistem doveo zdravstvo.

Da je Fond od tih dve milijarde maraka samo delić dao, danas bi bili mnogo bolji. Reći ću vam i još jedan primer, već kada sam se setio, oko stanova. Zamislite vi da Užički region nema patohistologa, da uradimo patohistološki pregled. Šta to znači, a to znaju hirurzi i lekari, kada se otvori pacijent i slučajno se naiđe na sumnjivu promenu, odmah u toku 5 ili 10 minuta možemo odrediti, da vidimo da li treba radikalno da radimo ili da ne radimo radikalno. Zašto ga nemamo? Nemamo da platimo, da kupimo stan od 50 kvadrata, gospodo narodni poslanici. Nemamo mikroskop koji imamo, ali je zastareo.

Da ne idemo dalje. Zato ću ovaj zakon o zdravstvenoj zaštiti podržati, jer je to samo prvi korak, gospodo narodni poslanici, da se ovo pomakne sa mrtve tačke. Ovim zakonom, kao što već znamo, obezbeđuju se plate za zdravstvene radnike. Ja ću vam reći da su te plate jako loše. Uzmimo, recimo, da lekar opšte prakse ima platu, u vrednosti od 180 nemačkih maraka. To je čovek koji je morao 18 godina da uči. Iza toga nije mogao da uzme odmah mantil da obuče i da kaže - mogu sam da radim. Ne. On mora da prođe još godinu staža i još godinu - dve da bude sekundarac, pa tek onda da počne da radi, jer to govori o ozbiljnosti posla. Lekar specijalista, on najmanje ima 22 godine radnog staža i ima 250 nemačkih maraka u dinarima. Lekar specijalista, magistar, doktor nauka ne može da ima veću platu od 300 do 350 maraka, gospodo narodni poslanici.

Pored toga, ljudi rade. Veliki broj naših stručnjaka je otišao u inostranstvo. Da li smo tako bogata zemlja, ko ih je oterao? Prethodni sistem. Zar smo mi toliko bogata zemlja da čovek, da bi bio suspecijalista, najmanje mora da se da od 250.000 do 300.000 maraka i da isporučimo čoveka odmah u inostranstvo. To smo radili, a nismo kupovali stanove za te ljude ili pak makar opremu. Zatim, uslovi rada u zdravstvenim ustanovama su katastrofalni i jako loši. Uzmimo, kakva nam je hrana za pacijenta, ako u jednoj ustanovi gde treba da ima 15 dijeta, mi imamo samo jednu dijetu. Znači, rodbina mora da donosi. Što se tiče uslova rada za one koji rade u zdravstvu, zamislite vi kada dolazite u direktan kontakt sa bolestima a nemate sa čim da se zaštitite. Vi imate pravo sebe da izložite, a ko daje pravo istom tom zdravstvenom radniku da odnese bolest svojoj deci, svojim najbiližima. Mi to moramo i radimo.

Recimo još jedno, od uslova rada pre svega, gospodo narodni poslanici, zavisi da li ćemo bolesnom čoveku u datom momentu pomoći ili ne. Evo vam konkretnog primera. Uzmimo kada u koronarnoj jedinici imamo kliničku smrt, fibrilacija, ako nam je defibrilator neispravan, ne možemo mu ništa pomoći. Vreme teče samo od tri do pet minuta, ako mu pomognemo, sve je u redu, ako ne pomognemo, neće biti u redu. U svojoj praksi znam šta to znači, jer nisam jedanput dežurao u koronarnoj jedinici. Ako imamo sreću da nam je ispravan aparat, i da imamo sreću da imamo lekove koji će podržati tu našu intervenciju. Zato, gospodo narodni poslanici, prethodni sistem nas je doveo ovde gde jesmo, ali mi moramo sada da pokušamo da to prevaziđemo, znamo da je teško i neće moći za dan ili za godinu ili dve, ali nadam se za dve, tri da ćemo makar ponovo stasati, jer to su ogromne pare.

Treba naći najmanje dva miliona maraka koje bi stvari pokrenule, a koje su potrošene u sasvim druge svrhe, a ne u svrhe u koje je potrebno. Zato, gospodo narodni poslanici, iz prethodnog primera moramo da znamo da svako od nas može doći u situaciju da je u koronarnoj jedinici, bio bogat, bio siromašan, bio opozicija ili pozicija.

(Predsednik: Vreme.)

Izvinjavam se, samo za momenat, jer ipak smatram da je tema dosta ozbiljna. Brzo ću završiti.

To zavisi od aparata i od kadra da li će moći da pomogne ili ne. Zato, gospodo narodni poslanici, moramo misliti dok smo zdravi, moramo znati da su nam potrebni lekovi, jer je lek jedini i poslednji prijatelj bolesnog čoveka.

Da završim: za ovo katastrofalno stanje u zdravstvu ne može se optužiti sadašnja vlada, sigurno. Zna se ko je doveo do ovoga. Ne može se od ove vlade tražiti preko noći, ali se može od ove vlade, ministra i cele srpske nacije, pošto je ovo nacionalno pitanje, jer je u pitanju zdravlje dece, starih i mladih, tražiti da počnemo da rešavamo ove probleme. Zato pozdravljam odluku Ministarstva i Vlade da će ući u korenite reforme zdravstva, jer samo sa korenitim reformama zdravstva možemo nešto bolje učiniti i krenuti napred, strpljivo, polako, ali sigurno, i da svaki dinar koji se ubaci u zdravstvo, mora da se zna da će biti dat u zdravstvo.

(Predsednik: Molim vas da završite.)

Još jednom vas pozivam da glasate, samo da ne dođete u priliku da imate jednu želju - samo da ste zdravi. Hvala. Izvinjavam se za prekoračenje.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica. Predlog amandmana jeste - da ljudi, odnosno radnici, koji imaju 30 godina radnog staža ili više, da ne mogu da ostanu bez materijalne nadoknade, a sve do sticanja prvog uslova za penziju ili ponovnog zapošljavanja. Motivisan sam bio da podnesem ovaj amandman, jer smatram da ljudi koji imaju 30 godina radnog staža, oni u proseku godina, imaju sada oko 55 godina života. Ostali su bez ikakvog materijalnog primanja, ostali bi za dve godine, a znači imali bi oko 57 godina. To su osobe koje su već sa narušenim zdravljem, a to su i osobe koje u svojoj porodici imaju decu koja su tek na školovanju i ta deca još nisu zaposlena, a što bi značilo da bi roditelji ostali bez ikakvih materijalnih primanja, a u isto vreme bi ostala i deca. Nemaju nikakav materijalni prihod, a niti bi mogli roditelji da pomognu deci, a deca ne bi mogla da pomognu roditeljima.
U tim prilikama normalno, imali bi problema i porodično. Kada pogledamo ko su bile te osobe pre deset godina, pre deset godina, te su osobe imale oko 45 godina života. Tada su imale 20 godina radnog staža. Oni su dali sve od sebe što su mogli da daju, a prethodni sistem im je uzeo sve. Gospodo, uzeo im je i mladost i materijalne dobitke koje su imali, iako su nekakvu ušteđevinu imali i ta ušteđevina već je odavno potrošena, oni nemaju ni ušteđevinu.
Sada će doći zakon o privatizaciji. Normalno, oni neće biti baš tako u prilici da mogu da učestvuju oko te privatizacije i da imaju nekakvu nadoknadu, a dalje, oni su dali dosta na stvaranje kapitala. Normalno nisu oni krivi što je prethodni sistem sve to uništio. Dalje, to su ljudi koji nisu obuhvaćeni sa zakonom ili obavezom za prekvalifikaciju, a što je normalno, imaju 30 i više godina radnog staža, normalno je da ne budu obuhvaćeni sa prekvalifikacijama. Kao poslanik DSS-a smatram, da je ovaj moj predlog uman i pravičan, a što bi u mom kraju još dodali da je čovačan i ljudski. Zato smatram da bi poslanici Skupštine trebalo da usvoje ovaj amandman, iz ovih razloga koje sam već naveo. Još jednom, Odbor za rad i boračka pitanja je jednostavno bio neopredeljen, dakle glasalo se neutralno 4:4, pa i to znači da o ovam amandmanu treba ipak Skupština da presudi, da bude usvojen, pa smatram da će većina u ovom parlamentu glasati za ovaj amandman. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 11. stav 1, da se posle tačke 14. doda tačka 15. i 16, što znači da se lekovi za humanu upotrebu oslobode poreza, protetička i ortopedska sredstva, sanitarna sredstva i sva ona sredstva za koja  se obezbeđuje njihovo plaćanje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Smatram da je ovo logičan amandman. Zašto bi nešto oporezovali i ponovo uzimali iz Fonda za zdravstveno osiguranje, jer vi znate kako su naše apoteke prazne i pacijenti žele da dobiju lek, jer po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti oni na to imaju pravo i zato molim da se ovaj amandman usvoji.

Povlačim ovaj amandman nadajući se da će se ostvariti ono što je ministar Đelić rekao, jer mi je to bio osnovni cilj da čujem.

 Uvaženi predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, stanje u zdravstvu je tako katastrofalno da kada sam podneo ovaj amandman shvatio sam gde se nalazi zdravstvo.
Zdravstvo je u takvoj situaciji da nema za plate, nema za lekove, zdravstvo nema aparate niti sredstva za rad, nema uslova za dijagnostiku, a čim svega toga nema, nema ni lečenja. Kad razmislim ko je doveo do ovoga, setio sam se baš danas , odnosno na to me je podsetio jedan kolega kada je za ovom govornicom rekao - suva drenovina, da je to tačno pre 10 godina rekao jedan predsednik Vlade SPS-a, gospodin Radmilović, koji je rekao - slušajte me braćo iz Socijalističke partije, pa ne mogu da dam više jer više nema , suva drenovina je, ne može se iscediti.
Tada je plata lekara bila od 800 - 1.000 maraka, a sada smo bez plate. Apoteke prazne. Ali, kada sada dalje pogledam, koliki su gubici u zdravstvu, oni su od 1-2 milijarde maraka, a ko je napravio te gubitke, napravili su oni koji su rekli da se suva drenovina može cediti. Oni su cedili i šta su uradili.
Narodu su pričali da daju za zdravstvo a kroz zdravstvene fondove su jednostavno trošili i pravili vile i ostalo što su pravili, i zbog toga su se pre dva - tri dana pojedini ljudi našli pred licem pravde. Razmišljajući o tome, razgovarao sam sa ministrom Đelićem, šta on može da učini u ovom momentu za zdravstvo, on je rekao - evo, mogu da učinim ovoliko. I, dao je tu stavku, odnosno poboljšao je za 1,5 puta. Rekao je, ukoliko još jedini dinar bude - ja ću ga dati za zdravstvo.
Ja sam mu poverovao. Verujem u to i zbog toga odustajem od svog amandmana, ali, gospodo narodni poslanici, odustajem zbog toga što smatram da će ova vlada pokazati kuda ide svaki njen dinar, i da će izvesti sve one ljude koji su odgovorni za ovo stanje pred lice pravde, pred žavne organe, sve one koji su opljačkali zdravstveni fond i, gospodo, ukoliko to Vlada ne učini, onda neće imati poverenje u narodu, a mi narodni poslanici nećemo imati poverenja u nju.
Nadam se da državni organi od danas moraju to da rade i nadam se, biću zahvalan, ukoliko ministar Đelić ono što mi je rekao da će za zdravstvo učiniti, ispoštuje, mislim da hoće, jer i on sam zna da bolestan čovek ima samo jednu jedinu želju, a to je da bude zdrav i zato mislim da će ubuduće biti bolje za zdravstvo, da idu bolji dani za zdravstvo. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kod nas u Užicu kažu "ko čeka, taj dočeka". Ja sam čekao i dočekao, jer sam ja jedan od onih poslanika koji su 1993. godine  glasali da se ovaj zakon ne donese (smeh u sali).
Tada su Zakon doneli SPS i radikali, 1993. (Smeh.) E, to što ti malo ne pročačkaš uši i ne čuješ ja nisam kriv (obraća se nekom od poslanika). Vreme je mnogo učinilo, možda je tvoj tata bio u parlamentu tada. Što niste čuli to je vaša stvar.
Sada sam dočekao da glasam da se ovaj zakon ukine. Jer, ovaj zakon je bio štetan pre svega za televiziju, odnosno za našu nacionalnu televiziju. Pare za tu nacionalnu televiziju nisu išle od pretplate, jer da su išle mi bi imali danas i savremenu opremu. Naši radnici u televiziji bi imali bolje plate.
Ali, imala je štetu elektroprivreda jer je zakonodavac tačno znao da te pare treba da prikupi, i obezbedio se kroz član 33. da se obavezno mora to prikupiti a ko ne da pare, iz elektroprivrede da uzmu i bila je određena normalno kazna. Pogledajte član 33. Znači, imala je štetu i elektroprivreda ukoliko nije mogla da prikupi pare od TV pretplate, odnosno od brojila.
Ali, vi ćete ovde reći - pa šta je dve i po marke po jednom brojilu. Kada uzmemo 33 miliona i 300 hiljada brojila koja se nalaze u Srbiji, van Kosova i Metohije, i kada pomnožimo 2,5 marke dolazimo do osam miliona maraka, što puta 12 izinosi 96 miliona maraka godišnje. Da ne kažemo za sedam godina koliko je to. Pomnožite. To je 700 miliona maraka.
Gde su te pare? Te pare su otišle sigurno u biznis, ali čiji i u ime koga. Otišle su u privatne ruke ili su otišle za stanove pojedinih ljudi koji su bili privilegovani. A, šta mislite da su te pare obrtane, recimo da su date za poljoprivredu ili za neku drugu profitabilnu granu - šta bi danas imali.
Ja kažem da ovaj zakon, odnosno ukidanje ovog zakona jeste početak uklanjanja onih zakona, koji su od 1945. do 2000. godine doneti. Zato je na DOS-ovskoj vladi da sve te nepravde ukine i ovo je samo jedan simboličan početak, ono što je DOS-ovska vlada obećala da uradi narodu, da skine ranije neopravdane zakone i da ubuduće, ako se donesu zakoni, da se ti zakoni poštuju i novac koji se ubira od tih zakona, da ide onima kojima je namenjen. Hvala vam.

 Moram kolegi iz SRS da kažem, uvek sam bio principijelna opozicija i nikada nisam ušao u vlast. Onog momenta kada je kum ušao u vlast, tog momenta sam ja izašao iz SPO-a, 1993. godine, na kraju. A sada DOS-ovska vlast, kao što vi kažete, već  unapred razmišlja da ne bi narod oglobila, jer sutra kada bude povećanje cene električne energije neće se linearno povećavati televizija. Znači, mi razmišljamo šta treba da se uradi, a da li će biti povećanja cena ili ne, to nije moje, nego je stvar Vlade.