Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ovaj sistem za identifikaciju zemljišnih parcela jedan je od najvažnijih alata koji će posle, nadam se, usvajanja ovog zakona stajati na raspolaganju Ministarstvu poljoprivrede. Jako je važna priča o identifikaciji zemljišnih parcela, kako zbog komasacije, koja je neophodna i zbog ovih stvari o kojima ste vi pričali. Ono što moram da kažem da, mi smo već aplicirali za implementaciju ovog LP sistema. Naravno, ukoliko nam bude od strane poslanika usvojene ove izmene zakona, biće onda u punoj funkciji nama ideja da što pre uđemo u čitav sistem identifikacije parcela, pre svega zbog poljoprivrednih proizvođača kako bismo i ono zemljišta što u ovom trenutku ne možemo da identifikujemo, stavimo u funkciju. Zar smatrate da bi ovo stavili u zakon ukoliko nemamo nameru da što pre uredimo sistem.
Samo ću podsetiti, danas je bilo reči o tome da smo samo 120 hiljada hektara državnog zemljišta u 2016. godini stavili u funkciju, više od 25 miliona evra prihodovala je država od toga. To je u stvari, naša mera, želje da što pre uspostavimo sistem. Ono što je problem, i ovde ima mnogo kolega koji rade na lokalu, i radili su, to je strah od komasacije. Strah, jer mora da se uđe u svako selo i da se objasni svakome šta je to. Prirodno, tradicija, to je želja za otporom prema novim stvarima, ali kada uđete u Mačvu, u neke atare, katastarske opštine, znate na šta liče te parcele? To su parcele od par ari, koje izgledaju poput nekih hijeroglifa, to je nemoguće ući uspostaviti kvalitetnu proizvodnju, bez komasacije, a ovo je jedan od alata koji nam to omogućava.

Poštovani predsedavajući, mislim da je jako važno naglasiti da vreme u kome mi živimo je definitivno 21. vek. Možda deluje pomalo smešno ova moja konstatacija, ali pričamo o alatima koji nam stoje na raspolaganju u upravljanju poljoprivredom i poljoprivrednim zemljištem.
Republički geodetski zavod je jedan od organa, u stvari jedini organ koji je vlastan da upravlja ovim informacijama. Činjenica je da postoje na prostoru Evrope ovakvi sistemi, informacioni sistemi koji nam mnogo mogu pomoći i činjenica je da je jedan od naših instituta „Biosens“ dobio na prestižnom takmičenju „Horizont 2020“ neverovatna sredstva, za srpske prilike ostvario neverovatan rezultat, baš na bazi upravljanja poljoprivrednim zemljištem, gde je poljoprivreda u stvari centar.
Ono što je isto tako jako važno reći jeste da mi kao Ministarstvo ćemo pokušati da integrišemo kroz Republički geodetski zavod sve ove informacije. Prosto je neverovatno da na svakih šest dana u stvari možete dobiti inovaciju sa terena. Ti alati danas postoje, ali mislim da čitavu ovu stvar možemo provući kroz Republički geodetski zavod i jako je važno da oni budu nosilac svih aktivnosti, pre svega zbog odgovornosti i permanentne komunikacije između državnih organa.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja bih prvi uveo još strože kazne, ali moram da se vodim Zakonom o prekršajima, zakonom kojim se regulišu privredni prestupi u pogledu obuhvata kazne, minimuma i maksimuma. Prihvatili bismo u svakom slučaju ne ovaj amandman, nego bi sami propisali mnogo strože kazne za nepostupanje. Ono što nam stoji na raspolaganju, to je kontrola na licu mesta i maksimalan rad na pokušavanju bilo kakvih eventualnih zloupotreba. Nadam se da će u budućnosti doći do izmena i ovih propisa koji će nam dati više alata na raspolaganje.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, samo par reči vezano za ovaj amandman.
Shvatio sam nameru koja vam je bila da se ne čuva toliko dugo dokumentacija koja je neophodna poljoprivrednicima koji podnose zahtev za podsticaj. Međutim, ukoliko budete, u danu za glasanje, prihvatili izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se odnose na IPARD sredstva, ona će biti isto tako integrisana i to će biti isto vrsta podsticaja, a imamo obavezu petogodišnjeg čuvanja dokumentacije od strane onih koji su dobili namenska sredstva po ovim procedurama. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, želim samo da kažem da je domaći simentalac u okviru dve mere obuhvaćen i već integrisan postojećim sistemom mera, tako da nema potrebe posebno ga izdvajati, jer se već nalazi u sistemu mera i lica koja imaju ovu vrstu životinja nemaju nikakav problem i apsolutno mogu da koriste podsticajna sredstva.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslaniče, ovaj vaš amandman nismo u mogućnosti da usvojimo, ali kroz pravilnike pošto je utvrđen minimalan iznos od pet hiljada dinara, za marginalno nerazvijena područja biće uvećano i tako kroz podzakonska akta, utvrdićemo veći iznos i na taj način pomoći da u tim krajevima, gde su posebni uslovi života i rada, da se dobijaju veća podsticajna sredstva. Hvala.

Poštovani predsedavajući, želim samo da se osvrnem na jednu stvar. Ovde je bilo reči o podsticajima za krave za uzgoj teladi. Ovde uopšte nije reč o ovom amandmanu o premijama za mleko, i uopšte podsticajima koji se odnose na kvalitetne priplodne mlečne krave.
Apsolutno želim da kažem da moramo poći od tržišta i o tome šta je na tržištima koja se nalaze oko nas, šta je trend. Trend na srednji i duži rok je da je povećana tražnja za goveđim mesom. Nama je neophodno povećanje broja grla koja nemaju performanse takve da mogu da se svrstaju u kvalitetna priplodna grla, ali neophodna su nam pre svega zbog razvoja prerađivačkog sektora. Mi moramo imati određeni kvantum, određenu količinu grla, da bismo uopšte mogli da razgovaramo o povećanju broja prerađivača.
Postoji tražnja za ovom vrstom mesa iz Srbije, između ostalog, jedna od tržišta su, tržište i Evropske unije, tržište Kine. Mi imamo usaglašena tri sertifikata sa Kinom vezano za goveđe meso, ali dobri trendovi su i u ovčarstvu, kozarstvu. Kompletno u stočarstvu imamo dobre trendove, ali to sa premijama nema apsolutno nikakve veze. Premije su utvrđene. Situacija je mnogo bolja nego pre godinu i po dana kada je Vlada, da nije bilo administrativnih mera, koje je ona uvela, imali bismo potpuno nezaštićeni prostor Srbije i danas ne bismo pričali uopšte na ovu temu.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, cilj ove mere koja se po prvi put uvodi u sistem jeste povećanje stočnog fonda i mogućnost da dođe do razvoja prerađivačkog sektora, vezano za goveđe meso. Pre svega, zbog trendova koji su dosta dobri na srednji i duži rok. Upravo nam je ideja dugoročnost i izvesnost. Nama je ideja da ove godine bude ovaj iznos i ideja nam je u skladu sa novčanim kapacitetima koji budu bili na raspolaganju da čak i povećamo, iz jednog prostog razloga zato što nam je neophodno povećan broj grla u stočarstvu.
Mi smo sve mere agrarne politike analizirali sa međunarodnim finansijskim institucijama, pre svega sa Svetskom bankom, u skladu sa praksama koje postoje u zemljama u okruženju. Ono što nam je intencija jeste da ubuduće od budućih budžetskih godina plaćamo po kvalitetu. Mi moramo da razvijamo sisteme kako bismo mogli doći do toga, ali ideja nam je, samo još jednom izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, po prvi put, posle dugog niza godina imaju povećanje cifara, povećanje subvencija i uvođenje novih mera, nemamo skidanje. Znači, imamo pozitivan trend, imamo povećan budžet. To su stvari koje su jako važne dugoročnost, izvesnost i kvalitet i da razvijemo prerađivačku industriju.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, kao što sam malopre rekao, nama je ideja da stvorimo izvesnost i sigurnost da će novčana sredstva koja su predviđena biti i isplaćena.
Moram da kažem da smo mi kroz Upravu za agrarno plaćanje na današnji dan 92% podsticaja, 92% sredstava iskoristili, što znači da apsolutno postoji sistem funkcionisanja podsticaja.
Što se tiče ugroženih područja nama je ideja da kroz davanje povlašćenog statusa za nabavku opreme, kako bi se kvalitet proizvodnje povećao, da tu kroz nabavku muzilica, kroz nabavku druge opreme pomognemo tim ljudima da oni kvalitet svog mleka poboljšaju.
Potpuno je bila u pravu poslanica Bogosavljević kada je rekla da nema premija u okruženju. Nema ih. Postoje samo indirektna davanja, jer postoji šarenolikost od zemlje do zemlje. Čak je samoj EU bilo jako teško pre godinu i po dana kada se desio ogroman problem prilikom sankcija, između EU i Rusije, kako da pojedine zemlje članice uveže u sistem i kako da reši problem viška mleka.
Između ostalog, oni su tako rešavali što su davali subvencije za ne proizvodnju mleka. Novac su davali, sredstva su davali za ne proizvodnju mleka. Milijardu i po evra su oni potrošili da reše problem viška mleka. Situacija na tržištu mleka je daleko bolja nego što je bila pre godinu i po dana. Još jednom ponavljam da nije bilo administrativnih mera koje je Vlada Srbije morala da usvoji mi bismo danas imali potpuni haos na tržištu mleka, ali danas nemamo i moramo da čuvamo mlekarski sektor.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, moglo se čuti u prethodnim izlaganjima da sistem mera podrške mi usklađujemo isključivo sa EU i da nam je jedini to cilj. Apsolutno ne. Mi ovo radimo sve zbog Srbije i srpskih poljoprivrednih proizvođača i razvijamo sistem mera konkurentnosti kroz podsticajna sredstva.

Mi moramo imati svest o tome da ne možemo se samo zadržavati na određenom nivou, nego moramo razvijati kvalitet, a to jedino može kroz investicije.

Podsetiću još jednom da imamo jednu meru koju smo uveli u sistem, to je za mlade poljoprivrednike, tako da apsolutno ne stoji ova tvrdnja da mi ne vodimo o tome računa.

Druga stvar koju isto tako želim da kažem, upravo sistem mera konkurentnosti kroz investicije povećan je iznos subvencija za četiri puta, sa 526 miliona na 2,2 milijarde. Nama je ideja da povećavamo kvalitet, samim tim da pravimo veću dodatnu vrednost u poljoprivrednoj proizvodnji. Nama je cilj da razvijemo proizvodnju u okviru poljoprivrede, a to možemo samo merama konkurentnosti. Mislim da je jasna intencija Vlade Srbije kroz izdvajanje sredstava za investicije šta želi ovim da postigne.

(Ivan Kostić: Replika.)

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, mislim da je jako važno reći nekoliko stvari. Mi podzakonskim zakonskim aktima apsolutno regulišemo sistem maksimalnih isplata koje mogu da postoje. Zakonom su utvrđeni minimalni iznosi, a maksimalni iznosi koji se ostvaruju idemo na podzakonska akta, u skladu sa obuhvatom sredstava koje imamo na raspolaganju na osnovu budžeta.
Druga stvar koju želim da kažem, ako sam igde išao u prethodnih 140 dana, to je bila južna i istočna Srbija, iz jednog prostog razloga jer tim ljudima treba najviše podrške i najviše pomoći. To je kroz naše mere agrarne politike za 2017. godinu i iskazano. Baš su to ta područja gde možemo da razvijamo na malim prostorima određenu vrstu poljoprivredne proizvodnje i da se stvara dodatna vrednost.
Želeo bih samo radi javnosti da vam kažem. Mislim da je jako važno reći da je najveći potencijal po poljoprivredno gazdinstvo, prema popisu poljoprivrede, ekonomska snaga gazdinstava koja se bavi povrtarskom proizvodnjom, i 10.800 evra je po poljoprivrednom gazdinstvu koje se bavi povrtarskom proizvodnjom prihod.
Ono što je strašno, to je da je jako mali broj parcela pod povrtarskom proizvodnjom. Mi upravo kroz ove mere, koje smo implementirali za 2017. godinu, ciljano idemo na razvoj povrtarstva, na razvoj voćarstva i razvoj drugih onih grana koje prave dodatu vrednost u poljoprivrednom gazdinstvu. Jako je važno to reći, naročito za ove krajeve o kojima vi pričate. Pogotovo u onim marginalnim područjima, u onim područjima koja su devastirana, gde uvećavamo te iznose za određeni procenat.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, mislim da je jako dobro što se otvorila ova tema vezana za male proizvođače i potrebu za njihovim prelaskom u jednu višu fazu gde počinju da se bave preradom. Da, istina je da je pravilnik pripremljen, pravilnik je usklađen sa iskustvima Mađarske i biće rešeni problemi koji su do sada postojali u sistemu transportovanja robe do određenih destinacija. Zašto je to jako važno? Ja uporno insistiram na tržištima i da svaka stvar mora da pođe od tržišta, da bi se videlo da li ona uopšte ima smisla.
Sigurno da su tržišta naših udaljenih krajeva ne samo lokalni regionalni centri, nego i najveći grad. Mi ćemo već u januaru mesecu izaći sa predlozima ne samo vezano za preradu mleka, nego i druge male prerađivače ćemo pravilnicima obuhvatiti, jer to je jako važno. Idemo na dva paralelna koloseka. Za male prerađivače i u delu vinarstva i delu mlekarstva i u preradi mesa jako je važno da ovo rešimo. Isto tako, sa druge strane, ići ćemo na velike prerađivačke kapacitete, o kojima se često ovde govorilo, ali nama trebaju prerađivački kapaciteti koji imaju tržište, ne da pravimo ono što mislimo mi da treba. Davno je prošlo vreme kada smo mi mogli da radimo ono samo što mi mislimo i to može neko vreme, a onda posle dođe do stanja u kojem se nalazimo u zadnjih 15 godina u prerađivačkom sektoru. Važno je da razvijemo one prerađivačke kapacitete koje imaju dobre trendove na tržištu. To su tržište Evropske unije, tržište Rusije, tržišta Kine i drugih zemalja. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, želim samo da kažem da je Vlada Srbije, sa većim izdvajanjem sredstava za poljoprivredu, stvorila uslove da možemo kod ovih područja sa otežanim uslovima života i rada da utvrdimo veći iznos nego što je predviđen zakonom. Mi smo zakonom propisali minimum, mi ćemo i kroz kriterijume davati prednost tim područjima i plus na sve to utvrdićemo podzakonskim aktima još veći iznos sredstava koji će ići za ova marginalna tzv. područja.
Ovo je jedan od amandmana, sledi sad serija amandmana koja se odnosi na istu ovu stvar. Mogu sad svima odgovorno da kažem da zahvaljujući Zakonu o budžetu koji je predložila Vlada, a usvojio ovaj parlament, omogućena su sredstva da se veći iznos sredstava daje za ova devastirana područja i to će biti bar za 10% veće od minimalnog iznosa koji je predviđen Predlogom zakona.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, sve sam očekivao da ću čuti, ali nisam očekivao daću ovakve primere čuti vezano za iskustva sa prostora Hrvatske.
Sada ću vam reći, i dobar ste mi šlagvort dali, prostor koji je imao više direktnih plaćanja u poljoprivredi, a koji je doživeo smanjenje poljoprivredne proizvodnje, to sam bukvalno čuo od ljudi koji su se kod njih bavili poslom kojim se ja i moje kolege zajedno bavimo, oni su doveli do toga da su jednostavno umrtvili. Bukvalno insistiramo na razvoju mera koje će povećati konkurentnost.
Ako ste me malopre slušali, hteli da me čujete, upravo sam rekao da je naša intencija da ne budu ti minimalni iznosi za mere ruralnog razvoja, ti procenti koji su predviđeni zakonom, nego da ćemo ih sigurno povećati za 10% u odnosu na ono što je predviđeno, podzakonskim aktima, jer imamo dovoljno sredstava u budžetu. Vlada Republike Srbije nam je omogućila to, i u 2016. godini ste već imali takav trend, ali mi ćemo ga sada još povećati. Mislim da smo se oko nekih stvari očigledno složili, samo nisam siguran da smo se čuli.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, samo radi javnosti želim nekoliko stvari da kažem. Hvala na lepim željama, to znači da će Vlada Republike Srbije imati dobre kapacitete, imati veće budžete i doprineti poljoprivrednim proizvođačima, jer želite u mnogim godinama unapred da se ovim problemom bavim.
S druge strane i Rumunija i Mađarska su EU, pa nisu doživeli sudbinu Hrvatske iako su EU. Stvar je u nalaženju mere, šta vi želite, da li želite da budete konkurentni ili želite da se umilite narodu. To je suština cele priče. Ja želim da ova Srbija bude konkurentna u poljoprivredi, da razvija svoju poljoprivrednu proizvodnju i ponovo restartuje svoju prerađivačku industriju, gde će se praviti dodatna vrednost i gde će u svakom slučaju, svi imati koristi od toga, i proizvođač i prerađivač, a u krajnjoj liniji i država Srbija kroz smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.