Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici. Bilo je malo reči o prerađivačkom sektoru, o tržištima. Ponosan sam na ono što sam radio u prethodnom periodu, jedan od simbola koji je bio potpuno uništen i devastiran, to je Mitrovački „Mitros“. Pronašli smo investitora. To je onaj „Mitros“, ja ću vas podsetiti gde je to, Jarački put b.b, Sremska Mitrovica. Bili ste tamo u aprilu mesecu i rekli ste da nikada neće raditi. Taj „Mitros“ ne da radi sada, ima 186 zaposlenih, izvozi u EU finalne proizvode od mesa. Taj „Mitros“ je podneo zahtev za izvoz za Rusiju. U narednim danima se očekuje isto to. Taj „Mitros“ isto izvozi u Vijetnam, izvozi u Indoneziju, sada hoće u Južnoafričku Republiku, 786 kooperanata u ovom trenutku ima. Bio bih srećan čovek i otišao bih ovog sekunda da svako od nas samo jedan prerađivački kapacitet ugradi u Srbiju mi smo uradili savršen posao.

Predsedavajuća, zahvaljujem.
Dobra tema je otvorena - prerađivačka industrija i tema da li se ona može posmatrati kroz broj radnih mesta. Ne samo kroz to. To je jedan konzervativan pristup, pre svega iz razloga jer prerađivačka industrija nosi sa sobom novu tehnologiju i veću vrednost. Ako nju posmatramo kao automobilsku industriju, ako je posmatramo kao metalski kompleks, nećemo stići nigde. Upravo iz tog razloga inicirana je izmena uredbe koja se odnosi na podsticanje prerađivačke sektora, jer to je ono što treba da bude naša intencija i naše ideje.
Imate analizu Svetske banke koja je rekla koje su to industrije u Srbiji koje treba da se razvijaju i koje imaju kapacitet na tržištu i gde imamo resurse na prostoru Srbije. Možda se nekom to neće sviđati, a možda će se većini sviđati. To je prerađivačka industrija u poljoprivredi, prehrambena industrija, to je drvo-prerađivačka industrija, metalski kompleks. To je ono što su istraživanje i analiza doneli.
Želim da u sledećoj 2017. godini razgovaramo o više „Mitrosa“, da razgovaramo o više „Budimki“, da razgovaramo o više kapaciteta sa prostora Srbije koji su vraćeni.
Samo ću vas podsetiti, niste vi iz tog kraja pa ne znate šta je „Mitros“ bio. Možda znate iz vojske, možda ste jeli konzerve, one kao i mi svi ovde koji smo bili u vojsci, ali ima jedna druga stvar, to je bio jedan od simbola, simbola koji je generisao Srem i Mačvu. Mi trba da razvijamo takve kapacitete.

Zahvaljujem na datoj reči.
Mislim da smo pre dva dana razgovarali na ovu temu i da smo se razumeli, ali još jednom samo da ponovim. Naravno da će regresi za premije osiguranja ostati u sistemu, samo drugačije imamo jezičko koncipiranje ove mere kroz upravljanje rizicima koje je sveobuhvatnija od plaćanja premija na osiguranje.
Upravo iz tog razloga koji ste i vi pomenuli, vezano je za štetne posledice od različitih meteoroloških prilika, naveli su nas na to da proširimo ovu meru upravljanja rizicima koju ćemo gledati da implementiramo na različite načine još, a ne samo kroz plaćanje premije osiguranje. Onako kako je to bilo u prethodnim godinama to ostaje, ali ćemo razviti ovaj sistem pre svega da bismo što više zaštitili i poljoprivredne proizvođače, a isto tako da bismo zaštitili i same budžete.
Postoje finansijski instrumenti na finansijskim tržištima koji daju mogućnost državama, lokalnim zajednicama, regionalnim zajednicama da se osiguraju ali da ne moraju da plaćaju kasnije kompenzaciju iz budžeta.

Da vam pravo kažem, nisam se nadao podršci, ali svaka podrška u svakom poslu je dobrodošla.
Da vam pravo kažem, ovaj amandman koji ste podneli, tama smo hteli, pošto ima smisao, da ga podržimo, međutim, ima jedan pravno-tehnički nedostatak. Nije pravno lice, nego je pravo lice. Pogledajte u amandmanu. To je razlog zašto mi nismo mogli da ga prihvatimo, a apsolutno zadruge u svim našim, tj. prilikom rangiranja zadruge će apsolutno imati prioritet.
S druge strane, želim da kažem da su veća sredstva dozvoljena po sufinansiranju kredita od strane Ministarstva poljoprivrede za zadruge, veći kapacitet imaju u odnosu na druge, tako da s te strane želim da vam kažem da imamo poseban odnos prema ovoj materiji.
(Nenad Božić: Replika.)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Samo ću kratko. Da, biće sadržano u okviru mera investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i biće finansirano u većem procentu, pre svega što se radi o neprofitabilnom poslu, a neophodan je zbog svih onih razloga koji su navedeni danas tokom rasprave.
Što se tiče ove tačke 9), ona je isto tako sadržana vezano za podršku razvoja znanja, tako da nema apsolutno nikakvih problema. Svi ovi vaši predlozi su već integrisani u naše mere koje smo predložili kroz izmene i dopune zakona.

Zahvaljujem se.
Stali smo kod organske proizvodnje i mislim da je jako važno u nekoliko reči prokomentarisati ovu stvar.
U predloženom sistemu mera organska proizvodnja se 40% više finansira u odnosu na komercijalni način organske proizvodnje i želim da istaknem nekoliko stvari. Ja ovde ceo dan, što je moj posao, razgovaram sa narodnim poslanicima i meni je jako žao što neki imaju po svega par minuta vremena da razgovaraju o poljoprivredi. Ja sam spreman da razgovaram danima i noćima o ovome i nije mi ništa teško, ali želim zbog javnosti da kažem da moramo da govorim o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, iako neki žele da govore o svemu i svačemu.
Od 2012. do 2015. godine veličina poljoprivrednog zemljišta koja je pod organskom proizvodnjom narasla je za 2,5 puta. Trenutno je oko 15.300 hektara pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom i zato je važno i zato ćemo dodatno da je stimulišemo.
Vrednost izvoza je negde blizu 20 miliona evra od organske proizvodnje, najvećim delom voće. Zbog toga je važno da dodatno podstičemo organsku poljoprivrednu proizvodnju.
Podsetiću vas da je vrednost izvoza organske proizvodnje bila 2012. godine bila svega 3,7 miliona evra. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem koliko je ovo važno, hoću da kažem da tržište na koje plasiramo uglavnom EU ili zemlje u Skandinaviji, koje nisu deo EU. To su tržišta koja kvalitetno plaćaju. Tržišta, tržišta i tržišta treba da opredeljuju ono što ćemo mi proizvoditi.

Poštovana predsedavajuća, nama je ideja da podržavamo turizam poljoprivrednih gazdinstava i kroz ovo obrazloženje na amandman mogli ste videti da su ove aktivnosti o kojima ste vi govorili već sadržane u jednoj od mera i apsolutno je nama ideja da ovakve aktivnosti podstičemo. To će biti inkorporirano kroz podzakonska akta i biće na raspolaganju poljoprivrednim gazdinstvima.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, u raspravi u načelu razgovarali smo o potrebi reforme savetodavne službe i potrebi ciljanih savetodavaca u zavisnosti od teritorije područja na kojima se obavlja određena poljoprivredna aktivnost. Mislim da pogotovo vi ne biste trebali na ovakav način da govorite, iz jednog prostog razloga što upoređujući zapošljavanje u kompanijama koje se bave prerađivačkom industrijom, naravno da zajedno sa Ministarstvom prosvete radimo na načinima kako da pokušamo što veći broj ovih lica da integrišemo u sistem kako kroz podršku srednjim poljoprivrednim školama, a isto tako i kroz savetodavnu službu.
Mislim da sve ove banalizacije ne vode ničemu. Nama treba prerada, nama trebaju stručnjaci. Treba nam i jedno i drugo. Nemojte upućivati jedne na druge, ukrštati. Prosto ne znam šta bih vam rekao na ovo, nisu samo oni koji su u preradi isključivo ta lica. Malopre sam govorio o tome, mislim da bi bilo dobro da se čujemo, gde su oni proizvođači koji su povezani sa prerađivačima, tih 780 u ovom trenutku, a ko zna koliko sa povećanjem proizvodnje? Evo, već od sledeće nedelje imamo novu smenu koja se uvodi u tom proizvodnom pogonu, gde će novih 60 ljudi dobiti posao. Nemojte tako, molim vas, bar vi nemojte tako.
(Miladin Ševarlić: Replika.)

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gledajte, ovaj prvi deo amandmana, gde je obuhvaćeno zagađenje, to bismo i mogli da prihvatimo da nemamo ovaj drugi deo amandmana. Ovi drugi materijali, pazite, u prevozu robe rekama, sem peska, šljunka, vrlo često se i drugi materijali odlažu tu privremeno radi daljeg transporta. To je jedini razlog. Ne postoji drugi razlog zašto smo taj amandman odbili. Kažem, da je bio razdvojen u dva razdvojena amandman, apsolutno bi prihvatili ovaj prvi deo.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, mislim da je ovaj amandman na tragu onoga što smo mi predvideli postojećim rešenjima u okviru izmena i dopuna Zakona o vodama, pre svega mislim na stav 1. tačka 1. istog člana. Vi u uvodnim odredbama, odnosno na početku Zakona o vodama imate šta je to vodni objekat. Apsolutno je obuhvaćen i ovaj pojam o kom ste vi govorili, nemate nikakvih bojazni da na bilo koji način, znam da verovatno imate veliku bojazan, ali ne brinite, vodili smo o tome računa i nemojte imati nikakvu dilemu.

Zahvaljujem se.
Apsolutno ne, neće biti nikakvih problema u ovom delu. Ovde se radi o implementaciji dve različite direktive koje dve kategorije ovih voda regulišu. Akreditovane organizacije će imati pravo da ispituju kvalitet, a bliže uslove za to predviđeno je ko propisuje. Apsolutno neće biti nikakvih problema u daljoj primeni i kontroli i vode za kupanje i za piće.

Ne ostaju isti kriterijumi. Kriterijume propisuje ministar zdravlja i menjaju se ti kriterijumi. U svakom slučaju, procedure i organi koji su do sad to radili moći će da rade ukoliko ispunjavaju te kriterijume. Ništa se ne gubi na kvalitetu.

Poštovani predsedavajući, gospodo poslanici, ne mora po pravilu svaka voda na izvorištu da bude automatski ispravna. Postoje izvorišta, ona se najčešće štite zonama sanitarne zaštite oko samog izvorišta, ona nakon toga ide u sistem za preradu, i nakon toga postaje potpuno ispravna i bezbedna za sve one koji su konzumenti toga. Ono što isto želim reći, direktivama koje sam malopre rekao, još se pojačavaju kriterijumi za kontroli, ne snižava, idemo u kontra pravcu. Ako ovo moje objašnjenje vas zadovoljava, ja ću biti srećan zbog toga. Ali, u ovakvom obliku nismo u mogućnosti da prihvatimo amandman. Hvala.

Trenutno je na snazi još uvek taj pravilnik. Međutim, baš u kontekstu pojačane potrebe za navodnjavanjem i investicijama koje će ići biće donet novi pravilnik koji će regulisati maksimalne dozvoljene količine određenih vrsta materija da bi uopšte moglo da se radi i koristi voda za navodnjavanje. To je u krajnjoj liniji članom 82. zakona predviđeno, da ministar donosi poseban pravilnik i to će biti regulisano.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Radi pojašnjenja samo, u vašem predlogu amandmana dodaje se novi stav koji glasi – radi obezbeđivanja prečišćavanja otpadnih voda do stepena utvrđenih ovim zakonom, jedinica lokalne samouprave dužna je da godišnje ulaže sredstva. Da imamo sankciju, onda bi ta dužnost negde imala i neku represivnu meru u slučaju neispunjavanja ove obaveze. Zakonom o komunalnim delatnostima utvrđena je obaveza, ali je isto tako data i sankcija. Samo je to razlog zašto nije došlo do prihvatanja ovog amandmana, jer je već na drugom mestu celokupno obrađena ova materija.
Apsolutno se slažem da će pitanje izgradnje objekata za prečišćavanje otpadnih voda biti u našoj perspektivi jedna od centralnih tema. Ako budemo došli do situacije da možemo te prečišćene otpadne vode da koristimo i za sisteme za navodnjavanje, mi smo onda napravili veliku stvar. Takva iskustva postoje na mnogo mesta u svetu, ali nažalost ona iziskuju velika finansijska sredstva, jer ukoliko bi na taj način radili, to znači da moramo da gradimo ogromne primarne sisteme za navodnjavanje, bukvalno kod svake njive da stavimo merač. To u ovom trenutku, nažalost, nije moguće, ja bih voleo da jeste, ali nadam se da će jednog dana to biti naša realnost.