Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o ravnopravnosti polova, osnovno pitanje koje se postavlja je – kako da se obezbedi primena zakona, koji u većem delu treba da bude poboljšan amandmanima, i kako će se prava koja se odnose na ravnopravnost polova, koja jemči i Ustav, zaštititi praktično, a ne samo teorijski?
Osnovni problem ovog predloga zakona, kao i mnogih drugih koje je usvojila vladajuća većina, jeste činjenica da se oni usvajaju samo zato što su uslov za neki neizvesni ulazak u EU, a ne zato što se suštinski teži dostizanju određenih standarda. To dovodi do toga da se zakoni samo prepisuju, da se ne uzimaju u obzir specifičnosti naše zemlje i da se ne stvaraju uslovi za primenu zakona, pa je to razlog što oni ostaju samo mrtvo slovo na papiru.
Ovaj režim se samo deklarativno zalaže za određene tekovine i vrednosti, pa tako i za ravnopravnost polova, a ništa ne čini da obezbedi uslove za postizanje ravnopravnosti polova. Ovakav odnos vlasti doveo je do toga da danas nema nikakvog pomaka u razbijanju stereotipa da postizanje ravnopravnosti polova nije ženski problem i nije žensko pitanje, već je to društveno pitanje.
To je i etičko pitanje, jer kako jedno društvo može da dozvoli i da toleriše da jedan deo populacije ima manje mogućnosti, manja prava, ili da mu se ugrožavaju i krše osnovna ljudska prava? Oni koji sebe predstavljaju kao neprikosnovene borce za uvođenje evropskih standarda, evo, punih devet godina nisu uspeli da donesu glavni mehanizam za postizanje ravnopravnosti polova i predlog zakona tek danas imamo na dnevnom redu.
Treba, takođe, naglasiti da postizanje ravnopravnosti polova ne sme da zavisi od političke volje, već predstavlja obavezu za svaku vlast, jer je ravnopravnost polova kao osnovno ljudsko pravo garantovano i Ustavom Republike Srbije.
Predlog zakona o ravnopravnosti polova ne može se posmatrati izolovano, već u kontekstu uslova koji omogućavaju ili onemogućavaju njegovo sprovođenje i, uopšte, postizanje ravnopravnosti polova, a koje treba da obezbedi Vlada. Zato ovaj predlog zakona treba posmatrati u odnosu na već donete strategije koje regulišu ovu materiju, kao i u odnosu na neophodne izmene u pojedinim zakonima koje je odavno trebalo usvojiti, kako bi se obezbedili mehanizmi za postizanje jednakih mogućnosti i prava žena i muškaraca u poslovnoj, porodičnoj i društvenoj sferi. To bi bio kontekst koji treba da stvori uslove i za sprovođenje ovog zakona.
Pitanje ravnopravnosti polova je vrlo osetljivo, jer kada govorimo o delu populacije koji je, u većini, u lošijem položaju, a to su svakako žene, problem je što, pravno, ništa ne sprečava žene da obezbede bolji položaj u društvu, ali običaji, diskriminatorna praksa itd. onemogućavaju žene da napreduju.
Došlo se do paradoksalne situacije da je emancipacija ženama natovarila na pleća mnogo obaveza i dovela ih u nezgodnu, da ne kažem nepovoljnu poziciju da, pored posla i karijere, žene nose najveći teret i porodičnih obaveza.
S druge strane, država nije obezbedila ni minimum uslova koji bi pomogli ženama da usklade profesionalni i porodični život, kao što su npr. povećanje kapaciteta službi za staranje o deci i o starima, jer je u ovom segmentu briga prepuštena baš ženama, ili, recimo, omogućavanje fleksibilnijeg radnog odnosa majkama male dece, prilagođavanjem radnih mesta ženama koje hoće da imaju više dece itd.
Kakav je odnos vlasti od 2000. godine prema ovom složenom društvenom pitanju, ostvarenju ravnopravnosti polova, pokazuju i sledeći podaci.
Do pred kraj 2007. godine nije postojalo telo koje bi u Vladi Republike Srbije bilo zaduženo za sprovođenje politike ravnopravnosti polova. Bio je obrazovan jedino Savet za ravnopravnost polova, kao stručno savetodavno telo Vlade, 2004. godine. Tek ove godine Vlada je usvojila Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.
Strategija predviđa da će Vlada doneti akcioni plan za sprovođenje ove strategije u roku od šest meseci od dana objavljivanja Strategije.
Do sada je prošlo osam meseci, akcioni plan još uvek nije donet. Na sajtu Vlade nisam uspela da nađem da je donet.
Međutim, i sama strategija samo potvrđuje da je Vlada ovom kompleksnom pitanju pristupila površno i da ne razume suštinu problema.
Strategija nije sveobuhvatna. Ona se bavi poboljšanjem položaja žena, ali potpuno isključuje muškarce iz ovog procesa, a od suštinskog je značaja donošenje mera koje promovišu njihovu ulogu i uključuju ih u proces postizanja ravnopravnosti. Bez potpune uključenosti muškaraca nije moguće postići ravnopravnost polova, jer ravnopravnost podrazumeva unapređenje odnosa između muškaraca i žena i postizanje balansa u raspodeli moći, resursa i odgovornosti.
Takođe, u potpunosti je zanemaren položaj muškaraca i njihova prava. Naravno da je položaj ženske populacije mnogo lošiji, da su one ugroženije, ali postizanje ravnopravnosti polova podrazumeva sprovođenje istovetnih mera i aktivnosti i ako su diskriminisana prava muškaraca, kao i u slučaju kada su diskriminisana prava žena.
Na primer, u Strategiji je posebnu pažnju trebalo posvetiti ulozi očeva u razvoju ličnosti i vaspitanju dece. Trebalo je uzeti u obzir i specifične okolnosti našeg regiona i potrebu da se kreiraju programi za psihosocijalnu pomoć muškarcima sa psihofizičkim posledicama traumatskih ratnih iskustava. Kada je u pitanju problem nasilja, potrebno je kreirati programe za psihosocijalni tretman muškaraca koji primenjuju nasilje u porodici, kao i programi za psihosocijalnu pomoć muškarcima žrtvama nasilja i trgovine osobama itd. O tome se u Strategiji ne govori, a u zakonu o ravnopravnosti polova, u članu 29, samo se načelno pominje da se diskriminacijom ne smatraju posebne mere i programi namenjeni izvršiocima nasilja u porodici, u cilju sprečavanja daljeg nasilja, ništa više od toga.
Tog načelnog i apstraktnog ima dosta u ovom zakonu. Kada dođemo do konkretnog, vidimo da je realnost drugačija, da nema odgovora na pitanje kako će se sva ta prava zaštititi praktično.
Na primer, oblast rada i zapošljavanja je centralni i najvažniji deo zakona o ravnopravnosti polova, a već usvojeni Zakon o radu sadrži neka rešenja usmerena na ostvarivanje ravnopravnosti polova u oblasti rada i zapošljavanja. Zakonom o radu, koji je donet 2005. godine, kao što sami pisci Strategije konstatuju, „propisana je ravnopravnost polova u pogledu uslova zapošljavanja, izbora poziva, uslova rada, prava iz radnog odnosa, obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja, napredovanja na poslu, otkaza ugovora o radu, zabrane uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja zaposlenih, odgovornosti poslodavca za nezakonito postupanje, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i posebne zaštite od otkaza ugovora o radu“.
Dakle, da li je Zakon o radu doveo do poboljšanja položaja žena? Nije. Kako će zakon o ravnopravnosti polova da dovede do poboljšanja položaja žena u ovim važnim oblastima koje tretiraju oba zakona, a u kojima nema pomaka i poboljšanja od 2005. godine?
Dakle, norme ostaju mrtvo slovo na papiru, jer je vlast nezainteresovana da stvori uslove za njihovo sprovođenje. To se najbolje vidi na primeru zakona i strategija koji se oslanjaju jedni na druge, koji se bave istom materijom i koji treba da se dopunjuju.
Na primer, u Strategiji za poboljšanje položaja žena i postizanje rodne ravnopravnosti se ispravno konstatuje da je ''ekonomska ravnopravnost žena i muškaraca neophodna za postizanje ravnoteže u odnosima žena i muškaraca. Ukoliko nemaju jednake uslove i mogućnosti za ekonomsku samostalnost, sve druge mere za unapređenje ravnopravnosti polova imaju manje izgleda na uspeh''. Tačna konstatacija. Takođe se kao pozitivna ističe činjenica da su u Republici Srbiji u priličnoj meri očuvana prava vezana za porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta itd.
U ovoj strategiji se naglašava značaj usvajanja povezanih strateških dokumenata, pa se, pored ostalog, navode Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji, Nacionalna strategija zapošljavanja, koje podržavaju ravnopravnost na tržištu rada i predviđaju razne mere pozitivne akcije. Dakle, sve se to ističe u Strategiji za poboljšanje položaja žena.
Treba reći da u zemljama u kojima postoje već više godina, zakoni o ravnopravnosti polova u određenoj meri rešavaju problem siromaštva, kao i diskriminaciju marginalizovanih grupa. Poboljšanje socijalnog i ekonomskog položaja žena trebalo bi da bude i jedna od svrha ovog zakona, jer su one u lošijoj poziciji, a to bi, u krajnjem, vodilo i ka povećanju nataliteta.
U širem kontekstu, postizanje ravnopravnosti polova podrazumeva i postizanje socijalne sigurnosti za sve članove društva, što znači donošenje posebnih mera za zaštitu socijalno najugroženijih kategorija muškaraca i žena. To su u svojim akcionim planovima za postizanje ravnopravnosti polova definisale one zemlje koje se temeljno bave ovim problemom. Zato je Strategija za smanjenje siromaštva dokument koji je povezan s ovom materijom, mada ministar, kako je malopre rekao, misli da to sve nema nikakve veze s postizanjem ravnopravnosti polova.
Dakle, vidimo da su na papiru ispravno određeni ili prepisani iz spisa međunarodnih organizacija, EU itd. neki glavni pravci ka postizanju ravnopravnosti polova. Međutim, kod aktuelnog režima se sve svodi na puko deklarativno zalaganje, jer u praksi imamo najavu ministra Ljajića da, verovali ili ne, u našoj zemlji, u kojoj građani jedva preživljavaju, ima prostora u okviru sistema socijalne zaštite za ostvarivanje uštede od oko dve milijarde dinara u narednoj godini, i to, kako kaže ministar, uprkos činjenici da su naša socijalna davanja manja nego u zemljama EU, čak i od zemalja u regionu.
Kao što vidite, ona mogu da budu još manja. U tom smislu, ministar je odlučio da, pre svega, uštedi na porodiljama i najavio da će se promeniti osnova za utvrđivanje naknada za porodilje i da će se tu napraviti ušteda od 1,5 milijarde dinara. Malopre, ministar pokušava da objasni da ušteda od 1,5 milijarde dinara ne znači smanjenje naknade. Ne znam da li je neko razumeo matematiku ministra, ja nisam.
Ovo je posebno rđava odluka ako se ima u vidu da ste dobili preporuku da Predlogom zakona obuhvatite zahteve koje postavlja Evropska socijalna povelja u pogledu sprečavanja i otklanjanja diskriminacije po osnovu pola i unapređenja ravnopravnosti polova. To su, pored ostalih, član 8. Evropske socijalne povelje – pravo zaposlene žene na zaštitu materinstva, i član 16 – pravo porodice na socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu.
Dakle, kao što sam rekla, vas suštinski ne zanimaju one tekovine, vrednosti i standardi koji bi zaista vodili ka poboljšanju položaja.
Ne znam da li treba podsećati da je demografska situacija u Srbiji alarmantna, da Srbija svake godine gubi 30.000 stanovnika i ukoliko se ovakva tendencija negativnog prirodnog priraštaja nastavi, za 50 godina u Srbiji bi bilo milion i po stanovnika manje. To su podaci Centra za demografska istraživanja.
Još jedan pokazatelj da vlast uopšte nema nameru da postavi temelje za postizanje ravnopravnosti polova jeste i činjenica da je iz ovog predloga zakona o ravnopravnosti polova izbačen institut vrednovanja kućnog rada za lica koja nisu zaposlena, koji je bio sastavni deo predloga zakona koji ste vi dorađivali i prerađivali.
Radi se o sledećem. Briga o kućnim poslovima je obaveza, uglavnom, žena, i to posebno onih nezaposlenih. Za svoj rad u kući one ne dobijaju nikakvu nadoknadu.
U prethodnom predlogu zakona je postojalo rešenje da ova lica imaju pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu rada u kući, pod uslovom da nisu zdravstveno osigurana po nekom drugom osnovu. Dakle, to je izbačeno iz ovog zakona.
Član 24. Predloga zakona načelno se bavi zdravstvenom zaštitom, ističući šta obuhvata zdravstvena zaštita žena, i ima nameru da predstavi da postoji briga za zdravlje žena, posebno za reproduktivno zdravlje. To se ističe i u Strategiji. Pre svega, ovde je pogrešno što se akcenat stavlja samo na zdravlje žena, a zanemaruju se muškarci. Ovu materiju treba da reguliše Zakon o zdravstvenoj zaštiti, ali je to još jedan dobar primer da se ilustruje puko deklarativno zalaganje vlasti i da se pokaže da ne postoji nikakva briga o zdravlju ni žena, niti muškaraca, jer sve piše na papiru, ali ničega nema u praksi.
Mi ćemo ovde ukazati na osnovne probleme kada je u pitanju reproduktivno zdravlje i istaći za šta se u tom smislu zalaže SRS. Inače, pravo na reproduktivno zdravlje danas spada u domen osnovnih ljudskih prava. Da zaista postoji ikakva briga vlasti, već bi bile usvojene izmene Zakona o zaštiti zdravlja koje bi obezbedile poboljšanje dostupnosti usluga koje su u vezi s reproduktivnim zdravljem žena i muškaraca. Uzimajući u obzir specifične zdravstvene potrebe žena i muškaraca, to bi podrazumevalo, kada su u pitanju žene, uvođenje sistematskog skrininga za rano otkrivanje raka grlića materice i raka dojke. To bi trebalo da bude obavezan deo primarne zdravstvene zaštite. Kada su u pitanju muškarci, to bi bile mere za prevenciju raka prostate. Jedna od mera kojom se vodi briga o reproduktivnom zdravlju žena i muškaraca bila bi besplatna kontracepcija za adolescente.
Takođe, SRS smatra da je neophodno da kompletna standardna usluga kod porođaja bude besplatna. Sada se ženama u beogradskim bolnicama, u Višegradskoj ulici i u ulici Narodnog fronta, naplaćuje epiduralna anestezija 30.000 dinara. Epiduralna anestezija ne može da spada u vanstandardne usluge i ne može da se naplaćuje, kao što ne može da se naplaćuje prisustvo oca porođaju. Jedino što može da se naplaćuje, to je luksuz, na primer, bolje smeštajne mogućnosti itd., ali ne ove elementarne usluge.
Žene su onemogućene i da biraju akušera; ako hoće da izabere svog akušera, žena mora da plati 40.000. Prekid trudnoće, svakako, nije pravilan vid planiranja porodice, ali jeste problem kada se naplaćuje 28.000 dinara. Gde će i kod koga će da idu one žene koje nemaju novac, a koje se odluče za prekid trudnoće, i do kakvih posledica to može da dovede?
Obezbeđivanje kvalitetne usluge za planiranje porodice i lečenje neplodnosti je još jedna lepa fraza iz Strategije, koju u stvarnosti malo ko može da priušti, jer je lečenje neplodnosti veoma skupo, pogotovo vantelesna oplodnja.
Član 29. Predloga zakona definiše antidiskriminacione mere i programe u cilju suzbijanja nasilja u porodici, eliminisanja predrasuda i podizanja svesti javnosti o ovom pitanju. Nasilje nad ženama jeste ozbiljan društveni problem. Slučajevi nasilja predstavljaju povredu ljudskih prava, međutim, dosadašnji rezultati ove, a i prethodnih vlada, od 2000. godine, na polju suzbijanja nasilja nad ženama su veoma slabi. Zapostavlja se čak i ono što je jednostavno uraditi, a to su izmene Krivičnog zakonika.
Nedopustivo je da se vodi takva kaznena politika koja štiti nasilnika, a žrtva ostaje nezaštićena. Kazne za krivična dela nasilja u porodici su blage, a i sami sudovi vode blagu kaznenu politiku i izriču kazne koje su bliže zakonskom minimumu.
Dakle, neophodno je pooštravanje krivičnih sankcija i na normativnom planu i u sudskoj praksi. Jedino ostaje pitanje, zašto to do sada nije urađeno?
SRS će kroz amandmane pokazati na koji način treba promeniti ovaj predlog zakona, ali ostaje suštinsko pitanje – kako će se obezbediti primena zakona?
Po svemu sudeći, s ovim zakonom će biti isto što i s Ustavom i Poslovnikom, koje vi brutalno kršite kad god vam je to politički oportuno, a to smo na svojoj koži najbolje osetile koleginica Lidija Dimitrijević i ja. Nama vladajuća većina, odnosno Administrativni odbor, ne dozvoljava da podnesemo ostavke na mandat narodnog poslanika, tako da smo došle u situaciju da smo taoci samovolje vladajuće većine i da nas ona primorava da budemo poslanici protiv svoje volje.
To je skandalozno i neverovatno i nije se desilo ni u jednom parlamentu u svetu, ali to je, nažalost, moguće u Srbiji koju vodi ovaj režim. Hvala.

 Reklamiram član 27. stav 1. tačka 3) a u vezi sa članovima 104. i 239.
Ostavku Administrativni odbor je kršeći Ustav i zakon i Poslovnik...

Dame i gospodo, pitanje za ministra: Kako će država, kada se usvoji ovaj zakon, da reši problem diskriminacije kojoj su izloženi Srbi, Romi i pripadnici drugih nacionalnosti i etničkih grupa, koji su radili u preduzećima na Kosovu i Metohiji, a koji nisu ostvarili nikakvo pravo, ni pravo na socijalni program, jer su sva prava predviđena samo za albanske radnike?
Ovakvo stanje je posledica apsolutne neodgovornosti i nezainteresovanosti aktuelne Vlade, ali i svih prethodnih od 2000. godine naovamo, da učine bilo šta kada je u pitanju nelegalna privatizacija koja se u južnoj srpskoj pokrajini sprovodi već godinama.
Dakle, potpuno je neiskorišćena mogućnost i pravo Vlade Srbije da ubira sredstva od privatizacije na prostoru Kosova i Metohije, a u pitanju je više od 500 preduzeća, od kojih je do sada prodato oko 320.
Kao vrhunac, danas mediji objavljuju sledeću informaciju – da će glavni učesnici u privatizaciji na Kosovu biti bivši vođa OVK Ramuš Haradinaj, nekadašnji zamenik šefa Unmika Stiven Šuk i bivši šef Posmatračke misije OEBS Vilijem Voker. To je isti onaj koji je inscenirao slučaj "Račak". Dakle, zločinci se vraćaju na mesto zločina, a Srbi se diskriminišu na svaki mogući način.

Dame i gospodo narodni poslanici, Tomislav Nikolić je poslanicima u Skupštini delio tekst skinut sa sajta, koji je objavljen u novinama koje su se ugasile, "Gazeta", najprljavijim novinama koje su postojale samo dok je Tomislav Nikolić, zajedno sa Vučićem, pripremao puč u SRS.
Citiraću svoj stav koji je citiran ovde, kada je u pitanju ovo što je pomenuo gospodin Nikolić: "Moj lični stav, ali i stav SRS, jeste da ne treba da postoji bilo kakva diskriminacija ..." – kategorična je Talijan. Ona ističe da o gej šemama nema ni pozitivno ni negativno mišljenje i da samo smatra da ljudi koji su takvih opredeljenja ne smeju biti šikanirani."
Ovaj moj stav važi i danas. Ovo što je ispred citata napisano, to je tendenciozno plasirano, izmanipulisano, zato što su tamo radili ljudi bliski Tomislavu Nikoliću, zato što je ovaj tekst pisala ljubavnica Tomislava Nikolića. Toliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 104. i član 108.
Gospođo Dejanović, neverovatno je kako vi skandalozne nastupe onih koji su na vašoj strani, iz vašeg prozapadnog fronta, ne primećujete i tolerišete.
Malopre je dao skandaloznu izjavu gospodin Tomislav Nikolić. Pošto se vi oslanjate na izjave svedoka, malopre je gospođa Pop- Lazić rekla, ja ću biti drugi svedok onome što je gospodin Nikolić izjavio, on je gospođu Pop-Lazić nazvao strašilom, a narodnog poslanika SRS/a Srboljuba Živanovića – huliganom. Sasvim je jasno da vaša današnja odluka o isključenju sa sednice narodnog poslanika Srboljuba Živanovića predstavlja deo kampanje koja se već mesecima vodi, deo iste te hajke na SRS, čiji je cilj da se SRS proglasi za glavnog krivca za sve ono što se dešava u ovom parlamentu i u ovoj zemlji.
Vi niste do sada primećivali ni skandalozan napad na gospodina Srboljuba Živanovića, ni pismo pretnji koje mu je upućeno, a čiji su delovi čitani, da sada ne čitam, niste se založili da se utvrdi ko je ovo pismo uputio Srboljubu Živanoviću, u kome mu se preti kako će da mu odseku deo po deo tela ukoliko još jednom pomene Tomislava Nikolića. Vas, dakle, nije zanimalo ni ono što ste videli...

Rekla sam i član 108. i član 104.

Obrazlažem član 108, gospođo Dejanović, jer ste vi danas doneli odluku da udaljite sa sednice gospodina Srboljuba Živanovića bez dokaza, bez činjenica. Niste predočili činjenice na osnovu kojih ste to uradili. Zahtevamo da u pismenoj formi predočite te činjenice, a ono što ste svojim ušima čuli, što ste svojim očima videli, vi zaključujete da, nekako, niti vidite niti čujete, a mi smo svi svedoci da vi to vidite i čujete. Upravo vam obrazlažem drugi stav člana 108, na to se odnosi. Da li sam bila dovoljno jasna i precizna?
Niste reagovali, takođe, nijedan nadležan organ, ni na skandaloznu kampanju koja se vodila protiv potpredsednika SRS-a Dragana Todorovića, sa skandaloznim plakatima. To je bio otvoreni poziv na linč, hajka, pozivanje i širenje mržnje protiv političkih neistomišljenika. To je ono što vi podržavate, pokazujete danas u ovom parlamentu da to podržavate, svakim svojim potezom, a današnja lakrdija od Administrativnog odbora, o kojoj će članovi koji su bili prisutni da vam ispričaju, samo je prilog tome.
Završavam, samo vas pitam – kuda ovo dalje vodi? Da li će poslanici SRS-a jednog dana da na ulazu zateknu samo natpis da je ulaz u ovu skupštinu zabranjen za pse i za SRS?
(Predsednik: Govorite duže nego što je predviđeno. Hoćete li da privedete kraju?)
Da, privela sam.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 104.
Gospođo Čomić, pošto sam upoznata s vašim intenzivnim zalaganjem za prava žena, protiv agresivnog i uvredljivog govora o ženama, očekujem da ćete vi pokazati mnogo više razumevanja u ovom pitanju od gospođe Đukić-Dejanović. Očekujem da žigošete ovaj skandalozan postupak i istupanje Tomislava Nikolića, pogotovo zato što je u pitanju javna ličnost. Ne samo da očekujem od vas da mu izreknete opomenu koja mu sleduje nakon ovakvog ponašanja, već to očekujem od svih poslanika, jer do sada je takvo ponašanje u ovom parlamentu bilo uvek žigosano, ne samo kada su u pitanju oni koji sede u Parlamentu, već i druge javne ličnosti koje su sebi tako nešto dozvoljavale.
Ne bih definisala ovo što je izgovorio Tomislav Nikolić i to ponašanje, to su već sociolozi radili; to se naziva mizoginija, to je mržnja i omalovažavanje žena od strane muškaraca, na nivou predrasuda. Definiše se kao kriza muških uloga i identiteta i prikriva duboku ambivalenciju prema ženama, koja se može označiti kao svojevrsna paranoja. Sociolozi kažu da je sam pojam mizoginije mnogo širi i označava oblik paranoidne fiksacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 27. stav 1. tačka 4.
Predočiću vam dokaz da je današnja sednica Administrativnog odbora …

Gospođo Čomić, upravo malopre, kada ste me prekinuli, pokušala sam da objasnim da je prekršena procedura na sednici Administrativnog odbora.. (isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, član 104, urušeno dostojanstvo Narodne skupštine, a osećam da je povređeno i moje dostojanstvo kao narodnog poslanika. Tražim da se u danu za glasanje Parlament...

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 226. tražim obaveštenje od ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, predsednika Vlade Mirka Cvetkovića i od predsednika Borisa Tadića u kojoj meri se u politički život u Srbiji mešaju inostrani ambasadori, pre svega američki ambasador Kameron Manter i britanski Stiven Vordsvort? Ovo obaveštenje sam više puta tražila za ovom govornicom, nabrajajući mnogobrojne očigledne primere koji upućuju na politički uticaj ove dvojice ambasadora i do sada nisam dobila nijedan odgovor.
Još konkretnije obaveštenje koje tražim od navedenih predstavnika vlasti jeste da li će Vlada Srbije uopšte da reaguje na skandalozne izjave američkog ambasadora Kamerona Mantera, koje ne samo da predstavljaju grubo mešanje u unutrašnje poslove suverene države, već je to otvorena kampanja za urušavanje teritorijalnog integriteta Srbije. Ima više nego dovoljno razloga da se Manter proglasi za personu non grata. U par svojih intervjua datih ovih dana Manter je otvoreno pokazao da ne priznaje našu državu. U jednom od intervjua Manter ističe: "Kosovo jeste i biće nezavisna država, status je, što se nas tiče, rešen." Kraj citata.
Takođe, naglasio je da Beograd mora u potpunosti da sarađuje sa Prištinom i sa Euleksom. Dakle, Manter demonstrira politiku sile i otvoreno pokazuje da SAD ignorišu proces u Ujedinjenim nacijama, odnosno pred Međunarodnim sudom za pravdu i da ih uopšte ne zanima kakav će biti odgovor koji će dati ovaj sud na protivpravno proglašenu nezavisnost Kosova. Grubo mešanje u unutrašnje poslove suverene države predstavlja i njegovo komentarisanje rada parlamenta.
Da li predsednik Tadić u svojoj prepisci sa američkim predsednikom Obamom uopšte ukazuje da postoji problem kada je u pitanju politika njegove administracije prema našoj zemlji, ili mu samo šalje čestitke?
Međutim, možemo da vidimo da ovakva američka politika i ambasador Manter u Beogradu dobijaju podršku i nekih novih stranaka na političkoj sceni Srbije, pre svega Nikolićeve tzv. napredne stranke. Ni ambasador Manter ne krije svoje oduševljenje Tomislavom Nikolićem. U svom poslednjem intervjuu Manter ističe kako ga Nikolić razume, kako razume o čemu on govori i da je Nikoliću zahvalan što je otvoren i iskren prema njemu. Potpuno je jasno zašto je Manter zadovoljan kad god naiđe na razumevanje kod političara, jer tu politiku sile, otimačine i urušavanja teritorijalnog integriteta ne može da razume niko ko štiti nacionalne interese.
Već sam govorila o tome da se Manter založio kod Tadića za svog novog omiljenog političara.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Naime, Manter je od Tadića zahtevao da kršenjem Ustava i zakona i prekrajanjem izborne volje građana na otetim mandatima SRS-a Tomislavu Nikoliću obezbedi sva prava, kao da je njegova stranka učestvovala na izborima. Da li je Tadić spreman da izvršava baš sve naloge Mantera videćemo i prema odluci Administrativnog odbora kada su u pitanju tri mandata SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje, po članu 226, od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Nedavno sam zatražila obaveštenje od MUP-a i BIA da li imaju bilo kakvih saznanja o navodnim atentatima na Tomislava Nikolića i bilo kakvoj umešanosti SRS i Vojislava Šešelja u navodne atentate. Svi dobro znate da Tomislav Nikolić, kao saučesnik Haškog tribunala, vodi hajku protiv Vojislava Šešelja i iznosi neverovatne laži o navodnim atentatima koje Vojislav Šešelj iz Haškog tribunala tobože organizuje po Srbiji. Tvrdio je da ta saznanja imaju i MUP i BIA.
Sada ću vam predočiti dokaze kako je Tomislav Nikolić spreman da, iznoseći morbidne izmišljotine, bestidno napada čoveka koji nije u prilici da demantuje ove optužbe, a onda će građani Srbije da odluče da li takvom čoveku uopšte bilo šta mogu da veruju.
Naime, od BIA sam dobila traženo obaveštenje i citiraću šta u tom obaveštenju piše. "Bezbednosno-informativna agencija Republike Srbije ne raspolaže operativnim saznanjima i podacima o eventualnoj ugroženosti lične bezbednosti gospodina Tomislava Nikolića, poslanika u Skupštini Republike Srbije i predsednika SNS".
Takođe sam zatražila obaveštenje i od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, jer je Nikolić u jednom od intervjua otvoreno rekao da je on "dao informaciju Dačiću u kojoj kući u Beogradu može da se nađe eksploziv i oružje, a da Dačić nije imao saznanja o tome".
Zatražila sam da se ispita Tomislav Nikolić i da se utvrdi poreklo njegovog saznanja o kućama u Beogradu u kojima može da se nađe eksploziv i oružje, dakle, da se utvrde veze Tomislava Nikolića sa kriminalcima. Kako Nikolić može da zna u kojim kućama se nalazi eksploziv i oružje, a da policija o tome nema nikakvih saznanja? Ili je boravio u tim kućama družeći se sa kriminalcima ili su kriminalci preneli tu informaciju. Dakle, informaciju povodom ovog zahteva još uvek nisam dobila, nije mi dostavljena i sada ponovo tražim obaveštenje o povezanosti Tomislava Nikolića sa kriminalcima.

Dame i gospodo narodni poslanici,  tražim obaveštenje po članu 226. od Republičkog javnog tužioca, a ovo što ću izložiti povezano je sa slučajem Stanka Subotića Caneta. Znate da se Stanko Subotić Cane pred našim organima tereti da je organizator kriminalne grupe koja je devedesetih godina švercom cigareta oštetila našu državu za 28 miliona evra. Subotić je u bekstvu, jer izbegava da se pred našim sudskim organima izjasni o krivici.
Svima je poznato da SRS uvek raspolaže pouzdanim informacijama. Prema našim saznanjima, Aleksandar Vučić, koji je u bliskim kontaktima sa Stankom Subotićem Canetom, obećao mu je da će preko Mikija Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića, da obezbedi Stanku Subotiću da može da se vrati bez problema u Beograd i da se brani sa slobode.
Podsetiću vas da smo mi već iznosili u javnosti jednu opštepoznatu istinu, a to je da se Aleksandar Vučić često sastajao sa Stankom Subotićem Canetom, da je od njega dobio milion evra i da je jedan od sastanaka bio i u Moskvi.
Sada imamo pouzdana saznanja da se Vučić nedavno sastao u Crnoj Gori sa Subotićem i da mu je, verovali ili ne, nosio čvarke; izgleda da je gospodin Subotić ljubitelj čvaraka.
Ne raspolažemo pouzdanim informacijama da li su u pitanju obični ili duvan čvarci, ali u svakom slučaju, Vučić je obećao da će mu rešiti probleme u Beogradu, a za tu uslugu će Vučić od Stanka Subotića dobiti ogromnu novčanu nagradu. To je isti onaj Aleksandar Vučić koji, služeći se jeftinom demagogijom, neprestano ponavljam, citiram: "Mi hoćemo da se bavimo samo problemima u Srbiji i kako da pomognemo našim građanima". Očigledno je da se Vučić bavi jedino problemima kontraverznih biznismena i onih koje naši sudski organi gone.
Još jedan pokazatelj da Vučića građani Srbije uopšte ne zanimaju jeste i činjenica da uopšte nije bio zainteresovan za sudbinu radnika kompanije "Invej", u čijem sastavu se nalazi više fabrika, a čiji vlasnik je Predrag Ranković Peconi, inače odličan prijatelj Aleksandra Vučića.
Dakle, Vučića uopšte nije potreslo što je njegov prijatelj za protekle tri godine otpustio hiljadu radnika, a to je, prema pisanju medija, bilo neopravdano učinjeno.
Na kraju da ponovim: tražim obaveštenje od Republičkog javnog tužioca, jer informacije koje sam iznela moraju da budu interesantne javnom tužilaštvu i moralo bi da se ispita da li i kod Aleksandra Vučića postoji osnov za krivičnu odgovornost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 104, 205. i 206. Ponovo tražim objašnjenje od predsednice poslaničke grupe ZES, gospođe Nade Kolundžije, jer nisam dobila objašnjenje koje sam zatražila u petak. Vidim da su isto pitanje postavili još neki poslanici, međutim, gospođa Kolundžija nije našla za shodno da bilo kakav odgovor da.
Moram da se vratim na skandaloznu izjavu gospođe Kolundžije, u vezi sa formiranjem delegacije za sednicu Skupštine Saveta Evrope i citiraću ovu izjavu datu u četvrtak: "Ja, lično ću na Odboru za inostrane poslove predložiti da na sednicu Skupštine Saveta Evrope delegacija koja treba da krene u nedelju da u njoj ne budu predstavnici SRS, zato što oni krše sva pravila Saveta Evrope." Sada još, nakon svega, za glavnog krivca što nije formirana delegacija koja će otići na sednicu Skupštine Saveta Evrope, vladajuća većina, odnosno DS, proglašava SRS. SRS je sada kriva što ste se vi tek sada setili da formirate delegaciju, a imali ste šest meseci na raspolaganju.
Dakle, SRS je kriva i zato što vi prekrajate izbornu volju građana, što kršite Ustav i zakon i što legalizujete krađu mandata poslanika SRS. Prigrabili ste neograničenu moć preko tajkuna, koji su ključni politički faktor u Srbiji i vašoj bahatosti i osionosti nema kraja! Ja sam već rekla da mi danas u Srbiji umesto demokratije imamo ''tajkunokratiju''.
Vi ste ukinuli demokratiju i postali ste običan instrument za sprovođenje volje i interesa tajkuna, i američkog i britanskog ambasadora.
Legalno izabrane predstavnike građana diskriminišete i pokušavate na svaki mogući način da ućutkate poslanike opozicije, a onima koji nelegalno sede u Skupštini obezbeđujete prava koja im ne pripadaju. Vi na najgrublji mogući način kršite Ustav i zakon uvek kada je to u vašem interesu. Ako neko pokuša da se tome suprotstavi i da zaštiti svoja prava, prava građana, vi ste spremni da ga razapnete na stub srama. Teško da mogu da nađem nešto što vi kao vladajuća većina niste prekršili.
Očekujem odgovor od gospođe Kolundžije koja to pravila Saveta Evrope krši SRS? Zahtevamo odgovor i objašnjenje i od Borisa Tadića i od gospođe Kolundžije šta znači ova diskriminacija da poslanici SRS ne mogu da budu u delegaciji? Na osnovu kojih ovlašćenja vi nama ukidate prava koja nam prema Ustavu i Poslovniku pripadaju?! (Aplauz.)