Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana je bila grupa Roma sa Kosova iz sela Prilužje. Upravo želim da ukažem na neka dešavanja koja ne idu u interes poštovanju ljudskih prava manjina, a osobito romske zajednice, niti demokratizacije naše države.

Otac Emini Džema iz Prilužja je radio u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Prilužju i kao zaslužni radnik otišao je u penziju. Na njegovo mesto je primljen njegov sin Emini Džemo koje je radio godinu dana. Posle toga je došlo do konkursa gde su mu obećali da će da ga prime, gde je on radio po svim zadacima i obavezama kao čovek, da radi ono što treba. Međutim, na konkursu je primljen rođak direktorke, čovek koji ima šestoro dece, nigde ne radi, on je ostao bez posla.

Pitam se da li u našem demokratskom društvu može ovako da se primenjuje pravo prema jednoj populaciji koja je na najnižim marginama?

Svi znamo da smo ovde u ovom parlamentu izglasali dosta zakona koji su u interesu romske zajednice i njihovih prava. Apelujem i molim državu da efikasnije uključi u društvo, socijalni i ekonomski razvoj romski narod. Ovaj proces mora biti podržan regionalno, a osobito na lokalnom nivou.

Na lokalnom nivou imamo najvećih problema. Romska zajednica je i dalje marginalizovana, što podriva poštovanje njihovih ljudskih prava i sprečava njihovu integraciju u društvo, kao i njihova sva prava koja su im u ovom parlamentu izglasana.

Posebno ću napisati dopis gospođi predsedavajućoj Skupštine i da se ovo pitanje reši.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, želim da vas obavestim da je romska zajednica interno raseljenih lica sa Kosova iz kampa Česmin lug vraćena u južni deo Kosovske Mitrovice, gde su im izgradili kuće, adekvatne za stanovanje i pored njihove volje su morali da prihvate.
Takođe, stoji iseljenje kampa Osterode iz Kosovske Mitrovice, gde jedna polovina i želi i ne želi, a druga polovina uopšte ne želi da se preseli na dislokaciju, bez obzira kakva će to biti stambena gradnja, oni ne žele da idu u južni deo Kosova.
Takođe, želim da obavestim ministarstvo da kamp u Leposaviću, gde je takođe veliki broj Roma, nikako, pod nikakvim uslovima da žele da pređe u južni deo i to je kategorički rečeno. Molim vas, ne treba da teramo ljude, bez obzira što je standard života, stanovanja, apsolutno neizmerljivo bolji, ali oni ne žele tamo da idu. Ukoliko Romi ne žele iz tih nehigijenskih naselja, gde je strašno za život, ispod svih minimuma, molim vas, nemojte te ljude da terate da idu tamo, bez obzira što je bolje.
Takođe, želim da vas obavestim, u Bujanovcu sam bio u ime Demokratske levice Roma pre pet meseci, kod Šaipa Kamberija, on je predsednik opštine Bujanovac. Imamo naselje Morava 76 i Miroslav Nojković Sale, gde nema asfalta.
Smatram da romska zajednica i mi Romi u ovoj državi imamo istorijsko značenje sa srpskim narodom i da ne treba sve da se svaljuje na romski narod. Znam da je teško danas i u državi, i u srpskom narodu, ali verujte, Romi žive ispod svake margine.
Molim i apelujem, dajte da vidimo da Romi dobiju asfalt, infrastrukturu i da žive kao svi drugi građani. Samo gde su Romi tamo nema asfalta.
Takođe želim da podvučem, imamo kamp Salvatore, u kome već dugo godina žive interno raseljena lica. Kada smo bili u Bujanovcu, tada je bila i delegacija iz Komesarijata za izbeglice i rekli su otvoreno – imamo novca za dislokaciju ovog kampa i želimo da uložimo novac za izgradnju montažnih kuća, ali treba nam dislokacija. Sada, kada neko nudi, kada država daje mogućnosti da se ne živi u najmizernijim uslovima, kako žive romska deca i romski narod, do današnjeg dana (Predsedavajuća: Tri minuta.) nisu se asfaltirale ulice, mada je obećano da će u junu i da je u programu da se asfaltira, ništa od toga nema.
Na kraju bih zamolio gospodina ministra Obradovića, koji zna da vrlo pažljivo vodi računa o obrazovanju, želim da obavestim da po programu Republike Srbije, koji je propisala Vlada na srpskom jeziku, programu Republike Srbije, u mestima, enklavama Plemetina, Prilužje, Leposavić, Kosovska Mitrovica, Laplje selo, Gračanica, Čaglavica, Kosovska Kamenica, Gnjilane, živi veliki broj Roma.

Završavam; nemaju ni knjige ni najosnovnije stvari za učenje. Ako hoćemo da integrišemo romski narod, mora država, mora ovo društvo da pomogne.
Demokratska levica apeluje na državu i na vlast, gospodo, da se nešto učini. Hvala.

Zahvaljujem na vašem izlaganju koje je vrlo značajno za romsku zajednicu. Verujem u ovo što ste govorili da ćemo, što kažu, ovo iz teorije u praksu. Mi smo poslali jedan zapisnik i već želi jedna delegacija da dođe kod vas na razgovor u vezi svih ovih dešavanja oko romske zajednice, međunarodne dekade, inkluzije itd. Zahvaljujem.
Smatram da ćemo i mi dati podršku svim vašim programima koji su prioriteti za romsku zajednicu i za njeno integrisanje u našoj demokratskoj državi Srbiji.
Takođe, gospodine Obradoviću, doći će kod vas takođe jedna delegacija da izloži dosta nekih stvari. Znam da vi to ne znate. Znam da ste vi čovek koji želi da pomognete, ne samo romskoj zajednici, nego svoj deci, svim građanima koji pohađaju školu, ali dosta stvari ima koje se dešavaju u lokalnoj samoupravi a mi to dole i ne znamo, pa se nadam da ćemo nešto i na tom planu učiniti. Hvala lepo.

Ministre Obradoviću, hvala vam na vašem obrazloženju koje ste dali. Verujem u sve ovo što ste rekli da je to tako. Znamo da su se i zakoni ovde izglasali i verujem da ćemo nešto uraditi zajedničkim snagama.
Jedna molba. Kao što smo imali medijatore za zdravstvo koja je dala i te kako dobre rezultate, molim, na Kosovu nemamo nijednog medijatora za zdravstvo, imamo dosta bolesnog romskog stanovništva, što nije baš dobro.
Takođe molim asistente za obrazovanje što više po određenim gradovima, a takođe molim i na Kosovu jer Kosovo je deo Srbije. Tamo nemamo nijednog asistenta, nemamo nijednog koordinatora, pa bih zamolio, ministre, da nešto i na tome uradimo. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, želim samo da ukažem na jednu stvar koja je upravo i interes i problem naše države. Po privi put, koliko znam, delegacija države Belgije je tražila da se susretne sa poslanicima srpskog parlamenta. Bio je tu gospodin Vitomir Mihajlović i ja, i oni su apelovali. Smatram da je to ozbiljan problem i u našoj državi i država konačno mora nešto da uradi.

Upravo veliki odlazak ljudi romske i albanske populacije u zemlje Evrope, svi znamo kakva je situacija ekonomska i da se oni vraćaju. Readmisije je potpisala naša država, povraćaj interno raseljenih lica iz Evrope, ali ništa se nije uradilo tim ljudima koji su se vratili i dalje se živi na najnižim marginama, kada su Romi i romska zajednica u pitanju u celoj Srbiji, a osobito na KiM, koji je sastavni deo, još uvek, Republike Srbije.

Apelujem na državne institucije da nešto učine da bi zaustavili taj odlazak romske zajednice koja je takva kakva je, osiromašena. Moraju se neki projekti učiniti koji će biti afirmativni i koji će zaustaviti romsku zajednicu u svojoj državi, u svojim gradovima, kako bi mogla da radi, da proizvede nešto i da hrani porodicu.

Inače, mislim da je veliko nezadovoljstvo kod romske zajednice baš na socijalnim pitanjima.

Kad su u pitanju Romi na Kosovu, mogu da vam kažem da su na najnižim socijalnim, kulturnim i obrazovnim marginama. Posebno bih aplicirao na koji način se najbolje može pomoći romskoj deci koja pohađaju osnovne škole na srpskom jeziku. To je program Republike Srbije, program koji se sprovodi u određenim enklavama, gde je većinski srpski narod, a gde ima i romskog naroda.

Normalno, romski narod je po programu Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete apsolutno prihvatio taj program, ali oni nemaju udžbenike, nemaju najosnovnija sredstva za pohađanje, a znamo da smo doneli u našem parlamentu određene zakone koji omogućavaju deci da se besplatno školuju u osnovnim školama.

Takođe bih zamolio i apelujem, zdravstveno stanje romske zajednice na Kosovu je katastrofalno. Svi znamo da su dugo godina živeli na jednom delu gde je olovna prašina, gde je kancerogeno, gde su mnogi oboleli, ima ih i koji su umrli. Smatram da treba asistenti tamo da se postave, kao što su asistenti za zdravstvo postavljeni u Srbiji.

Takođe bih zamolio, treba da se postave medijatori, kao što su ovde postavljeni medijatori za zdravstvo, za obrazovanje, tako treba i na Kosovu. Apelujem na institucije i na ministarstva, upravo su nam potrebni ti asistenti za zdravstvo i medijatori za obrazovanje. Nadam se da će ovaj moj apel određena ministarstva prihvatiti i učiniti ono što bi bila i obaveza koju smo doneli u našem demokratskom parlamentu.

Na kraju bih rekao još ovo, da se zahvalim Ministarstvu za životnu sredinu, gospodinu Duliću, koji je odobrio jedan projekat romskoj zajednici, ne u jednom mestu, nego da se u celoj Srbiji otvore romska reciklažna dvorišta, kako bi mogli da zaposlimo Rome, kako bi mogli da omogućimo taj socijalni program, da ojačamo romsku zajednicu, da ne bi odlazila u evropske države i onda se vraćala, a to je problem naše države.

Ovaj projekat, koji je ministarstvo ministra Dulića dalo romskoj zajednici, mislim da će uskoro zaživeti i to je pravi pravac kako treba i druga ministarstva da rade, kako bi ublažili socijalnu problematiku romske zajednice, da ne bi odlazila u druge države.

Dame i gospodo narodni poslanici, zločini učinjeni nad pripadnicima srpskog naroda i drugih građana, hoću da kažem romske nacionalnosti i drugih, istorijski su poznati i u sve istorije je ušlo da su se nad srpskim narodom vršili teški zločini, genocidi nad romskim narodom, nad jevrejskim narodom, što je zabeležila cela istorija.
Istoričari su zabeležili sve ono što je važno, ali to je prošlost, sigurno treba da gledamo i u budućnost. Bivša JNA nikada nije imala napadačku doktrinu, ona je imala odbrambenu doktrinu. Nikada Srbija i srpski narod i srpska vojska nisu napadali druge, već su stalno bili napadani. Kad god su bili napadani, u Prvom i u Drugom svetskom ratu, a i u ovom trećem građanskom ratu, Srbi su najviše imali žrtava, kao i druge manjine.
Kad pogledamo da se za vreme građanskog rata svašta dešavalo, da su se snabdevali raznim oružjem, kalašnjikovima; zašto su se naoružavali kalašnjikovima? Da bi ubijali srpski narod u Hrvatskoj i u drugim republikama. Avioni su dolazili i u Ljubljanu, i u Sarajevo i u Zagreb i snabdevali ih sa najsavremenijim oružjem. Mi znamo da je naša vojska bila zatečena i u kasarnama, da su bili i bez vode, i bez hrane itd., pa su im čak pretili, ali ipak moramo da sve to zaboravimo, došlo je do neke normalizacije stanja.
Ako pogledamo, najveću invaziju je 1941. godine Nemačka napravila na našu državu, bilo je velikih žrtava, bilo je velikih zločina, ali došlo je do pomirenja, došlo je do normalizacije, imamo diplomatske, ekonomske i druge odnose i sa Nemačkom i sa drugim zemljama koje su bile u invaziji na našu državu.
Sigurno da ne smemo da se bavimo prošlošću, mora da stoji u istoriji, moramo da gledamo u budućnost. Zašto? Da bi naša zemlja, i naš narod i naše generacije, mogli da žive bolje, da upravo poprime neku kulturu koja će dati bolji život i standarde u svi oblastima Republike Srbije i svim građanima. Moramo da uspostavimo jednu ravnotežu, da uspostavimo diplomatske i sve druge odnose koje će osetiti ovaj narod i ova država.
Mogu samo da kažem da sve zločine koje je doživeo srpski narod, doživeo je i romski narod. Čak smo mi doživeli duple zločine, da Romi nad kojima su izvršeni zločini na Kosovu, njihova imena su prikazana kao da su Albanci, a to su Romi. To je zločin.
Međutim, naša država, demokratska Srbija, sigurno da se neće osloniti na prošlost, moramo na budućnost i sigurno da ćemo raditi sve ono što je bolje za naše građane. Smatram da Demokratska levica treba da podrži ovu deklaraciju jer je to interes naše države i naših građana.
Demokratska levica Roma će glasati za ovo. Sve što je prošlo, ne treba više da se vraća, ne treba o tome da diskutujemo mnogo, ali treba da gledamo za bolji život svih naših građana u demokratskoj Republici Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, unazad nekoliko dana svi smo upoznati s tim da je izvršena deportacija Roma Rumunije i Bugarske na neprimeren način. Demokratska levica Roma osuđuje grubo kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i inkluzije Roma u Savetu Evrope i Evropske zajednice. Stav Evropske komisije je da se osuđuju svi progoni Roma i traženo je da se stopira deportacija Roma.

Na Samitu u Kordobi 2008/2009. godine, gde su i naši predstavnici Ministarstva prisustvovali, doneta je odluka o politici koja cilja inkluziju romskog naroda, poštuje i shvata ključne vrednosti Evropske unije o ljudskim pravima i dostojanstvu, nediskriminaciji, jednakosti, kao i mogućnosti ekonomskog razvoja.

Inkluzivna politika Roma ignorisana je posebno na poljima obrazovanja, zapošljavanja, socijalne problematike, stanovanja, zdravstvene zaštite i bezbednosti. Cilj ove politike je da se obezbedi Romima efektivan pristup i jednaka mogućnost u državama članicama Saveta Evrope i EU.

Sigurno se očekuje uskoro i proterivanje iz Nemačke i Italije Roma iz Srbije i sa Kosova. Apelujem na Evropsku zajednicu, jer i mi sprovodimo evropske vrednosti u ovom parlamentu, da radi na tome da se obezbedi i obešteti i Romima i Srbima upravo njihova imovina, njihove kuće, njihova imanja koja su zapaljena i, jednostavno, poravnata sa zemljom. Gde da se vrate ti građani i romske i neromske nacionalnosti? Naša država je u takvoj ekonomskoj situaciji da ne možemo da prihvatimo više te građane, jer nemamo ih gde.

Zato apelujemo na EU da omogući dalji opstanak svim građanima, Romima i neromima, koji se nalaze u evropskim državama, da im omogući sve standarde i život dok se ne reše pitanja kako bi neometano i slobodno mogli da se vrate u svoju matičnu državu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, znamo da je u toku ove nedelje došlo do ponovnog rušenja u nehigijenskom naselju "Belvil" na Čukaričkoj padini. Nemamo mi ništa protiv da se razvija grad, Beograd je velegrad i evropska metropola, i mi smo za to, ali nismo za to da se na ovakav način ruše romske kuće, odnosno udžerice, jer su to interno raseljena lica sa Kosova, jer su to građani Republike Srbije.

Kada je došlo do potpisivanja Vojno-tehničkog kumanovskog sporazuma, kada se povukao srpski narod, policija i vojska, povukli su se i Romi. Romi se nisu albanizovali, zato što pripadaju ovoj Srbiji, poštuju Ustav i vole ovu državu.

Molim vas, ukoliko treba da se ruše te njihove barake, mora planski da se uradi dislokacija ako su interno raseljena lica, a ako su stanovnici drugih gradova, mora da se pripremi povraćaj, moraju da se obezbede određena sredstva pomoći itd. Ne može se na takav način rušiti i molim sve institucije u državi, jer mislim da ovo nije sprovođenje demokratizacije.

Imamo Međunarodnu dekadu Roma. Ona ima mnogo momenata koji ne ukazuju na ovakvo ponašanje određenih organa. Imamo Strategiju koja je usvojena u Vladi Republike Srbije. Pored toga što je usvojena Strategija za unapređenje Roma, usvojeni su i akcioni planovi za njenu primenu, usvojeni su i zakonski akti koji sadrže inkluzivna i antidiskriminaciona rešenja.

Znači, naša država je donela akcione planove, donela je antidiskriminacioni zakon koji ne treba da se sprovodi na ovakav način. Nemam ništa protiv da se razvija grad, infrastruktura, da se radi sve što je u interesu ovog grada, ali ne na ovakav način.

Molio bih da se nađe neko rešenje. Evo, tu je i ministar kojeg izuzetno cenimo i poštujemo. Molim i gospodina ministra da se ovo ne dešava, već da se nađe neko rešenje, planski da se to uradi, da ne bi došlo do takvih pojava i ekscesa.

Verujete mi, zvale su me neke evropske agencije, ali ja nisam dao nikakvu izjavu. To, kažu, odmah ode u etar u celom svetu, a mi znamo da treba naša država da se demokratizuje i da se poštuju građanska i ljudska prava. Verujem da će za ovo moje izlaganje biti razumevanja u našoj državi i državnim institucijama da se ovako ne dešava sa romskom zajednicom. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da upoznam Skupštinu i institucije Republike Srbije da sam bio u poseti Bujanovcu i da sam se sreo sa romskom zajednicom u naselju "Morava 76"  i "Miroslav Vojković Sale", gde nema najelementarnije potrebe za život tih građana, a to je - asfaltiranje ulica.

Ljudi žive tamo u jako teškom stanju, ekonomskom i socijalnom. Takođe želim da upoznam Skupštinu i određene institucije, da Romi po zakonu zagarantovana socijalne primanja ne primaju redovno, već primaju sa zakašnjenjem čak do dva-tri meseca.

Takođe želim da ukažem da interno raseljena lica u naselju Salvatore u Bujanovcu evo već od 91. godine žive pod nekim kampovima, pod neki ciradama, najlonima i ništa još nije od 1991. godine do današnjeg dana urađeno. Smatram da smo mi Romi u ovoj zajednici podjednako uvažena nacija, kao i svi drugi i apelujem na institucije i lokalnu samoupravu Bujanovac - da konačno se reši asfaltiranja tih ulica. Ima puno dece, ima puno građana, kada pada kiša, kada je nevreme, vrlo je težak život. Ovako je, takođe, socijalna beda i sve drugo je u teškom položaju, još kad nemamo asfaltirane ulice, kad imamo blato, kad imamo sve ono što sam video, onda je još teže.

Zato apelujem da se reši ovo stanje. Ja ću uskoro posetiti i predsednika lokalne samouprave u Bujanovcu i ministra za Kosovo i tražiti da se ovo reši. Takođe molim Ministarstvo za rad i socijalna pitanja - da reši redovna primanja za socijalno ugroženo stanovništvo.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na poziv Romske zajednice na Kosovu, tamo gde su bili Romi Kosova Polja, Čaglavice, Lapljeg Sela, Preoca, Gračanice, Obilića, susreo sam se sa njima. Izneli su mi činjenice o nehumanim uslovima u kojima tamo žive.

Obišao sam tamo kampove Česmin Lug i Osterode, gde je stvarno teška situacija, ali sam bio zaprepašćen, bez obzira što je Svetska zdravstvena organizacija dala informaciju o prisutnosti velike kancerogene olovne prašine, zbog čega su se mnoga deca razbolela i umrla, ali sam naišao na nešto u šta stvarno ne mogu da verujem.

Skupština opštine Kosovska Mitrovica dala je odgovor nevladinim organizacijama da nema mesta za stambenu izgradnju za romsku zajednice, već da treba Romi da pređu na južni deo Kosovske Mitrovice, gde nam nije zagarantovana ni sloboda, ni sloboda kretanja.

Pitam, da li sada lokalne vlasti, bez institucija ove države, mogu tako da rade? Čak smo dobili i obaveštenje gde piše ovako: ''Želimo da istaknemo da su navedene porodice pre rata živele u južnom delu grada, uz obalu reke Ibar, da bi najprirodnije i najpravednije bilo da iznađu mogućnost za njihov povratak na tu lokaciju.''

Nemam ništa protiv da se Romi vrate na tu lokaciju. Posle Vojno-tehničkog sporazuma, kada se povukao srpski narod i Vojska i Policija, povukli smo se i mi Romi. Smatram da zajedno ponovo treba da se vratimo na južni deo Kosova, i u druge delove, ali ne samo Romi.

Takođe, želim da obavestim ovu skupštinu da Romi ne primaju socijalnu pomoć zagarantovanu od države i Ustavom ove države, već kasne po nekoliko meseci, ali šta kaže opštinsko rukovodstvo koje vodi opštinu u Kosovskoj Mitrovici? Kaže: ''Navodimo da će opština u punoj meri podržati kontinuirano uživanje svih prava koja su stanovnici kampova Česmin Lug i Osterode imali do sada, vezano za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ukoliko se vrate na južni deo Kosovske Mitrovice'', gde nije zagarantovan ni život, ni protok naroda romske nacionalnosti.

Zamolio bih vas, poštovane dame i gospodo, mi smo uvek bili uz srpski narod i uvek ćemo biti, drugu državu nemamo, da li je sada prirodno i da li je humano da se Romi vraćaju tamo gde nema srpskog naroda? Moramo da znamo da treba da poštujemo i međunarodne konvencije o ljudskim pravima, o raseljenim licima, o izbeglim, da protiv njihove volje ne mogu da se vrate tamo gde ne žele.

Molim ovu skupštinu da nešto učini i uradi zvanično. Smatram da Demokratska levica Roma i njeni predstavnici treba da budu uključeni kada je Romska zajednica u pitanju i dislokacija.

Bićemo na strani gde je Srbija i gde je srpska strana, a na drugoj strani, gde nam nisu zagarantovana naša prava na slobodu kretanja i na život, romska zajednica, tamo ne želimo da idemo.

Nadam se da ću uskoro imati sastanak i sa predsednicom, Odbora, gospođom Plavšić, da donesemo odluku, sa kojom ćete biti svi upoznati. Hvala.

Dame i gospodo, poštovano predsedništvo, u ime Demokratske levice Roma apelujem na određene institucije i ministarstva da omoguće električnu energiju interno raseljenim licima širom Srbije i najsiromašnijem, socijalno ugroženom stanovništvu romske zajednice.

Unazad nekoliko dana iz mnogih gradova Srbije su dolazile grupe građana romske nacionalnosti i zamolili da apelujem na Skupštinu i određena ministarstva da nešto učine da bi se omogućila električna energija interno raseljenim licima i najsiromašnijem sloju. Imamo u zemlji gde dve godine Romi nemaju struju zato što nemaju finansijsku mogućnost da plate ono što treba - utrošak električne energije.

Smatram da je kod nas Međunarodna dekada Roma, imamo strategiju koja je usvojena u Vladi Srbije i očekujem i apelujem da se nešto učini da se ovom najnižem i najsiromašnijem sloju omogući bar struja, ako ne druge potrebe i normalan život. Očekujem to od Ministarstva za rad i socijalnu politiku i određenih relevantnih društvenih institucija.

Još jednom apelujem da se učini i da se omogući struja, ali ne jednoj porodici, to mora da se donese odluka na nivou države kako će se otpisati ti dugovi, jer stvarno romska zajednica nije u mogućnosti da plati ono što treba. Nadamo se da će institucije i država učiniti ono što treba da bi omogućila električnu energiju ovim građanima koji žive tako kako žive. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da informišem Narodnu skupštinu i institucije koje treba da reše ovaj problem. Upravo se radi o problematici vezanoj za isporuku električne energije romskim porodicama na industrijskom pogonu u Zemunu. Depo 25. maj kod „Grmeča“ ima veliki broj interno raseljenih lica sa Kosova, gde ima preko 60 porodica, gde ima mnogo bolesnih, dece i odraslih, i oni su ostali bez električne energije.

Upravo, električna energija je omogućena od strane „Ratka Mitrovića“. Međutim, s obzirom da je stanje rizično iz bezbednosnih razloga oni su isključili električnu energiju tim građanima romske zajednice kod „Grmeča“. Poslat je zahtev Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, kao i Skupštini grada Beograda, poslato je još 7. oktobra 2009. godine. Do sada ništa nije rešeno. Ista ta porodica i naselje interno raseljenih lica su i dalje bez električne energije.

Molim Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, kao i Skupštinu grada, da učine nešto kako bi došlo do priključivanja električne energije ovim interno raseljenim Romima koji žive na ivici egzistencije, što kažu, jedne najkritičnije bede socijalnog života.

Očekujem da će Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i Skupština grada ovaj moj apel shvatiti, Demokratske levice Roma, i učiniti nešto da se pomogne da se priključi električna energija ovim građanima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska levica Roma ima komentar na član 24, koji se tiče nacionalnih manjina, s obzirom da u ovom domu i sam zastupam nacionalnu manjinu romske zajednice.
Član 24. stav 1. propisuje neophodnost da pripadnici nacionalnih zajednica u Pokrajini treba da budu zastupljeni srazmerno njihovoj zastupljenosti u stanovništvu na području rada u pokrajinskim organima i organizacijama.
Ostalim stavovima ovog člana predviđeno je da je Vlada AP Vojvodine dužna da odluke Pokrajinske skupštine preduzme posebne aktivnosti s ciljem postizanja srazmerne zastupljenosti u slučaju postojanja nesrazmerne zastupljenosti pripadnika različitih nacionalnih zajednica u ovim organima.
Smatramo da sadašnje stanje po ovom pitanju srazmerne zastupljenosti pripadnika različitih nacionalnih zajednica u AP Vojvodini nije zadovoljavajuće i da dosadašnje aktivnosti na tom planu očigledno nisu bile dovoljne. Stoga smatramo da ovako formulisana odredba ovog člana nije dovoljna za postizanje ovog proklamovanog cilja.
Stoga mislimo da bi u stavu 1. ovog člana reč – treba morala biti zamenjena rečju – mora. Na ovaj način Pokrajinska skupština i Vlada imale bi obavezu da mehanizme za postizanje srazmerne zastupljenosti nacionalnih zajednica imaju kao stalnu obavezu, a ne samo kao potrebu sve do postizanja ovog cilja.
Moram napomenuti da nije došlo do harmonizacije stava oko statuta AP Vojvodine, a smatram i da neće doći. Demokratska levica Roma neće učestvovati u odlučivanju, već će prepustiti poslanicima većinskog naroda u ovom domu kako budu oni odlučili.

 Dame i gospodo narodni poslanici, na početku hteo bih da se zahvalim našoj demokratskoj državi, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i timu koji je radio na ovom novom zakonu o izborima saveta nacionalnih manjina.
Evidentno je da se nešto promenilo u zakonu što je interes i korist nacionalnih manjina, ne pojedinačne nacionalne manjine nego uopšte. Sigurno da ovo nije kraj gde bi se mogle implementirati sve demokratske metode za nacionalne manjine. Moramo da znamo da je nacionalni savet jedna nova struktura u našoj državi. Sigurno je da nisu još sve akte u interesu manjinskih naroda i građana obuhvaćeni, nadam se da će se kroz praksu dosta toga učiniti što do sada nije.
Mi znamo da prvi zakon o izboru nacionalnih saveta je bio mnogo neprikladniji, lošiji i neprihvatljiviji je bio nego ovaj sad. Vidimo da u novom zakonu ima više demokratije, prihvatanje međunarodnih konvencija, prava manjinskog naroda, da imamo i kolektivna prava sada u državi. Do sada nismo imali ta prava koje nam ovaj zakon sada omogućava.
U državi gde nemate prava kao nacionalna manjina, vi ne možete svoja prava da ostvarite kroz ustav i zakon, jer taj zakon ne postoji. Sada imamo zakon gde nam taj zakon omogućava jednu lepezu više mogućnosti i više prava nego do sada.
Imamo pravo na informisanje, imamo prava na štampane i printovane medije, ali pod ingerencijom države. Do sada smo bili prepušteni sami sebi i imali smo dve televizije ugašene. Nismo bili u sistemu pravnom u državi. Sada već imamo jedan sistem gde obavezuje našu državu oko svih ovih pozitivnih metoda i odluka koje je donela Vlada, odnosno država.
Dosad nismo imali pravo na manjinske samouprave, nismo imali pravo na obrazovanje, na jezik, našu nacionalnu kulturu, verske običaje itd. Do sada je bilo tako kako je bilo, ali smatram da ovim zakonom imamo mnogo više prava i da će kroz ovaj zakon mnogo više se implementirati prava nacionalnih manjina u svim ovim oblastima koje su ovde nabrojane.
Sigurno da je do sada bilo mnogo teško, teško je i sada, ali mislim da je lakše. Mi smo bili nacija koja nije imala ni u Ustavu ni u zakonu ove države prava kolektivna. Ako nemate prava kolektivna, a nacija ste i živite u jednoj državi, onda je to malo apsurdno.
Međutim, sada je naša država omogućila nacionalnim manjinama ono što do sad nismo imali da imamo i da rukovodimo upravo u našoj zajednici onako kako odgovara našim narodima u određenim institucijama.
Takođe, hoću da kažem da smo do sada bili prepušteni sami sebi i da pišemo razne projekte i da tražimo. Međutim, sada stoji država. Sada nema više da tražimo od organizacija određenih, već imamo prava i država se obavezuje da upravo u ovim strukturama i segmentima država stoji iza toga i država pokriva sve naše potrebe u ovim strukturama.
Imamo problem, govorim sad za romsku zajednicu, da se otvaraju... (Predsednik: Gospodine Damjanoviću, vreme je isteklo. Završite rečenicu, molim vas. ) Hvala.