Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, dozvolite mi, iako je malo u zakašnjenju, da dam malo pojasnoće oko incidenta koji se desio 8. jula u ovoj sali, gde je došlo i do prekida rada Skupštine.

Jesam ostavio karticu u aparatu, ali mora da se zna zbog čega i šta se desilo. Meni je u toku rada Skupštine zvonio telefon i rečeno mi je da je obezbeđenje Skupštine, i da su me zvali da pomerim auto, jer smetam ulazu vatrogasnih kola. Smatrao sam da je to moja obaveza i da je to nešto hitno. Zbog toga sam brzo izašao i zaboravio sam karticu.

Međutim, kada sam došao do auta, nije se radilo ni o kakvim kolima vatrogasaca, već je to bila čista jedna manipulacija i prevara u Skupštini, da bih se izvukao iz Skupštine, da bi došao gospodin Todorović, da bi izvadio moju karticu i da bi pravio ovde scenario. (Žamor u sali.)

Sigurno ...

(Predsednik: Gospodo narodni poslanici, nije vreme za replike, nije vreme za ovakva reagovanja. Izvolite, nastavite, gospodine Damjanoviću.)

Želim da se distanciram od drugih članova SRS, ovo je direktno, personalno, gospodinu Draganu Todoroviću. Lično ni s jednim članom SRS nisam imao nikakvih problema. Izašao sam iz SRS, to zna cela SRS zbog čega sam izašao.

Kada sam se javio gospodinu Todoroviću za moje probleme, on je rekao: "Joja, oće da te reketiraju". Ako mene treba da reketira stranka u kojoj sam bio, tada mi je sve bilo jasno i izašao sam iz stranke.

Molim vas, ovde ne predstavljam Jovana Damjanovića, ovde predstavljam Romsku zajednicu, politička partija Demokratska levica Roma, koja je u skladu s propisima registrovana u ovoj državi, i predstavljam ovde romski narod. Ako vi, gospodine Todoroviću, prema meni vršite takvu eskalaciju, to nije prema meni, to je prema celokupnoj romskoj zajednici.

Smatram da vi imate druge obaveze, kao i ja, a da ne treba na ovakav jedan neprimeren način da vršite ovakve scenarije kao što su bili.

Hoću da kažem ovo, dr Šešelj je spasio našu decu od epidemije i bolesti, jer im je dao infrastrukturu, kanalizaciju, vodovod itd. Vi, gospodine Todoroviću, napadate istu tu zajednicu. To nije program SRS, to je vaš program.

Molim vas da vi više ne vršite ovakvu eskalaciju nad mojom nacionalnom manjinom.

(Predsednik: Gospodine poslaniče, koristite priliku da postavite pitanja, a ne da se obraćate bilo kom drugom poslaniku.)

Obavestio sam, dozvolite, sam vrh MUP, oni su me pozvali ovde, bio sam na razgovoru i smatram da sam ugrožen od strane gospodina Todorovića. Kada je on mogao ovako u Skupštini to da napravi, ovakav scenario, šta se sve može desiti. Ali, zato sam obavestio sve značajne institucije u našoj državi. Toliko samo da se zna šta se desilo 8. jula.

Poštovane dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, osvrnuću se, pošto već imate napisano moj amandman, na neke stvari koje su od značaja za romsku zajednicu.
Skoro sam bio u obilasku romskih naselja u Bavaništu i Deliblatu. Verujte mi da je to stvarno zabrinjavajuće. Da li je to diskriminacija ili nije, neću da kažem, ali ne sme tako da se dešava. Oni su bez vode, bez kanalizacije, bez trotoara, bez asfalta, bez telefonske govornice, bez elektrifikacije. Molim institucije države i lokalne samouprave da učine nešto za poboljšanje života romske zajednice u ovim mestima.
Neću govoriti pošto se nema vremena o drugim mestima, ali slična su ili u goroj situaciji, ili ovakvoj, ne samo u drugim mestima nego širom Srbije. Verujem u institucije države Republike Srbije i u Dekadu Roma da će se napraviti pomaci upravo u ovakvim sredinama gde je infrastruktura nula.
Radi boljeg života romske populacije i njihove dece i omladine mora nešto da se uradi konkretno. Smatram da u Dekadi Roma ne treba da budu okrugli stolovi, ne treba da budu studijska poslovanja, ne treba da mapiramo neke stvari koje nećemo uraditi. Treba se mapirati i ustanoviti u onim mestima gde je potrebno za bolji život romske zajednice, i neroma i neromske zajednice u onim sredinama, i učiniti ono što je potrebno, osobito romskoj zajednici u dekadi koja je u našoj državi i kojoj je naša država i predsedavajuća. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovoga puta neću govoriti pošto sam dao pismeno amandman, zato iz časa u čas, iz kraćeg vremena javljaju se neke neprilike povodom kojih moram da apelujem i da iznesem ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Unazad nekih mesec dana sam govorio da je dobijeno rešenje da se ruši kuća Savić Miloradu u Nišu, koja je stara negde preko 40 do 50 godina. Čovek živi sa svojom porodicom. Zvao sam predsednika opštine, glavnog inspektora, načelnika za građevinske poslove i rekli su da će se postići neki dogovor. Čak je trebalo da otputujem i da se susretnem sa njima, međutim, do tog sastanka nije došlo.
Još jednom apelujem na lokalnu samoupravu grada Niša, na predstavnike lokalne samouprave grada Niša da ne ruše kuću Savić Miloradu, pošto je to kuća stara između 40 i 50 godina. On živi sa svojom porodicom. Mislim da postoje i druga rešenja koja se mogu pronaći i rešiti taj problem, a ne da se ruši kuća.
Tu je i ministar za ljudska i manjinska prava, s kojim ću sutra imati razgovor u vezi svetskog dana Roma, da vidimo da se reši to pitanje na drugi način. Svi znamo da su Romi u vrlo teškoj ekonomskoj, socijalnoj i stambenoj situaciji. Ako im još rušimo kuće, neću da kažem koji bi to vid bio, jer mi svi živimo u ovoj državi, mi Romi drugu državu nemamo, ali zato molim i apelujem da se nađe tolerancija, izlazak bez rušenja romskih kuća. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. stav 1. Reč ''opšta'', reč ''oblici'' i reč ''kao'' brišu se.
Obrazloženje: amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije i zabrani diskriminacije, koja glasi: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupa koje su u suštinskom nejednakom položaju sa ostalim građanima Srbije''. Ako mi dozvolite, nastavio bih da trošim vreme poslaničke grupe.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog zakona o diskriminaciji sigurno mogu da kažem da ako oće Srbija i srpski narod, pa i sve njene nacionalne manjine, da sačuvamo duhovnost i da sačuvamo nešto što je od značaja, ne može se i ja, kao Rom i romske nacionalnosti, ne mogu da shvatim ovakav da se ovakav zakon o orijentaciji seksa i homoseksualizma upravo glasa u ovoj državi.
Hoću da vam kažem kao čovek koji sam prošao više od pola planete ovog sveta i naišao sam u Nemačkoj gde su Cigani, Sinti, Romi, i onda su imali jednog homoseksualca, čim sam došao oni su mi rekli da je on obeležen, zove se Mahardo, s njim niko ne razgovara, niko ne kontaktira, on je izolovan od nacije u kojoj živi, a znaju i mnogo šire.
Ako mi želimo da sačuvamo biološku budućnost Srbije, kada kažemo da nam preti bela kuga, da li ćemo sa istopolnim partnerima sačuvati biološku budućnost naše države. Hoću samo da kažem da je Svetska organizacija Roma proglasila homoseksualizam kao bolest. Zar mi treba, Republika Srbija... oprostite, dođite, pa šta hoćete da kažete, dođite pa kažite, nemojte me prekidati.
U ovoj Srbiji je dosta naneto zla, dosta je naneto ono što je najgore u svetu. Da li treba sada da uvozimo evropsku epidemiju i bolest? Mi Romi, a i SRS nije takvog stava. Potpredsednik sam Svetskog parlamenta Roma i član SRS i ovo se brani u celom svetu. Prema tome, u romskoj zajednici, a i u čistoj pravoslavnoj srpskoj državi i slovenskim narodima, to vam izričito kažem, jer sam bio u kontaktu, homoseksualizam je bolest i oni je tako tretiraju. Nije na odmet demokratija, nije na odmet da se razgovara. Ali, faktičko stanje je takvo kakvo jeste, ako je to potvrdila i svetska organizacija i rekla.
Mi treba da zaštitimo društvene kategorije. Mi treba da zaštitimo narod i građane koji žive na ivici bede, i života i smrti. Zahvaljujem se kolegama koji su ovde govorili o romskoj populaciji i zajednici, kako je ona na ivici egzistencije, siromaštva, to je sve u redu. To je samo, što kažu, de fakto, ali de jure nema niko da sprovede, pa se pita, ako ste vi na vlasti, gospodo, zašto to niste sproveli.
Mi ne možemo u ovoj državi stalno da pričamo i da govorimo o faktičkom stanju. Moramo iz faktičkog stanja da uđemo u realizaciju. Molim vas, deset godina Romi žive ispod mostova, deset godina žive sa pacovima, zmijama, deset godina jedu hranu iz kontejnera. Da li je to demokratija?
Znam da je naša država u vrlo teškom političkom, ekonomskom, socijalnom problemu, ali molim vas deset godina je prošlo, mi smo građani ove Srbije. Tražimo integraciju u ovoj državi. Tražimo da budemo građani kao i svi drugi građani. Imamo veliku istoriju sa srpskim narodom.
Braćo Srbi, vodite računa o romskoj zajednici, o manjinskom narodu, kao i o svim manjinskim narodima i građanima. Nemojte dopustiti ovu muku. Ovo je stihijsko ubijanje romskog naroda, stihijsko nestajanje romskog naroda. Nemamo vek kao ostali građani.
Prema tome, dajte da vidimo da rešimo goruća pitanja koja su u državi, a ne da unesemo nešto što nije potrebno. SRS će dati sve potrebne i adekvatne saglasnosti i doprinose kad se tiče vizne liberalizacije, kad se tiče boljeg života itd. Međutim, ovo sada je nešto što svet ne poznaje, pa mi dozvolite.
U 417 romskih porodica, gde ima 2.128 članova, skoro svi su nepismeni, nezaposleni, žive u nehigijenskim uslovima, uglavnom su to nužni smeštaji, imaju puno dece, problemi su im osnovna dokumentacija, pa sva deca rođena posle 1999. godine nisu upisana u matične knjige rođenih.
Takva situacija je širom Srbije, širom Beograda. Mogu da vam kažem da u Beogradu ima 157 naselja – Jabučki rit, Mali Leskovac, Deponija Rospi Ćuprija, Jojkićev Dunavac itd, sve je to slična, pa i teža situacija nego što imamo Gazelu. Gazela je još dobra. Vi niste obišli, ja sam obišao i prenosim vam faktički stanje sa terena.
Molim državu, molim ministarstva da učine ono što treba, jer i ovo je jedan vid teške diskriminacije. Razgovarao sam skoro sa gospodinom ministrom Čiplićem, ministrom za ljudska i manjinska prava, razgovarao sam s njim u jednom kratkom periodu, ali sam zaključio da stvarno želi da integriše romski narod i da pomogne u svim oblastima gde njegovo ministarstvo može. Zato apelujem i na druga ministarstva da čine šta čini ministar Čiplić. Hvala lepo. Javiću se kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko želimo dobru budućnost našoj državi i našoj omladini, najveće zlo u svetu je homoseksualizam i narkomanija.
Ukoliko usvojimo ovaj zakon o homoseksualizimu, sigurno će doći na red i narkomanija. To su najveća dva zla u svetu, a nadam se da se to neće desiti i kod nas. Oću da kažem da u našoj državi imamo Ustav, imamo zakon o ljudskim i manjinskim pravima, gde nas naš zakon štiti od diskriminacije, segregacije i svega onog što je negativno. Dešava se kod nas pojedinačno, ali u našoj državi, generalno, nemamo ono što se dešava u Evropi i u svetu, a to je strašno, a to je ono što se zove ksenofobija, segregacija i rasizam.
Mi imamo ovde nedovoljnu brigu, kod nas nema diskriminacije, ima nedovoljne brige o nacionalnim manjinama, osobito o mojoj populaciji kojoj pripadam. Verujem da, pored svih ovih ustava koje imamo, ne treba doneti nešto nakaradno, što nam ne donosi budućnost, progres, stabilizaciju i ono što nije loše za našu zemlju. To treba da primenjujemo.
Ako bi bio dobar taj zakon o jednopolnim odnosima, zašto ga nema u Evropi, ima ga u par država? Nema ga u Evropi, nema ga u svetu. Rekao sam malopre da sam obišao i svuda gde god je homoseksualizam, to je nakaradno i građani beže od njega. Zato naša država mora da beži od toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS pozdravlja stavove velikodostojnika Pravoslavne crkve, Katoličke crkve, predstavnika muslimanske veroispovesti, Jevrejske zajednice, kao i Slovačke adventističke crkve, kao i drugih zajednica koje se protive zakonu o homoseksualizmu.
Homoseksualce država treba da leči, integriše u zdravu sredinu Srbije. U Okvirnoj Konvenciji Evropske zajednice nigde ne stoji da treba ovakav zakon da se usvoji u našem društvu i u našoj državi.
Pre nego što iznesem svoje stavove, želim javno da se zahvalim ministru gospodinu Čipliću, koji je izrazio zadovoljstvo i htenje da pomogne romskoj zajednici kako bi mogla lakše i brže da dođe do svojih prava.
Okvirna Konvencija Evropske zajednice kaže: da se obezbede poštovanje svakog pripadnika nacionalne manjine na slobodu, mirno okupljanje, slobodu udruživanja, slobodu izražavanja, slobodu misli, uverenje, veroispovesti; da obezbedi pripadnicima nacionalnih manjina pristup sredstvima javnog informisanja, da podstiču stvaranje i korišćenje manjinskih sredstava informisanja; da priznaju pravo na korišćenje manjinskog jezika slobodno i bez smetnje, privatno, javno, usmeno i pismeno, uključujući pravo isticanja informacija na manjinskom jeziku; da preduzmu potrebne mere u oblasti obrazovanja, istraživanja, za negovanje kulture i istorije jezika i vere kako većine tako i manjine...
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala.

Poštovano predsedništvo, narodni poslanici, poštovani ministri, juče sam izneo, imam amandman ovde u pisanoj formi, ali se desilo nešto što smatram da je od opšteg interesa za građane i našu državu Srbiju.
Juče je bio gost na romskom radiju u Staroj Pazovi bivši predsednik, gospodin Komazec, i govorio o svojim aktivnostima kada je bio predsednik. U njegovom govoru na romskom radiju, rekao je da je ukinuta emisija i zabranjeno odavde da radi taj radio.
Pitam se, da li mi Romi imamo pravo na nešto u ovoj državi i da li smo građani teritorije ove države, ili smo građani van njene teritorije?
Ukinuli ste nam jednu, pa drugu televiziju, radio, ukidate sada i druge radio-stanice. Molim vas, javno informisanje je za sve građane od značaja, govori o aktivnostima, o potrebama itd.
Sve ste ukinuli romskoj populaciji. U najvećoj demokratiji države, rušite nam kuće, ne dajete nam medije, ugnjetavate nas na svaki način. Danas, kada je izglasana dekada u Dekadi, ništa se ne dešava, para je mnogo došlo, nigde ih nema, i pitam se šta ova naša država radi?
Ne kažem da to radi državni vrh i država, ali pojedinci u državi, sigurno, vrše veliku diskriminaciju. Ovo nije samo diskriminacija, ovo je velika odmazda i prema romskom narodu i prema medijima. Apelujem ponovo na vrh države da omogući naša prava, ono što nam sleduje po međunarodnim konvencijama koje je naša država potpisala i koje su obavezne.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, s obzirom na to da je ovo Predlog zakona o međunarodnoj pomoći, a znamo da je i Dekada Roma međunarodna pomoć, dozvolite mi, imate pisan moj amandman, da se osvrnem na nešto drugo što se dešava u našem gradu, a što treba i Skupština da zna, i naše institucije.
Imamo komunalno preduzeće "Zvezdara", koje radi 16 godina i dobilo je otkaz od ''Gradskih pijaca'' Beograda. Zašto su dobili otkaz? Zato što treba da se privatizuje; možemo to da razumemo. Tu ima 280 do 300 Roma, primio sam ih i izneli su mi sve svoje probleme. Apelujem na našu državu, apelujem na sve naše institucije i na gospođu ministra, koja je ovde prisutna i koja je vrlo ekspeditivna, za koju verujem da će učiniti sve da se ovo ne dešava romskoj zajednici, jer svi znamo da smo na najnižoj margini, najsiromašniji narod.
Bila je Dekada – povratak Roma, sada kada Romi rade, dobijaju otkaze. Kako se sada manipuliše romskom zajednicom? Oni su ugasili ovo preduzeće i Rome prebacuju na Omladinsku zadrugu. Rade 10,15 dana i daju otkaz. Romi ostaju na ulici.
Neću da govorim o tome da li hoće neko ovo preduzeće, kako hoće da ga otkupi, zakupi, manevriše itd., ali imate danas 300 Roma koji su bez posla, a svi imaju po četvoro-petoro dece. To je negde oko 1200 ljudi koji nemaju šta da jedu. Javili su mi se danas, poštovana gospodo, telefonom, ti Romi i kažu da 15 dana jedu samo kuvani krompir sa svojom porodicom.

Hvala vam.
Apelujem i molim za razumevanje i poštovanje svih građana, bez obzira kojoj nacionalnosti ili veri pripadaju. Imamo zagarantovano pravo na rad, imamo pravo na obrazovanje, na sve što i većina građana ima. Molim da se ovim građanima romske zajednice ne manipuliše, da se vrate na posao.
Apelujem na gospodina direktora ''Pijaca'', Dragana Pušara, da nađe rešenje. Najlakše je izbaciti Rome na ulicu. Ne kažem da je to diskriminacija.
Ne kažem da naša država vrši diskriminaciju prema nacionalnim manjinama, ali nemojmo ni dozvoliti ovakve pojave, koje deluju diskriminatorski na nacionalne manjine, na romsku zajednicu.
Molim i apelujem još jednom da se nađe razumevanje, da se ti ljudi vrate, da ne pravimo od radnih ljudi, od poštenih građana, Roma, kriminalce i da ih bacamo na ulicu.
Verujem da će ova skupština i institucije koje će čuti ovo omogućiti normalan rad građana romske nacionalnosti u komunalnom preduzeću "Zvezdara".

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, javljam se po čl. 225. i 226. i tražim obaveštenje kada će biti izgrađeno naselje u romskom naselju Rit u Pančevu. Obišao sam to naselje i dobio sam informacije da je obećano od strane vlasti u Pančevu da će im ako glasaju za tu partiju biti izgrađeno naselje, infrastruktura, asfaltirano itd. Do današnjeg dana lokalna vlast nije ništa uradila.
Ovo je još jedan dokaz da Romi ne glasaju samo za SRS, iako većina glasa za SRS, kao što ni svi Srbi ne glasaju za jednu političku partiju; ima raznih partija, demokratski je to, ali nije demokratski da se narodom koji je stvarno ugrožen na politički način manipuliše. To nije ni demokratija ni poštovanje nacionalnih manjina, od kojih traže glasanje i da daju podršku lokalnoj samoupravi, a kada dobiju vlast onda više nema ništa.
Ako ne ova vlast, nadam se da će druga vlast koja dođe, ili SRS, učiniti ono što oni nisu učinili. Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj je u svim gradovima gde je bila u lokalnoj samoupravi, gde je vodila lokalne samouprave, sva obećanja data pre izbora ispunila.
Sve što su obećali romskoj zajednici u određenim gradovima, izgrađeno je i Romi su zadovoljni u celoj Srbiji. Međutim, šta će biti u Pančevu, čućemo, ali kao narodni poslanik tražim obaveštenje.
Takođe, gospodine predsedavajući, hoću da kažem i ovo: svi znamo kako živi romska zajednica danas, verujem da većina Srba želi da pomogne romskoj zajednici, ali me čudi, ako je došlo 250 kontejnera iz Savezne Republike Nemačke, plus 90, da je posle četiri godine samo 11 kontejnera dato tamo gde je izgorelo. Postavljam pitanje i tražim obaveštenje gde su ostali kontejneri i kome su izdati, dati, prodati i zašto to nije dodeljeno romskoj zajednici?
(Predsedavajući: Vreme.)
Na kraju, gospodine predsedavajući, želim da istaknem poštovanje prema vama zbog toga što demokratski vodite ovu skupštinu i poštujete demokratiju i narodne poslanike. Hvala.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, javljam se po čl. 225. i 226. Govoriću o jednom drugom smeru, iz ljudskih, što kažu, obaveza prema svojoj populaciji, romskoj zajednici.
Danas ste, gospodo narodni poslanici, pratili preko TV i štampanih medija da su izgorele barake 11 porodica ispod ''Gazele'', a da su, zahvaljujući Bogu i sreći, deca, žene i drugi dobro, nije bilo mrtvih, nije bilo tragedije.
SRS je, unazad neko vreme, apelovao na institucije države da se reši problem romske zajednice, koji skoro 10 godina stoji tako, u mestu. Smatram da romska zajednica i mi Romi u ovoj državi pripadamo našoj demokratskoj državi Srbiji, da smo članovi ovog društva, a država ima obavezu da vodi brigu o svojim građanima i o socijalnim problemima i da čini ono što treba da čini.
Obišao sam romsko naselje ispod ''Gazele''. Tragedija je velika. Ostalo je još tih paljevina. Na moje iznenađenje, dobijeno je 11 kontejnera. Ne bih govorio o ovih 11 kontejnera da oni nisu dobijeni još 2004. godine. Romska zajednica iz Zemuna i Centar za integraciju Roma u Nemačkoj imali su kontakte i tada je otputovala u Nemačku jedna delegacija. Primio ih je direktor "Karitasa", gospodin Štokman.
Oni su se dogovorili da će nemački "Karitas" omogućiti 90 kontejnera za raseljena lica. Međutim, kontejneri su došli preko naših organizacija, državnih, nije moglo preko romskih, to je normalno. Do današnjeg dana, nisu se pojavili nigde. Da li je trebalo da se čeka toliko godina, da nešto izgori, da dođe do tragedije, da bi se ti kontejneri dodelili?
Drugo, 250 kontejnera je dobijeno, takođe, iz Nemačke i do današnjeg dana se ne zna gde su. Od ovih 90, ne znamo gde je 79 kontejnera. Takođe bih zamolio da, ukoliko je to po proceduri, a apelujem i na gradsku službu Beograda, jer tamo ima preko 50 tona smeća, rekli su mi da tamo ima i zmija, žaba, guštera, pacova itd., a verujte ...

Javio sam se, gospođo Čomić, ne znam da li ste to čuli?

Apelujem na Skupštinu grada Beograda i predsednika Đilasa.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Samo ću još nekoliko reči.
Tražim obaveštenje, kao narodni poslanik, koliko je donacija došlo od 2000. godine do danas za romsku zajednicu? SRS i ja, kao predstavnik, postavio sam pitanje pre par meseci i do danas nisam dobio odgovor, pa tražim da konačno dobijem to rešenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao građanin i narodni poslanik vrlo sam iznenađen izlaganjem narodnog poslanika Velimira Ilića. Da li je to moguće? Kao što vidimo, moguće je da se vrši opstrukcija prema resursima koje je naša država omogućila da se kupe, a to su kvalitetne junice i krave koje daju visoku litražu mleka. Seljaci su nezadovoljni uvozom veštačkog mleka i na to hoće da ukažu našoj državi tim potezom prosipanja mleka, koje je od privrednog značaja.
Da li naša država i naše ministarstvo... Odnosno, apelujem na Ministarstvo zdravlja da se zabrani uvoz veštačke hrane, osobito kad je u pitanju mleko.
Hoću samo da kažem da ne smemo da zaboravimo da su za vreme agresije na našu državu izručene tone i tone osiromašenog uranijuma i da od toga i dan-danas naše građanstvo trpi posledice. Da li pored prirodnog mleka treba da uvozimo veštačko? To je za mene strašno, a nadam se i za sve vas, poštovani narodni poslanici, jer je to atak na zdravlje nas i naše dece.
Svi znamo da imamo dosta prirodnih resursa u našoj državi i da smo jaka privredna nacija, a evo, sada treba da postanemo veštačka nacija.
Zato apelujem na Ministarstvo za zdravlje, ministarstvo za privredu i stočarstvo, da se zabrani veštačka hrana i da se realizuje proizvodnja domaćeg mleka, koje je zdravo za našu decu i za našu naciju. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, svi smo informisani preko štampanih medija da se osniva zaštitni korpus Kosova. Ovo je još jedan atak na našu državu i našu teritoriju. Svi mi znamo da su oni izvršili genocid nad srpskim, romskim i drugim narodima i da su isterali građane da bi nam uzeli teritoriju. Formiranje zaštitnog korpusa Kosova nije ništa drugo nego nastajanje vojske države Kosovo i Metohija, a Šiptari na jedan necivilizovani način žele da otmu deo srpske teritorije naočigled međunarodne zajednice. To nije definisano nijednim pravnim aktom, pa se njihovim postojanjem direktno krši Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.
Naša država i Ministarstvo inostranih poslova može i treba da razgovara sa UN, jer po Rezoluciji 1244 UN samo Ujedinjene nacije su kompetentne na Kosovu i faktor sa kojim može da se razgovara. Svaki zvanični razgovor naših predstavnika sa Šiptarima bila bi izdaja naše teritorije, Kosova i Metohije.
Naša država mora inicirati i mora tražiti razgovore sa svim ambasadorima u našoj državi, mora da obavesti Savet Evrope i prijatelje u evropskoj zajednici, pošto ih imamo mnogo, i mora direktno da inicira u Savetu bezbednosti sednicu na kojoj bi se donela odluka da se rasformira ovaj korpus, jer ni po jednoj tački međunarodnog prava nije dozvoljeno ono što se dešava na Kosovu.
Nadam se ovog puta da će naša država učiniti sve ono što treba u diplomatiji, u međunarodnim okvirima, a da će konačno i međunarodna zajednica, Ujedinjene nacije...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika o kojem želite da govorite.)
Član 226.