Završavam.
U mestu Masurica kod Surdulice, preko 60 godina nije bilo infrastrukture, kanalizacije i vodovoda. Mi smo sproveli i kanalizaciju i vodovod i sada treba da asfaltiramo put.
Najnovije, juče sam bio u Novom Sadu i bio sam pozvan, završavam, gospodine predsedniče, od strane Romske političke partije koja hoće da glasa za SRS. Mi smo njima tamo izgradili dom kulture, apoteku, asfaltirali ulice i oni su prezadovoljni.
Nemam vremena da citiram šta smo na drugim mestima uradili, znam za Bogojevo, znam za druga mesta, gde 130 godina nije bilo asfalta; mi smo to uradili. Znaju ljudi iz Vojvodine šta su uradili u celoj Vojvodini srpski radikali.

Dame i gospodo narodni poslanici, nerado govorim o tome, a ne bih ni govorio da nije insistiranja Roma iz Kraljeva.
Naime, dobio sam faks u kojem su me par puta molili da se vidi šta se radi u vezi s romskom zajednicom u Kraljevu. Smatram da ne treba Romi da budu na meti, kad su ovako složena vremena u našoj državi. Kad Romi počinju nešto da rade, da preživljavaju od danas do sutra, dešavaju se neke stvari, pa mi dozvolite da vam pročitam.
''Želimo da vas upoznamo da se vrši javna diskriminacija prema romskoj zajednici od strane direktora JKP ''Pijace'' u Kraljevu. Romi uredno plaćaju sve dažbine koje je Upravni odbor Pijace doneo i do sada su plaćali pijačarinu od 60-120 dinara po danu. Jutros im je naplaćeno po 600 dinara, što je višestruko u odnosu na prethodni period. Na razgovoru kod direktora Pijace, postavljeno je pitanje da li ima odluke Upravnog odbora, odluke Skupštine opštine i dobili smo odgovor - nema. Na moje pitanje - kako se onda naplaćuje po 600 dinara samo za romsku populaciju, odgovor direktora je bio - ja sam to odlučio.''
Da ne čitam dalje, ali mislim da ovo nije stav srpskog naroda prema romskoj zajednici, ovo su pojedinci, pa molim određene institucije da utiču da se ovo ne dešava. Mi svi znamo kako teško živi i srpski narod, a znamo kako tek onda živi romski narod. Oni preživljavaju prodajom voća i povrća.
Svi mi znamo da je to trgovina, preprodaja, ali nema drugog izlaza za opstanak romskog naroda, jednog dela populacije, pa vas molim da se ovako nešto ne dešava i da određeni faktori rešavaju ovakve probleme.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znamo da je posle secesije u našoj državi bilo veliko pomeranje našeg stanovništva. To pomeranje stanovništva neko je doživeo manje, neko više, ali je bilo strašno tragično. Ja znam da je i srpski narod doživeo tu secesiju jako teško, da su bile tragedije i da je to strašno, ali kao pripadnik romske zajednice želim da vam kažem da smo mi Romi danas u Srbiji u najtežem položaju, što se tiče ekonomske, socijalne, zdravstvene, stambene i svih drugih oblasti. Znam da država nema ništa protiv nacionalnih manjina, a osobito prema Romima ima pozitivne mere i pozitivne stavove, ali pojedinci nam stvaraju mnogo problema i teškoća i zbog toga je romski narod danas na najnižoj lestvici socijalne bede, da kažem živopisno.
Što se tiče državljanstva, Romi su živeli na celoj teritoriji SFRJ. U eks-Jugoslaviji bilo je preko 1.500.000 Roma. Danas imamo oko 800.000 Roma u našoj demokratskoj Srbiji. Romi su rasuti i nema mesta, nema grada gde nema Roma. U vreme Miloša Obrenovića rekli su - tamo gde nema Cigana, gde nema Roma, nemojte tamo da idete. Hvala Bogu, u našoj demokratskoj Srbiji ima svuda Roma. Neki žive dobro, a neki žive jako teško. Ovi što žive dobro, oni se snalaze, situirani su. Ovi što žive teško, tome je doprinela i secesija, doprinelo je i ratno stanje na teritorijama gde su oni bili.
Posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma, kada se povukla policija, srpska vojska i srpski narod i kada je nastao jedan vakuum, romski narod se nije albanizovao. Ja sam razgovarao sa svim romskim predstavnicima na Kosovu, u Peći, pa su svi predsednici romskih organizacija i udruženja na Kosovu meni dali besu da neće skrnaviti našu istoriju sa srpskim narodom. Stvarno je nisu skrnavili, i oni su sada u Srbiji. Kada pogledamo kako žive ti Romi... Moram da kažem da su oni na Kosovu imali velike kuće, bili su privrednici i mnogo dobro su živeli. Danas Romi žive ispod Gazele, na Karaburmi; imamo oko 168 nehigijenskih naselja.
Strašno je to kada jedan patriotski narod, koji je zbog sudbine naše države i srpskog naroda bio istorijski povezan, i sada je, sa srpskim narodom... Mi državu drugu nemamo, ovo je naša domovina, ovo je naša država. Srpski narod je bratski narod romskog naroda i svih nacionalnih manjina u ovoj Srbiji.
Kao predstavnik Roma Srbije i potpredsednik Svetske organizacije Roma, znam kako u celom svetu, a i u državama u okolini žive Romi. Mnogo strašnije, kod nas je velika demokratija prema onome kako oni žive. Zamolio bih vlast, mi živimo jedni pored drugih, mi znamo kako ko živi, konačno ova vlast i ova država mora da pokrene pitanje romskog života, romske problematike, njihovog daljeg statusa u ovoj državi. Gradska vlada ništa nije učinila za poboljšanje položaja romskog naroda, čak je zloupotrebila neke velike donacije.
Samo bih hteo da kažem, narod bez državljanstva nema pravo u mnogim oblastima i segmentima naše države, ni u socijalnom pogledu, ni u stambenom, ni u obrazovnom, a nema pravo, ako nema državljanstvo, ni što se tiče političke integracije u našoj državi; apatridi, tzv. narod bez domovine... Mi imamo državu, mi smo priznati u našoj državi i dobili smo status nacionalne manjine. Međutim, naša država i te kako poštuje romski narod i sve druge nacionalne manjine, ali od pojedinaca imamo velike probleme. Izneću to.
Šta želim da kažem? Molim državu, molim Narodnu skupštinu, molim sve kompetentne institucije u našoj državi da omoguće po skraćenom postupku, što se tiče Roma i romske zajednice... Ko će sada da ide, molim vas, na Kosovo da traži tamo podatke gde, šta, kako? Znamo da ne može, ne smeju da idu Romi. Mi svi znamo kako se albanski narod i albanski separatisti ophode prema romskom narodu, zločinački. Prema tome, romski narod neće moći da koristi sva svoja prava u našoj državi iz svih onih oblasti ako nema državljanstvo.
Još jednom podvlačim da određena ministarstva koja izdaju državljanstva treba da po skraćenom postupku ili, da kažemo, po pozitivnoj, afirmativnoj meri omoguće građanima romske nacionalnosti, jer oni su odvajkada građani i države Jugoslavije i države Srbije.
Iskoristiću momenat da se obratim gospodinu Jočiću. Gospodine ministre Jočiću, ja ne znam, mi Romi ne pravimo kriminal, bavimo se sitnim stvarima, a ovi koji prave veliki kriminal guraju Rome u kriminal. Razgovarao sam sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Markovićem i tražio sam da me primi. Vi danas imate u Nacionalnom savetu ljude koji nisu bili kriminalci, ali su kriminalci. Dobili su pare namenski, nenamenski potrošili. Imamo gospodina Ljuana Koku koji je radio trafiking, ja imam te dokumente, on je i dalje u ministarstvu za nacionalne manjine, dobija velike pare, velike projekte, a ne zna se gde idu. Imamo i drugih podataka zašto se on održava tu.
Molim vas, ljudi koji su radili protiv interesa romskog naroda i afirmacije naše države moraju da se sklone. U Nacionalnom savetu imate kriminalaca koje država štiti. Ja imam sve te podatke, dobili ste i vi, gospodine Jočiću, imam obaveštenje da ste i vi dobili tu prijavu. Njima je prošao mandat u Nacionalnom savetu, oni se i dalje tamo drže i traže ponovo preko nekih projekata da dobiju velike pare da bi se zloupotrebile. Molim vas da se to vidi i da se otkloni i da se zakaže Skupština upravo zbog Nacionalnog saveta Roma, gde će biti postavljeni ljudi koji zaslužuju da vode romski narod i da afirmišu našu državu. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući izlaganja mnogih kolega ovde, hteo sam samo da kažem nešto povodom Filareta mileševskog. Toliko smo neprimerenog ovde slušali i čuli.
Smatram da je crkveni velikodostojnik, kao što je Filaret, zadužen, upravo, da obilazi svoj srpski narod, da obilazi svoje srpske pravoslavne crkve, da okuplja svoj narod, da propagira, upravo, pravoslavlje. Zameramo Filaretu iz ranijih godina, vremena, šta je radio.
Ima dosta toga što je urađeno, kada pogledamo unazad, što su mnogi uradili protiv interesa ove države, i to ne pominjemo, a tiče se globalnih interesa naše države.
Filaret je išao tamo jer je njegova dužnost, svih velikih crkvenih dostojnika, da obilazi svoj narod, svoju crkvu i da propagira pravoslavlje. Ne vidim čemu sada buka oko jednog čoveka koji je položio svoj život da bi obišao pravoslavnu crkvu, svoje pravoslavlje i narod. Mislim da to gospodin Filaret ne zaslužuje. On je položio sopstveni život da bi obišao ono što sam rekao, a to je crkva i pravoslavni narod. Ukoliko takvim ljudima i dalje zameramo što pravoslavlje propagiraju tamo gde je srpski narod, to je strašno i za nas, i za Srbiju i srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem svoje izlaganje u ime SRS.
Prema raspoloživim istorijskim podacima, Srbi su pre 14. veka bili većinsko stanovništvo, a u to vreme su Romi imali naselje u gotovo svim selima i gradovima na Kosovu i Metohiji, što potvrđuju mnogobrojna istorijska dokumenta i mnoga naučna istraživanja.
Posle Kumanovskog sporazuma o povlačenju srpskih vojnih i policijskih snaga 1990. godine vršilo se veliko nasilje nad Srbima, Romima i drugim nealbanskim življem.
Ogroman broj Roma, koji su imali svoja naselja na teritoriji 21 opštine, morali su da napuste teritoriju Kosova i Metohije. Oni su pretrpeli etničko čišćenje i suočili se sa mnogobrojnim posledicama te sprovedene mere.
Od uvođenja međunarodnog protektorata u Pokrajini, 120.000 Roma, sa Srbima i drugim nealbanskim življem, izbegli su sa Kosova i Metohije, i još uvek su interno raseljena lica u centralnoj Srbiji, potražioci su zahteva za azil na zapadu.
Ti isti Romi se svakim danom, zbog potpisivanja ugovora o readmisiji, deportuju nazad na Kosovo i Srbiju.
Oni koji su ostali na Kosovu i Metohiji, uprkos progonima, diskriminaciji, pritiscima, žive izuzetno teško u strahu za sebe, svoje porodice i budućnost im je potpuno neizvesna.
Njihova sloboda kretanja najčešće je drastično ograničena, nezaposlenost je ogromna, siromaštvo je veliko, porazno po svim posledicama, kako za pojedince tako i za cele porodice.
U takvom slučaju politička napetost neizbežno raste, lepe reči albanskih političara iz Prištine ne znače ništa ako nema prave spremnosti da se srpskoj, romskoj i svim ostalim nealbanskim zajednicama vrate prava i slobode koje su im oduzete posle 1990. godine.
Iz toga proističe da oni moraju biti ravnopravni učesnici na svim međunarodnim konferencijama na kojima se odlučuje o budućem statusu Kosova i Metohije.
Samo na taj način mogu biti osigurana prava i budućnost Roma na Kosovu i Metohiji.
Zbog toga je nužno da predstavnici Roma koji žive na Kosovu i Metohiji, koji imaju status raseljenih lica, budu zastupljeni na svim pregovorima o statusu Kosova i Metohije.
Romi Srbije generalno odbacuju plan bilo koga za otcepljenje Kosova, najpre zato što se planom prekraja teritorija Republike Srbije i direktno narušava teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, zatim što u svom izveštaju Marti Ahtisari nije dao svoju ocenu o stanju na pregovorima o položaju Roma na Kosovu i Metohiji.
Bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za proces pregovora o budućem statusu Kosova Marti Ahtisari trebalo je da ima u vidu postulate Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine, koja afirmiše osnovne principe i slobode svakog čoveka, bez obzira na etničko i versko poreklo, principe ustanovljene u Međunarodnoj povelji o građanskim i političkim pravima iz 1976. godine, Međunarodnu povelju o ekonomskim, društvenim i kulturnim pravima, kao i Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, koja zahteva zaštitu i unapređenje ljudskih prava za Srbe i sve manjinske zajednice na Kosovu, bezbedan i siguran povratak svih izbeglica, raseljenih lica, kao i obezbeđenje javne bezbednosti i poretka, uz punu zaštitu, slobodu kretanja svih stanovnika.
Nije uzeo u obzir faktičko stanje kosovsko-metohijskog društva i njegovih institucija.
Odsustvo multietničke tolerancije, elementarnih ljudskih prava i sloboda, nerazvijenost multietničkog parlamentarnog života i političkih struktura, nedovoljno vidljivu i proverljivu spremnost političkih partija i lidera kosovskih Albanaca za dijalog i sporazumevanje, u uslovima elementarne ekonomske nerazvijenosti i velikih socijalnih nesigurnosti koje čine neizvesnim svakodnevni život.
Predlog za status Kosova i Metohije poništava ravnopravnost Srba, nacionalnih zajednica, favorizuje druge nacionalne zajednice, kao što su Albanci, tako što ustanovljava većinske principe formiranja institucija u organima odlučivanja.
Ako nacionalne zajednice nisu ravnopravne u predlogu plana, ako nisu ravnopravne ni prilikom sklapanja konačnog predloga o statusu Kosova, ako se odbija direktan razgovor sa predstavnicima nacionalnih zajednica, na kakvu se ravnopravnost može računati u primeni plana?
Zapanjen sam da se tako prilazi političkim rešenjima.
Radi se o našim pravima, radi se o tome da li ćemo da vratimo na Kosovo i Metohiju sa Zapada oko 100 hiljada Roma ili ćemo moći da ostanemo sa svojim sunarodnicima da živimo u miru, zapošljavamo se i radimo, sačuvamo i vratimo svoju uzurpiranu imovinu. Radi se o tome da li ćemo imati institucije koje će funkcionisati, kroz koje ćemo braniti svoje interese i ostvarivati svoja prava.
Planom gospodina Martija Ahtisarija to se ne obezbeđuje, već upravo suprotno. Planom koji nam preporučuju ne treba da odemo sa Kosova da bi se zadovoljile aspiracije većinskog albanskog stanovništva i zapadne demokratije. Dosledno Rezoluciji Saveta bezbednosti, koji je odbacio plan Martija Ahtisarija, i da u ime ljudskih prava neće dozvoliti da se obespravljuju prava drugih i da se razbije teritorija Republike Srbije, teritorija jedne suverene države, priznate članice Saveta bezbednosti.
Mi hoćemo dokument koji obezbeđuje ravnopravnost, hoćemo dokument po kome nećemo živeti u getu, hoćemo dokument koji nas štiti od nacionalnih asimilacija, albanizacije, hoćemo da se vratimo na naša vekovna ognjišta, da ostanemo na Kosovu i Metohiji i živimo kao slobodan i ravnopravan narod.
Naši predlozi ne ugrožavaju bilo koju nacionalnu zajednicu, oni brane ravnopravnost, zajednički život u miru, multietničko, multikonfesionalno Kosovo. Apelujemo na UN, Savet bezbednosti, Savet Evrope i na velike svetske moćnike da se založe za rešenje koje obezbeđuje ravnopravnost i jednakost za sve građane i nacionalne zajednice, omogućiti rešenje po kome se može organizovati život u miru, obezbediti razvoj Kosova u okviru postojeće granice države Srbije.
Dame i gospodo, dozvolite da vam kažem nekoliko reči. Još pre 2000. godine SRS i dr Vojislav Šešelj i tada su vizionari bili, i tada smo gledali više državne i nacionalne interese, nismo gledali naše lične interese i političke. Tada smo tražili konfederaciju sa Rusijom i Belorusijom, što je bilo vrlo značajno. Međutim, mnoge političke partije su se smejale tom predlogu, da mi unazađujemo Srbiju, da mi ne idemo u Evropu. Međutim, vidite šta želi ta Evropa, hoće da nam oduzme i deo teritorije.
Želim samo da vam kažem da je konfederacija bila vrlo značajna, da je bila vrlo značajna to se obistinilo i ovih dana, jer da nije bilo Rusije kao svetske sile, Kosovo bi nam otišlo, niko nam ne bi spasio Kosovo. Sa ovim bih završio.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušao sam ovde dosta stvari koje su i principijelne i ne,  ali moram da kažem neke stvari i mora ova skupština da zna neke informacije.
Dugo godina sam radio u Rovinju, u Limskom kanalu, gde sam bio privrednik, imao sam svoj hotel i najveće suvenirske radnje u Evropi. Godine 91. došlo je do bratoubilačkog rata i vratio sam se u svoj Zemun, gde sam i rođen. Tamo sam imao velike probleme, čak sam bio na listi da me odstrele. Vratio sam se u Zemun gde sam rođen i počeo da radim kao privrednik. Imenovan sam od strane SRS 1997. godine kao Rom, prvi Rom u svetu izabran u Vladu Republike Srbije kao ministar. Radio sam u svim oblastima principijelno, što je interes države, normalno našeg naroda i romske zajednice, jer su mnogo očekivali od ministra.
Došlo je do smene 2000. godine, što smatram da je i normalno, niko nije večit, ni mi nećemo živeti večito, tako i vlast nije večita. Došla je DS na vlast, tzv. DOS, što pozdravljam i poštujem svakog ko dođe voljom naroda na vlast, da se treba poštovati, vlast u lokalnoj i državnoj upravi.
Desilo se nešto od DS, to sam doživeo u Hrvatskoj. Tamo su mi porušili, oteli, ostao sam živ i vratio se ovde. Došla je DS iz čista mira, DOS-ovska stranka u SO Zemun, gde je bio na čelu Vlada Janićijević, predsednik, koji je moj lični prijatelj, i imam hotel koji sam gradio 1991. godine, i zbog svega što se desilo nisam mogao dalje da završavam.
Jednostavno došli su buldožeri, bio sam na jednoj međunarodnoj konferenciji, govorim afirmativno o državi, kada sam se vratio, moja kuća, dvorišna zgrada, porušena. Došli su buldožerima, i to je tako brutalno porušeno da je to bilo strašno. Setio sam se odmah Hrvatske.
Međutim, nije se samo na tome stalo. Da li treba neko da mi se sveti što sam Rom, što sam član SRS i što sam bio ministar u SRS? To svim Srbima i ovoj Srbiji, smatram da je naša Srbija demokratska država i da treba da bude svakoj državi čast koja ima iz nacionalne manjine, od lokalnih do državnih uprava, funkcionere, kao što smo mi bili. SRS, moramo da kažemo, što je evidentno, najviše ima prisutnih nacionalnih manjina, i to je demokratija. Poštujem i drugu stranu, da li ima ili nema, ne ulazim u to.
Hoću da vam kažem da nisam mogao da vršim kulturne manifestacije, inače sam predsednik Saveza društava Roma Srbije, gde su me izabrali u 65 gradova ove države, legitiman sam čovek u svojoj zajednici. Imamo jednogodišnje manifestacije u Zemunu. To su Svetski dan Roma i Kraljevi romske muzike. Na čega sam naišao? Ne može, nema mesta, zauzeto.
Pomogao sam da se vrši jedna kulturna manifestacija za borce, tada je bilo u redu. Ali, kada sam tražio da održavam te manifestacije, nije bilo u redu. Mogu da kažem da niko nije hteo u skupštine opštine da me primi.
Kako je došla demokratska vlast, poštujem demokratsku vlast i smatram da ne misle svi Srbi kao pojedinci, rekli su mi - to je, Jovo, politika. Bez obzira što je politika, ne može da se vrši odmazda prema nacionalnoj manjini, ne može da se vrši odmazda prema stranci kojoj pripadam. To je strašno.
Smatram da je ovo demokratska Srbija, demokratska država, gde smo najviše naseljeni Romi od država u okruženju. A znate zašto? Zato što je srpska država demokratska i prihvatila je sve nacionalne manjine u svojoj državi. Tu smo se integrisali, imamo svoje kuće, porodice.
Međutim, nije se na tome stalo. Romska televizija, to je velika čast, kod mene su bili gosti na Romskoj televiziji sve političke stranke, i DOS-a i ne DOS-a. Dođe Jelena Guskova, ona je politički strateg za istočnu Evropu.
Rekla je ovako - vi Damjanoviću u Srbiji i Srbija bežite tri koraka ispred Evrope kada se tiče demokratije. Rekoh - hvala vam lepo, ali hoćete nam reći kako. U Evropi nema romske televizije, a kod vas u Srbiji ima tri televizije, to je prava demokratija, što Evropa nema.
Molim vas lepo, šta biva, DOS ukida, smatram DOS, Demokratska stranka i ostali su na vlasti i ukidaju sve romske televizije. To je strašno. Bio sam sada na jednom međunarodnom skupu, gde su bili predstavnici država, i govorim u ime naše države, govorio sam u ime Skupštine, pozdravio sam tamo u ime Skupštine, u ime Srbije, ali kada me pitaju za televiziju šta da kažem.
Demokratija ne sme da se zaustavlja u Srbiji, demokratija mora da se implementira i širi. Sve metode što sam rekao i pojave, to se guši demokratija u Srbiji. Nema niko pravo da guši demokratiju, a mi smo u ovom parlamentu, u ovoj kući, upravo da implementiramo demokratiju u svim pravcima i prema svim narodima i narodnostima koji žive u ovoj Srbiji.

 Dame i gospodo narodni poslanici, u svim demokratskim i razvijenim zemljama to je regulisano ustavom i zakonom, da treba da postoji kako mi kažemo ombudsman, a sada da kažemo da je Zaštitnik građana i mislim da je to jedan demokratski čin koji treba da postoji u našoj državi. Međutim, pitam se, u našoj državi kada nemamo osnovne institucije kao što je Ustavni sud, kao što su Vrhovni i kasacioni, nemamo najviše institucije u našoj državi, a hoćemo da postavimo ombudsmana.
Slažem se da treba da bude Zaštitnik građana, ali najosnovnije i najveće institucije mi u državi nemamo. Ako nađe za shodno ombudsman da treba da rešava neke nepravilnosti kao zaštitnik građana, pitam se, kome će se on žaliti u našoj državi, jer nemamo Ustavni sud, nemamo kasacioni sud, a to su najveći vrhovi pravosudnih organa gde treba da se reši nešto ako je neko nezadovoljan.
Donošenjem zakona u našoj državi gde treba da se postavi ombudsman ili Zaštitnik građana, zaštitnik građana treba da je moralan čovek sa najvišom etikom i moralom, koji neće biti pristrasan po političkim osnovama, već će biti prestrojen i nastrojen za prava građana naše demokratske Srbije.
Ako neko želi da bude kompetentan u ovoj državi jer je dobio veliko poverenje građana, to poverenje mora da se sprovede u svim oblastima koje će biti korisne za građane, a ne za političke partije ili za nalogodavce. Teško je danas u našoj državi biti ombudsman ili Zaštitnik građana. Svi znamo kakvo je stanje, ali da kažemo da se nadamo da će biti bolje.
Napomenuću kako su pojedinci u našoj državi, možda nisu hteli tako, imali smo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, pošto sam ja Rom pa sam informisan šta se dešava i ovde i u celom svetu, kao predsednik Roma Srbije i potpredsednik Svetske organizacije Roma, ali danas nisam dobio informaciju da se nešto dešava u Kostolcu oko dece, kao što su neki ovde rekli.
Inače, da je tako, mislim da bih ja prvi dobio u ovoj državi, jer sam najmasovniji čovek u ovoj državi koji imam puno poverenja od romskog naroda i pripadam najvećoj političkoj partiji u državi, kojoj mnogi Romi daju poverenje i glasaju za nju.
Kažem, imali smo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i desilo se da su neki Romi sa starog aerodroma na Tošinom bunaru preseljeni na brutalan način, što to naša država ne čini, što se to kod nas nije dešavalo, ali su došli strani kupci, strani investitori i uložili kao što su uložili i onda nema više građanskih prava, nema ništa, mora sve da se raščisti da bi se tu gradile neke fabrike. Bili su se preselili u park ispred Skupštine i bilo je mirnih demonstracija.
Mi smo ih obišli, jedna delegacija, videli stanje i tražili da nas primi ministar za ljudska i manjinska prava gospodin Rasim Ljajić. Rasim Ljajić nas je primio i rekao, potvrdio da to nije u redu, ali je rekao – izvinite, ne mogu ništa da uradim, ovi gore nemaju takav stav. U potpunosti sam razumeo, bili smo koliko smo bili, okrenuli se i otišli.
Ombudsman ne sme da ima nikoga gore, ne sme da ima ni levo, ni desno. Ombudsman mora da je samostalan i da rešava probleme građana koji su u pravu i da sprovodi implementaciju, da bude kompetentan za prava građana.
Nadam se da svi ljudi koji dobiju poverenje treba da sprovode sve akte u oblastima za koje su dobili poverenje, a to je veliko dobiti poverenje danas od najvišeg doma u našoj Srbiji, a zove se Narodna skupština. Sigurno ću glasati za gospodina Šabića onako kako bude moja partija glasala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da govorim, ali navelo me upravo ovo oko kredita.
Ja sam devedesetih godina izgradio prvi privatni hotel u Zemunu.
Godine 1991, desilo se šta se desilo, secesija, bratoubilački ratovi, ja sam se morao pomeriti iz Hrvatske, došao sam u svoj grad, gde živim. Tamo sam imao svoje restorane, hotele i najveću suvenirsku radnju, poznatu u Evropi.
Otvorio sam televiziju 2002. godine i bio je u novinama jedan članak o tome da ću tražiti od neke banke kredit kako bih tu televiziju razvio, radi informisanja, edukacije i obrazovanja romskog naroda. Otišao sam u Vojvođansku banku. Slučajno me prepozna jedna službenica i kaže – hajde, ideš gore. Odvede me kod direktora. Direktor kaže - dobro ste došli, Damjanoviću, mi smo čitali o vama i vašoj televiziji, odlučili smo da vam damo kredit. Kažem - odlično. Međutim, sutra treba da dođem kod generalnog direktora.
Dođem sutra, bogzna kako, sve završeno, kažu da dođem za pet dana. Dođem za pet-šest dana, šta je bilo posle. Kredit je bio bogzna kako odobren, a kad sam došao, direktor kaže - gospodine Damjanoviću, znate ... Rekoh - znam šta je, ne mogu da dobijem kredit. Nažalost, ne mogu da dobijem kredit.
Šta je bilo? Ja sam markantan Rom, poznaju me svuda, znaju da sam srpski radikal, prvi Rom u istoriji naše države koji je imenovan od strane dr Vojislava Šešelja i SRS-a za ministra.
Pazite, ovo je istina, nikog ne optužujem, samo kažem da, po političkoj liniji, ima toga. Znači, bilo je kredita od Vlade za pospešivanje malih i srednjih preduzeća, ali kad su oni čuli da se radi o Jovanu Damjanoviću, rekli su - to je onaj Ciga, bivši ministar, nema šanse.
Verujte mi, do današnjeg dana, imam svoj privatan hotel na koji nemam tereta, nemam ničega, ne mogu da dobijem kredit uz hipoteku. Nadam se da će doći neka druga vremena, a ovo što sam rekao, ovo je istina, da po političkoj liniji mi radikali ne možemo da dobijemo kredit.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javim, ali javljam se po članu 226, gde treba svaki poslanik da bude obavešten i da dobije svoje objašnjenje.
Maločas je narodni poslanik Srđan Šajn govorio o medijima i romskoj televiziji. Smatram da u demokratskim državama, kao što je i naša demokratska država, i kao njen građanin, smatram da je moja država demokratska. Po Ustavu i po zakonu Republike Srbije, nacionalne manjine imaju pravo na svoje obrazovanje, na kulturu, na tradiciju i imaju pravo na informisanje.
Međutim, dobio sam rešenje od Ministarstva za telekomunikacije i informacije da mogu da otvorim romsku televiziju, koja se prvi put otvara u našoj državi, i ta je televizija radila i ona nije bila stranačka televizija, ona je bila romska televizija koja je radila. I svi znamo da je danas grupa Roma u ovoj Srbiji najneobrazovanija i da živi na najnižoj razini života u svim sferama ovoga društva. Smatrao sam da će ta televizija dati veliki doprinos romskoj zajednici oko obrazovanja, oko informisanja, oko dečijih programa, oko kulture, tradicije i sve ostalo što afirmiše našu državu.
Međutim, imali smo dve televizije u Srbiji. Moja televizija je romska ugašena, jedna je ostavljena. Nemam ništa što je ostavljena, želim da budu romske televizije i da bude romskog informisanja, ali pitam ovu državu i njene predstavnike, kako mogu dupli standardi, ako imamo Ustav i zakon u ovoj državi da se primenjuju.
Ako je Radiodifuzna agencija donela rešenje da se gase televizije, ugasio sam televiziju i smatrao sam da kao građanin treba da poštujem institucije. Međutim, nisam pravio mitinge, nisam pravio demonstracije i poštovao sam Ustav i zakon ove države. Druga televizija je opstala, nisam imao para nikoga da zovem da dam, da podmitim da mi ostane televizija. Druga televizija je ostala. Pitam se sada, kako može jedna televizija da se ugasi po Ustavu i zakonu, a druga da opstane, mada nemam ništa protiv nje.
Zašto se sprovode dupli standardi? Političke stranke u ovoj Srbiji, u našoj državi, maltene sve su bile na mojoj televiziji kada su bili izbori, i u Vladi Srbije kada su bili izbori, u Gradskoj skupštini, i Bogdanović, i Batić i sve druge političke partije, bez ikakve nadoknade.
Ali su mi dali etiketu, molim vas lepo, što je to nedostojno jednog demokratskog društva, da je to nacionalistička, šovinistička televizija, da je to radikalska televizija, iako su radikali najmanje bili na toj televiziji. To su te, što kažu, organizacije koje rade na razbijanju jedinstva ovog naroda, to su nevladine organizacije koje rade na uništavanju svega onoga.
Šta treba sada da čekam? Vi govorite o nacionalnim manjinama, predložiću da se Srpska radikalna stranka ne zove samo Srpska radikalna stranka, neka ostane Srpska radikalna stranka i da postane stranka nacionalnih manjina Srbije.
Treba sada da čekam kada dođe Srpska radikalna stranka na vlast da nam odobri romsku televiziju. To je strašno.

Završavam. To je strašno kada vršite diskriminaciju nad 800.000 Roma u ovoj državi kada imaju svoju informativnu emisiju i informativnu televiziju. Molim vas, mi govorimo o demokratiji. Apelujem i molim, vi svi govorite o Evropi, potpredsednik sam Svetske organizacije Roma, najviše telo u svetu, nisam se javio nijednoj evropskoj instituciji i ombudsmanima Evrope za zaštitu ljudskih prava.
Ukoliko mi se ne udovolji, tražiću da me prime najviši organi u ovoj državi da razgovaramo, ukoliko se ne udovolji romskom narodu ono što mu pripada, znam gde ću se obratiti.

Javljam se po Poslovniku, član 226. Svaki poslanik ima pravo na obaveštenje i objašnjenje.
Čuli smo u petak ovde iznošenje dr Rajka Đurića, koji je napomenuo i opomenuo, u vezi gospodina Ljuana Koke da čini razne velike manipulacije: i trgovinu živim ljudima, da je pravio pasoše, da je uzeo veliki novac. Stoji da je sve to učinjeno, ali pitamo gospodina Rajka Đurića – ko je podržao ovo u ovoj državi? Nije mogao Ljuan Koka sve to da radi sam ako nije imao podršku od pojedinaca u institucijama sistema.
Što se tiče morala, etike, poštovanja i korupcije mislim da najmanje ima pravo gospodin Rajko Đurić da govori. Oni svi govore o korupcijama, treba hapsiti, treba ovo, treba ono, ali ne govorimo o nekim pitanjima koja su vrlo značajnog karaktera u našoj državi.
Napomenuću vam, Dekadu Roma je potpisalo osam država jugoistočne Evrope, a u ime naše države potpisao je dr Vojislav Koštunica, kao premijer Vlade Srbije. Upravo, Dekada Roma se sastoji od: obrazovanja, iskorenjavanja siromaštva, stambenog pitanja i zdravstva. Apelujem na ovu skupštinu i na gospodina predsednika Skupštine, moguće je da je napravljen lapsus, da se oformi skupštinski odbor za Dekadu Roma u našoj državi.
Zašto to govorim? Znamo da su u Nacionalnom savetu zaista bile velike manipulacije, korupcije, mito, za koje treba da se odgovora. Međutim, ti ljudi su bili prepušteni sami sebi, nemaju kontrolu, neko je znao to u državi. Imamo evidenciju da je učinjen veliki kriminal u Nacionalnom savetu, to nije afirmacija ni naše države, ni našeg naroda, a osobito romskog, koji je očekivao mnogo od Nacionalnog saveta.
Nacionalni savet je telo koje koordinira sa državom. Ako je to telo koje koordinira sa državom, a napravilo velike kriminalne radnje i korupcije, to je strašno. Zato ja apelujem da se oformi skupštinski odbor za Dekadu, kako bi mogla da bude kontrola i kako bi se sprovela ta Dekada u onim pravcima, u interesu građana, za koje je to već izglasano i potpisano.
Još nešto, zamolio bih i apelovao bih ovde u Skupštini. Građani Grmovca su građani Srbije. Građani Grmovca nisu građani Srpske radikalne stranke, nego ove države u kojoj svi zajedno živimo. Apelujem na svest, apelujem za humanost, da se omogući tim građanima, kao i drugim građanima u našoj državi, da dobiju struju i sve ono što im treba da bi živeli kao normalni građani u našoj državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslovnik, član 226. – obaveštenje i objašnjenje, mi znamo, otprilike, da su građani Grmovca, raseljena lica pobegli od etničkog čišćenja iz Slavonije, Hrvatske itd. Po Međunarodnoj povelji o humanitarnom pravu ti građani imaju pravo na infrastrukturu i na sve one potrebe da žive kao građani.
Mi kao narod Srbije, kao Narodna skupština i kao institucija ove države – demokratske Srbije, sigurno da treba da činimo i da uradimo sve po svim poveljama i deklaracijama pošto su raseljena lica, pobegli od etničkog čišćenja, pobegli od pogibije, a mi ovde uspravno ubijamo naš sopstveni narod.
Pitam se da li je ovo '45 godina kada je došlo do oslobođenja, kada nije bilo struje, kada nije bilo vode, pa opet su se ljudi nekako snalazili? Ako je, što kažu, po političkoj liniji, molim vas, to je strašno. To je odmazda po političkoj liniji, što nije dozvoljeno nikakvim zakonima, ni Ustavom naše demokratske Srbije. To ne sme da se dešava. Danas moramo da znamo da tamo imamo i starih ljudi, i bolesnih ljudi i male dece.
Ta deca i ti stari ljudi, bolesni, ljudi ne mogu da žive dostojanstveno za svog života kao što bi trebalo da se živi u našoj državi. Zbog čega? Ako je zbog političke opredeljenosti, to je strašno. Apelujem na vrh naše države, apelujem na Ministarstvo energetike da u najskorije vreme omogući građanima Grmovca infrastrukturu koja im kao građanima i pripada..
Ne treba dozvoliti da ovo dođe do internacionalizacije. Sad sam dobio vezu telefonom od prijatelja u Grmovcu – ukoliko se do nedelje, do kraja nedelje, ne omogući građanima priključak, da će blokirati auto-put i da se neće skloniti dok se ne odobre njihovi zahtevi koji su opravdani. Još jednom apelujem, učinite, humano je, našim građanima da dostojanstveno žive u ovoj našoj državi onako kako i ostali Srbi žive. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evidentno da ceo dan se danas krši Poslovnik o radu ove skupštine.
Smatram da mi smo dobili poverenje građana Srbije da radimo u svim onim oblastima koje su interesna sfera za naš narod i našu Srbiju. Mi smo se danas uhvatili za gospodina Balinovca. Niti je čovek na dnevnom redu, niti treba o njemu da se govori. Mi imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o Vladi i državnoj upravi, i niko o tome ne prelazi na dnevni red.
Mi ovde pola dana govorimo o Balinovcu, a dobili smo informaciju od gospodina generalnog sekretara SRS, gospodina Vučića, da Ban Ki Mun, Romano Prodi i Majkl Polt govore da treba da se otcepi deo Srbije koji se zove Kosovo i Metohija.
Mi smo sve zaboravili danas, i dnevni red, i Kosovo, ali govorimo permanentno o čoveku Balinovcu, što je on prisutan ovde. Možda se nekome i ne sviđa što sam ja ovde, što pripadam najjačoj političkoj stranci, SRS, ali sam izabran voljom naroda i moje stranke. Imam pravo da budem ovde i da govorim.
Međutim, molim vas, dajte da prekinemo, smatram da ovo nije važno za zakon o izmeni zakona, nije važno Srbiji, dajte da krenemo jer imamo dosta amandmana koje treba da radimo, a trebalo bi da se izglasaju u ovoj skupštini, i dosta toga treba da se uradi da bi Srbija krenula, a mi se bavimo ceo dan o mrtvima, o režimu, i o Balinovcu. Smatram da poverenje koje smo dobili od građana treba da poštujemo i da krenemo upravo onim dnevnim redom koji je utvrđen, a o njemu se ceo dan ne diskutuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam do kada ćemo uzurpirati...
(Predsednik: Molim vas, morate da kažete koji član.)
Član 104. Dokle ćemo uzurpirati ovde Narodnu skupštinu i izmišljati nekakvu koliziju između srpskog i romskog naroda?
Pre svega, gospodine Rajko Đuriću, vi niste ovde više od jedne decenije, mi znamo gde ste vi bili.
Zašto govorite o srpskom narodu kao da smo u nekoj koliziji i govorite na romskom jeziku - treba neko da nas besi. Ko nas ovde maltretira u ovoj državi i ko nas ovde besi u ovoj državi?
Ja sam to prošli put rekao i sada vas pitam: kažite mi gde u vašoj demokratskoj Evropi, što ja poštujem, ima tri Roma poslanika?
Da li je to zahvalnost srpskom narodu i bilo kojim političkim partijama? Kako ste vi ušli ovde u ovaj parlament? Zar se tako vraća Srbiji i srpskom narodu?
Kada je cela Evropa bombardovala ovu državu, i ubijala, vi ste bili u Vatikanu, kod Gintera Grasa, kod Havela i prizivali ste da se bombarduje ova zemlja.
Romski narod danas ima toliko problema, a vi ne govorite o platformi, niti prezentujete platformu ovoj državi, šta treba država da pomogne romskom narodu, jer živi kako živi.
Vi nemate nikakve programe da prezentujete ovde i da tražite od ove skupštine, nego stalno govorite o rashlađenju i koliziji između srpskog i romskog naroda, što nije istina. Koji je vaš narod, 10.000 ljudi?
Ja u svojoj ulici imam 25.000 Roma koji glasaju za stranku za koju glasaju. Nemojte, molim vas, tako.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi gospodina Dulića možemo da poštujemo kao čoveka iz ovog parlamenta, a za njegov rad i za njegovu podršku slobodnim ovde političkim partijama ili strelcima, ne možemo tako da dajemo kategorizaciju - on je radio za moju kampanju, on je radio za to i zbog toga ga podržavam.
Mogu samo da kažem, kao čovek iz Romske zajednice, šta je SRS učinila, ali stvarno, za Rome. Znači, imamo činjenice. Šta bi sada trebalo da kažem, šta treba da budu ljudi iz Radikalne stranke, jer su najviše fakat, a istina je, učinili za romski narod. Mi znamo i puteve, i kanalizaciju, vodovode i kuće smo gradili sada u Zemunu, bila je velika poplava, a vidim da ne mašemo nešto mnogo. Fakat da smo učinili za romski narod.
Zvao me čovek iz Deronja, mnogi ga ovde znaju, gospodin Jovanović, i rekao - Damjanoviću, zahvalan sam SRS u Kuli, u Deronju, gde je gospodin Ćuk predsednik, nikada niko nije ulazio u romsko naselje, sada su radikali došli, radikal nisam, ali grade nam ovde asfalt, infrastrukturu i veoma sam zahvalan.
Molim vas, ako merimo ko je šta uradio za romsku zajednicu u stvarnosti i činjenično, onda nemojte zaboraviti da je najveću integraciju u romskoj zajednici napravila SRS. Poštujem sve političke partije, nemam protiv nikoga ništa, ovo je demokratski, kažite mi u demokratskom sistemu, kada kažete da je najveći jek demokratije bio u tim demokratskim strankama, koje poštujem, kažite mi koliko imate Roma tu. Nemate nijednog.
Kakva je to demokratija ako nemate nacionalne manjine, a znamo da je demokratija ako se poštuju i manjinski narodi. Znači, u toj demokratiji manjinskog naroda nema nigde. U SRS presedan je napravljen, što ceo svet zna, izabrala je ministra i taj ministar je mnogo učinio za svoj romski narod. U ovom mandatu izabran je poslanik Rom, ja sam Rom, tako sam rođen i tako ću ostati i umreti, ali ono što je SRS učinila to je za pohvalu svih Roma u ovoj Srbiji. Ako neko ima pravo da govori o Romima, ima SRS i ja, kao predstavnik SRS, Rom, jer najviše Romi glasaju za SRS.
Dozvolite mi da vam kažem, mnogi ne znaju ovde, Svetski kongres Roma, najviša strukovna organizacija u svetu, koja zastupa 12 miliona Roma u čitavom svetu, pratila je i znala sve šta je radila SRS za romsku zajednicu. Svetski kongres Roma je dodelio najveću povelju što može da dodeli, Povelju prijateljstva i integracije Roma, dr Vojislavu Šešelju.