Gospodine Omeragiću, istorijske činjenice se ne utvrđuju. One su činjenice, što znači da su već potvrđene kao istine, a vaše je pravo da se osećate pripadnikom bilo koje nacije. Za nas vi ste Srbin muslimanske veroispovesti i takav ćete i ostati.
Dame i gospodo, teško je biti originalan i reći nešto novo posle ovih sjajnih govora poslanika Srpske radikalne stranke. Pokušaću u najkraćem da ponovim ono što je već rečeno o ovom predlogu zakona, ne sa iluzijom da ubedim nekog od prisutnih poslanika tzv. skupštinske većine da promeni svoje mišljenje, već sa namerom da našu javnost još bliže upoznam sa onim što ovaj predlog zakona nudi.
U ovom predlogu zakona nekoliko je segmenata koji su bitni i na koje ću u ovom izlaganju ukazati. Prvi segment odnosi se na biračke spiskove. U članu 4. Predloga zakona govori se ko može da zahteva upis, brisanje ili drugu promenu podataka u biračkim spiskovima, pa se, između ostalog, kaže da brisanje, ispravku ili dopunu biračkog spiska može da izvrši svaki građanin za sebe ili za drugog. Ne može građanin za treće lice da traži izmene u biračkom spisku. To povlači jednu tešku posledicu, jednu mogućnost da građanin dođe u matičnu službu i traži brisanje iz biračkog spiska svih birača za koje pouzdano zna da nisu birači njegove političke opcije. Da li je to legalno i da li to ovaj zakon sme da dozvoli?
Takođe, u istom članu 4. kaže se da od podnošenja izborne liste pravo na uvid i na podnošenje zahteva za izmenu biračkog spiska ima podnosilac izborne liste. Gospodine Ristivojević, ko je podnosilac izborne liste i da li će podnosilac izborne liste moći da dođe u moju Bajinu Baštu, u Pirot ili neko drugo mesto u Srbiji i da zahteva izmene u biračkom spisku? Ne, tehnički je to nemoguće i zato smo predložili amandman koji ovo precizira i koji bi trebalo usvojiti, gde stoji da to radi ovlašćeni predstavnik podnosioca izborne liste. Mislim da je to tehnički jedino ispravno.
Druga stvar koja je bitna u ovom predlogu zakona jeste glasanje nemoćnih lica, lica koja su onemogućena da dođu na biračko mesto na dan glasanja. Ovaj predlog zakona dozvoljava tim licima da glasaju tako što će deo biračkog odbora ići kod birača u kuću i na taj način omogućiti biraču glasanje.
Ono što je sporno ovde jeste formulacija koju je predlagač predvideo, da dva člana biračkog odbora, koje odredi predsednik biračkog odbora, odlaze kod birača. To dozvoljava manipulacije.
Predsednik biračkog odbora je najčešće stranačka ličnost, znači lice koje je pripadnik neke političke opcije koja je zainteresovana za ishod izbora i taj predsednik može da odredi dvoje ljudi iz biračkog odbora koji su pripadnici iste političke opcije ili koalicije, predstavnici iste liste, koji mogu onda da na neregularan način obave posao.
Iz tih razloga podneli smo amandman kojim se predviđa da to budu tri člana biračkog odbora iz različitih političkih opcija, različitih stranaka, da bi to bilo regularno.
Treći segment, na koji se ovaj zakon odnosi, jeste glasanje naših državljana koji privremeno borave, žive i rade u inostranstvu. Odmah da kažem da ovaj zakon vrlo tendenciozno pokušava da kaže da prethodni zakon nije dozvoljavao, odnosno omogućavao našim građanima u inostranstvu da glasaju u Srbiji, što nije tačno.
Prethodni zakon je dozvoljavao i malopre smo čuli da je veliki broj naših građana, koji borave privremeno u inostranstvu, na zadnjim izborima upravo glasao. Zašto? Zato što su bili novogodišnji praznici, ljudi su došli u Srbiju i glasali. Znači, prethodni zakon je omogućavao, ali u prethodnom zakonu nije postojala mogućnost da se glasa u inostranstvu već samo u Srbiji. Ovaj predlog sada nudi mogućnost da se glasa i van Srbije, da se glasa u inostranstvu.
Možda ću upotrebiti težu reč, ali mislim da je ovo čista utopija. Slažem se i prihvatam kao ideju, ali smatram da je ovo tehnički prosto nemoguće korektno izvesti, valjano izvesti, da svi naši građani budu obuhvaćeni, da svi imaju podjednaku šansu da glasaju u inostranstvu.
Lako je ovo napisati, staviti na papir, ponuditi Skupštini i možda je lako obezbediti neku većinu koja će ovo da izglasa, ali sprovesti ovo tehnički biće vrlo teško. Zato upravo pričamo dva dana o svemu ovome. Teško je obezbediti na valjan, korektan, regularan način da svi građani u inostranstvu imaju podjednaku šansu da se izjasne na tim izborima.
Govorio je predstavnik predlagača nekoliko puta i moram opet da to ponovim. Iako postoji neki član u zakonu koji je opšteg karaktera, da birački odbori imaju prošireni sastav, nije zgoreg da se to ovde, na ovom mestu ponovo kaže, da i u inostranstvu na tim biračkim mestima postoji prošireni sastav biračkog odbora, gde su predstavnici svih lista koje su zainteresovane za rezultate izbora, da ne bi bilo nekih nejasnoća i pokušaja da se ovo zloupotrebi.
Sledeća stvar, koja je sa ovim u vezi, a koja je, po meni, nepotpuna, nejasna i želim samo da ukažem i pitam da li je obraćeno dovoljno pažnje na to, a to je veza ovog člana predloga i člana 77. osnovnog zakona. U članu 77. osnovnog zakona stoji da će po utvrđivanju rezultata glasanja birački odbor bez odlaganja, a najdocnije u roku od 18 časova od časa zatvaranja biračkog mesta, dostaviti Republičkoj izbornoj komisiji zapisnik o radu i ostalu dokumentaciju.
Gospodo, ovo vreme od 18 časova na koje zakon obavezuje je kratko i za naše domaće prilike. Znači, to je vreme koje je teško ispoštovati i u Srbiji. Da li će moći za 18 časova da stigne zapisnik iz Čikaga ili iz nekog drugog grada iz inostranstva, da li ste o tome razmišljali kada ste pisali ovaj predlog zakona, da li je usklađeno ovo sa članom 77. osnovnog zakona?
Poslednja stvar, poslednji segment ovog predloga, jeste ono što smo već čuli, što je možda i suština ovog predloga. To je mogućnost koja je data nacionalnim manjinama da se preko svojih političkih stranaka uključe u ovaj parlament na jedan način koji po nama nije ispravan.
Naime, tek se ovim članom 12. Predloga zakona vrši diskriminacija u državi Srbiji. Država Srbija je po Ustavu, koji je još uvek važeći, građanska država, u kojoj su svi građani ravnopravni, svi imaju ista prava, iste obaveze. Zašto ih sada jednim ovakvim predlogom razdvajamo, zašto neke građane favorizujemo ili ih prividno favorizujemo.
Pitanje je da li je to favorizovanje stvarno ili je samo privid; ili je ovo rezultat neke vaše predizborne trgovine, možda i postizborne trgovine, nekog vašeg obećanja da se nacionalne manjine što više zastupe u ovom parlamentu. Nikada do sada u ovih zadnjih 14 godina, ili koliko već ima koliko je višestranačje u Srbiji, ovaj parlament nije bio bez pripadnika nacionalnih manjina.
Uvek su bile prisutne. Da li su bile prisutne na svojim sopstvenim listama ili na nekim drugim listama, možda je nebitno, ali su uvek bile prisutne. Zašto sada vršimo getoizaciju, moram to da kažem, jer to je to u suštini, zašto teramo pripadnike nacionalnih manjina da se regrutuju samo u stranke nacionalnih manjina.
Gospodo, mi u SRS, koja slovi za nacionalnu stranku, imamo pripadnike i drugih manjina. Imamo pripadnike i muslimanske veroispovesti, imamo pripadnike i mađarske manjine, imamo pripadnike i drugih manjina koje su manje zastupljene u Srbiji. Zašto ih sada teramo da se regrutuju i da beže iz naših stranaka, da idu samo u stranke nacionalnih manjina.
Ovaj član za posledicu je proizveo, direktnu posledicu, amandman gospodina Omeragića, u kome u stavu 3. stoji da pripadnik nacionalne manjine može da glasa samo za listu nacionalnih manjina na čijem se biračkom spisku nalazi.
Sada ćemo vršiti i popis pripadnika nacionalnih manjina, imaćemo zasebne liste pripadnika nacionalnih manjina i obavezu birača da glasa samo za listu nacionalne manjine. Pričam o amandmanu koji je posledica Predloga zakona.
I još jedna, možda tehnička ili formalna, primedba na član 12. U članu 12. Predloga stoji ovako – u članu 81. (osnovnog zakona) dodaju se dva nova stava, a navedena su tri. U prvom, čini mi se, piše dva stava, a data su tri. Apsolutno, treći stav ne dolazi u obzir. Ispravite ovo, povucite ovaj zakon, to je ono što je najpametnije ovom parlamentu.