Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6933">Zlatan Jovanović</a>

Govori

Izvinjavam se, ali ja nisam bio prisutan, ako je ministar prihvatio ovaj amandman, kada je to rekao, međutim bez obzira na to da li je prihvaćen ili ne, ostaje sporna namera. Vaša namera je bila loša u startu, u nacrtu Predloga zakona. Tu je bila namera da postoje i republički, i pokrajinski i odbori po opštinama, i to je ono što je sporno.
Ako ste prihvatili, to znači da ste shvatili ono što je dobro i što je naša dobra namera, ali je vaša namera u startu bila loša.
Gospodine Omeragiću, istorijske činjenice se ne utvrđuju. One su činjenice, što znači da su već potvrđene kao istine, a vaše je pravo da se osećate pripadnikom bilo koje nacije. Za nas vi ste Srbin muslimanske veroispovesti i takav ćete i ostati.
Dame i gospodo, teško je biti originalan i reći nešto novo posle ovih sjajnih govora poslanika Srpske radikalne stranke. Pokušaću u najkraćem da ponovim ono što je već rečeno o ovom predlogu zakona, ne sa iluzijom da ubedim nekog od prisutnih poslanika tzv. skupštinske većine da promeni svoje mišljenje, već sa namerom da našu javnost još bliže upoznam sa onim što ovaj predlog zakona nudi.
U ovom predlogu zakona nekoliko je segmenata koji su bitni i na koje ću u ovom izlaganju ukazati. Prvi segment odnosi se na biračke spiskove. U članu 4. Predloga zakona govori se ko može da zahteva upis, brisanje ili drugu promenu podataka u biračkim spiskovima, pa se, između ostalog, kaže da brisanje, ispravku ili dopunu biračkog spiska može da izvrši svaki građanin za sebe ili za drugog. Ne može građanin za treće lice da traži izmene u biračkom spisku. To povlači jednu tešku posledicu, jednu mogućnost da građanin dođe u matičnu službu i traži brisanje iz biračkog spiska svih birača za koje pouzdano zna da nisu birači njegove političke opcije. Da li je to legalno i da li to ovaj zakon sme da dozvoli?
Takođe, u istom članu 4. kaže se da od podnošenja izborne liste pravo na uvid i na podnošenje zahteva za izmenu biračkog spiska ima podnosilac izborne liste. Gospodine Ristivojević, ko je podnosilac izborne liste i da li će podnosilac izborne liste moći da dođe u moju Bajinu Baštu, u Pirot ili neko drugo mesto u Srbiji i da zahteva izmene u biračkom spisku? Ne, tehnički je to nemoguće i zato smo predložili amandman koji ovo precizira i koji bi trebalo usvojiti, gde stoji da to radi ovlašćeni predstavnik podnosioca izborne liste. Mislim da je to tehnički jedino ispravno.
Druga stvar koja je bitna u ovom predlogu zakona jeste glasanje nemoćnih lica, lica koja su onemogućena da dođu na biračko mesto na dan glasanja. Ovaj predlog zakona dozvoljava tim licima da glasaju tako što će deo biračkog odbora ići kod birača u kuću i na taj način omogućiti biraču glasanje.
Ono što je sporno ovde jeste formulacija koju je predlagač predvideo, da dva člana biračkog odbora, koje odredi predsednik biračkog odbora, odlaze kod birača. To dozvoljava manipulacije.
Predsednik biračkog odbora je najčešće stranačka ličnost, znači lice koje je pripadnik neke političke opcije koja je zainteresovana za ishod izbora i taj predsednik može da odredi dvoje ljudi iz biračkog odbora koji su pripadnici iste političke opcije ili koalicije, predstavnici iste liste, koji mogu onda da na neregularan način obave posao.
Iz tih razloga podneli smo amandman kojim se predviđa da to budu tri člana biračkog odbora iz različitih političkih opcija, različitih stranaka, da bi to bilo regularno.
Treći segment, na koji se ovaj zakon odnosi, jeste glasanje naših državljana koji privremeno borave, žive i rade u inostranstvu. Odmah da kažem da ovaj zakon vrlo tendenciozno pokušava da kaže da prethodni zakon nije dozvoljavao, odnosno omogućavao našim građanima u inostranstvu da glasaju u Srbiji, što nije tačno.
Prethodni zakon je dozvoljavao i malopre smo čuli da je veliki broj naših građana, koji borave privremeno u inostranstvu, na zadnjim izborima upravo glasao. Zašto? Zato što su bili novogodišnji praznici, ljudi su došli u Srbiju i glasali. Znači, prethodni zakon je omogućavao, ali u prethodnom zakonu nije postojala mogućnost da se glasa u inostranstvu već samo u Srbiji. Ovaj predlog sada nudi mogućnost da se glasa i van Srbije, da se glasa u inostranstvu.
Možda ću upotrebiti težu reč, ali mislim da je ovo čista utopija. Slažem se i prihvatam kao ideju, ali smatram da je ovo tehnički prosto nemoguće korektno izvesti, valjano izvesti, da svi naši građani budu obuhvaćeni, da svi imaju podjednaku šansu da glasaju u inostranstvu.
Lako je ovo napisati, staviti na papir, ponuditi Skupštini i možda je lako obezbediti neku većinu koja će ovo da izglasa, ali sprovesti ovo tehnički biće vrlo teško. Zato upravo pričamo dva dana o svemu ovome. Teško je obezbediti na valjan, korektan, regularan način da svi građani u inostranstvu imaju podjednaku šansu da se izjasne na tim izborima.
Govorio je predstavnik predlagača nekoliko puta i moram opet da to ponovim. Iako postoji neki član u zakonu koji je opšteg karaktera, da birački odbori imaju prošireni sastav, nije zgoreg da se to ovde, na ovom mestu ponovo kaže, da i u inostranstvu na tim biračkim mestima postoji prošireni sastav biračkog odbora, gde su predstavnici svih lista koje su zainteresovane za rezultate izbora, da ne bi bilo nekih nejasnoća i pokušaja da se ovo zloupotrebi.
Sledeća stvar, koja je sa ovim u vezi, a koja je, po meni, nepotpuna, nejasna i želim samo da ukažem i pitam da li je obraćeno dovoljno pažnje na to, a to je veza ovog člana predloga i člana 77. osnovnog zakona. U članu 77. osnovnog zakona stoji da će po utvrđivanju rezultata glasanja birački odbor bez odlaganja, a najdocnije u roku od 18 časova od časa zatvaranja biračkog mesta, dostaviti Republičkoj izbornoj komisiji zapisnik o radu i ostalu dokumentaciju.
Gospodo, ovo vreme od 18 časova na koje zakon obavezuje je kratko i za naše domaće prilike. Znači, to je vreme koje je teško ispoštovati i u Srbiji. Da li će moći za 18 časova da stigne zapisnik iz Čikaga ili iz nekog drugog grada iz inostranstva, da li ste o tome razmišljali kada ste pisali ovaj predlog zakona, da li je usklađeno ovo sa članom 77. osnovnog zakona?
Poslednja stvar, poslednji segment ovog predloga, jeste ono što smo već čuli, što je možda i suština ovog predloga. To je mogućnost koja je data nacionalnim manjinama da se preko svojih političkih stranaka uključe u ovaj parlament na jedan način koji po nama nije ispravan.
Naime, tek se ovim članom 12. Predloga zakona vrši diskriminacija u državi Srbiji. Država Srbija je po Ustavu, koji je još uvek važeći, građanska država, u kojoj su svi građani ravnopravni, svi imaju ista prava, iste obaveze. Zašto ih sada jednim ovakvim predlogom razdvajamo, zašto neke građane favorizujemo ili ih prividno favorizujemo.
Pitanje je da li je to favorizovanje stvarno ili je samo privid; ili je ovo rezultat neke vaše predizborne trgovine, možda i postizborne trgovine, nekog vašeg obećanja da se nacionalne manjine što više zastupe u ovom parlamentu. Nikada do sada u ovih zadnjih 14 godina, ili koliko već ima koliko je višestranačje u Srbiji, ovaj parlament nije bio bez pripadnika nacionalnih manjina.
Uvek su bile prisutne. Da li su bile prisutne na svojim sopstvenim listama ili na nekim drugim listama, možda je nebitno, ali su uvek bile prisutne. Zašto sada vršimo getoizaciju, moram to da kažem, jer to je to u suštini, zašto teramo pripadnike nacionalnih manjina da se regrutuju samo u stranke nacionalnih manjina.
Gospodo, mi u SRS, koja slovi za nacionalnu stranku, imamo pripadnike i drugih manjina. Imamo pripadnike i muslimanske veroispovesti, imamo pripadnike i mađarske manjine, imamo pripadnike i drugih manjina koje su manje zastupljene u Srbiji. Zašto ih sada teramo da se regrutuju i da beže iz naših stranaka, da idu samo u stranke nacionalnih manjina.
Ovaj član za posledicu je proizveo, direktnu posledicu, amandman gospodina Omeragića, u kome u stavu 3. stoji da pripadnik nacionalne manjine može da glasa samo za listu nacionalnih manjina na čijem se biračkom spisku nalazi.
Sada ćemo vršiti i popis pripadnika nacionalnih manjina, imaćemo zasebne liste pripadnika nacionalnih manjina i obavezu birača da glasa samo za listu nacionalne manjine. Pričam o amandmanu koji je posledica Predloga zakona.
I još jedna, možda tehnička ili formalna, primedba na član 12. U članu 12. Predloga stoji ovako – u članu 81. (osnovnog zakona) dodaju se dva nova stava, a navedena su tri. U prvom, čini mi se, piše dva stava, a data su tri. Apsolutno, treći stav ne dolazi u obzir. Ispravite ovo, povucite ovaj zakon, to je ono što je najpametnije ovom parlamentu.
Dame i gospodo, tvrdim da je ovaj amandman nemoguć.
Naime, ovde stoji da na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola. Redosled kandidata utvrđuje se tako što se po jedan kandidat manje zastupljenog pola ističe na jedno od prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako dalje. Ako se ovo striktno ovako primeni, zastupiće se 25%, a ne 30%. Znači, formalno, matematički je ovo nemoguće. Ne može da se ovo sprovede u praksi, bez obzira na našu dobru volju da se to prihvati, ovo je nemoguće i treba povući.
Dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se primedbama mojih prethodnika koje su stavili na način i sazivanje ove sednice i samog dnevnog reda za ovu sednicu.
Naime, prosto je neshvatljivo da jedan zakonski predlog od 400 članova bude uvršćen u dnevni red na ovaj način da se izbegnu amandmani na taj tekst, tako da carinski zakon nema nijednog amandmana, i to nijednog narodnog poslanika, i verovatno će kao takav vrlo brzo doći ponovo u ovu salu da se menja i da se dopuni.
Sporno je takođe spajanje rasprave o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Carinskog zakona, sporno je skraćivanje rasprave o amandmanima na tri minuta i sve je to sporno, ali to je vaš cilj i želja da se što pre sve završi, da biste vi lepo išli na godišnje odmore, a kako će narodu biti posle ovih vaših zakona, ostaje da se vidi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, samo ću kratko da kažem da ove izmene i dopune, koje su verovatno bar pete po redu od dolaska DOS-a na vlast, govore u stvari o vašoj politici od danas do sutra. Mi smo ukazivali pre dve i po godine da akcize na osnovne životne namirnice ne treba uvoditi, a vi ste tvrdoglavo to radili i sada ste se dozvali pameti da to ukidate.
Što se tiče Carinskog zakona, nekoliko primedbi koje sam uspeo da izdvojim. Reći ću u ovom kratkom vremenu, kako bih ostavio vremena za moje kolege koje bi takođe trebalo da govore, naime, kada se govori o ciljevima koji se žele postići ovim zakonom, u obrazloženju stoji - da je ovaj zakon u funkciji praćenja savremenih tokova robe i kapitala, otvorene tržišne ekonomije i sledeće liberalizacije prometa robe i usluga sa jedne strane, a sa druge strane obezbeđuje zaštitu domaće proizvodnje, njen tehničko-tehnološki razvoj itd.
Gospodo iz DOS-a, gospodo iz vlasti, dve i po godine ste na vlasti, a za ove dve i po godine domaća proizvodnja je uništena i nje više nema.
Recite sad vi bar koji ste ovde i slušate...
(Milka Marinković, sa mesta: Nemoj da mi brukaš kraj.)
Molim vas da opomenete ...
... Kakva je struktura robne razmene Srbije danas i kakvu ste zatekli? Pre nekoliko dana sam čuo podatak, vaš podatak, da je samo jedna trećina izvoza pokrivena uvozom. Da li ste zatekli baš takav odnos i da li se stanje pogoršalo od vašeg dolaska na vlast do sada i da li je tendencija pogoršanja tog odnosa između uvoza i izvoza?
Sledeća stvar se odnosi na član 18. U članu 18. govori se o robi koja ne podleže plaćanju carine, pa je ovde naveden spisak od osam tačaka gde se govori o proizvodima koji ne podležu plaćanju carine. Apsurdno je da ovde nema sirovina i repromaterijala koji se ne proizvode u Srbiji, znači da oni podležu plaćanju carine, apsurdno je da nema semenskog materijala, znači da i on podleže plaćanju carine.
Mislim da treba razmisliti o tome, pa na naki način, tehnički ili kako je već moguće intervenisati da se to izmeni, bar za one proizvode, a namenjeni su izvozu, da se oslobode proizvođači carine na uvoz sirovina i repromaterijala za njihovu proizvodnju bar toliko.
Sledeća primedba je na član 20. Ovim članom se propisuje prestanak obaveza plaćanja uvoznih dažbina u slučaju uništenja robe dok se nalazi pod carinskim nadzorom. Moje pitanje je ko će da nadoknadi štetu koja nastane, ako dođe do uništenja robe koja je lako kvarljiva, jer radi se o prehrambenoj robi, a ako se radi o nekim proceduralnim greškama, greškama administracije za koje nije kriv vlasnik. Ovde se oslobađa samo plaćanja carinske dažbine, ali šteta njegova se nigde ne spominje.
Član 35. kaže - pored carine koja se naplaćuje po stopama, a utvrđene su carinskom tarifom, carinski organi mogu naplatiti i druge uvozne dažbine, kao poreze i akcizu itd.
Pitam vas, šta je sa uredbom Vlade Republike Srbije o uvozu nafte, koja je protivustavna, a na snazi je već više od dve godine, da li će se ona posle usvajanja ovog zakona ukinuti. Ta uredba je neustavna, zato što je onemogućila veliki broj, ne sve, da budemo jasni, veliki broj uvoznika, legalnih, registrovanih, ljudi koji imaju preduzeća registrovana za uvoz naftnih derivata, onemogućila im je posao i egzistenciju, odobrila je, odnosno ostavila je NIS-u tu mogućnost, ali po mojim saznanjima pored NIS-a i neki privatnici bliski Vladi uvoze naftu i derivate nafte. Znači, da li će se posle primene, odnosno usvajanja ovog zakona to izmeniti i ta uredba konačno ukinuti.
Oblast, odnosno članovi 77. do 82. odnose se na rokove za robu koja se nalazi pod carinskim nadzorom. Mislim da su ovi rokovi predugi i rokovi od 45 dana itd, ipak je to predugo sa aspekta vrste robe o kojoj se radi.
Na kraju, završiću, članovi 84. i 85, a govori se o uništenju robe, pa opet je sporna nadoknada štete vlasniku. To mora da se zadrži u članu 249. do 251. gde se govori o prodaji zaplenjene robe i to prodaji putem javne licitacije, ali u članu 250. stoji da se roba može i bez javne licitacije prodati, odnosno preneti bez naknade, ustupiti bez naknade državnim i drugim institucijama, a pored ostalog stoji, kao i u druge opravdane svrhe, a da ne nabrajam sve razloge koje ste naveli, stoji dalje, kao i druge opravdane svrhe.
Gospodo, vi ste Mihalja Kertesa zbog sličnih stvari hapsili, ispitivali, pisali feljtone o njemu u novinama. Samo vas upozoravam da je ovaj član ostavio mogućnost zloupotrebe i vama, i da će verovatno biti i u vašem slučaju da će neko morati da odgovara sutra i zbog ovoga, da će neka druga vlast doći i ispitivaće i vaše carinske rukovodioce i pisati feljtone i o vama.
Član 5, na koji sam podneo amandman, odnosi se na član 16. osnovnog zakona. Članom 5. ovog predloga predviđenoje brisanje člana 16. osnovnog zakona, a član 16. osnovnog zakona odnosi se na luksuzne proizvode. Članom 16. je rečeno da se na luksuzne proizvode plaća akciza po stopama, pa su ovde navedeni pod tačkom 1) luksuzni proizvodi svih vrsta, od srebra, zlata i drugih plemenitih metala; pod tačkom 2) - drago kamenje, prirodno drago kamenje, prirodni biseri i svi  proizvodi od prirodnog dragog kamenja i bisera i pod tačkom 3) - koža reptilija i proizvodi  izrađeni od te kože.
Već je dosta rečeno o ovome. Radi se o luksuznim proizvodima koji su stvar prestiža, koje sebi može da priušti mali broj građana, a koji nisu bitni za 90% stanovništva Srbije koje ne može da preživi i jedva sastavlja kraj sa krajem. Ostaje samo pitanje šta je cilj predlagača kada je predložio ukidanje akcize na ove proizvode. Da li je cilj da onih nekoliko procenata građana, koji mogu ovo sebi da priušte, dobiju to po još nižim cenama ili je cilj da strani proizvođači, koji plasiraju ove proizvode na naše tržište, povećaju promet ovde, jer smanjenjem akciza verovatno će cene ovih proizvoda pasti.
Dame i gospodo, posle sinoćne "bračne" svađe koju je RTS direktno prenosila, a nacija gledala, sve je jasno, samo ostaje nejasno ko je mama, a ko tata.
Član 11. Predloga zakona o Narodnoj banci Srbije, na koji sam podneo amandman ispred poslaničke grupe SRS, odnosi se na saradnju Narodne banke Srbije i njeno članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama i nacionalnim finansijskim institucijama.
Stav 1. ovog člana glasi: "Narodna banka Srbije može biti članica međunarodnih finansijskih organizacija i institucija i može sarađivati sa nacionalnim finansijskim i kreditnim institucijama radi izvršavanja svog osnovnog cilja i svojih funkcija". Amandmanom koji sam predložio predviđeno je brisanje reči "radi izvršavanja svog osnovnog cilja i svojih funkcija" i zamena rečima "samo radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom i utvrđenom ekonomskom politikom Vlade". Ova formulacija koju predlagač daje u ovom prvom stavu je neprecizna. Ona dozvoljava dosta komotno tumačenje i zloupotrebu.
Mi ovim amandmanom predlažemo preciziranje ove saradnje sa međunarodnim organizacijama i članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama. Narodna banka Srbije, po ovom zakonu, trebalo bi da bude nezavisna, međutim i pored te nezavisnosti ona mora da sprovodi ekonomsku politiku Vlade Republike Srbije. To je na određen način definisano u članu 3. ovog predloga zakona, gde u stavu 3. stoji da Narodna banka Srbije, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, podržaće sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije itd, što je opet vrlo neprecizno. Naime, ovakva formulacija ne obavezuje Narodnu banku da sprovodi ekonomsku politiku Vlade, već joj preporučuje.
Mislimo da je to takođe neprecizno i da je i to trebalo urediti na drugi način, ali i na taj način kako je ovde rečeno - Narodna banka Srbije ima obavezu da podrži ekonomsku politiku Vlade Republike Srbije - i u skladu sa tim je naš amandman, da bi ovo bilo do kraja precizno i jasno definisano.
Dame i gospodo, Predlog zakona koji je pred nama je sporan za SRS iz više razloga i ja ću, pored onih koje su već naveli moji prethodnici iz SRS, navesti još nekoliko razloga koje lično  ne mogu da prihvatim.
Prvo, zašto ovaj predlog zakona nije ranije ušao u proceduru, nego se čekalo dve i po godine da ovakav ili sličan tekst stigne u skupštinsku proceduru? Da li to znači da su strani izvori finansiranja koji su finansirali stranke DOS-a do sada iscrpljeni ili treba legalizovati ono što je urađeno u prethodne dve i po godine, što se radi, a to je prelivanje budžetskih sredstava strankama iz DOS-a.
Već sam pominjao primer kako Nebojša Čović budžetska sredstva prebacuje nekim sportskim klubovima. Na isti način se to radi i sa političkim strankama iz DOS-a.
Drugo što je sporno jeste zašto ovaj zakon nije retroaktivan kao neki drugi zakoni. Vi ovde zabranjujete finansiranje stranaka iz stranih izvora, a vi ste koristili ta sredstva tako obilato i zahvaljujući njima ste došli na vlast. Sada to zabranjujete.
Treće, zašto se vrši raspodela budžetskih sredstava na ovaj način, zašto 30% delite strankama koje imaju poslanike u Skupštini, zašto niste ovu formulaciju malo drugačije osmislili, pa rekli da 30% delite podnosiocima izbornih lista. Vi ste ušli ovde kao jedna lista, a sada vas ima 20 i sada ćete podeliti nekih 120 miliona dinara, koliko otprilike to iznosi za ovu godinu, podjednako svim strankama koje imaju poslanike ovde. Zašto to delite na 25 stranaka, koliko ih sada učestvuje ovde, a ne na četiri ili pet, koliko je ušlo u ovaj parlament, u trenutku kada su izbori sprovedeni?
Što se tiče člana 16, on se odnosi na političke stranke, odnosno na vođenje knjigovodstva političkih stranaka i finansijsku kontrolu. Ovaj član nije sporan u prva četiri stava, i to je i do sada praktikovano i rađeno u političkim strankama, znači, sve su vodile knjigovodstvo, postojala je takođe i finansijska kontrola, ali ono što je sporno to su stav 5. i stav 6, mada više čini mi se ovaj stav 5. To je uloga Odbora za finansije Skupštine Srbije u kompletnom ovom poslu, naime, obaveza političkih stranaka da završni račun podnose Odboru za finansije.
Ja vas pitam, koji je smisao ovoga ili ko je to kompetentan u Odboru za finansije, koji su to stručnjaci u Odboru za finansije koji će da vrše kontrolu završnog računa i šta ako Odbor za finansije ne usvoji taj završni račun, kakve su posledice? Mislim da je ovo besmisleno, Odbor ima svoje nadležnosti koje mu sleduju po zakonu i ne bi trebalo da se meša u ove stvari. Znači, postoji nadležna služba, nadležni organ, Narodna banka Srbije koja vrši kontrolu završnog računa i prima završne račune i zašto bi se sada Odbor u sve ovo mešao.
Dame i gospodo, juče su skoro svi poslanici, koji su govorili o ovoj tački dnevnog reda, istakli kao primedbu to što ovoj sednici ne prisustvuje niko od predlagača. Nije tu niko ko je podnosio ove predloge, ni gospođa Sonja Brkić, ni ministar pravde, ni predsednik Odbora za pravosuđe i upravu. Pridružujem se tim primedbama mojih prethodnika, naravno primedbama koje su izneli poslanici SRS, ali mi nije jasno zašto su poslanici DSS-a stavili te primedbe.
Nije mi jasno, jer smo mi juče dobili izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, u kome se kaže da ovaj odbor prihvata predloge koje je Visoki savet pravosuđa dostavio Narodnoj skupštini, da predlaže Narodnoj skupštini da ove predloge usvoji. U izveštaju stoji da je za izvestioca Odbora na sednici Skupštine određen zamenik predsednika Odbora, koji je i potpisao ovaj izveštaj, gospodin Đorđe Mamula. Nije mi jasno zašto poslanici DSS-a kritikuju neprisustvo predstavnika predlagača, kada je njihov član potpisao ovaj izveštaj kao zamenik predsednika Odbora.
Takođe, jedna stvar koja je možda i formalne prirode, a možda i nije - u ovom izveštaju, kao i u dopisu koji je Visoki savet pravosuđa poslao Narodnoj skupštini, stoji: "Molim vas da se navedene odluke objave u "Službenom glasniku Republike Srbije" kao jedan akt o izboru sudija".
Pazite, ovde je tako napisano kao da su ove odluke već usvojene, kao da Skupština ne treba da ih usvaja, da ih treba samo objaviti kao jedan akt, pošto su dostavljene Skupštini u više akata. Gospodo, ovo još nije usvojeno, o ovome raspravljamo i terbalo bi ostaviti poslanicima i Skupštini da se o ovome izjasne, pa tek onda da se to objavi, kako je ovde i rečeno.
Neću ovde govoriti o predlozima za izbor sudija, osim načelne primedbe da nema dovoljno obrazloženja, odnosno uopšte nema obrazloženja zašto su izabrani oni koji su izabrani i primedbe da određen broj kandidata koji su predloženi za izbor, po meni, ima sumnjive biografije, sumnjive u smislu njihovog školovanja, jer su studirali sedam, osam, pa i više godina.
Smatram da u pravosuđu treba da rade ljudi koji su najbolji, oni koji su završili fakultete u redovnom roku i sa najvišim ocenama, jer su to ljudi koji će deliti pravdu i, kako smo juče već čuli, koji će bitno uticati na živote mnogih ljudi u ovoj zemlji, jer donose i takve odluke kao što su dugogodišnje zatvorske kazne i druge sankcije.
Obratiću ovde malo pažnje na predlog Velikog personalnog veća o razrešenju dužnosti pojedinih sudija zbog, kako stoji, nestručnog i nesavesnog poslovanja. Prvo, formalno se ne slažem sa ovim načinom formulisanja ove odluke. Sudije ne posluju, sudije rade, posluju neki drugi koji se bave biznisom. Možda je trebalo to drugačije formulisati.
Na primeru užičkog pravosuđa objasniću kako je tekla lustracija u užičkom pravosuđu, a verovatno je na isti način to sprovedeno i u drugim okruzima. Lustracija u pravosuđu je najavljena prošle godine, izjavom ministra Batića da će se lustrirati preko 200 sudija u Srbiji. Tada je počela hajka na sudije. Odmah posle te izjave, u užičkom pravosuđu je doneta odluka o razrešenju šest sudija iz užičkih sudova, odnosno iz Užica, šest sudija koje je izabrao i odredio predsednik Okružnog suda u Užicu. Naravno, formalno je tu odluku potpisao predsednik Opštinskog suda, ali je izbor bio od strane predsednika Okružnog suda.
Posle nekoliko meseci, ili nepunih godinu dana, taj broj od šest sudija sveden je na dvoje sudija. Sada smo dobili ovde predlog da se razreše samo dvoje sudija u Užicu zbog nesavesnog i nestručnog poslovanja. Interesuje me koji su kriterijumi primenjivani prošle godine kada je taj broj bio šest, a koji sada i šta se to u međuvremenu desilo da se taj broj redukuje sa šest na dva.
Odmah ću vam dati i odgovor - kriterijum je bio samo politička podobnost. Svi oni koji su od 5. oktobra ili u ovom međuvremenu prihvatili da se učlane u neku od partija DOS-a, oni su ostali na sudijskim funkcijama, oni nisu dirani. Oni koji nisu prihvatili jednoumlje DOS-a, oni su lustrirani.
Jedan od tih sudija koji je lustriran, koji je razrešen, odnosno koji će se verovatno razrešiti ovom odlukom, jeste gospođa Milivojević, koja je, po izveštaju Opštinskog suda koji se redovno dostavlja Vrhovnom sudu Srbije, po rezultatima koje je u izveštajnom periodu postigla bila na drugom mestu. Prosto je neshvatljivo da sudija koji ima takve rezultate bude razrešen zbog nesavesnog i nestručnog poslovanja.
Gospodo, ako mislite na ovaj način da sprovodite pravdu u Srbiji, nećete stići ni do Male Krsne, a kamoli do Evrope.
Dame i gospodo, u najmanju ruku je nekorektno i nepristojno što ovde nema ni ministra finansija ni bilo koga iz Ministarstva kako bi mogao da sluša poslanike i prati naša izlaganja i eventualno nekim svojim komentarima i sugestijama pomogne da ova rasprava bude što kvalitetnija.
Amandman koji sam podneo na član 8. odnosi se u stvari na član 96. stav 1. osnovnog Zakona o poreskoj administraciji i poreskom postupku koji glasi: "Prinudna naplata iz novčanih potraživanja poreskog obveznika izvršava se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona".
Da podsetim: taj član 92. govori o prinudnoj naplati, odnosno kaže da Poreska uprava može na osnovu rešenja izvršiti prinudnu naplatu novčanih potraživanja, nenovčanih sredstava, zatim izvršiti zaplenu sredstava, prodaju itd.
Znači, odnosi se na mogućnosti koje stoje na raspolaganju Poreskoj upravi ako poreski obveznik ne izvrši blagovremeno uplatu svojih obaveza.
Stav 2. glasi: "Rešenjem iz stava 1. ovog člana nalaže se dužniku poreskog obveznika da svoj dug namiri uplatom na uplatni račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja". Ovo se sada već odnosi na treće lice - na dužnika poreskog obveznika. Sada se potraživanje Poreske uprave prenosi na dužnika poreskog obveznika i u članu 92. takođe, stoji da se rešenje o prinudnoj naplati dostavlja i obvezniku, ali i njegovom dužniku.
Stav 3. osnovnog Zakona kaže: "Ako dužnik ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava će tužbom pokrenuti spor pred nadležnim sudom radi naplate novčanog potraživanja". Ovaj treći stav upravo se briše ovim predlogom izmena i dopuna zakona i dodaje se umesto njega novi stav koji glasi: "Ako dužnik iz stava 2. ovog člana ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, u skladu sa članom 95. ovog zakona". Ovo je vrlo krupna i problematična odredba, ovde
se faktički dug i obaveza poreskog obveznika prebacuje na njegovog dužnika i sada dužnik poreskog obveznika postaje obavezan da obavezu poreskog obveznika uplati Poreskoj upravi. Takođe, ovaj član omogućuje Poreskoj upravi da izvrši prinudnu naplatu od dužnika poreskog obveznika.
Mi iz SRS smatramo da je to nedopustivo, da se ne može na taj način raditi, da mora ovde da se pokrene sudski spor, u stvari, mi se zalažemo da ostane rešenje koje je sadržano u osnovnom Zakonu. Ne može se bez sudskog spora i sudskog postupka primeniti ovakva mera prinudne naplate na dužniku poreskog obveznika. Znači, ponavljam, da se radi o trećem licu, ne o direktnom poreskom obvezniku, već o njegovom dužniku.
Da podsetim samo da je u praksi ovo tehnički neizvodljivo, da se u praksi, koliko sam se ja informisao po poreskim upravama, i prinudna naplata od poreskog obveznika faktički ne vrši, jer je to vrlo delikatan i težak posao, da Poreska uprava i to izbegava, a da ne pričamo sada o prinudnoj naplati od dužnika poreskog obveznika.
Ja bih zamolio predlagača, ukoliko uopšte prati sve ovo, da malo razmisli o ovom našem amandmanu, da ga prihvati, da se ne bi pravile komplikacije u sprovođenju ovog zakona, u primeni ovog zakona.
Dame i gospodo, ovaj zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti je vrlo bitan, jer definiše prava i obaveze nezaposlenih, kojih je, nažalost, u ovoj zemlji sve više i više. Za poslednje dve i po godine, koliko je DOS na vlasti u Srbiji, broj nezaposlenih iz dana u dan raste, a proizvodnja iz dana u dan opada!!
Naravno, kompletna Vlada je odgovorna za to, i gospodin Milovanović, kao ministar za rad i zapošljavanje ima svoju ulogu. Voleo bih da nam on ovde danas odgovori na konkretno pitanje - kakva je njegova uloga u uvozu motora iz Bugarske za potrebe IMT-a, kada iste motore proizvodi i IMR u Rakovici? Zašto motori nisu uzeti od "Rakovice", nego je preko 1.000 motora uvezeno iz Bugarske; gospodin Milovanović je član Upravnog odbora ili predsednik Upravnog odbora IMT-a.
Takođe, tenderi koji se raspisuju ovde za pojedine poslove idu uglavnom na ruku stranim firmama; i tako su podešeni, namešteni da poslove ne dobijaju domaća preduzeća, već strane firme. Ili se ne vodi računa o interesu domaćih proizvođača i preduzeća, pa se i za malu razliku koju ponudi strano preduzeće, daje posao strancu ili se tako podese uslovi tendera da naša preduzeća ne mogu tehnički da ih ispune, da bi opet posao išao strancima. Želim samo reći da ova vlada ne vodi računa o domaćoj privredi i domaćim preduzećima i sve radi da poslove ne dobiju naša preduzeća, već stranci.
Što se tiče amandmana na član 31. on se odnosi na program i mere aktivne politike zapošljavanja. Prvo, iskreno da kažem, nisam baš siguran da znam šta je aktivna politika zapošljavanja i kakva je to druga politika, znači, postoji neka pasivna politika zapošljavanja. Ne znam koji će se efekti napraviti ovom aktivnom politikom zapošljavanja i kakve će sve konsekvence proizaći iz toga.
Amandman SRS na ovaj član odnosi se na stav 1, gde stoji: "Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove rada i zapošljavanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, donosi program aktivne politike zapošljavanja".
Mi smatramo da treba izbaciti reči "uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta". Radi se o mišljenju i ne treba to da stoji u zakonu. Znači, zakon ne sputava, ne ograničava ni ministarstvo ni Vladu. Sa kim će se ona konsultovati u donošenju programa, to je slobodna volja ministarstva, odnosno Vlade i ne bi trebalo da stoji ovde obaveza da ovaj savet daje mišljenje.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Takođe, u istom članu u stavu 5. predlažem da se tačke 3) i 4) brišu. Naime, ovde stoji da ovaj program mera aktivnog zapošljavanja treba posebno da sadrži, pa u tački 3) stoji "zapošljavanje izbeglih i raseljenih lica" i u tački 4) "zapošljavanje pripadnika etničkih manjina kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti".
Smatram da je ovim već izvršena diskriminacija i da se ovim priznaje da je postojala do sada diskriminacija u zapošljavanju, a član 8. istog zakona govori o jednakosti svih, bez obzira na etničku, versku itd. pripadnost, kao što i Ustav garantuje i u pogledu zapošljavanja, kao i u ostalim ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... i opšti i posebni uslovi koje treba da ispunjava. Prema tome, nema potrebe da ovo stoji u ovom članu. Hvala.
Dame i gospodo, ne znam zašto se ministar predomislio za govornicom, no, ovo je zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i ono što je nelogično to je da ovde nisu imali predlagača zakona da obrazloži ovaj predlog zakona, u startu. Ministar Mihajlović verovatno ima preča posla nego da dođe u ovaj dom, da se obrati poslanicima, da obrazloži i ubedi poslanike da je ovaj zakon dobar, da ga poslanici prihvate.
Verovatno još uvek vitla onom "sabljom", ne znajući da se sabljom ne ide u Evropu, da su Turci...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da govorite o sadržaju svog amandmana i da sadržajem svog govora poštujete Narodnu skupštinu. Nedopustivo je da u prvoj rečenici, nakon jasnog objašnjenja da ministar niti se predomislio, niti je iskazao nepoštovanje, a ja kao predsedavajući poštujem Poslovnik i dajem vam reč, ne govorite o sadržaju amandmana i da iznosite neistinite činjenice. Molim vas o sadržaju amandmana. )
... nekoliko puta pokušavali to da učine, pa nisu uspeli.
Što se tiče samog zakona, ono što nije logično u ovom zakonu to je status Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno uloga MUP-a u sportskim priredbama, odnosno obezbeđenju sportskih priredbi i manifestacija. Naime, ovde se u članu 8, moram malo da se vratim na član 8, nalaže organizatoru sportske priredbe da on obezbedi odgovarajuću redarsku službu ili da angažuje pravno lice ili preduzetnika radi obavljanja poslova fizičkog obezbeđenja.
Pitam, ovde je predstavnik Vlade gospodin Batić, da li će mali klubovi moći da ovo finansijski izdrže, jer fizičko obezbeđenje privatnih preduzetnika ili drugih pravnih lica izuzetno mnogo košta. Recimo, utakmica Sartid - Crvena zvezda u Smederevu je utakmica visokog rizika. Verovatno će druge utakmice manjih klubova sa velikim klubovima u malim mestima biti utakmice visokog rizika. Da li će ti mali klubovi iz malih mesta, koji su izuzetno siromašni, da finansijski ovo izdrže, da obezbede redarsku službu da adekvatno spreči eventualne probleme na tim manifestacijama.
Što se tiče samog člana 14, ovaj član 14. se odnosi na utakmice, odnosno manifestacije visokog rizika i ovde stoji sledeće - na dan održavanja sportske priredbe povećanog rizika ulaznice se, po pravilu, ne mogu prodavati u sportskom objektu na kome se sportska priredba održava, ili u njegovoj neposrednoj blizini, već samo na posebnim prodajnim mestima. Odobrenje za određivanje prodajnih mesta iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo.
Da ja vas pitam - kako ćemo obezbediti red na tim prodajnim mestima, posebnim, koje Ministarstvo odredi, ako znamo da ovde na "Marakani" ima više blagajni, više prostora, da je taj prostor lakše obezbediti i sad mi izmeštamo prodaju ulaznica tog dana negde u grad? Kako ćemo obezbediti sad prodaju ulaznica, odnosno red na tim prodajnim mestima u gradu, ako ne možemo to da uradimo na samom stadionu, a znamo svi da naši gledaoci, publika, najčešće karte kupuju upravo tog dana kad je utakmica.
Takođe, nije jasno zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje po ovom zakonu ima samo funkciju nadzora, određuje ta prodajna mesta. Ako ste sve svalili na organizatora, ako je on obavezan da obezbedi i samu sportsku manifestaciju, da obezbedi redarsku službu, da odredi prodajna mesta, zašto on ne određuje i prodajna mesta i ne obezbeđuje i prodajna mesta tog dana, za utakmice povećanog rizika.
Zašto to sada radi Ministarstvo? Ono što je nejasno, a tiče se kompletnog zakona, jeste da je najveći broj amandmana na ovaj predlog zakona upravo podneo narodni poslanik Nebojša Leković, pripadnik iste političke organizacije, odnosno stranke...
Gospođo Čomić, ne znam o čemu da pričam, a nikog nisam uvredio, rekao sam činjenicu, a činjenica je da je Nebojša Leković podneo najviše amandmana ovde. Činjenica je da Nebojša Leković pripada Novoj demokratiji ili kako se već zovu, Liberali Srbije, kojoj pripada i ministar Mihajlović...
Činjenica je da je danas upravo ministar Batić ovde izneo...
Dame i gospodo, član 39. se odnosi na zabranu rada ustanove, odnosno škola, drugih ustanova koje se tretiraju ovim zakonom. Ovaj član, kako je ovde formulisan, je dosta konfuzan i dosta nejasan. Ja ću navesti nekoliko argumenata koji to potvrđuju, i amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka ide u cilju i smeru da se ovaj član dovede u redosled, da bude precizniji i jasniji.
U stavu 1. ovog člana stoji da kada nadležni organ za obavljanje poslova stručno-pedagoškog nadzora utvrdi nepravilnost u radu ustanove, da ustanova ne obavlja delatnost na propisan način, i u slučaju obustave rada, da se odredi rok za ispunjenje uslova ustanovi. Ovde je malo nejasno da u slučaju obustave rada treba intervenisati na ovaj način, ako znamo da su i radnici u obrazovanju, da imaju pravo na obustavu rada, stoji to u zakonu tamo da je to minimum procesa. Ali, gospodo, vi ste koristili maksimalno obustavu rada. Totalnu obustavu rada u prethodnom periodu.
Koristili ste, zloupotrebljavali i radnike u prosveti, nastavnike, profesore itd, a sada pokušavate zabraniti i pokušaj obustave rada nastavnicima i profesorima. U drugom stavu stoji da ukoliko ustanova, čiji je osnivač Republika, pokrajina ili lokalna samouprava ne postupi po nalogu iz prvog stava, da u tom slučaju ministarstvo preuzima ingerencije, i da ministarstvo u tom slučaju može da zabrani rad ustanove ili prethodno preduzme sledeće mere.
Ovo je načisto konfuzno i nejasno. Kako da zabrani rad ustanove, ili prethodno predvidi sledeće mere. Valjda bi trebalo reći prvo, ako se ti uslovi ne ispune, ministarstvo će preduzeti mere, pa će smeniti direktora, pa će smeniti organ upravljanja, pa tek posle toga zabraniti ako se to ponovo dovede u red, zabraniti rad ustanove.
(Gašo Knežević, sa mesta: Prethodno preduzme mere, pa onda može.)
Nije precizno ako stoji da ministarstvo zabranjuje rad ustanove ili prethodno preduzima mere. Ovde stoji ili. Čim stoji "ili", znači može ili jedno ilil drugo. To znači da može ministarstvo odmah da zabrani rad ustanove, a ne mora. Ovde stoji tako. Ne može da se ostavi ta mogućnost ili jedno ili drugo, treba precizno i jasno navesti redosled aktivnosti koje će se obavljati od strane ministarstva da bi to sve bilo uredno.