Dame i gospodo, juče je ministar ovde pokazao jednu kolekciju knjiga koje je ministarstvo izdalo, sa ciljem da srpsku javnost upozna sa predstojećim reformama i ja sam došao do jedne od knjiga, koju ministar juče nije ovde prikazao. To je knjiga sa ambicioznim naslovom "Reforma srednjeg stručnog obrazovanja od razgovora ka realizaciji". Pregledao sam ovo pažljivo i shvatio da ovde nema ništa od reforme. Ovde su samo podaci kojima ministarstvo raspolaže o trenutnom stanju u našem srednjem stručnom obrazovanju i na kraju ove knjige, koja je verovatno naplaćena solidno, je nekoliko samo stranica o ciljevima reforme srednjeg stručnog obrazovanja. Tu su demokratizacija, decentralizacija, demonopolizacija, diversifikacija itd. Ja sam pokušao da nađem nešto što je novo, u odnosu na dosadašnje stanje i evo pod a) u demokratizaciji stoji da je cilj reforme demokratizacija dostupnosti obrazovanja, da navodno do sada obrazovanje nije bilo dostupno svima pod jednakim uslovima, sa čime se ne slažem.
Zatim, demokratizacija odnosa učenik - nastavnik. Ne znam da li je ikada taj odnos bio demokratičniji nego sada i ne znam šta bi trebalo dozvoliti još deci u toku nastave da bi se postigli ovakvi ciljevi. Zatim, demokratizacija realizacije programa, demokratizacija odnosa nastavnik - roditelj, a ne znam šta to znači, demokratizacija odnosa škole i okruženja itd. Znači, ništa bukvalno ovde novo nema, prepisano je ono sa čime ministarstvo raspolaže, podaci po službenoj dužnosti, postojeći, neko je za to uzeo pare i to je to.
Što se tiče samog zakona pokušaću ukratko, obzirom da je vreme ograničeno, da ukažem na neke stvari sa kojima se lično ne slažem, a i Srpska radikalna stranka, kojoj pripadam. U članu 3. gde je naslov "Ciljevi obrazovanja i vaspitanja" u tački 5. stoji da je jedan od ciljeva razvijanje svesti o državnoj pripadnosti i negovanje tradicije i kulture. Sa ovim se slažem, ali nedostaje nacionalna pripadnost. Mislim da treba da stoji razvijanje svesti o nacionalnoj i državnoj pripadnosti. Nisam obavešten da je prihvaćeno.
Dalje, član 53. "Organi upravljanja ustanove". Ovde stoji da su organi upravljanja ustanove, mislim na škole, da je to školski odbor i do sada je tako bilo. Znači, to nije ništa novo i po Zakonu o srednjoj školi iz prošle godine je bilo tako, što znači da je školski odbor uspostavljen na jednom novom principu, tj. nov je način izbora članova odbora, podjednaka zastupljenost i kolektiva i roditelja i društvene zajednice, tj. sredine u kojoj se škola nalazi.
Meni lično ovde smeta ono što se kaže "organ ustanove čine po tri istaknuta predstavnika zaposlenih roditelja i jedinice lokalne samouprave". Ne znam šta znači "istaknuta predstavnika". Te predstavnike bira ili nastavničko veće, ako su iz reda zaposlenih, tamo nema istaknutih, to se radi tajnim ili javnim glasanjem, svejedno je. Koji su to istaknuti roditelji? Ko određuje istaknute roditelje? Roditelji to sami biraju i istaknuti pripadnici lokalne samouprave - to je već politička stvar i tu se verovatno slažemo da to određuje politika, odnosno nosioci vlasti na nivou lokalne samouprave.
Kada se radi o ovim predstavnicima lokalne samouprave, zamolio bih vas, pošto imamo jedno loše iskustvo u poslednjih godinu dana, da se uglavnom tu biraju ljudi koji su politički podobni, znači predstavnici onih partija koji su nosioci vlasti na lokalnom nivou, da iz mog ličnog iskustva tvrdim da se radi o ljudima, odnosno da se biraju ljudi koji nemaju ni srednju školu. Zakonom je, ministre, trebalo propisati bar da neko od njih ima visoku stručnu spremu ili višu stručnu spremu, jer odlučuju o sudbini ljudi koji su visoko obrazovani.
Sledeća stvar - direktor ustanove, odnosno jedan stav iz ovog člana 59. gde stoji da direktoru licenca miruje za vreme vršenja mandata direktora, odnosno funkcije direktora. Lično mislim da je licenca, bez obzira koliko se ne slažemo sa uvođenjem licence, vremenska kategorija, da mora biti vremenski ograničena, kao što i jeste, i da ne može direktoru da miruje za tih četiri godine, koliko on direktoruje, ili za dva mandata, i da posle uživa tih pet godina kao da ima licencu. Licenca mora biti vremenski definisana, potpunije, da ne može nikome mirovati. Ona je ipak ograničena na neko vreme i čovek vremenom neko znanje gubi ili treba da ga obnovi, kao što je to ovde u pitanju.
Zatim, kod člana 70. gde se kaže - školski program donosi škola, u skladu sa opštim osnovama školskog programa i posebnim osnovama školskog programa. Ovde je najbitnije donošenje podzakonskih akata, znači pravilnika o nastavnom planu i programu, kako se to ranije zvalo, a sada će to biti školski program, pa mene interesuje, s obzirom na to da je za mene sve ovo okvirno, dok se ovi pravilnici ne donesu, šta onda.
Najbitnije je, a suština reforme je, u stvari, sadržaj programa. Ako se sadržaj programa ne promeni, onda od reforme nema ništa. Nas interesuje šta će biti sa sadržajem programa. Da li će se, govorim o srednjim školama, pošto radim u srednjoj školi, programi u ovim školama skratiti, pojednostaviti, smanjiti obim. Nelogično je da, recimo, bravar sluša tri časa istorije sedmično, da sluša muzičko, da sluša likovno. Smatram da tu ima dosta nepotrebnog i da tu mora biti suština reforme. Znači, da se ti programi pojednostave.
E, sad, sa čim se ovde ne slažem? U članu 72. stoji da posebne osnove školskog programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja po vrstama i obrazovnim profilima, sadržaja itd, kaže - obavezne i proporučene sadržaje predmeta, tema i modula. Šta su moduli? Da li će biti sposobna škola da donosi programe za modularni princip nastave? U članu 73. je rečeno da će škole biti obavezne da 30% za srednje stručno obrazovanje, za zanatske profile, dok za ove druge 40% su u obavezi, prihvate ovo što propiše Ministarstvo. Da li su škole sposobne da ostalih 67% programa popune i da li će ovaj član biti zloupotrebljen od strane škola?
Imamo male sredine u kojima škole kubure sa brojem učenika. Imaju želju da opstanu. Da li će škole propisivanjem programa, koji će biti redukovani u odnosu na druge škole, koji će biti lakši za učenike, da li će škole na taj način pokušati da pridobiju učenike iz drugih sredina i da na taj način opstanu.
Mislim da ovo nije dobro rešenje i da je taj procenat trebalo da bude bar veći od ovoga koji je ovde naznačen u ovom predlogu zakona.
Kada se radi o članu 101. i ocenjivanju, vrlo je bitno ovde da znate da deca trenutno nisu motivisana za učenje i da je to opšti trend u Srbiji, da je vrlo mali broj i procenat dece koja imaju motiv da uče škole. Imam lično iskustvo. Kada deca na času kažu - profesore mi nemamo uopšte razloga da učimo. Zbog čega učimo? Da bi se sprovela reforma obrazovanja trebalo je prvo sprovesti reformu privrede, trebalo je pokrenuti privredu. Deca su svesna da nemaju nikakvu budućnost ovde i da, bez obzira na to šta završila, nemaju posla posle toga. Imamo vrlo tešku situaciju da deca koja dođu iz osnovne škole sa odličnim uspehom upisuju trgovinu, ugostiteljske delatnosti, zanate, ne idu u tehničarska zanimanja, ne idu u gimnazije. Gubimo najkvalitetniju decu upravo zbog toga što privreda stagnira ili privreda pada, tj. privredne aktivnosti su sve manje i manje i u Srbiji je sve teže i teže.
Takođe, vrlo je teško po članu 102. ta obaveza da se učenici ocene četiri puta u toku polugodišta. Gospodo, da li znate, valjda ste išli u škole, imamo 40 učenika u odeljenju. Ko će to da oceni? Da li se nekim pravilnikom ili nekim podzakonskim aktom predviđa da se broj učenika smanji? Da li znate da je i 30 previše, ako je 30. Mislim da je 24 neki optimalan broj i da bi trebalo ići ka tom cilju da se smanji i broj učenika u odeljenju da bi se mogla nastava konkretnije i kvalitetnije izvoditi.
Izvinjavam se, pošto više vremena nema, kada bude rasprava o amandmanima onda ću detaljnije obrazložiti neke stvari.