Dame i gospodo, moram na početku da se obratim gospodinu ministru Đeliću, koji je u svom izlaganju pomalo trijumfalno tvrdio da paket poreskih zakona, koji je usvojen i koji je u proceduri, nije izazvao veći udar na standard građana. Naime, ministar reče da je došlo do određenih korekcija cena. Neki proizvodi su poskupeli par procenata, a neki su pojeftinili par procenata, ali da u proseku to nije izazvalo neke bitnije promene što se tiče cena, a samim tim i standarda građana.
Hoću, i moram da potvrdim da je ministar delimično u pravu. Naime, tehnička roba nije poskupela, ona je pojeftinila, šporeti, frižideri, zamrzivači i ostala tehnika, to je činjenica, međutim, prosečan građanin Srbije šporet kupi jednom ili dva puta u životu. Sa druge strane, ulje, šećer, so i drugi artikli, koji se koriste svakodnevno u ishrani, poskupeli su, i to ne za 2%, već za 20%, a oni se kupuju svakodnevno i predstavljaju izuzetno veliki udar na standard naših građana. Takođe, gospodin ministar nije rekao, prećutao je da je struja poskupela i da će to tek da izazove inflatorni udar i udar na standard naših građana.
Struja je poskupela od 1. aprila. To je činjenica, samo se niste u Vladi još dogovorili za koliko procenata i na koji način će to da se sprovede. Već su očitana brojila i čeka se samo dogovor u Vladi za koliko procenata i na koji način će struja poskupeti.
Što se tiče samog zakona koji je danas pred nama, Zakon o porezu na dohodak građana, i laiku je jasna namera ove vlade da na sve moguće načine napuni budžet koji je projektovan i usvojen u ovoj skupštini pre nekoliko dana.
Budžet od 130 milijardi dinara, koji je četiri puta veći od budžeta za prošlu godinu, mora se po svaku cenu napuniti. To ovaj zakon dokazuje i pokazuje. Ministar je rekao da se ovim zakonom neće promeniti poreska stopa na zarade radnika i to je tačno. Ona ostaje 14%. Međutim, menja se poreska osnovica koja je sada uvećana, jer pored neto zarade obuhvata regres, topli obrok i terenski dodatak.
Veća poreska osnovica, uz primenu znači iste poreske stope, daće normalno i veći prihod budžetu Republike Srbije. Ovim zakonom, koji će se verovatno usvojiti, znači ovakvim rešenjima, država odnosno budžet Republike Srbije je u plusu. On je dobio ovim zakonom.
Međutim, postavlja se pitanje šta je sa onima koji su poreski obveznici i koji su pod direktnim udarom ovog zakona, a to su radnici, to su zaposleni u privredi Republike Srbije. Kakve su posledice ovog zakona po njih?
Ako se ovo pažljivo pogleda i sagleda te posledice su negativne. Naime, zaposleni će ovim zakonom sigurno ići u minus. Ista sredstva koja su planirana za isplatu zarada i drugih primanja zaposlenih sada se moraju umanjiti za iznos koji se mora po ovom zakonu izdvojiti po osnovu poreza na regres, topli obrok, na terenski dodatak.
Ministar takođe reče da će ovim i drugim zakonima koji su u proceduri doći do rasterećenja privrede, da će ostati više sredstava privrednim organizacijama, privrednim subjektima, koja će moći da usmere u povećanje zarada radnicima. Ako poreska osnovica ostaje ista onda ne vidim način na koji će se privreda rasteretiti, jedino ako se smanje stope doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Koliko je ova aktuelna vlada ozbiljna u nameri da ovaj budžet koji je projektovan napuni, govori član 85. Predloga zakona. Naime, u ovom članu se predviđa i porez na ostale prihode. Znači, sve ono što nije moglo da se obuhvati konkretnim i jasnim prihodima svrstano je u - ostale prihode, i takođe je oporezovano. Članom 85. obuhvaćeni su i prihodi koje ostvaruju članovi učeničkih, omladinskih i studentskih zadruga, kao i prihodi fizičkih lica ostvareni prikupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja.
Gospodine ministre, da bi ovaj vaš zakon bio transparentan, kako vi kažete, do kraja, kao i prethodni zakoni, zamolio bih vas da objasnite seljacima koji u toku letnjih meseci prikupljaju šumske plodove, lekovito bilje, da će od sada plaćati porez i na te prihode, iako ustaju ujutru u 4,00 sata, da bi do 6-7 sati prikupili kilo-dva gljiva, prešli po 10 i više kilometara po šumskim vrletima i posle toga nastavili svoj radni dan koji traje u letnjim mesecima i po 18 sati. Sada će i ti prihodi od kilogram gljiva biti oporezovani. Moraće da plate porez i na te prihode.
Takođe vas molim gospodine ministre, iako me ne slušate, da objasnite stanovnicima kartonskog naselja na Novom Beogradu i drugim Romima koji se uglavnom bave prikupljanjem papira po Beogradu, da će od sada morati da plate porez na prihod koji ostvare po tom osnovu, znači po prikupljanju i prodaji papira, iako im je to jedini izvor sredstava za život.
Gospodine ministre, da niste malo preterali?