Dame i gospodo, imam prvo primedbu na prisustvo, odnosno neprisustvo Vlade u ovoj sali. Nisam zadovoljan objašnjenjem koje je dao gospodin predsednik Skupštine, obrazlažući odsustvo predlagača ovog zakona, ministra za lokalnu samoupravu, odnosno pravdu, gospodina Batića. To što je Batić član i Savezne skupštine, što ima određene obaveze i tamo, to može biti njegov problem, ali on je predlagač ovog zakona i trebalo bi da bude ovde.
Uzgred, ovde nema nijednog člana Vlade, i upravo članovi Vlade krše dostojanstvo ovog doma. Poneki od njih, verovatno u neznanju, zaluta, ode, pa kada shvati da nije na dnevnom redu njegov predlog, brže bolje se izgubi iz ove sale i nestane. No, možda imaju svoje predstavnike ovde, koji će u njihovo ime da tumače ovaj zakon i da odgovaraju na pitanja, a imam neka pitanja, pa bih zamolio gospodina Jovanovića, koji je tu, da u ime Vlade odgovori na ova moja pitanja.
Pored ovoga što je većina prethodnika već rekla o ovom zakonu, da je on centralistički, da vodi ka centralizaciji, što je suprotno zalaganju većine u ovoj sali u kampanji pred izbore, neću se zadržavati na tome.
Lično mi nije jasan sam naslov ovog zakona. Naime, terminološki mi nije jasno zašto se ovde pominju plate, a ne zarade? U naslovu stoji - Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Do sada smo govorili o zaradama i pokušao sam da povežem ovo, da nađem analogiju i vezu, i došao sam do zaključka da postoji, osim terminološke, i suštinska razlika.
U zarade ulaze i porezi i doprinosi, a u ove plate ne ulaze porezi i doprinosi, jer je to ovde jasno i rečeno. Ovde, pored one osnovne zarade, odnosno dosadašnje neto plate, ulaze samo dodaci na platu, koji su u članu 9. definisani. Nije mi jasno kako će se sada obračunavati zarade zaposlenih u prosveti, u zdravstvu, u državnoj upravi, da li će zaposleni u tim službama znati kolika je njihova ukupna zarada, sa porezom i doprinosom? Kako će sada to da se povezuje sa zakonom koji je juče ovde usvojen? Kako će lica koja su davalac izdržavanja drugim licima, a zaposlena su u ovim službama, kako će se njima obračunavati ta naknada, koju isplaćuju, odnosno daju izdržavanim licima?
Da li će se ona obračunavati na platu, koja je ovde definisana, ili na ukupnu zaradu, koja podrazumeva i poreze i doprinose, a koja se ovde ne pojavljuje? Da li će budžet Republike Srbije, prosveti, zdravstvu, pravosuđu i drugim službama, prebacivati sredstva za doprinose i poreze, ili samo za plate, kako je to ovde definisano?
Drugo pitanje koje bih postavio gospodinu Jovanoviću, koji je ovlašćen, otprilike, da zastupa Vladu ovde, jeste pitanje javnih preduzeća. Lično mogu da podržim ovakav pristup ideji da se izvrši određeno uravnotežavanje zarada zaposlenih u javnim službama, u državnoj upravi, ali me interesuje šta je sa javnim preduzećima? Da li aktuelna vlast zna kolika su primanja, kolike su zarade u javnim preduzećima i zašto se uporno beži od toga? Zašto se nekim zakonom,odnosno ovim zakonom, nisu definisale bar neke granice, neki okviri za zarade zaposlenih u javnim preduzećima?
Molim vas, pričamo o ravnopravnosti zaposlenih u javnim službama, u državnoj upravi, budžetskim korisnicima, prosveti, zdravstvu, itd, a niko ne pominje javna preduzeća, poput EPS-a, NIS-a, itd.
Da li znate da je zarada portira u javnom preduzeću, recimo EPS-u, veća od zarade, od plate, kako ovde stoji, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ili premijera Vlade Republike Srbije, i da li je to pravedno, i kada će se ta nepravda ispraviti? Da ne pričam da je ta zarada portira u javnom preduzeću EPS veća tri puta od zarade profesora u srednjoj školi. Da li je to pravda i kada će se nekim propisom, nekom odredbom o tome ovde govoriti?
U članu 1. definisani su organi, organizacije i službe, u kojima se ovim zakonom uređuje plata. U tački 2. stoji da se ovim zakonom uređuju plate u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Gospodo, Ustavom Republike Srbije, u ovoj republici su definisane dve autonomije. U članu 6. Ustava stoji: "U Republici Srbiji postoje AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija, kao oblici teritorijalne autonomije."
Ovako neodređenom tačkom 2. člana 1. bojim se da ste ostavili prostor da se prave neke nove autonomije u ovoj Srbiji, na koje će se onda automatski ovaj zakon odnositi. Mislim da je trebalo precizno definisati, jer Ustav je to precizno definisao, imamo samo dve autonomije, i bilo je logično da se to ovde i ubaci konkretno.
U članu 2. ovog predloga stoji da se plate zaposlenih iz predloga člana utvrđuju na osnovu osnovice, koeficijenata i dodatka. U drugom stavu stoji da javne službe mogu po osnovu sopstvenih prihoda da uvećaju plate do 30%. Interesuje me da li se to odnosi samo na javne službe definisane tačkama 3. i 4. iz prvog člana ili na sve budžetske korisnike koji ostvaruju sopstvene prihode. Da vas podsetim da zdravstvo ostvaruje sopstvene prihode, postoji participacija, da ministar prosvete najavljuje participacije i u prosveti. Znači, škole će ostvarivati sopstvene prihode. Da li će i one moći da uvećavaju plate zaposlenih, po članu 2, do 30%?
U članu 3. stoji da osnovicu za obračun plata utvrđuje Vlada Republike Srbije. Ovde je gospodin Jovanović, a i drugi su tvrdili, da će Vlada pregovarati sa sindikatima i da će sindikati biti tu aktivni učesnici u tim pregovorima, itd. Međutim, to može biti kao preporuka, ali to ovim zakonom nije decidno utvrđena obaveza Vlade da konsultuje sindikate i da pregovara sa sindikatima. To znači da Vlada, ako hoće - može, ako neće - ne mora da konsultuje sindikate po ovim pitanjima.
Znamo koliko je radnika obuhvaćeno ovim zakonom, znamo koliko ima sindikata, znamo i kakva je uloga ovih sindikata bila u prethodnom periodu, koliko su se borili i zalagali i za prosvetu i za zdravstvo i za status svih zaposlenih u tim oblastima. Sada je nepravedno da se svi ti sindikati jednim potezom eliminišu iz daljih konsultacija oko svog statusa i statusa svih zaposlenih u ovim organizacijama i državnoj upravi. Mislim da treba uneti jednu odredbu koja obavezuje Vladu na pregovore sa sindikatima po pitanju plata ovih zaposlenih.
Dalje, imam primedbu na član 5, u kome stoji da razvrstavanje u platne grupe zaposlenih i koeficijente za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije. Onda je došao amandman Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, kojim se ovaj član proširuje, dopunjuje rečima: "osim za zaposlene u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave". Zamislite sad apsurd - Vlada će utvrditi koeficijente za obračun plata predsedniku Narodne skupštine, poslanicima u Skupštini, predsedniku Republike i drugim licima koja su izabrana na neposrednim izborima, a neće moći da utvrdi koeficijente predstavnicima lokalne samouprave.
(Predsedavajuća: Gospodine Jovanoviću, vreme.)
Da li je ovo ustupak Nenadu Čanku i autonomašima iz Vojvodine, koji i u današnjim novinama najavljuju da će uzeti stvar u svoje ruke i da će oni biti gospodari sredstava koja Pokrajina ima.
U članu 10. stoji da zaposleni imaju pravo na naknadu plate i druga primanja u visini utvrđenoj aktom Vlade, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. Gospodo, ovo je poseban zakon kojim se regulišu prava, odnosno plate zaposlenih u ovim oblastima. Koji sad posebni novi zakon pretpostavljate ovde? Da li to znači da će biti izuzetaka i van ovog zakona, pa će Vlada da pravi neke izuzetke i donosi nove zakone kojima će regulisati primanja u nekim od ovih oblasti?
Na kraju, samo jedna rečenica, ovo je zakon, verovatno prvi u kome nema kaznenih odredbi. Objasnite mi sada na koji način će Vlada ili neko drugi sankcionisati nepoštovanje ovog zakona? Ako gospodin Čanak ne želi da poštuje ovaj zakon, a vidimo da ne želi, ako ne budu plate za koje smo čuli juče da su dva puta veće od plata predsednika Skupštine, premijera, itd., ako ne bude hteo da ih vrati u okvir ovog zakona, na koji način ćete prisiliti gospodina Čanka da to učini? Ovde nema kaznenih odredbi po kojima se može postupati i dovesti sve to u skladu sa ovim zakonom. Hvala.