Dame i gospodo, ova dvodnevna debata pokazala je da se mi kao partije koje participiraju u ovom parlamentu mnogo razlikujemo po samom pristupu problemu privatizacije, ali s druge strane je pokazala i određeni konsenzus, pokazala je činjenicu da se svi ovde slažemo oko toga da je društvena svojina prevaziđena, da je neefikasna i kao takva treba da se transformiše u druge oblike svojine. Neću ponavljati ono što su moji prethodnici iz SRS-a već govorili o prednostima ili nedostacima ovog predloga, ali ću navesti nekoliko problema, nekoliko sugestija koje bih ovde izneo i predložio predlagaču da ih razmotri i, ako je moguće, koriguje ovaj predlog, da bi bio što kvalitetniji.
Većina govornika je već rekla da je ovaj zakon krucijalni, da je istorijski itd. Slažem se da je on izuzetno značajan za ovu državu u ovom momentu, možda najznačajniji od svih predloga koji su došli u Skupštinu za ovih nekoliko meseci.
Upravo zbog toga treba posvetiti punu pažnju i dati pun doprinos da ovaj zakon bude što kvalitetniji. Znači, da ostane što manje nejasnih i nedefinisanih stvari. Zakon sam po sebi, tj. predlog ima dosta nejasnih stvari, dosta mesta koja su dvosmislena, koja nisu precizno definisana. Molio bih da predlagač te nedostatke ispravi, dok se ne dođe do konačnog rešenja. Konkretno ću početi od drugog poglavlja priprema za privatizaciju u prvoj tački pokretanje postupka privatizacije.
Prvi stav kaže, postupak privatizacije pokreće se inicijativom nadležnog organa, subjekta privatizacije. Znači, samo preduzeće pokreće inicijativu za privatizaciju. U jednom od sledećih stavova stoji da se postupak privatizacije može pokrenuti i inicijativom agencije ili ministarstva nadležnog za poslove privatizacije. Nije jasno definisano ovde kako stupa na scenu agencija odnosno da li postoji neki rok u kome preduzeće mora da krene sa inicijativom, pa ako se to ne ispoštuje, onda ide agencija sa inicijativom ili ministarstvo. Tako da to nije, kažem, precizno definisano. Predlažem da se to preciznije definiše, da se zna, da se ne prepliću nadležnosti i obaveze preduzeća odnosno agencije ili ministarstva.
U tački 3, restrukturiranje u postupku privatizacije, stav 1. kaže, ako agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, subjekt privatizacije dužan je da se restrukturira u postupku privatizacije u skladu sa ovim zakonom. Ovo opet postaje nejasnoća. Prvo, na osnovu čega agencija procenjuje koje će se preduzeće privatizovati metodom javnog tendera, a koje javnom aukcijom, a koje mora ići u restrukturiranje. Znači, opet nije precizno definisano i opet ne znamo koji se kriterijumi koriste za upućivanje preduzeća na bilo koju od ova tri oblika privatizacije, odnosno dva oblika ili restrukturiranje.
Takođe stoji ovde, u članu 20, zadnji stav, da Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način restrukturiranja subjekata privatizacije. Znači, Vlada će propisati na koji će se način izvršiti restrukturiranje preduzeća, daće program i uputstva, a takođe u članu 33. i članu 40. stoji da Vlada donosi, odnosno predlaže program za javnu aukciju i konkurs za javni tender, obzirom da u proces restruktuiranja ide veoma veliki broj preduzeća, najveći broj preduzeća jer je situacija u privredi takva.
Malo mi je nejasno da li će Vlada uspeti u roku od četiri godine, koliko je ovaj zakon oročen, da izvrši sve ove pripreme, da donese sve programe i uputstva za nekoliko hiljada preduzeća koja moraju proći ovim putem. Znači, trebalo bi da se razmisli da li to može Vlada da uradi u ovom vremenskom periodu, da li je sposobna i da li će sve to moći da se završi u naznačenom periodu.
Tačka 4. - dokumentacija za privatizaciju. Ovo sada govori o dokumentaciji koju, znači, treba da pripremi subjekat koji se privatizuje, odnosno preduzeće, ali opet se poziva i na agenciju, da agencija može da istu tu dokumentaciju pirpremi i ponovo je nejasno kada na scenu stupa agencija, odnosno nije precizno definisano u kom momentu agencija preuzima glavnu reč i kada to agencija priprema dokumentaciju za ove aktivnosti.
Treći deo privatizacije je kapital. Prva tačka je prodaja kapitala, pa se kaže u trećem stavu - u subjektu privatizacije koji se restrukturira na osnovu odredbe ovog zakona, prodaje se celokupna imovina, odnosno kapital. Već sam rekao, najveći broj preduzeća u ovoj državi mora proći proces restrukturiranja, situacija je takva. Ako se prodaje u tim preduzećima celokupni kapital, to znači da će radnici ovih preduzeća ostati bez akcija. Znači, oni neće dobiti nijednu besplatnu akciju. Kompletan kapital će se prodati posle procesa restrukturiranja.
Već je ministar rekao u uvodnom izlaganju da samo mali broj preduzeća, najvećih, a njih je oko 150, ide na prodaju javnim tenderom, a svi ostali će ići ili na aukciju ili na restrukturiranje, ali mislim da će najveći broj ići na restrukturiranje, jer je privredna situacija u našoj zemlji takva.
Dalje, ugovor o prodaji, član 41. gde se kaže: "Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine sadrži odredbe o ugovornim stranama, o predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaćanja, korišćenju zemljišta itd." Nigde se ovde ne pominju radnici u preduzećima, kao ni njihova dalja sudbina. Znači, trebalo je preciznije ovde uneti jednu klauzulu kojom će se u ugovoru o prodaji obavezno definisati i status radnika, jer je jasno svima da će veliki broj radnika biti suvišan posle ovog procesa privatizacije.
Tačka 2. - prenos kapitala bez naknade, pa podtačka 2) prenos akcija zaposlenima. U članu 43. kaže se: "Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se u subjektima privatizacije gde nije prodato više od 50% društvenog kapitala - što je i logično, a dalje kaže - ni u subjektima privatizacije u kojima se sprovodi restrukturiranje". To je već rečeno u članu 25. stav 3, da se ovi subjekti prodaju kompletni, tamo nema nikakvih akcija radnicima, tako da je ovde to možda i suvišno.
Član 44: "Subjekti privatizacije donose odluku o izdavanju akcija bez naknade i javnim pozivom obaveštavaju zaposlene o tome". Već je rečeno gore koji zaposleni, odnosno penzioneri, bivši zaposleni imaju pravo na ove akcije.
Međutim, nije mi jasno, ovaj javni poziv može biti vrlo nezgodan u smislu što neće svi radnici biti blagovremeno obavešteni o ovim akcijama, o upisu akcija, bojim se da će dobar deo njih, pogotovu oni koji su nekada radili u preduzeću, a po ovom članu imaju sva prava na akcije, da će ostati uskraćeni za te akcije, naravno, i penzioneri itd. Znači, možda je trebalo ovo regulisati na neki drugi način, da služba preduzeća automatski, čim se krene sa ovim postupkom, da ona ima sve spiskove i zaposlenih trenutno i ranije zaposlenih i da ta služba automatski upiše akcije svima koji su bili u kontaktu sa tim preduzećem koje se privatizuje.
Takođe član 45. na neki način stimuliše proces privatizacije u smislu da se što pre krene u privatizaciju. Misli se na privatizaciju aukcijom, tako što ograničava vrednost kapitala koji se privatizuje, odnosno koji se deli radnicima, ograničava u zavisnosti od roka u kome se uradi privatizacija. Taj član može da se prihvati, ali iz člana 46, odnosno on je za mene neprihvatljiv, jer se ovde ponovo umanjuju prava radnicima, iako radnici nisu, ili su najmanje krivi ako privatizacija kasni. Na jednom mestu su prava radnika umanjena procentom kapitala koji odlazi na besplatne akcije zaposlenima, a na drugom su prava radnika ponovo umanjena i u apsolutnom iznosu tih akcija. Mislim da je ovo suvišno i da je ovo dvostruko kažnjavanje radnika koji su najmanje krivi za kašnjenje ovog procesa.
Sledeća tačka je prenos akcija zaposlenih u postupku prodaje javnim tenderom. U članu 49. prvi stav kaže: "Kapital za sticanje akcija bez naknade u subjektu privatizacije primenom javnog tenedera iznosi najviše 15% kapitala koji se privatizuje". Nije mi jasno zašto stoji ovo najviše, zašto nije precizno definisan procenat ovde u zakonu i ko će to odrediti naknadno, koji je to procenat, ako je najviše 15%, on može biti i 10%, i 13% i 9%, ko je taj ko će odrediti vrednost, odnosno iznos procenta koji se deli radnicima u ovom delu besplatnih akcija. Sledeća tačka...