Dame i gospodo, neće biti ništa novo ako kažem da je stanje u srpskoj prosveti izuzetno teško. Prosvetni radnici sa izuzetno niskim primanjima u velikoj većini nisu motivisani ili bar nisu dovoljno motivisani za kvalitetno izvođenje nastave.
Zbog izuzetno teškog materijalnog položaja naših škola, kreda i tabla su i dalje jedina nastavna sredstva. Iz istih razloga u velikom broju škola nastava nije adekvatno zastupljena, ili nije uopšte zastupljena. Deficitarne kadrove je skoro nemoguće dovesti u škole, za zaradu koja sa toplim obrokom i regresom iznosi negde oko 300 DM. Nažalost, ni promene koje su došle 2000. godine i aktuelna DOS-ovska vlast nisu ništa promenili u našem školstvu. I danas su prosvetni radnici na dnu lestvice kada su u pitanju zarade i uslovi života i rada, u poređenju sa drugim korisnicima budžeta kao što su policija, državna uprava, pravosuđe ili zdravstvo.
Novi zakon koji je pred nama ne donosi ništa kvalitetno novo, što bi motivisalo prosvetne radnike na kvalitetnije izvođenje nastave. Osnovni problemi novog zakona na koje mi iz SRS želimo da ukažemo, i već smo delimično ukazali na to, jesu sledeći.
Prvo, ovim predlogom u članu 1. se ne isključuje političko delovanje u školi, kao što je to ministar rekao. Naime, član 1. bivšeg zakona, gde je decidno isključeno političko delovanje u školi, izbrisan je. Novim članom Predloga zakona nešto je rečeno u tom smislu, ali je to rečeno u jednoj zavijenoj formi, tako da ostaje mogućnost političkog delovanja u školama. Moram da kažem da je političko delovanje u školama bilo i ranije. Međutim, to delovanje je bilo najjače i najizraženije u septembru i oktobru 2000. godine, kada su mnogi nastavnici u srednjim i osnovnim školama izvodili svoju decu i učenike na ulice, na demonstracije i proteste. Tog političkog delovanja ima i danas, jer su svi direktori do oktobra 2000. godine smenjeni i postavljeni su novi, sasvim slučajno su svi oni članovi partija iz DOS-a.
Drugo, Predlogom zakona u škole se uvodi veronauka još jedan predmet za koji niko ne zna ni kako se zove ni kakav će njegov sadržaj biti. Što se tiče veronauke, SRS nema ništa protiv da se izučava u školama. Međutim, SRS je protiv zakonske nepreciznosti. Smatramo da zakon mora jasno reći koje su to tradicionalne verske zajednice, odnosno crkve u Srbiji koje mogu ostvariti pravo na ovaj predmet. Ako to ostane definisano kao što je to slučaj u Predlogu, rizikujemo da nam se u škole i među decu sasvim legalno instaliraju sekte, a vrlo dobro znamo kakve su posledice delovanja sekti u našim školama.
Što se tiče drugog predmeta, za njega se u zakonu zna samo da će biti etičko - humanističkog sadržaja. SRS smatra da je on u ovom trenutku nepotreban, suvišan i da ne može biti alternativa veronauci. Deca mogu i treba da izučavaju ove sadržaje u drugim predmetima. Ti drugi predmeti moraju biti protkani ovakvim sadržajima, ali prvenstveno smatram da prosvetni radnici moraju svojim ponašanjem i pristupom profesiji kojom se bave ostvariti pozitivan uticaj na učenike sa etičkog i humanističkog aspekta. Nažalost, to je vrlo teško i nerealno očekivati u uslovima u kojima rade prosvetni radnici, sa zaradama koje su jednake prosečnoj zaradi u Republici Srbiji.
Treća načelna primedba SRS odnosi se na školski odbor koji je postojao i u ranijem zakonu, ali ga ovaj predlog još više afirmiše. Dosadašnja praksa nije pokazala neke pozitivne efekte ovakvog upravljanja školom, jer se to svodi na samoupravljanje, naročito ako se ima u vidu da su u najvećem broju školskih odbora (a pogotovo po srednjim školama) ljudi koji nisu završili ni srednju školu. Međutim, ti ljudi su istovremeno politički podobni aktuelnom režimu, koji određuje sastav školskih odbora. Znači, školski odbor je prvenstveno sredstvo političke manipulacije na lokalnom nivou. Po mišljenju SRS školom upravlja osnivač, bilo da je u pitanju Republika, bilo da je u pitanju pravno ili fizičko lice.
Četvrto, Predlog zakona obavezuje i srednju školu na obrazovanje saveta roditelja i učešće roditelja u upravljanju školom. Mislim da je savet roditelja trebalo da bude fakultativnog karaktera, da se ostavi zakonska mogućnost da se formira, a da se roditelji sami izjasne da li imaju interes i želju da ga formiraju i da na taj način preko saveta roditelja učestvuju u upravljanju školom. Bojim se da će ovo biti još jedan instrument politizacije i političke manipulacije u srednjim i osnovnim školama.
Peto, nejasan je stav predlagača da sekretar u osnovnoj školi mora imati visoku stručnu spremu, a da istovremeno direktor može biti i sa višom stručnom spremom. Nisu jasni motivi koji su vodili predlagača da predloži ovakvu jednu odredbu.
Šesto, pored iznetih načelnih primedaba, ukazaću na neke, da tako kažem, tehničke greške, mada to nisu tehničke greške u ovom predlogu. U članu 2, u stavu 5. tačka 3) pominje se vrednovanje kvaliteta rada škole, odnosno doma učenika. Jednostavno, smatram da nije moguće vrednovati školu; mogu se vrednovati profesori, direktori, a ne škola. To se isto ponavlja i u članu 6. i u članu 8. ovog predloga.
Na kraju, pitanje ministru - šta je sa stvarnom reformom prosvete u Srbiji, kojom će se smanjiti opterećenje učenika, razdvojiti bitno od manje bitnog za pojedine obrazovne profile u srednjim školama? Zakon kaže da učenik može da ima do 31 čas sedmično i četiri časa fakultativne nastave, što iznosi skoro isto kao i obaveza zaposlenih u privredi i državnoj upravi, odnosno javnim službama. Ako se tome doda da učenik mora i kući da se priprema za nastavu, ako se uzme, na kraju krajeva, u obzir da se radi o deci, onda je jasno da su deca previše opterećena i da treba izvršiti reformu kojom će se smanjiti to opterećenje dece.
Isto tako, ovaj zakon je predvideo tzv. privatne škole, škole čiji su osnivači pravna i fizička lica. Zakon ne propisuje kriterijume i uslove za osnivanje tih škola i za njihovo normalno uključivanje u prosvetni sistem Srbije.