Nastavio bih da govorim o ovom predlogu zakona.
Naravno, protivim se tome da se u stav 1. člana 1. Predloga zakona ubace reči "sudska uprava". Zašto?
Jedva se za to ovlašćenje izborio i ministar pravde. U sistemu podele vlasti, sudska vlast ima neku svoju specifičnu kontrolu prvostepenih, drugostepenih organa itd. Izvršna vlast ne može da se meša u sudsku vlast. Zakonodavna vlast ne može da se meša u sudsku vlast.
Ne bi mogao ni neko treći da se meša u sudsku vlast, pa ni kontrolom sudske uprave.
Ovo pitanje da li zaštitnik građana može da se upušta i da razmatra i ona pitanja koja su predmet nekog sudskog postupka, on to može, jer mu to nije izričito zabranjeno, ali mu je onemogućena kontrola suda, što je sasvim normalno.
Kako sud može da bude samostalan i nezavisan, ako može da ga kontroliše i zaštitnik građana? Amandman je nelogičan, a u suprotnosti je i sa Ustavom.
Rečeno je ovde da ni Republički javni pravobranilac nije ustavna kategorija pa postoji. Ali, pravobranilac, u krajnjem slučaju, ne bi morao da postoji, po našem Ustavu, ne bi mora da postoji ni po zakonu, jer to što on radi mogao bi da radi drugi državni organ. To bi moglo da radi Ministarstvo finansija. To bi mogla da radi Direkcija za imovinu Republike Srbije. Zašto?
Republički javni pravobranilac zastupa državu. On je punomoćnik države u nekim sporovima. On zastupa i kada je u pitanju radni spor. To isto može da radi ministarstvo.
Ono što je karakteristično za državne organe je to što to ovlašćenje koje država ima poverila je nekom svom organu. Slično je sa sudijom za prekršaje. Mi u pravnom sistemu ne moramo da imamo sudiju za prekršaje. Prvostepeni prekršajni postupak mogu da vode i ministarstva. Mi imamo razni broj ministarstava koja vode prekršajni postupak.
Ako se pravi analogija da republičkog javnog pravobranioca u Ustavu nema, da nema u Ustavu ni sudova za prekršaje, a oni u praksi postoje i na bazi toga da se pravi neka analogija sa zaštitnikom građana, onda je to pogrešno.
Za sve one državne organe koji su na neki način izdvojeni, kao što je sud, na primer, za njega se kaže da je samostalan i nezavisan državni organ.
U članu 1. se za ovog zaštitnika građana kaže da je nezavisan državni organ, čak nema one mnogo važnije konstatacije da je samostalan državni organ.
Kada se pogleda šta je u njegovoj nadležnosti, koje poslove obavlja, kaže se "štiti prava građana". Koja prava građana? Sve ono što suštinski možemo da kažemo da spada u korpus sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina. Da li to?
Dalje se kaže da kontroliše rad organa državne uprave. Kako on može da kontroliše rad organa državne uprave? Tu je osnovni problem. On samo može da traži neka obaveštenja, neke podatke itd, ali da uđe u organ i da kontroliše organ to je nemoguće. To pripada odgovarajućem nadležnom državnom organu koji je Ustavom predviđen da postoji.
Dalje se kaže da kontroliše organ nadležan za pravnu zaštitu imovinskih prava, to je taj pravobranilac i niže itd, pa se kaže i da štiti interes Republike Srbije i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Kada se sve ovo stavi u kontekst Ustava, ustavni osnov ne postoji.
Neko će da kaže da smo donošenjem Ustavne povelje preuzeli obavezu da je međunarodno pravo sastavni deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka, po sistemu sve ono što je ratifikovala Savezna Republika Jugoslavija, pa onda državna zajednica, pa Republika Srbija, a više ni to nije bitno, ono što je preuzeto kao obaveza, a za to nema potrebe da postoji ustavni osnov, već samim činom ratifikacije nekog sporazume stvorio se pravni osnov da mi to moramo da ugradimo.
U relevantnoj međunarodnoj konvenciji, koja od 1976. godine u Evropi reguliše ljudska prava, građanske slobode i političke slobode itd, nema jasno izraženog stava da to baš mora ovako kako se to predlaže ovim predlogom zakona.
Zato, ponovo potenciram, da bismo imali ombudsman, da bismo imali nešto, da bismo imali neku instituciju sa ovim ovlašćenjima, to mora da proistekne iz Ustava Republike Srbije. Takva odredba u Ustavu Republike Srbije ne postoji. Ovo je pravno nemogući posao.
Samo da vas podsetim da je bila jedna izjava povodom spora da li je ovo ustavno ili nije ustavno, pa je rečeno da je verovatno manje neustavno od neustavnosti Narodne kancelarije. Narodna kancelarija je nešto što je u suprotnosti sa Ustavom.
U Ustavu, gde je regulisan pravni položaj predsednika Republike i gde je rečeno da on formira, uređuje organizaciju svoje službe, ta služba je u funkciji pre svega onih poslova koje obavlja predsednik Republike, a koji su u pet ili šest tačaka prethodnog člana određeni.
Ali, praviti Narodnu kancelariju, pa još praviti razgranatu mrežu po celoj teritoriji Republike Srbije, u najmanju ruku je zloupotreba Ustava.
Onda još Vlada u budžetu odobri sredstva za Narodnu kancelariju. E, onda je to koalicija.
Znači, mi nemamo ustavni osnov za ovaj predlog zakona.
Sada, kako god da krenete sa licitacijom koja bi ovlašćenja bila, pa čak da je kojim slučajem Ustavom predviđen ombudsman, vi ova ovlašćenja ne biste mogli na ovaj način da stavite.
Ne može on da kontroliše rad.
U ovom našem okruženju su se pojavili neki ombudsmani, pa čak i međunarodni, lica iz međunarodne zajednice, koji to prate, kao što je teritorija Kosova i Metohije, pa dosta dugo Republika Srpska i MH federacija itd.
Podsećam vas da je ombudsman tamo predviđen Dejtonskim sporazumom i onim prilozima u kojima je napisan Ustav Bosne i Hercegovine. Određeno je u kom delu on može da postupa: da se kod njega jave građani, da ukažu na neku povredu, da traže od organa odgovarajuću informaciju, da napiše neku preporuku, da se javno oglasi o tome da li je to povreda ili nije povreda, da podnosi izveštaje o stanju ljudskih prava, kao što Novicki, vrlo često, izveštava kakvo je stanje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, ali niko te njegove izveštaje ne čita. To ste mogli da vidite i sami. Nikoga ne interesuje to šta je on napisao.
Znači, izražavam stav Srpske radikalne stranke: mi nećemo glasati za ovaj amandman. Ali, taj amandman ne popravlja član 1, jer je nemoguće da se taj član popravi. Još ako se ubaci i sudska uprava, pa nadzor nad radom sudske uprave, to vrši Ministarstvo pravde. To ministarstvo se jedva za to izborilo da vidi kako se zavode, koliko se čeka itd. Tu je kraj.
Zašto je, pored ministarstva, potrebno i ovo?
Da je napisano da se kontroliše ministarstvo, pa i nekako. Ali, u amandmanu je napisano da kontroliše rad sudske uprave. To je nemoguće. To ne može da postoji.