Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6943">Momir Marković</a>

Govori

Zahvaljujem, javiću se ponovo i izvinite što sam prekoračio 23 sekunde.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, član 106. i član 226. Mislim da je to dovoljno da mi sada omogućite da govorim.
Prvo, što se člana 106. tiče, gospođa Vjerica Radeta, narodni poslanik SRS, pročitala vam je u kojim slučajevima možete da izreknete opomenu kao predsedavajuća.
Izgleda da je, dame i gospodo narodni poslanici, od jutros stigao neki novi befel u Narodnu skupštinu, stigla je neka nova naredba po kojoj treba poslanike SRS, a pogotovo poslanike SRS maltretirati, ne bi li ih izveli iz takta.
Dobio sam opomenu, a da ne znam zašto sam je dobio. Kada sam pogledao član 106, nijedna od ovih sedam alineja ne može biti vezana za diskusiju koju sam, kada sam se javio po Poslovniku, ovde izrekao sa ove govornice.
Narodni poslanik Martinović je dobio opomenu zato što nije rekao odmah, a nigde ne piše u Poslovniku da odmah mora da kaže po tom i tom članu, postao je manir da odmah kada se javljamo za reč po Poslovniku kažemo. Nigde ne piše da mora odmah, može i na kraju diskusije da kaže po kom se članu javlja.
Član 226, jer moram kao narodni poslanik, a to sam rekao i jutros, da budem informisan, da budem obavešten i da posao narodnog poslanika obavljam i ovde, i na ulici, i u autobusu i gde god se nađem, jer ne ostavljam funkciju poslanika kada izađem iz ove sale, dakle, moram da budem obavešten o mnogim stvarima i malo je tri minuta da bih mogao da kažem šta me sve zanima i za šta sve morate objašnjenje da mi date.
Prvo, odmah da pitam, kada će Narodna skupština Republike Srbije vratiti poslaničke mandate listi SRS-prof. dr Vojislav Šešelj? To što je neko izgubio tuđu stvar, protiv njega treba pokrenuti krivični postupak i da odgovara. Molim, gospođo predsedavajuća, da umirite ovaj prvi red i da mi ne dobacuje, dekoncentrišu me, pa moram sada da koristim ponovo tri minuta na sledećem javljanju.
Kada će biti vraćeni mandati poslaničkoj listi SRS-dr Vojislav Šešelj? Pošto imam još sedam sekundi, najavljujem da ću se ponovo javiti za reč i molim da me upišete ponovo.
Pre nego što počnem, gospođo predsedavajuća, zamolio bih vas dve stvari, da zaustavite ove neartikulisane krike pojedinih poslanika i drugo, da više ne napuštate mesto jer čim vi odete dođe jedna osoba sa logoreičnim napadima, pa govori tri puta više nego što govore poslanici.
Vratite mi ovih deset sekundi jer ste mi to potrošili.
Javljam se po članu 227, alineja 3, gde se kaže: Služba Narodne skupštine obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije narodnog poslanika ... daje im stručna objašnjenja o pojedinim problemima na koje nailaze u toku rada Narodne skupštine.
E pa, treba mi stručno objašnjenje za problem pokradenih mandata SRS sa liste Srpska radikalna stranka-prof. dr Vojislav Šešelj i očekujem da mi stručna služba to obezbedi.
Drugo, potrebno mi je takođe stručno objašnjenje vezano za ovu informaciju koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo, jer ne vidim jednu od stavki. Ovde piše - povređeni građani, pa 22 građanina, 4 građanina itd; pa kaže građani koji su zadobili teške telesne povrede itd; pa onda materijalna šteta, 76 štitova, 12 šlemova, zaštitne maske, viziri, štitnici, službeni pištolj - komada 1, ručna radio stanica - komada 1, službene palice iliti pendreci - komada 16, sredstva za vezivanje, lisice - komada 8, službene legitimacije - komada 2.
Danas, dame i gospodo narodni poslanici, mogu dva, kako rekoše da se zovu – huligani, da obuku uniformu policije jer imaju i službenu legitimaciju, i pištolj, i lisice itd, i da se pojave i da legitimišu sve, pa i narodne poslanike.
Nema nigde da je ubijen Ranko Panić. Ubijen mučki, ubijen čovek koji je prisustvovao mitingu SRS.
Tražim od stručnih službi da mi rastumače gde se nalazi ovde kao jedna od nesreća koja je zadesila ove učesnike mitinga, kao jedna od nesreća, smrt Ranka Panića. Hvala.
Gospodo predsedavajuća, hvala bogu da ste se vratili u salu.
Rekao sam hvala bogu da ste se vi vratili. Gospođa Čomić ima govornu manu izgleda, s vremena na vreme prestane da priča da uzme vazduh. Ni jedan od narodnih poslanika nije mogao tri minuta da priča, da mu ona bar tri puta ne oduzme reč, ne pritisne to dugme pored i onda ona priča bar tri minuta.
Javljam se po članu 226. jer hoću da budem informisan, s obzirom da ćemo na jednoj od sledećih sednica imati predlog zakona koji se zove - Predlog zakona o agenciji za borbu protiv korupcije i kriminala, naravno. Da li se pod korupcijom i kriminalom podrazumevaju sve korupcije i sva kriminalna dela? Da li se pod korupcijom i kriminalom takođe podrazumevaju krađe? Nema veće krađe ...
Molim da prestanete da dobacujete. Prvo je to vrlo neukusno, nekulturno i nevaspitano. Ako imate šta da kažete izađite za ovu govornicu, jer osim tri reči koje ste sada rekli nisam vas čuo otkada ste u skupštinskim klupama.
Da li se pod korupcijom, da li se pod kriminalom podrazumevaju i krađe izborne volje građana? Jer ako je tako, onda odmah da prekinemo i da usvojimo ovaj zakon - da počne zakon da se primenjuje. Po ovom zakonu će se onda vratiti ovi mandati koji su ukradeni SRS.
Nisam video ni jednu listu poslaničku koja će se zvati napredna Srbija, nazadna Srbija, naprednjaci, nazadnjaci itd. Znam da postoji SRS, postoji ZEZ, postoje još neke poslaničke liste, ali ovakve liste nije bilo i u ovom slučaju bi bilo da je u parlament ušla i postala parlamentarna stranka, koja još i nije formirana.
Molim da me obavestite da li je moguće da u parlament uđe stranka koja ne postoji, još uvek virtuelna, odnosno da li će ovaj zakon rešiti pitanje krađe poslaničkih mandata, odnosno narodne volje?
Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo tražili izveštaj MUP-a o događajima, smatrali smo da će u izveštaju da se nađu bar tri stvari – ko je naredio, ko je odobrio i ko je izvršio, kako se u izveštajima kaže, prekomernu upotrebu sile, što bi se srpskim jezikom reklo – ko je premlatio narodne poslanike, ko je premlatio mirne učesnike mitinga i ko je ubio Ranka Panića.
Niko osim ministra unutrašnjih poslova i direktora policije nema pravo da naredi upotrebu hemijskih sredstava i gumene municije.
Zakon je tu nedvosmislen. Ne može se to kriti, kako, inače, obiluje ovaj izveštaj onim N.N. licem. Ovde jasno priznaju da je rukovodilac operativnog štaba naredio da se hemijska sredstva upotrebe u svim slučajevima radi odbijanja napada itd.
Dakle, lice koje nije zakonom ovlašćeno dalo je ovo naređenje, naredilo je upotrebu sile. Jedino ministar i direktor Uprave policije imaju to pravo. Ako je neko to uradio, a ministar nije odobrio, onda i ministar snosi odgovornost.
Imam utisak da je ovaj izveštaj pisalo N.N. lice, jer vrvi od toga "N.N.". Doduše, policajce zovu SP, MJ, ali su i oni N.N, jer imena i prezimena nema. Simptomatično je da na jednom mestu u Izveštaju kažu – u obavljenom razgovoru itd., policijski službenik je članovima radne grupe izjavio da je upotrebio sredstvo prinude, službenu palicu, prema N.N. licu, u momentu kada je to lice bilo okrenuto leđima i pokušavalo da zaštiti drugo N.N. lice prema kome je službenik upotrebio palicu itd.
Znači, svi koji su dobili batine su "N.N.", i oni koji su tukli su "N.N.". Posebno je interesantno kako se opisuje događaj u kome je ubijen Ranko Panić, događaj u kome je Ranko Panić dobio povrede zbog kojih je posle preminuo. Nigde nema obdukcionog izveštaja u ovom materijalu, a obdukcioni izveštaj je nedvosmislen. Medicinari koji su gledali to, jasno govore da je od udarca puklo debelo crevo, izazvana sepsa, nakon čega je čovek umro. Kaže se ovako – u tom momentu, jedan policijski službenik iz opisane grupe...
... prolazi pored N.N. lica, za koje se može pretpostaviti da je Ranko Panić, nakon nekoliko koraka uporednog hoda prema narodnom poslaniku...
Ja citiram, ako može to da se odbije.
Ništa, javiću se kasnije. U svakom slučaju, "N.N." izveštaj je napisalo ''N.N.'' lice i "N.N." ministar će, jer on mora ovo da odobri i on je bio zadužen da nam ovo da, morati da napiše drugi izveštaj.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada se i ovaj ovako sročen izveštaj pročita, mogu se konstatovati dve od tri činjenice. Ovde se može videti zašto je ubijen Ranko Panić, kako je ubijen Ranko Panić. Ne zna se samo ona treća činjenica – ko je ubio Ranka Panića, jer imena ovde nema.
Nedostaju bar još dve stvari. Prva je odgovornost onoga ko je naredio batinanje, a druga – odgovornost ministra. Da je ministar, kojim slučajem, ministar unutrašnjih poslova Japana, zbog ovakve situacije bi, u najmanju ruku, izvršio harikiri. Naravno, ne očekujemo da Ivica Dačić to uradi, ali očekujemo bar da ostavku podnese.
Dakle, zašto je ubijen Ranko Panić?
Kaže se ovako – Panić je tog dana nosio patike crne boje, marke "nju balans", plave farmerke, teget majicu, na kojoj je na prednjoj strani amblem Ratka Mladića, ukrštene sablje i natpis ispod sablji: "Hajduk do smrti". Na zadnjoj strani pomenute majice je grb - dvoglavi orao s krunom bele boje, s četiri ocila, ispod kojih piše ''Srbija''.
Kako je ubijen Ranko Panić?
Kaže se – N.N. lice, za koje se može pretpostaviti da je Ranko Panić, nakon nekoliko koraka uporednog hoda prema Narodnom pozorištu, kako se vidi na snimku, najverovatnije, stupa u verbalni kontakt s policijskim službenikom, koji ga potom levom nogom udara u predelu tela.
Da vas podsetim, u obdukcionom nalazu piše da je Ranko Panić ubijen policijskom čizmom, udarom policijske čizme u stomak, zbog čega je puklo debelo crevo; nakon toga se 15 dana u bolnici mučio i preminuo.
Kaže se – nakon toga, N.N. lice se udaljava nekoliko koraka od policijskog službenika, ali mu on ponovo prilazi i zadaje još jedan udarac nogom, nakon čega njemu i još nekolicini lica prilazi nekoliko policijskih službenika, gde se jasno može videti njihovo delovanje.
Ovde je, gospodo, sve jasno. Policija, naravno, ne sva policija, nego neki koji su instruisani su izvršili zločin ubistva nad Rankom Panićem.
Ne možete sada sa šest policijskih službenika, koliko je suspendovano, oprati krv Ranka Panića. Odgovornost seže do samog vrha Ministarstva unutrašnjih poslova, do samog vrha Vlade i do predsednika Srbije, jer, izgleda da su odande konci vučeni sve vreme. Zahtevamo da policija sastavi nov, realan, pravi izveštaj i da o tom izveštaju razgovaramo, a da ministar porazmisli o moralnom činu koji se zove podnošenje ostavke.
Dame i gospodo narodni poslanici, naslušali smo se danas i procenata, i interesa i lokalnih interesa, ali čini mi se da niko ne reče ono što je najvažnije što ovaj sporazum donosi, osim gospodina Velje Ilića, koji je sada rekao da donosi energetsku stabilnost i nezavisnost.
Kao čovek koji je od 72. do 96. godine radio upravo u gasnoj privredi vrlo dobro znam vrednosti jednog gasovoda i vrednosti pogotovo ovog gasovoda koji sada treba da se gradi. Kada je 73-74. godine počela priča o gasnom skladištu u Banatskom Dvoru, do dana današnjeg skladište nije završeno.
Neverovatne investicije, neverovatna sredstva treba da se ugrade u to što se zove iskorišćena naftna bušotina da bi to postalo skladište i da možete da peglate potrošnju. Ono što je naš ugovor koji i dan-danas važi za isporuku gasa je kontinuitet u potrošnji. Vi dobijate istu količinu gasa i leti i zimi. Leti kada ne možete da trošite i kada vam se pojavljuje višak u gasovodnom sistemu i zimi kada je potrošnja daleko veća ili ne možete, nego morate po daleko većim cenama da uvozite dodatne količine.
S druge strane, upravo zbog toga što imamo tranzit kroz Mađarsku, neverovatne probleme smo imali, ovo govorim iz iskustva, jer sam tada radio u toj firmi. Ako drugačije nije moglo, zaglavio se kracer u gasovodu. Kracer je inače jedan čep koji se pušta u gasovodni sistem da pročisti gasovodni sistem, a sa druge strane pritisak gura taj čistač. Zaglavio se kracer, 24 sata nema isporuke gasa, 24 sata vama sada pritisak naglo pada i isključujete potrošače ne po tome ko šta proizvodi i čija je vrednost proizvodnje, nego po tome koje su štete u proizvodnji.
Da vas podsetim, one koji ne znaju, da recimo tunelska peć u staklari Paraćin kada joj se isključi gasovod se ruši i potpuno posle toga mora da zida nova. Ono što je najteže, staklena masa koja se nalazi u toj peći, čekićima se razbija i baca na deponiju.
Zašto je ovaj gasovod žila kucavica za srpsku privredu. Upravo zato što zatvaramo prsten, pa ako nema gasa sa mađarske strane, dolazi odozdo sa ove druge strane i potrošači nikada ne mogu da ostanu bez gasa.
Gospodin Bajatović reče - skladište u Mokrinu. Neverovatna mogućnost za pravljenje skladišta u Mokrinu, ali ogromna sredstva moraju da se ulože.
S treće strane, gasovod Beograd-Paraćin je građen nekih osam godina i 30 i nešto posto finansijskog potencijala države Srbije je u to uloženo. Samo da znate kolika su sredstva koja se u taj gasovod ulažu.
Mi danas dobijamo mogućnost da nam se takoreći izgradi gasovod, da se zaposli nekoliko stotina, odnosno nekoliko hiljada novih radnika na vrlo dobrim i vrlo plaćenim radnim mestima i da se razvije privreda u oblasti kroz koju gasovod prolazi.
To što rekoše magistralni gasovod, nema regionalnih, nema lokalnih gasovoda bez magistralnog gasovoda. On ide na 50 atmosfera, oni regionalni idu dalje na 10 i 12. Prema tome, ovaj sporazum je sporazum koji treba podržati zdušno jer daje dušu srpskoj privredi i Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, Bog, kao glavni knjigovođa i evidentičar svega onoga što radimo, što činimo, što mislimo, jedini ima pravo da sudi o delima.
Ono što plaši vas, gospodo iz žute, crveno-žute koalicije, (svejedno, sada vam se više boje ne znaju) jeste spoznanje da Bog ima pravo i da sprovede sankciju za prokletstvo. Da vas podsetim, vas su samo podsećali poslanici SRS da činjenjem, zlodelom, stičete prokletstvo.
Da vas podsetim na to da porodice, familije, plemena Obrenovića više nema upravo zato što su Karađorđa isporučili, a vi ste jednog novog Karađorđa, odnosno nekoliko Srba, koji komotno mogu poneti epitet Karađorđa, već isporučili Haškom tribunalu.
To što to traje do devetog ili trinaestog kolena, o tome razmišljajte, ali je činjenica da vas je pogodilo, da vam je otvorilo spoznaju da ste dužni pred Bogom, ne pred ljudima. Pred ljudima ćete pred ljudskim zakonima, a o vašim zlodelima neće raspravljati ni Dilparići, ni Vukčevići, nego isključivo Gospod bog, a vi koji sebe smatrate ateistima, ipak ste u duši bar malo verujući i znate da će vas to stići.
Da tako zatvorimo ovu priču i da se vratimo na ono što se zove Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, na ono što, kako reče juče ministar i potpredsednik Vlade – ''Hajde da uradimo, hajde da usvojimo, hajde da omogućimo!'' – e, hajde da raspravljamo o tome. Hajde da raspravimo da je 6. novembra 2007. godine Vlada usvojila tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ovlastila vas, gospodine Đeliću, da odete da ga potpišete. Vi ste to uradili sedmog.
Dana 16. februara Savet ministara EU (jedino se Kipar uzdržao) usvojio je pismenim postupkom dokument koji se zove: Zajednička akcija, Misija vladavine prava EU na Kosovu, odnosno Euleks Kosovo. Ovim su istisnuti i KFOR i Unmik, odnosno istisnute su Ujedinjene nacije, i Evropa preuzima, daje sebi za pravo da sprovede ono što je napisao Marti Ahtisari. Tog trenutka se znalo da će sledeće biti nezavisnost KiM i da će sledeći postupak biti priznavanje od država članica EU.
Da vas podsetim da je 17. februara 2008. godine proglašeno otcepljenje i počelo pojedinačno priznavanje Kosova i Metohije kao nezavisne države. Od ukupno 27 država, 22 su priznale nezavisnost KiM. Te države, parlamenti tih država, vlade tih država će danas, sutra, preksutra, kada usvojimo (ako usvojimo) ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, morati da urade samo dve stvari. Ili da povuku svoju odluku o priznanju Kosova kao nezavisne države, ili da ne potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Treće mogućnosti nema.
A vas, gospodine ministre, da podsetim da je Ustav najstariji pravni akt u svakoj, pa i u našoj državi, bez obzira što našu državu vodi ovakva vlada i što joj je na čelu onakav predsednik. Supremacija Ustava nad ostalim zakonima je podrazumevajuća svuda u svetu i nema zakona koji može da bude stariji od Ustava. Sve što je starije od Ustava, mora da se prilagodi Ustavu. Ustav je okvir kroz koji možete da provučete sve zakone. Sve što štrči iznad tog okvira, mora da bude podrezano.
Preambulom Ustava je jasno i nedvosmisleno rečeno da je Kosovo neotuđivi deo države Srbije. Citiraću, tako da mi to odbijete od vremena. Član 8. Ustava kaže: ''Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Član 16: ''Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom''.
Član 135. je do proglašenja republike Kosovo, odnosno nezavisne države Kosovo, do otcepljenja teritorije Srbije, imao sasvim drugačiji karakter.
Kaže: ''Ovaj sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane. Ovaj sporazum se ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999.godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova...''.
''Sadašnji status Kosova'' u trenutku kada je parafiran Sporazum. To je 7. novembra 2007. godine. Tada je na KiM bio KFOR, tad je na KiM bio Unmik i tad je na KiM bila Rezolucija 1244. Pošto je 17. februara proglašeno Kosovo kao nezavisna država i pošto su 22 od 27 zemalja priznale nezavisno Kosovo, onda je ''sadašnji status Kosova'', što se Evropske unije tiče, u koju sad hrlimo uz pomoć ove knjižurine, Kosovo i Metohija kao nezavisna i posebna država.
Zbog toga je SRS podnela amandman na član 135. koji će definisati upravo ono što sad ostaje nedorečeno u rešavanju statusa države Srbije, statusa KiM i svih mogućih statusa koji bi eventualno mogli sutra da prouzrokuju nerazumevanje.
Mi amandmanom tražimo da se nedvosmisleno kaže – uključujući i KiM, shodno Rezoluciji 1244, kao sastavni deo Republike Srbije.
Hajde odgovorite, ministre, da li prihvatate amandman. Prihvatite amandman SRS i odmah možemo da idemo na glasanje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Mi imamo mnogo primedbi na ovaj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, mnogo toga je moglo sasvim drugačije, lepše, jednostavnije i bolje po Srbiju da bude rešeno. Ali, ovo je uslov svih uslova. Ako ovo prihvatite, onda možemo razgovarati. Uostalom, predsednik poslaničke grupe SRS je rekao: usvojite ovaj amandman i onda ćemo ići na glasanje.
Još jednu stvar samo, pre nego što završim. Hajde da idemo u Evropu. Hajde, evo novih ličnih karata i pasoša. Ali, gospodine ministre, vi uvedoste biometrijski čip i u ličnu kartu i u pasoš.
Da vas pitam: po kom zakonu? Ne sećam se da je parlament ove države raspravljao o zakonu o biometrijskom čipu i da smo doneli odluku.
Ako je i odluka Vlade, ni to ne može. Ne možete vi lično ili vaša vlada, onako skrpljena kako je skrpljena, da donosite odluke. Ovo je pitanje za referendum. Osamdeset posto građana Srbije vam sigurno neće prihvatiti biometrijski čip.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem vama, gospodo narodni poslanici, i građanima Srbije zbog čega sam izdvojio mišljenje, moram da pročitam nešto što će u startu demantovati bar polovinu onoga što je ministar Đelić ovde izjavio.
„Rajfajzen banka“ 25.8.2008. kaže – „Poštovani, verovatno da ste imali priliku da se upoznate sa vešću da se međunarodno finansijsko tržište suočava sa izuzetno negativnim kretanjima, što je rezultiralo povećanjem kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala, a time se reflektovalo i na rast cene novca prilikom zaduživanja domaćih banaka u inostranstvu.
Uzevši, s jedne strane, povećane troškove finansiranja na lokalnom nivou, a sa druge, pogoršan rejting zemlje zbog ekonomskih i političkih prilika, nadležni organ „Rajfajzen banke a.d.“ je dana 31.7.2008. godine doneo odluku o povećanju nominalnih kamatnih stopa za kredite, kako za nove, tako i za one u korišćenju“.
Pogoršan rejting zemlje zbog ekonomskih i političkih prilika, dame i gospodo narodni poslanici!
Ko vodi ovu zemlju osam godina? Ko vodi ekonomiju ove zemlje već osam godina? Đelić i Dinkić, i sad treba da se mere ko je veća lopuža od njih dvojice. Naravno, ovde ima, s poštovanjem, direktor sektora proizvoda za stanovništvo, Saša Damnjanović – ko je doveo ove banke?
Jesu li poslanici SRS još kad su Dinkić i Đelić počeli da uništavaju srpsko bankarstvo govorili do kakve će situacije to dovesti.
Mi danas nemamo nijednu srpsku banku. Imamo ove koje gule kožu, bukvalno, sa grbače srpskog naroda. Ne možete podići nijedan kredit a da nema hipotekarnu garanciju, pa se dešava da kupite auto, da podignete kredit nekoliko hiljada evra i da zbog toga ostanete bez stana.
Reče gospodin Đelić – za nekoliko dana potpisaćemo ovo sa "Fijatom". Da li vi govorite sa gospodinom Tadićem? Idete li nekad ovde preko puta? Setite se šta je on pre neki dan izjavio, sinoć šta je izjavio. Dajte, bar se usaglasite, nemojte jedan jedno, a drugi drugo, jedan u klin a drugi u ploču. Ja razumem gospodine Đeliću da vi više ne smete u Kragujevac, jer prvi put kad ste otišli sećam se vrlo dobro kako ste se proveli.
Razlog zbog čega sam izdvojio mišljenje nije ova knjiga gde su nabrojani svi proizvodi koje EU planira da uvozi kod nas, jer ono što mi možemo u EU da izvezemo to se svodi na nekoliko proizvoda, maline, kupine i šta još, vrlo malo. Gospodine, pamet ako budemo tvoju izvozili sigurno nemamo šta da izvezemo.
Reče gospodin Đelić da se nećemo odreći Kosova i Metohije, teritorijalnog integriteta itd. U ovoj knjizi član 135. kaže: „Ovaj Sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane.
Ovaj Sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji.“
Dame i gospodo narodni poslanici, sadašnji status Kosova je proglašena nezavisnost koju je više od 30 zemalja priznalo, a od toga najmanje 19 iz EU. Hoćete li vi, gospodine Đeliću, sad naterati te zemlje iz EU koje su priznale nezavisnost Kosova da povuku to priznanje, pa da onda mi uđemo da potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju? Hoće li te zemlje ono što su rekle, ono što su prihvatile, sad da pogaze radi našeg ulaska?
Ako nije tako, onda je jasno svima da ste se vi, gospodine Đeliću, ovim sporazumom i zvanično odrekli Kosova i Metohije. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega poslanici SRS neće glasati za ovaj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a vas molim kad izađete za ovu govornicu, kad objašnjavate nama i građanima Srbije, da bar malo spustite loptu i bar malo kažete nešto što je istinito i tačno.
Dame i gospodo narodni poslanici, da vas podsetim da je ona sednica, koja je tako naprasno prekinuta, tekla normalno, naravno, uz pozivanje na Poslovnik poslanika SRS-a, i uvek ćemo se pozivati na Poslovnik kada ga vi prekršite.
Drugi dan zasedanja je predsedavajuća, odnosno predsednik Skupštine, u 9,30 bila preko puta, na konsultacijama, kako imate običaj da kažete vi iz vladajuće koalicije, ili po svoje mišljenje, kako su utvrdili poslanici SRS-a, i onda je prekinula sednicu, iako su nas pre toga ubeđivali da su tačke dnevnog reda toliko bitne, toliko ih je neophodno usvojiti, jer će Srbija stati.
Prođe od onda mesec i po dana. Tih mesec i po dana vam je bilo potrebno da uhapsite Radovana Karadžića, da uvedete Euleks na Kosovo, da završite još neke prljave poslove, a onda biste nastavili rad, upravo po dnevnom redu, s onim tačkama dnevnog reda koje su bile toliko hitne da će Srbija stati ukoliko ne budu doneti ti zakoni. Naravno, tih mesec i po dana ste iskoristili maksimalno.
Petog avgusta sam dobio telegram u kome me je predsednik Skupštine obaveštavao, kao narodnog poslanika, da će sednica biti nastavljena 2. septembra. Na kornjaču da ste stavili papir, gospođo predsedavajuća, da ste je samo okrenuli prema Batajnici, za tih mesec i po dana bi stigla.
U Poslovniku, član 84. kaže - predsednik Narodne skupštine saziva Narodnu skupštinu nedelju dana pre zasedanja, šalje dnevni red i poziv za sednicu, ali ostavimo to.
Dakle, za ovih mesec i po dana ste toliko napravili štete za Srbiju da se sada ne može nastaviti sednica po dnevnom redu dok se prethodna pitanja ne raščiste, koja upućujem ministru, predsedniku Vlade, predsedniku države Srbije, nažalost po Srbiju, sva trojica su na ključnim funkcijama. Prvo, ko je uhapsio Radovana Karadžića, jer je Ivica Dačić rekao – policija nije.
Ako policija nije, onda nije ni žandarmerija, jer i žandarmerija potpada pod MUP, onda nije ni BIA-e, jer BIA je tog trenutka obavezna da obavesti ministra – gospodine ministre, priveli smo to i to lice, nalazi se tu i tu i vrše se ispitivanja.
Ko onda to hapsi po Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici? Da se nije vratio 11. februar 2003. godine, kada je preko sto Sasovaca bilo u Batajnici, pripomagali su im i vaši policajci, kada je trebalo da otmu profesora dr Vojislava Šešelja i da ga odvedu u Hag, pardon, 12. februara, jer je 11. otpečaćena tzv. optužnica koju su pisali ovi polupismeni profesori sa Pravnog fakulteta. Zbog toga i jeste takav. Stigla ih je kletva. Tada je preko 100 Sasovaca bilo u Batajnici.
Da li to opet neke strane obaveštajne službe i strani agenti vršljaju po Srbiji? Građani Srbije, niste sigurni da će vas, i kada zgrešite nešto, uhapsiti policija Republike Srbije, uhapsiće vas stranci. Ko je držao Radovana Karadžića tri dana i gde ga je držao? Da li su ta tri dana bila potrebna da stigne onih pet miliona dolara glavarine na koju je ucenjen Radovan Karadžić?
Da podsetim građane Srbije, Radovan Karadžić, Slobodan Milošević, Ratko Mladić, ucenjeni su na po pet miliona dolara i Vlada SAD-a im to isplaćuje. Znam da je 25. ili 26. juna, pred isporuku Slobodana Miloševića, visoki funkcioner, jedan od najviših iz ''žutog preduzeća'', odlazio u Američku ambasadu s rukama u džepovima i vratio se s koferčetom punim para; nije uspeo da ih potroši.
O tome ko je ubio Ranka Panića, moraće ministar policije, ne da nam šalje devet redova o tome da će se formirati komisija koja će ispitati i, eventualno, utvrditi stanje, nego da sedne ovde, pre nego što Skupština pređe na dnevni red i da kaže po čijem nalogu, po čijem odobrenju, ko je naredio, ko je izvršio, ko je ubio Ranka Panića, ko je streljao narodnog poslanika Borislava Pelevića.
Ko je to dozvolio da se, bukvalno, ubijaju ljudi po ulici? Ko je premlatio ne samo narodnog poslanika Dušana Marića, ko je prebio gospodina Aleksandra Vučića, ko je prebio nekolik desetina poslanika, prisutnih na mitingu? Ko je u Bezistanu, u 15,40 delio pare šefovima demonstranata?
Zna se, dame i gospodo narodni poslanici, da su u Bezistanu podeljene pare vođama onih grupa koje su bile vaše, ljudima koji su presvučeni i koji su imali zadatak da obezbede pivo i druge potrebe za demonstrante, da bi to diglo demonstrante, da bi mogli ono da urade.
Na kraju, ovo što je Ivica Dačić poslao predsedniku Narodne skupštine, a predsednik Narodne skupštine šefovima poslaničkih grupa, da će se formirati radna grupa i da će utvrditi i onda nas obavestiti, to su priče još iz Brozovog vremena. Kada nešto nećeš da uradiš, onda formiraj radnu grupu.
Ja bih molio gospodina Milivojevića, ako ima nešto da kaže, neka izađe, neka kaže, a ne da dobacuje s mesta. Kada ste već dobacili, gospodine Milivojeviću, onda da vas pitam – nešto vam propade ova Kmara, kako se ono zvalo, ovo što ste u Gruziji, ili vam propade? Da vas podsetim, petoricu ste poslali u Belorusiju, jedan vam se vratio. Da li ona četvorica još dižu revoluciju tamo? Onaj vaš šef, tu je, inače, poslanik, kaže – smenićemo mi i Fidela Kastra. Da smem da kažem, zbog ovog kodeksa ponašanja, ja bih rekao – idiot ne zna da je Fidel Kastro još pre dve godine podneo ostavku.
Na kraju, da pomognem ministru. Evo glavnih krivaca za ubistvo Ranka Panića, evo glavnih krivaca za prebijanje narodnih poslanika, evo glavnih krivaca za sav nered u Srbiji. Njih u zatvor, a onda će demokratija u Srbiju doći.