Dame i gospodo narodni poslanici, konačno dođoh na red. Pre nego što počnem svoje izlaganje, radi nas narodnih poslanika, radi građana Srbije, radi postupka koji ćemo na kraju sprovesti, radi ovog doma da jednu nedorečenost raščistim.
Prvo, svi ćemo se složiti, uostalom, i ne mora da se postavlja pitanje, da je Ustav najstariji pravni akt u jednoj državi i svi drugi pravni akti, ako su kojim slučajem u nesaglasnosti sa Ustavom, primenjuje se Ustav kao viši, po sistemu jurisdikcije, primenjuje se Ustav kao najstariji pravni akt. Ovo govorim zbog toga što ćemo na kraju svih diskusija, upravo koristeći supremaciju Ustava kao najvišeg pravnog akta, morati da donesemo jednu odluku.
Članom 104. Ustava Republike Srbije je predviđeno kako se bira predsednik Narodne skupštine. Kaže - Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, bira predsednika i jednog ili više potpredsednika Narodne skupštine. Članom 14. Poslovnika je to malo drugačije predviđeno, pa kaže - za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik koji je dobio većinu glasova prisutnih narodnih poslanika.
To znači da bi ovde moglo da bude 84, koliki je najniži kvorum, i da od 84, 43 glasa za kandidata za predsednika Narodne skupštine i da po osnovu toga on dobije, bude izabran za predsednika Narodne skupštine. S obzirom na to da je Ustav viši pravni akt, da Poslovnik nije u saglasnosti sa Ustavom, u ovom slučaju će se primenjivati Ustav.
Dakle, da bi gospođa Đukić-Dejanović bila izabrana za narodnog poslanika ona mora da ima 126 glasova, tako da to raščistimo, jer 125 je polovina. Ostalo je nekoliko pitanja upućenih predsedavajućem, na koja on nije hteo ili mogao da da odgovor, pa ću se potruditi za neke, a neka ću samo pomenuti, jer na ta pitanja mora da se da odgovor i nama narodnim poslanicima i srpskoj javnosti, odnosno građanima Srbije i biračima koji su nas poslali u ovaj visoki dom da ih predstavljamo.
Prvo, pitanje gradonačelnika, predsednika opština, koji su istovremeno narodni poslanici; sukob interesa ne dozvoljava nikome od nas, i tu je Ustav jasan, da vršimo te dve funkcije istovremeno.
Ili su gospoda gradonačelnici, a vidim ovde s ove leve strane, ili kako koleginica reče, ove semafor koalicije, vidim tri gradonačelnika, koji ne mogu istovremeno biti gradonačelnici i narodni poslanici.
To pitanje mora da se reši pre nego što se pređe na glasanje. Ili će gospoda dati ostavke na mesto narodnih poslanika i biti zamenjeni ili će dati ostavke na mesto gradonačelnika i ostati narodni poslanici i onda glasati apsolutno ravnopravno sa svima nama.
Drugo pitanje, koje je takođe ostalo samo pomenuto ili nedorečeno je pitanje poslaničke grupe i šefa poslaničke grupe ove koalicije ZES.
Danas smo videli formiranje poslaničkih grupa i izbor šefova i zamenika šefova poslaničkih grupa, a za ove koji kažu da su najveći, najjači, iako ima tu sedam ili osam stranaka, računajući i one patuljaste strančice koje su uvukli u parlament na leđima, pa imaju jednog ili dva poslanika. Na žalost od takvih nam zavisi i sudbina Srbije, ali to je već njihov problem. Problem Narodne skupštine je da nisu formirane poslaničke grupe i da nema šefa poslaničkih grupa, i zbog toga nema ni diskusije sa ove strane. Sigurno je bar jednog, ako ne i više njih isprovocirala diskusija, pa bi izašao da kaže.
Razlog zašto nema poslaničke grupe i šefa poslaničke grupe je poprilično prozaičan, ali vrlo jednostavan: ucena G17 plus da ili će gospođa Grubješić biti šef poslaničke grupe koalicije ZES ili će G17 plus izaći i formirati novu poslaničku grupu. Tu su se našli u nebranom grožđu.
Nova poslanička grupa može istovremeno da znači i nesaglasje kod budućih donošenja odluka, tako da je ovo pitanje koje Narodna skupština mora takođe prethodno da razreši.
Da se vratimo na ono o čemu se diskutovalo ceo dan i da bar pokušam da kažem nešto što do sada nije rečeno. Vratiću vas na postizbornu kampanju, izbori su prošli, počeli su pregovori sa koalicijom DSS-NS sa SRS i, otprilike kada je počelo da miriše da se istovremeno pregovara i sa drugim taborom, Boris Tadić je u jednoj emisiji ili u pregovoru sa SPS rekao da DS i SPS imaju otprilike istu sudbinu, jer su tragično izgubili predsednike.
Dame i gospodo narodni poslanici, moja savest mi ne dozvoljava da pređem preko ovakvih reči, i da dozvolim da se stavi znak jednakosti između žrtve Slobodana Miloševića, žrtve tih istih koji su ga uhapsili, na Vidovdan isporučili u Hag haškim dželatima, gde je završio tragično, gde je ubijen i kada je donet ovde ti isti ili bar deo njih su duvali balone i pravili performanse ovde, kada ga je SRS, SPS, da ne ispustim neku drugu stranku, dostojanstveno otpratila na poslednji put.
Mene kao građanina, kao Srbina, kao hrišćanina duboko je povredilo ponašanje nekih mojih kolega poslanika, koji su posle tog čina mirno, čak bezobrazno došli i sedeli u ovim redovima. Ne može se izjednačiti žrtva Slobodan Milošević i Zoran Đinđić, mafijaški premijer, koji je u mafijaškom obračunu poginuo. (Uzvici, dobacivanje.)
Samo da se umiješ, ne mogu takvog.
Šta je razlog ove neprincipijelne vlasti i koalicije? Razlog je vrlo jednostavan. Pritisak zapadnih ambasadora, pritisak gazdi, vlasnika ovih političkih stranaka. Naš gazda je narod Srbije, građani Srbije, a oni imaju svoje gazde. Američki ambasador, engleski ambasador. Engleski ambasador se u Utisku nedelje javno hvali kako je vršio pritisak na vas, kako vas je ubeđivao, kako je pokušavao da ubeđuje neke druge i vi sada pričate o nečemu.
Dalje, pritisak tajkuna koji su zahvaljujući vašoj vladavini postali tajkuni, mnoge u prethodnom periodu kuče nije imalo za šta da ih ujede, sada ne znaju šta imaju, pa dele, naravno, sve ima svoju cenu.
Zatim, pritisak demokratora iz zemlje i sveta. Kada mislim na pritisak demokratora iz zemlje mislim upravo na pritisak, na pojedine političke stranke koje nisu mogle taj pritisak da izdrže i ne krivim ih, žao mi je što su tako odlučile, ali ih na kraju ne krivim.
Obraćam se onima koji su pristali da formiraju sa ZES-om vladu. Nije valjda da su ih ubedili da će ispuniti sve uslove koje ste postavili, pretpostavljam da su identični uslovi i kada ste pregovarali s nama i s njima.
Povećanje penzija; pa Mlađan Dinkić je otvoreno rekao da od toga nema ništa, da su to samo priče postizborne, ne bi li građani Srbije lakše progutali tu gorku pilulu koja im se u tome spremala.
Očuvanje Kosova i Metohije; pa zar vam nije jasno, gospodo,
da je vraćanje naše delegacije iz Strazbura sa sednice Parlamentarne skupštine Saveta Evrope jasan znak da oni nemaju nameru da prstom mrdnu oko očuvanja Kosova i Metohije. Nije li vam jasan znak i to da je predsednik Srbije Boris Tadić otkazao put u Strazbur. Neće otići jer će ga neko pitati - šta si rekao tamo, ako išta kaže, ili će ga neko tamo pitati - šta mislite o Kosovu i Metohiji, o ustavu Kosova itd.
Besplatno zdravstvo i školstvo; nemojte, molim vas, ipak smo mi suviše ozbiljna institucija da ovde, pred narodnim poslanicima, kažete da je to dogovoreno. Nema besplatnog zdravstva, nema besplatnog školstva, naprotiv, zdravstvo će biti sve skuplje jer ovaj ministar, koji već dva mandata ministruje zdravstvom, doveo je zdravstvo do prosjačkog štapa.
Moje kolege poslanici, koji su inače medicinska struka, neka kažu koliko moraju administracije da urade bi jedan pacijent dobio jedan recept za jedan lek koji se nalazi na toj tzv. pozitivnoj listi.
Pretvorili su lekare u pisare. Imam prijatelja koji je lekar opšte medicine, koji kaže - 20 minuta treba da pišem da bih dva minuta pregledao čoveka i razgovarao s njim. To će se nastaviti, lista lekova koji moraju da se kupuju u apotekama i dalje će se proširivati, sužavati lista obaveznih lekova i od zdravstva nema ništa.
Ovo što se sada radi, neće se dosadašnji vladari žutog preduzeća odreći nijednog santimetra svojih privilegija. I dalje će pljačkati ili kroz burazersku privatizaciju, dok očiste ovo malo imovine što je ostalo u Srbiji, i dalje će prodavati privredu, Kosovo i nacionalne interese, haške optuženike. Pre neki dan su nesretnog Stojana Župljanina uhvatili i otpremili u Hag. Odgovornost za to sve, dame i gospodo, snosićete svi koji ste u toj koaliciji, a mi ćemo samo u testamentima utvrđivati koliko su nakrali, jer znam jednog koji je bio godinu i po na funkciji, a sada mu je testament težak 20 miliona evra.