Gospodine predsedavajući, dovoljno mi je tri minuta da kažem šta mislim o ovom zakonu i njegovom predlagaču.
Dame i gospodo narodni poslanici, pogledajte koji je to hohštapleraj.
Pročitaću član 4. koji se menja, gde kaže – radi izmirivanja obaveza prema licima koja ostvaruju prava u skladu sa ovim zakonom po osnovu neisplaćenih penzija itd. obveznicama iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: obveznice) izmirivaće se obaveze za svakog korisnika, u visini i prema sledećoj dinamici: 20. februara 2006. godine jedna petina od duga koji su od 2000. godine naovamo napravili poljoprivrednicima.
U članu koji je predložen, i koji će verovatno vladajuća većina da usvoji, piše da je prva isplata u 2007. godini i to jedna četvrtina ukupnog iznosa za korisnika prava uvećanog za iznos kamate od 8%, pri inflaciji od 20% itd. A kamata se obračunava od 1. januara 2006. godine. Dakle, oni nisu napisali ni kada će u 2007. godini da počne isplata; može da bude i u decembru, ali je onda već 2008. na pragu.
Mene ne iznenađuje što onaj ne daje pare, ali me iznenađuje ministar Lalović; doduše, ni on me više ne iznenađuje, pre neki dan je izjavio da će ukinuti minuli rad. Ukinuće stečeno pravo za radnike koji su 40 godina ili 30 i kusur godina radili i ostvarivali 0,5%. Ima li nešto, ministre Laloviću, što ćete da date? Dokle više ukidanja?
Sa ovim predlogom zakona poljoprivrednicima, onaj što nećemo ime da mu pomenemo, mogu da kažem hohštapler, ali neću, išao je u predizbornu kampanju u Bačku Palanku – evo, mi vam dajemo, a radikali vam ne daju. Evo, koliko vam daju. Ono što vam je trebalo dati 2006. godine on vam isplaćuje u 2007. godini, a ne piše kada u 2007. godini.
(Predsedavajući: Vreme.)
Piše da vam obračunava kamatu od 8,5%, pri inflaciji od 20%, do sada, do nove godine, kada se svede statistika, osim ako ne skinu, onoliko koliko misle da će proći kod naroda.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi iz vladajuće koalicije, mislim da bi najpoštenije što biste mogli uraditi bilo da za ovaj zakon i za ovakvo pljačkanje pre svega poljoprivrednika, a takav je isti i onaj zakon gde se radi o isplati duga drugim penzionerima, ne glasate.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o dve stvari. Prvo, ko su korisnici ovih sredstva, koji su to invalidi koji su 100% invalidi. Radi se o paraplegičarima, kvadriplegičarima, ljudima nepokretnim, ljudima kojima je potrebna pomoć i nega i na njima stvarno ne treba zakidati.
S druge strane, ako ste malo pratili rast troškova života i potrošačku korpu, kako se to popularno zove, videli ste da su prvo smanjivali, vladajuća garnitura od "buldožer revolucije" pa naovamo, prvo se smanjivala korpa, pa su se smanjivale namirnice, pa se opet smanjivala korpa, pa se smanjivala količina, pa se smanjivao broj namirnica i mnoge namirnice su izbačene iz te korpe. Onda na osnovu toga statistika izvodi koliki su troškovi, odnosno koliki je rast. Na osnovu toga će se utvrđivati visina po članu 25, odnosno 25a ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik gospođica Nataša Jovanović je tražila amandmanom da se umesto indeksa troškova života, kao parametar utvrdi porast prosečne zarade u Republici Srbiji. Zarade ipak malo više rastu od ovog indeksa troškova života, kako je predviđeno. Drugo, ako se utvrđuje jednom u šest meseci, obično, evo već pet-šest godina unazad, cene rastu, komunalne cene, cene industrijskih proizvoda, sve cene na koje mogu Vlada i Ministarstvo da utiču, ili na kraju šestog meseca, ne uđu u obračun statistički, ili na kraju 12 meseca, odnosno prvog u sledećoj godini, pa opet ne uđu u statistički obračun.
Dolazimo u situaciju da ljudi koji su stvarno bespomoćni, koji su sto posto invalidi i koji ostvaruju ova prava bivaju uskraćeni za određenu visinu materijalnih prinadležnosti. Zato predlažem da u danu za glasanje stvarno glasate za ovaj amandman gospođice Nataše Jovanović, pa da bar ovaj zakon u tom delu malo ispravimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, hajde malo da se prisetimo kako je počeo sunovrat standarda građana odmah posle "buldožer revolucije", dakle posle 5. oktobra.
Krenulo je prvo sa onim vašim kriznim štabovima, kada ste sa čarapama upadali u državne institucije i izbacivali zaposlene u tim institucijama i automatski ih ostavljali bez radnog mesta.
Zatim je došla ona vaša transparentna tranzicija, u kojoj se više nije znalo koliko će ostati, uglavnom su svi bili sigurni da će tri četvrtine zaposlenih da izgubi posao. Onda su došle sanacije banaka, tako što su desetine hiljada zaposlenih u četiri najveće banke ostali bez posla. Onda je došla ona "burazerska" privatizacija, u kojoj je za sitne novce kupljena imovina građana Srbije i države Srbije.
Uvek je, posle svakog tog procesa, deo radnika ostajao bez posla, deo zaposlenih ostajao bez prinadležnosti, bez primanja, bez socijalnog, bez PIO. U članu... A propo standarda, i to da vam kažem, onih 50 maraka i u odnosu na cene i troškove života, to je bilo mnogo više nego 200 evra, a to građani Srbije najbolje znaju i ne treba vi da im objašnjavate, jer ste uvek živeli na visokoj nozi.
Ovim amandmanom pokušavamo da bar deo nepravde ispravimo, jer ako je neko kupio okućnicu, ostao bez posla, živi na toj okućnici, nema nikakvih primanja, a zato što ima okućnicu do jednog hektara ne može da primi dečiji dodatak.
Narodni poslanik Vjerica Radeta je tražila da se u članu 5. na kraju stava: "Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (ostvarena prodajom nepokretnosti, akcije i druge hartije od vrednosti i slično) u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva"... Narodni poslanik Vjerica Radeta traži da bude iza ovoga – i okućnice u površini od jednog hektara. Da ne bude to što ima okućnicu u površini od jednog hektara kočnica i da njegova deca nemaju pravo na dečiji dodatak.
Smatram da ovaj amandman treba usvojiti u danu za glasanje. Neće se broj korisnika povećati, ali će oni koji budu ušli po ovom osnovu moći, bar ta deca će moći malo normalnije da žive i da se školuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, od onog 5. oktobra, od buldožer revolucije naovamo, poslanici u ovom parlamentu dobijaju dve vrste predloga zakona o kojima se izjašnjavaju.
Jedni su zakoni koji su uglavnom lošiji od prethodnih i zakonska rešenja koja su mnogo gora, mi smo imali prilike i juče da razgovaramo o jednom od takvih zakona. Zakonska rešenja su uslovljena zahtevima zapadnih mentora vladajuće koalicije i mnogo manje interesima građana ove zemlje.
Tu su uslovljenja finansijera pojedinih stranaka i celokupnih koalicija, kao i dobijanje poslova na način na koji ti tajkuni koji finansiraju političke stranke, uglavnom vladajuće koalicije, sada naplaćuju sve zasluge od buldožer revolucije naovamo.
Druga grupa zakona je mnogo opasnija, jer apsolutno izlazi iz interesne sfere građana Srbije i uglavnom pokriva interesne sfere zapadnih mentora.
Ovaj zakonski projekat, bez obzira što ovako benigno izgleda i što ima samo pet članova, jedan je od najopasnijih po građane Srbije, po imovinu Srbije, po nacionalnu bezbednost, po suverenitet Srbije čak i po suverenitet zajednice Srbija i Crna Gora. Baš zbog toga što je ovako sročen benigno, pročitaću ga i vrlo je kratak.
"Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore, kao garanta, u delu koji se odnosi na Republiku Srbiju, u iznosu od 31.280.000 evra, po osnovu Finansijskog ugovora između Evropske investicione banke kao zajmodavca i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. kao zajmoprimca, zaključenog itd. Kontragarancija iz člana 1. daje se Srbiji i Crnoj Gori, na ime obaveze iz Srpskog sporazuma o pružanju podrške projektu između Evropske investicione banke i Republike Srbije, zaključenog u skladu sa Finansijskim ugovorom između Evropske investicione banke kao zajmodavca i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. kao zajmoprimca itd." Sredstva za otplatu i dalje je nebitno, peti član kada stupa na snagu itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je ovo što reče gospodin ministar, da nam treba dobra kontrola leta, da ukoliko tu ne idemo u korak i počnemo da zaostajemo drugi će nas prestići i drugi će preuzeti poslove.
Ali, da krenemo redom i da vidimo kako se ovaj posao razvijao. Nekada smo imali saveznu upravu kontrole leta, imali smo dva radarska sistema i ta dva radarska sistema su pokrivala celu teritoriju bivše SFRJ, pa SRJ, pa delimično Srbije i Crne Gore, državne zajednice, a onda se krenulo u izgradnju novih radarskih sistema, pa tako sada imamo 5+2 sistema.
Kako je išlo, samo ću da nabrojim prvo radarske sistem, pa ćemo onda oko same izgradnje. Imamo radarski sistem na Aerodromu Beograd, on radi. Imamo radarski sistem u Ralji. On je u montaži i za pet-šest meseci će proraditi. Imamo radarski sistem kompletno opremljen, postavljen, ugrađen, na Kopaoniku. Inače, vrednost radarskog sistema je negde oko sedam miliona evra i kada smo izgradili kompletan sistem, ključ u bravu, došao NATO i bukvalno stavio ključ u bravu, ne NATO nego KFOR, i ne može da se koristi.
Onda smo počeli da gradimo radarski sistem na Murtenici i to je gore negde na Zlatiboru. Još uvek nije u funkciji. Sada se pravi pored Aerodroma Golubovci, koji ima radarski sistem, pravi se još jedan radarski sistem dole kod Podgorice. Sa 5+2 sistema mi pokrivamo ovu skraćenu bivšu Jugoslaviju, odnosno Srbiju i Crnu Goru, a sa dva sistema smo pokrivali celu SFRJ i deo teritorija drugih zemalja, jer vi kada preuzimate vazduhoplov, morate da ga preuzmete sa one teritorije.
Pitanje, zašto se ovoliko radarskih sistema gradi kada svi znamo, novine o tome bruje, da se priprema satelitsko vođenje vazduhoplova, da će cela Evropa uskoro, za godinu, dve, tri, pet, preći na satelitsko vođenje vazduhoplova. Drugo, šta je sa tzv. master planom. Vlada ga je usvojila 2001. godine i šta je sa sredstvima koja su tim master planom predviđena. Predviđeno je oko 100 miliona evra, koliko je od tih sredstava povučeno, za šta su utrošena i koliko nije povučena i gde su ta sredstva koja nisu povučena. Ako se odustalo od master plana, zašto se odustalo.
Ko iz Ministarstva odbrane je dozvolio, dao saglasnost da se kupe radari koji nemaju sekundarnu komponentu. Da objasnim građanima Srbije i vama, gospodo narodni poslanici, o čemu se zapravo radi. Primarna komponenta preuzima vazduhoplove iz civilnog saobraćaja, a svaki vazduhoplov ima kod koji prima radarska stanica na zemlji i na osnovu toga ga registruje. Vojni avioni nemaju te kodove i sekundarni element, sekundarna komponenta upravo prati avione iz vojnog sistema. Da li mi to dozvolismo sada da nam preleće svako iznad glave, da preleće svako ko i kako hoće ovu Srbiju, a da mi nemamo pojma o tome.
Mi smo 1974. godine imali integrisani radarski sistem, koji je pratio i vojne i civilne vazduhoplove. Imali smo izuzetnu kontrolu leta, koja je pokupila sva priznanja i sve zahvalnice od svih zemalja i svih aviokompanija. U Saveznoj upravi kontrole leta, tako se to tada zvalo, radili su visoki oficiri, visokostručni kadrovi, radila su i civilna lica, ali su radili oficiri koji su se školovali za to. Danas u Agenciji za kontrolu leta mi nemamo gotovo nijednog oficira. Ima nekoliko onih koji su se povinovali direktoru, ali o tome ćemo malo kasnije.
Imam pitanje, pre svega za ministra Ilića, za vas gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije, a to pitanje postavljaju građani Srbije čim se počne ovakva priča o ovom zakonskom projektu. Ko je Nikola Stankov, direktor Agencije za kontrolu leta? Osnovno zanimanje mu je - suprug. Suprug je Biljane Stankov, koja je bila sekretarica u kabinetu Zorana Đinđića, pa onda sekretarica u kabinetu Zorana Živkovića, a i sada je sekretarica u nekom od kabineta ministarstva. I to i članska karta DS ga je dovela na funkciju direktora za kontrolu leta.
Da se vratimo na priču zašto je razoren naš integrativni sistem i da malo tu taj deo razjasnimo.
U Beču se formira centar za kontrolu leta, koji pokriva Austriju, Mađarsku, Hrvatsku, Češku, Sloveniju, BiH i severni deo Italije, mislim gore na Lombardiju i onaj deo. U južnom delu Italije se formira veliki centar i sve su prilike da se ili nemuštom politikom ili već dogovorom priprema prodaja našeg neba upravom tom italijanskom delu kontrole leta.
Italija je dala Padovu Beču, ali će zato dobiti ceo Balkan. Šta je sa strategijom Evro 2000 plus? Prostor će biti po toj strategiji podeljen na tzv. funkcionalne zone, koje neće ići granicama državnim, nego će određeni prostori mimo državnih granica biti pokriveni tom strategijom.

Naravno, i trećih, ako budem morao.
Preti nam da naša država ostane bez neba, dame i gospodo narodni poslanici, a samim tim i bez suvereniteta. Šta će se desiti kada se ovi globalni sistemi koji se sada prave, a sve su prilike da će za nekih desetak-petnaest godina, obzirom na sasvim drugačiji sistem kontrole leta, da se ukinu i vratiće se nacionalna kontrola, a mi ćemo dotle uništiti nacionalnu.
U Evropi odavno funkcioniše sistem civilno-vojne kontrole leta i Evropa to prihvata, a kako ovde ne bi bila priča morali smo zbog Evrope da odvojimo vojnu od civilne kontrole leta, Evropa prihvata sisteme koji su integrisali vojno-civilnu kontrolu leta u svoje okrilje. Prema tome, ovo može biti samo demagogija ukoliko se bude uopšte izašlo da se ovde priča o tome.
A da vam kažem i to da je kontrola leta vrlo profitabilna, otprilike po svakom vazduhoplovu se naplati od 250 do 300 dolara. Nad našim nebom u proseku dnevno ima 800 preleta, leti kada idu i čarter letovi, kada je veći saobraćaj, onda ide i do 1.200, u zimskim mesecima, kada se to smanji, siđe na 750-800. Pomnožite to sa 300 dolara, pa pomnožite to sa 30 dana, pa pomnožite to sa 12 meseci i dobićete cifru od 150 miliona dolara.
Da li agenciji koja ima takve prihode treba omogućiti da se zadužuje kod Evropske banke za obnovu i razvoj? Zašto pored tolikih prihoda i mora da se zaduži, a to ću malo kasnije reći. Polako, zašto je formirana firma za nabavku radarske opreme i uglavnom generalska firma, jer su je formirali generali Grbović, Marjanović, Gordić. Državi koja joj je kupila sedam radara ne treba firma za nabavku radarske opreme, ali im je bila potrebna zbog nečeg drugog.
Oprema koja je kupljena je iz Vijetnama. Otkad je to Vijetnam svetska sila u proizvodnji radara? Zadnje tehnološko rešenje ćete upravo naći u Vijetnamu.
Sva vojna lica, osim ove trojice, jedan od njih mu je savetnik, uklonjena su iz kontrole leta, ali je Nikola Stankov, direktor Agencije, dobio počasni letački znak. Kolike su beneficije od tog počasnog letačkog znaka nije bitno za ovaj parlament.
Dalje, da vidimo kako žive ti ljudi iz kontrole leta, kako se snalaze sa tolikim parama, gde troše pare i kolike su im plate, kakvi su im uslovi rada itd. Direktor Uprave za kontrolu leta - d. o. o, kako piše u ovom zakonskom predlogu, ima platu od preko milion dinara. Svi njegovi najbliži saradnici ispod 600.000 dinara nisu.
Inače, plate su dobre u kontroli leta. Recimo, kontrolori imaju oko 150.000, ali debelo odrade taj deo. Rukovodeća garnitura, upravo oni koji će kontrolisati kontrolore leta, po logici stvari, treba da onaj ko kontroliše moj rad zna bar malo više od mene, a kontrolori leta su u situaciji da im šefovi budu ljudi sa srednjom stručnom spremom, naravno, uz člansku kartu DS, G17 plus ili neke druge partije.
Gospodin ministar još nije uključio svoju garnituru toliko, bar ne do te mere. Osnovni prigovor je zašto se državi ne vraća nešto od tih 150-200 miliona dolara, koliko se inače prihoduje u kontroli leta. Kaže se da se te pare ne mogu vraćati u budžet. Recimo, Nemačka je to rešila na vrlo jednostavan način. Kontroliše i civilni i vojni saobraćaj, svoj vojni saobraćaj kontroliše po ceni, recimo, od jednog dolara po preletu, vojnim i civilnim državnim firmama daje poslove i na taj način posredno vraća pare u budžet i niko joj dosad nije zamerio.
Priče da ukoliko uđemo u Partnerstvo za mir, onda ne mogu biti vojnici u kontroli leta, da nam NATO to onemogućava itd, takođe ne stoje. Čulo se ovih dana i to. Viktor Agado, čovek koji je direktor Evrokontrole, radi u vojnoj bazi Alpaki, bio je načelnik Ministarstva odbrane Španije i sada je direktor Evrokontrole, a ovaj naš je najurio sve što nosi uniformu. Još malo bi i pilote počeo da juri po pisti da ih skloni. Znači, ne sme da nosi uniformu.
Da porazgovaramo malo i o tome kako se sredstva, pored ovoga što se daje za plate, troše. Pre četiri meseca su kupljena službena vozila, naravno, nisu to bila vozila srednje klase, bila su izuzetno luksuzna vozila, džipovi itd. za milion evra; 20 vozila po 50.000 evra. Kupljena su od "Verano motorsa". Ne bih o tome šta "Verano motors" i Nikola Stankov rade, o tome ću ako budem izazvan na repliku.
Međutim, pre nepunih mesec dana se ponovio zahtev, mislim da je i taj zahtev realizovan, da se kupe vozila za još milion evra, tako da će svako da ima vozilo za svaki dan i vozilo za vikend, otprilike. Da apsurd bude veći, između prve i druge ture kupljeno je dva para motornih sanki. Kada su pitali direktora šta će mu motorne sanke - treba nam za Kopaonik. Kopaonik ne radi, ne da KFOR, ne da ključ da se stavi u bravu.
Doduše, možda je Nikola Stankov rekao ispravno - njemu treba za Kopaonik, jer ako ne radi radarski sistem, radi Bačište, rade svi oni hoteli. Neće valjda da iznajmljuje sanke kad bude otišao tamo.
Ima još jedan biser, dame i gospodo narodni poslanici. Direktor Agencije za kontrolu leta d.o.o, društvo sa ograničenom odgovornošću, jer ne bi valjalo da takvo društvo bude neograničeno, neograničenim načinom trošenja para, ali vrlo ograničenom odgovornošću, počelo je pregovore, mislim da su ti pregovori pri kraju, da jedan radarski sistem pravi u Bugarskoj na planini Rili.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li ste čuli da iko pravi svoje sisteme u tuđoj državi? Da li je to Nikola Stankov zbog, ne usuđujem se da kažem, ne usuđujem se ni da pomislim da je to zbog pripadnosti uradili, ali i to je moguće. Znači, sa objektima će to izaći na 10 miliona evra ili dolara. Nije to neka para! Možda je i to razlog zašto je potpredsednik Vlade Labus svoju blisku rođaku, da joj ne pominjem ime, ne da je ne reklamiram, nego ne poznajem gospođu, zaposlio baš u kontroli leta, i to na šefovsko mesto.
Da bi se ovaj galimatijas raščistio, pod hitno treba najuriti direktora Stankova. Prvo, to očekujemo od ministra. Da UBPOK uđe, da finansijska policija ispita svaki potrošen dinar, da tek onda postavi čoveka, nekog ko je u kontroli leta već dugo i da onda počnemo da raspravljamo gde su one pare i da li je moralo da se zaduži, a ako se zaduži, kako i na koji način da se vrati.
SRS nema nameru i sigurno neće glasati za ovaj predlog zakona, jer nema nameru da, dok građani Srbije gladuju, rasipnicima trpa pare u džep.

Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatno je kako vladajuća većina uspeva da spoji nespojivo i da na taj način ošteti, pre svega, poslaničku grupu SRS.
Nije im ovo prvi put da spoje diskusiju o četiri-pet zakona, i sada stvarno moram da pitam kakve veze imaju neisplaćene penzije poljoprivrednim proizvođačima i zakon o izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti.
Kakve veze imaju neisplaćene penzije, dug od 2000. godine naovamo, i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom? Možda je jedan ministar, možda iz jednog, ali su ovo nespojive stvari i prinuđeni smo da skraćujemo diskusiju, jer se, hvala bogu, iz vladajuće garniture, a i iz one što se nazivaju opozicija, pa ih nigde nema, niko i ne javlja ili se javi jedan ili dvojica, bukvalno njihovo vreme propada, i našli ste način da uskratite poslanicima SRS da kažu šta imaju.
Sada moram, zbog kolega koji su iza mene na spisku, a pripadaju poslaničkoj grupi SRS, da svedem svoju diskusiju na minimum, a imao sam mnogo toga da kažem.
Recimo, samo par reči vezano za ovaj zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom i o predlogu da se danas o tome raspravlja.
U članu 12. se kaže da se roditeljski dodatak za prvo dete isplaćuje jednokratno, u visini od 20.000. dinara. Proglasili ste ovo novinom. Možda je ovo novina od ''buldožer'' revolucije naovamo, ne znam, ali znam da se moje dete rodilo 1977. godine i da je u porodilištu odmah bio onaj porodiljski paket, čija je vrednost bila daleko veća od ovih 20.000.
Sa druge strane, za drugo, treće, četvrto dete isplaćuje se na 24 rate, zašto to niste otegli na pet godina, recimo, pa kada pođe u školu, taman da mu od te zadnje rate kupe olovku, jer toliko će vredeti, neće moći cipele ili patike da mu kupe.
Samo ću se vratiti na ova dva zakona i pokušati da objasnim koliko je ovde ono što ste hvalili, evo, zbog poslanika SRS dva dana ne radimo, penzioneri ne dobijaju ono što im sleduje.
U prvom zakonu je trebalo obveznice da dobiju penzioneri, pa ste se setili da obveznice obavezuju i pokušavate sada ovim zakonom da isplatite u novcu, jer onda bi penzioner sa obveznicom otišao u banku i podigao svoje pare. Vi isplaćujete u novcu.
Međutim, kaže se, od 2006. godine, da uzmemo ovaj zakon za PIO poljoprivrednika nastalih na osnovu neisplaćenih penzija itd. Ovde kažete: od 20. februara 2006. godine do 20. februara 2010. godine se obračunava kamata od 8,5%.
Ono što je trebalo da isplatite 2006. godine pomerate, trebalo je u šest šestina da se isplati, znači, 20. februara 2006. godine, 20. februara 2007. godine, 2008, 2009. i 2010. godine.
Prva isplata penzionerima, da ih ne obmanjujete, ne ide 20. februara, odnosno početkom 2006. godine, nego ide, lepo piše, to je izmena člana 4, kaže: u 2007. godini, u visini od jedne četvrtine.
Dalje, 2008, 2009, 2010. godine i ono što je trebalo u šest delova, ali u januaru da isplatite i da počnete od 2006. godine, vi isplaćujete od 2007. godine.
Isti je slučaj i sa ovim penzijama, samo malo, zakon o javnom dugu Republike po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda PIO zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija.
Dalje, član 4. je predviđao da se 20. januara 2006. godine isplati jedna trećina, pa 20. januara 2007. godine jedna trećina i 20. januara 2008. godine još jedna trećina.
U izmenama se kaže ovako – u decembru 2005. godine; dakle, nećete da isplatite u januaru 2006. godine, nego u decembru 2005. godine, ceo mesec ili možda 20 dana, ali dok se ovaj zakon usvoji, opet će doći na januar; isplaćujete jednu šestinu. Drugu šestinu isplaćujete u junu mesecu. Vi bolje čuvate pare tih penzionera od onoga kako oni mogu, zašto im ne isplatite trećinu u januaru, pa neka potroši sve za Novu godinu i za Srpsku novu godinu.
Dalje, umesto da im isplatite u februaru 2007. godine opet jednu trećinu, isplaćujete im jednu šestinu u februaru 2007. godine i u julu 2007. godine drugu šestinu.
Dakle, da ne bude da je zbog radikala, odnosno zahteva srpskih radikala, sve zbog izvinjenja, da su kasnili ovi zakoni – ovi zakoni su gori, imaju gore uslove od zakona koji su do sada valjali, odnosno bili na snazi, a ni oni nisu valjali.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS sigurno neće glasati ni za jedan od ovih zakonskih predloga, a vas, ministre, molim da se ne izvlačite na to što su poslanici SRS tražili juče izvinjenje, nego da se po starom zakonu isplati ljudima, a kako će oni čuvati svoje pare, nemojte da brinete. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslovnik nas sve obavezuje da sa ove govornice izgovaramo istinu i da ne vređamo ni dostojanstvo ove skupštine, ni dostojanstvo narodnih poslanika, kao ni dostojanstvo građana Srbije, odnosno penzionera, jer se u konkretnom slučaju radi o penzionerima.
Možda ne znam matematiku, ali za mene je 2007. godina posle 2006. godine. Koliko znam da čitam kalendar i koliko znam da čitam onaj zakon, u 2006. godini je trebalo da isplatite jednu petinu penzionerima poljoprivrednicima, a vi isplaćujete 2007. godine. To jeste jedna četvrtina, ali godinu dana se čeka za to od jedne petine do jedne četvrtine.
Koliko znam, 8,5% je mnogo manje od 20%, koliko će da bude inflacija ove godine i koliko će da bude svake godine, osim ako Dinkić ne izmisli neku bravu sa kojom će da zaustavlja inflaciju, a čini mi se da nije toliki ekonomista, jer mnogi svetski ekonomisti nisu mogli inflatorne trendove u ovakvoj situaciji i u ovakvoj privredi da zaustavljaju. Inflacija se zaustavlja na malo drugačiji način.
Koliko znam, građani Srbije dobijaju ono što je trebalo da prime u januaru 2006. godine, primaju tek od 20. februara 2007. godine. Ne znam da li je ovaj matematičar stvarno pobrkao lončiće. Ono što reče gospodin Krasić, narodni poslanik SRS, vezano za gospodina Albijanića, analizirajući došao sam do zaključka da je on samo pobrkao lekcije u Segedinu. Drugačije su mu govorili ovamo, a drugačije onamo. Onda je on to pobrkao i kada je došao ovde, ništa mu više nije jasno.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je mnogo gori od zakona koji je do sada bio, a taj je mnogo gori od onog zakona koji ste 2002. godine doneli, a onaj je mnogo gori od onog koji ste nasledili, jer su penzioneri po starom zakonu dobili, jeste, bonove za struju, ali su dobili i isplatili svoja dugovanja za struju. Tako se dug potpuno eliminisao. Ovo su vaši dugovi od "buldožer" revolucije naovamo.
Prema tome, isplatite građanima Srbije onako kako ste im rekli da ćete im isplatiti, bar u onom zakonu koji smo pre mesec dana ovde usvajali.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno mogu da se pohvalim da rezultati mog rada u parlamentu počinju da bivaju vidljivi. Pojedini su ukapirali šta sam rekao. Ne zato što nemušto govorim, nego zato što oni sporo kapiraju.
Samo mi nije jasno ovo da su zakoni, ovaj lošiji od onog koji je bio prethodni, a taj lošiji od onog prethodnog i da su najbolji zakoni bili pre ''buldožer'' revolucije. Tačno.
Samo mi nije jasno kako ćete ubediti građane Srbije da je bolje da prime jednu šestinu 20. februara, a drugu šestinu tamo u junu, umesto da prime jednu trećinu na početku godine.
Kako ćete ubediti penzionere da je ono što ste im obračunavali kroz obveznice manje nego kada im obračunate 8,5 posto kamate, pri inflaciji od 20 posto. Kako ćete ubediti penzionere da im niste zavukli ruku do lakta u džep, na ovaj način. Objasnite to tim istim penzionerima i građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, do kojih je granica srozan ugled ovog parlamenta, jasno pokazuje i činjenica da pojedini ministri uzimaju sebi za pravo da, kada dođu ovde da nam obrazlažu zakone, da nas ubede u ispravnost tih zakonskih projekata, koriste reči koje se ne mogu koristiti ni na ulici.
U prošli četvrtak je ministar Dinkić, koristeći svoje, njemu dato pravo od strane njega samog, od strane Vojislava Koštunice, ili od strane predsednika parlamenta, iskoristio vreme da izvređa, pre svega poslaničku grupu SRS, glasače SRS, simpatizere SRS. Tako da se jednog trenutka stekao utisak da ovde sa poslanicima, sa onima iza kojih stoji 22.000 glasova pojedinačno, neko može da briše patos.
Da li je Mlađan Dinkić preneo žargon iz saradnje sa pojedinim muzičarima iz nekih ćumeza ili kafana, to mene ne zanima. U parlamentu, kada dođe da obrazlaže zakone, Mlađan Dinkić i svi ostali ministri moraju da se ponašaju, pre svega, u skladu sa normama normalnog ponašanja, a onda i u skladu sa ovim poslovnikom.
Nama Poslovnik, u članu 104, ograničava da moramo da čuvamo dostojanstvo Skupštine, da ne smemo uvredljivim izrazima da se obraćamo kako jedni drugima, tako i ministru i svima onima koji dolaze ovde da nam se obrate. Poslovnik, član 104, trebalo bi da važi za sve.
Posebno zameram predsedniku Narodne skupštine što je našao za shodno da sa tri-četiri nedorečene rečenice i davanjem pauze pređe preko toga.
Dame i gospodo narodni poslanici, zovem se Marković Momir, diplomirani sam politikolog, imam 31 godinu radnog staža u preduzećima, pre svega u privredi.
Porodica, od mene pa do petog kolena, nije imala posla sa organima, osim kada ste me u "Sablji" pritvorili, i dan-danas, evo tri godine je od tada prošlo, još uvek je na nivou krivične prijave.
Ne dozvoljavam, ni zbog svojih predaka, ni zbog sebe, ni zbog svojih potomaka da me bilo ko i bilo gde naziva barabom, a pre svega ne dozvoljavam ovde u parlamentu, jer ovde predstavljam 22.000 glasova, koliko nosi poslanički mandat SRS, čiji sam predstavnik.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne tražim od Dinkića i od bilo koga ko se do sada tako obraćao, da se izvini. Tražim od predsednika Narodne skupštine da zaštiti dostojanstvo ovog visokog doma, da zaštiti narodne poslanike od Dinkića i njemu sličnih.
Zahtevam od predsednika da, posle mog izlaganja i posle izlaganja verovatno još nekog od poslanika SRS, izađe za ovu govornicu i kaže šta će preduzeti po pitanju uvrede koju je ministar naneo celoj poslaničkoj grupi i polovini građana Srbije. Zahtevam od predsednika Vlade Vojislava Koštunice da se ogradi od Mlađana Dinkića i svih njemu sličnih ministara.

Predsedavajući, kada smo već usvojili sve to što ste rekli da smo usvojili, da treba da se pridržavamo svega toga što ste rekli da treba da se pridržavamo, onda od vas zahtevam da disciplinujete ministre koji su ovde došli da obrazlože zakon, a ne da narodnim poslanicima drže predavanja.
Pogotovu ne sme ministar narodnom poslaniku da izgovori ono što je ministar Dinkić izgovorio. Maločas izlaze iz poslaničke grupe ministra Dinkića da nam pričaju misli i izreke velikih ljudi. Odlično! Niste se setili da pomenete još jednog velikog čoveka, čija su dela prevođena na šest jezika. To je Branko Ćopić i ja ću jednu njegovu izreku, tačnije polovinu izreke, danas, sa ove govornice, kažem. On je rekao: "Znam ja vas..."

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedavajući, pokušaću da vas podsetim na neke činjenice.
Kada ste onog 5. oktobra buldožerom krenuli kroz Beograd, porušili ste sve državne institucije, uključujući i pravosuđe. Na temeljima tih porušenih institucija pokušali ste da napravite nešto, i evo i dan-danas nam država hramlje.
Danas se pitate, zašto sudije i tužioci odlaze iz pravosuđa, odlaze kvalitetne sudije i tužioci, odlaze i oni vaši poslušnici, odlazi ova gospođa Mihailović, koja je blatila Srbiju gde god je stigla i kako god je stigla.
Njoj je mesto rezervisano. Otići će ili u JUKOM, ili će otići kod Nataše Kandić, i sigurno će imati mnogo veća primanja nego što je imala. Otišao vam je nedavno i onaj Šćepančević, kome ste obećali, ako osudi Vojislava Šešelja da će dobiti mesto sudije okružnog suda. On osudio, doduše ta presuda je oborena, a vi ne ispuniste ono što ste obećali i on ode u advokate.
Ogroman broj predmeta, uslovi za rad u pravosuđu nemogući, broj predmeta rapidno raste i broj predmeta se uglavnom odnosi na sitan kriminal, jer niste spremni da se uhvatite u koštac sa krupnim kriminalom.
Niste spremni da raščivijate Mobtel, da vidite čije je šta i kome i koliko pripada, i da uhapsite ne samo onoga ko prima 230.000 evra mesečno, nego i one koji su mu to omogućili. Ako tako budete krenuli, vrlo brzo ćete se zapetljati u sam vrh vaših političkih stranaka i koalicionih partnera.
Naravno, sudije i tužioci koji su pošteno i časno obavljali svoj posao, koji i dalje pošteno i časno obavljaju svoj posao, uglavnom vas ne interesuju.
Evo, da iskoristim priliku da vas pitam šta je sa Danicom Maksimović, istražnim sudijom koja je raščistila Račak, koja je dokazala da je u Račku spaljeno nekoliko desetina, u krečani, nekoliko desetina Srba koje su Šiptari pohvatali po putevima na Kosovu, jer još onda nisu bili toliko organizovani, pohvatali na putevima na Kosovu i odveli u Mališevo, iz Mališeva u Klečku i u Klečki spalili u krečani.
Dokazala vam je da Račak nije bio ono što je rekao Vilijam Voker, nego da je bila borba protiv terorista, borba u kojoj su izginuli teroristi i koje su posle toga oblačili u civilna odela, pa rupa na telu, ali nije rupa na sakou. Ta ista Danica Maksimović, kada je proterana sa Kosova i kada je došla ovde, mesecima nije mogla da nađe posao i niste mogli da joj obezbedite posao. Davali ste joj rešenje na tri meseca, da biste konačno pre nekih godinu i po dana dali joj rešenje na godinu dana. Pretpostavljam da ste se konačno smilovali i da jednog takvog vrsnog stručnjaka rasporedite na neodređeno vreme. Ako niste, onda je to sramota za ovu vlast.
Pitam šta je sa tužiocem koji je zajedno sa njom radio čitav predmet. Njega ste šetali od nemila do nedraga, od Čačka do Kragujevca, a od Kragujevca do Kraljeva itd. Da li je njegovo pitanje rešeno? Pitam usput, kada će biti razrešen Danko Laušević, sudija Petog opštinskog suda u Beogradu, zbog svog kriminala, a o kome smo vam govorili i o kome je gospodin Krasić govorio u jednom od prethodnih izlaganja.
Dame i gospodo narodni poslanici, uslovi u pravosuđu su stvarno neverovatni i izuzetno teški. Pitam vas kada je poslednji raspisan konkurs za pripravnike, kada ste poslednji put toj našoj omladini koja je završila Pravni fakultet omogućili da se dalje usavršavaju stručno i školuju. Sudije i tužioci su zanatlije. Ne može svaki pravnik da bude sudija. Ne može svaki pravnik da bude tužilac.
Vama to ne treba, jer imali smo prilike da vidimo ovde da ste raspoređivali na mesta zamenika tužioca i na mesta sudija sekretare zemljoradničkih zadruga, sekretare škola, ljude koji jesu pravnici i u njihovu stručnost ne ulazim, ali su se za sasvim drugu granu prava pripremali i sticali iskustvo. Stručni saradnici koji su se od pripravnika do višeg stručnog saradnika, kako se to zove u pravosuđu, ostajali su da i dalje čekaju da se neko mesto otvori.
Nije vam bilo bitno iskustvo, nekada ni struka, bilo vam je bitno čiju partijsku knjižicu nosi. Ako je nosio partijsku knjižicu vaše stranke ili vaših koalicionih partnera, vrlo rado je raspoređivan, pa je mogao da bude i sekretar zemljoradničke zadruge.
Još jedna stvar koja je vezana za pravosuđe, kolike su plate sudijama i tužiocima. Kolike su plate zaposlenima u pravosuđu? Da li se za tu platu može i treba stavljati glava u torbu, jer se kriminalcima sudi.
Zašto se jednom ova skupština ne odredi pa da budžet pravosuđa odvoji i da pravosuđe raspolaže budžetom. A ne da im Dinkić deli na kašičicu, pa ako slučajno optuže ili osude nekog njegovog, tog meseca će se naći mogućnost da im se uskrati.
Čudi vas odluka Haga. Nas, dame i gospodo narodni poslanici, ne čudi. Odavno smo vam govorili da je Hag stvoren za Srbe, onaj isti Hag za koji ste vi hapsili, za koji se kidnapovali Srbe, za koji ste čak dovodili i Sasovce, penzionere Sasovce da hapse ovde po Srbiji. Sećam se trenutka kad je otvorena optužnica prof. dr Vojislavu Šešelju, te noći je u Batajnici vrvilo od policije i od nekih u civilnim odelima koji su se muvali oko policije. Pripremali ste se tada da ga kidnapujete. Da nije bilo organizovane SRS da to spreči, pitanje je šta bi se tamo desilo.
Onda je prof. dr Vojislav Šešelj rekao, a rekao je još 1993-1994. godine da će otići ako ga Hag pozove. Onda vam je rekao - nemojte se igrati glavom, 22. imam kongres, 23. miting i ispraćaj, a 24. idem sam za Hag. Tri godine taj čovek čeka. Optužen je za verbalni delikt. Bukvalno ništa nemaju u optužnici što mogu da mu dokažu. Tri godine sedi u pritvoru i čeka da napabirče bilo šta. Evo, za tri godine ništa nisu uspeli da nađu.
Naravno, on će sedeti sve dok se oni ne smiluju da krenu sa suđenjem. On od prvog dana traži da mu se sa suđenjem krene. Da je pravde u tom Hagu, već u junu pre tri godine je trebalo da mu počne suđenje. Ako nekome otvorite optužnicu, to tužilaštvo je spremno da navode iz optužnice i dokazuje.
Vidite šta rade sa Slobodanom Miloševićem, tri puta mu spajaju i razdvajaju raznorazne delove optužnice ne bi li ga nekako ubili. Kažite mi koji je Srbin otišao u Hag, a da se oslobodio. Videli ste šta se radi sa Haradinajem. Haradinaju se može dozvoliti i da se politikom bavi. On nije ubijao. Ubijao je samo Srbe, ostale nije. Ljimaj je držao logor, streljao je ko mu god pao na pamet. On je sada oslobođen. Nemojte da vas čudi.
Mnoge ste vi odavde otpremili, otpratili, "dobrovoljno" su se predali, kako vi kažete, "dobrovoljno" uz prisilu i otišli su tamo. Pogledajte koliko Srba sad u Hagu čeka. Njihovi Šiptari su se vratili. I njihovi muslimani će se takođe vratiti, optuženi. Uskoro će još neke oslobađajuće presude da dođu, ali neće biti oslobađajućih presuda za Srbe.
Uostalom, zašto se čudite Hagu. Vi ste 1.800 zlikovaca pustili onog trenutka kad ste došli na vlast. Batić je mahao ovde - mi sad oslobađamo. Oslobodio je 1.800. Sećam se onog pomilovanja koje je predsednik Vlade Vojislav Koštunica potpisao. Ne mogu se sada setiti imena, ali sam za ovom govornicom govorio i pokazivao dokument.
Čovek je zbog kriminalnih radnji osuđen na 15 godina zatvora, u Nišu odležao tri godine, došla Nataša Kandić, ona je bila advokat tog, inače, radi se o Šiptaru, podnela zahtev i Vojislav Koštunica ga pomiluje 10 godina, odnosno Vrhovni sud skratio sa 15 na 12, Vojislav Koštunica ga pomiluje 10 godina. Nataša Kandić sa tim rešenjem o pomilovanju u niški zatvor, upravnik zatvora kaže u redu, ali on mora da odleži još godinu dana.
Nataša Kandić se vrati i Vojislav Koštunica ga pomiluje još godinu dana. Umesto da ukine ono rešenje od deset godina, ako je već hteo da ga pušta, pa da kaže da je pomilovanje 11 godina i tri dana. Za isto delo istom čoveku dva pomilovanja. Nigde u analima svetskog pravosuđa tako nešto nije zabeleženo, ali to može kod nas da se desi.
Pustili ste braću Mazreku, one iste zlikovce koje je Danica Maksimović ispitala, dokazala njihovo učešće u Klečki. Koga sve niste pustili. Pustili ste onu Fjoru Brovinu, kaže - književnik i humanista. Odavde je Nedeljkovićka prati u crnu limuzinu, pa čim je otišla tamo, ona je otišla kod Haradinaja i drži konferenciju za štampu. Setite se toga.
Urušili ste i uništili sve stubove državnosti ove države. Evo, naljutiste i Putina. Sad se nemojte čuditi, nego pitajte šta je Boris Tadić pričao Putinu, jer je on bio pre 10-15 dana tamo. Vi ste time srušili i poslednji stub za koji smo mogli da se uhvatimo u borbi za odbranu Kosova. To je činjenica.
Pre neki dan sam, zahvaljujući vama, kada sam gledao dnevnik imao prilike da se bar neprijatno osećam. Na vestima nekoliko stotina naših privrednika i jedno tuce naših ministara otišlo da drži u Moskvi sajam naše privrede. Ko vas je dočekao tamo? Niko. Ni gradonačelnik Moskve nije našao za shodno da izađe. Dočekao vas je Sergej Šojgu, ministar u Vladi Rusije za vanredne situacije. On se angažuje samo kad su poplave, kad su zemljotresi, kad dođe kolera, kuga, šuga, ptičiji grip i kad dođu srpski ministri. Ako, kojim slučajem, neki ugovor potpišu naši privrednici tamo, nemojte se sa tim hvaliti.
Temelje za saradnju sa Rusijom vam je obezbedio prof. dr Vojislav Šešelj još pre 2000. godine, pre buldožer revolucije, kada je kao potpredsednik vlade zadužen za ekonomske odnose sa inostranstvom ugovorio i potpisan je ugovor sa Rusijom o oslobađanju od carina itd.
Prema tome, i ako potpiše neko od naših privrednika neki ugovor, zahvalite se prof. dr Vojislavu Šešelju. Usput da vam kažem, Putin vam se naljutio zbog tretmana ruskih preduzeća i ruske privrede u Srbiji. Vaši zapadni prijatelji su obrisali cipele na vama i pustili vas niz vodu, a usput se niste držali za tu zelenu granu koja je mogla da nas izvuče i koja se zove Rusija.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je važnije ko vam kaže nego šta vam kaže. Prethodnik, ne mislim na predlagača, gospodina Markovića, nego na prethodnog diskutanta, pričajući da ne može gospodin Marković iz SRS da smisli ovako pametan tekst. Tekst ne može da bude pametan, može da bude pametan predlog, odnosno autor teksta. Ali, ne treba očekivati od čoveka koji je elementarno neznanje iskazao upravo za ovom govornicom kada smo raspravljali ono o ulasku u EU, kada je rekao - ljudi, Mongolija će pre nas da uđe u EU. On ne zna da je Mongolija u Aziji, nije u Evropi.
Tomislav Nikolić je, dragi moj gospodine, zaslužio najviše odlikovanje onog trenutka kada se upustio u borbu protiv kriminalaca iz vaše vlade. Slušao sam pre neki dan Tadića i Velju i mogu da kažem da su i jedan i drugi u pravu. Ovaj je toliko rekao da je ovaj kriminalac, a ovaj da je ovaj kriminalac, u pravu su i jedan i drugi. Mislim da na ovakve izjave ovakvih ljudi iz ovakvih minornih stranaka stvarno više nema potrebe izlaziti.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste da težimo Evropi, ali ne morate tu Evropu da trpate u svaki zakon, u svaki član i u svaku rečenicu tog člana.
Podneo sam amandman na član 6. stav 1. tačka 5), a pročitaću taj član zakona da bi bilo jasno. Tačka 5) kaže: "Uspostavljanje međunarodne naučne saradnje radi brže integracije u svetske naučne, privredne, društvene i kulturne tokove i uključivanje u evropski istraživački prostor."
Pitam se kada je to napravljena podela na istraživačke prostore Evrope, Azije, Afrike, Amerike. Valjda je istraživački prostor globalna kategorija, planetarna kategorija.
Prema tome, ono što naučnici u Indiji, u Indoneziji pronađu, pronašli su za blagodet celog čovečanstva, i za onog Eskima gore.
Zato smatram da treba izbaciti ovaj deo "uključivanje u evropski istraživački prostor" i taj deo da se izbriše. Tim pre što je u članu 2. prihvaćen amandman koji se takođe odnosi na tu kategorizaciju na evropske i ostale: "Naučnoistraživačka delatnost, kao delatnost od posebnog značaja za Republiku Srbiju, sastavni je deo međunarodnog (posebno evropskog-izbrisano) naučnog, obrazovnog i kulturnog prostora."
Ako krenemo Evropa, onda hajde da idemo na Balkan. Ako krenemo da skinemo to sa Balkana, da malo suzimo, onda šumadijski naučnoistraživački prostor, pa onda naučnoistraživački prostor samo Kragujevca, ili samo Pambukovice.
Nemojte se igrati, ovo su vrlo ozbiljni zakoni i zato predlažem da se ovo izbriše, ovo evropski da se briše. Neka ostane da je svetska tekovina sve što se pronađe.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko od prethodnih govornika je sa nekoliko reči pomenuo Institut "Torlak" i postavio pitanje zašto je Institut "Torlak" upropašten. Vrlo jednostavno, dame i gospodo narodni poslanici – iz "Torlaka" se, kada se uzimaju serumi, vakcine, ne može dobiti provizija. To se dešava ne samo sa "Torlakom", to se dešava sa "Jugoremedijom", vidite i sami koliko se bore tamo oko "Jugoremedije"; to se dešavalo i sa "Galenikom". Izgleda da se oko lekova vrte velike provizije.
Kada sam već pomenuo to pitanje, pre nego što pređem na amandman, gospodine predsedniče, da ministru postavim dva poslanička pitanja i tražim da mi se odgovori u pisanom obliku.
Prvo, da li je utvrđeno je ko je kupio i uvezao tetabulin, koja zdravstvena ustanova je od njega kupovala i šta je ministar iz svoje nadležnosti preduzeo protiv nadležnih i onih koji su uključeni u ovo.
Ako se radi o radnicima zdravstva, da li su onda pokrenute disciplinske mere protiv uvoznika, da li je podneo krivičnu prijavu i dokle se stiglo. Javnost treba da sazna, 19,5 hiljada ljudi je primilo tetabulin i smatralo da je zaštićeno, i zdravlje 19,5 hiljada ljudi je dovedeno u pitanje.
Drugo pitanje, kada se uvoze lekovi normalno, onda se raspiše tender itd. Međutim, postoji u zakonu jedna mogućnost, kada je neophodno zbog mogućnosti epidemije, zbog koječega još, da se interventno uveze i po Zakonu o javnim nabavkama taj uvoz ne mora da ide na tender.
Pitam ministra – ko uvozi lekove kada je interventni uvoz, kada ne mora da se ide na tender, jer se u narodu već poprilično priča da su vlasnici tih firmi koje uvoze bračni drugovi ili rođaci visokih funkcionera jedne organizacije, šifrovane političke organizacije, neću da joj kažem ime, da ne dam pravo na repliku, pa da ih ima i u Ministarstvu zdravlja.
Tražim, kao narodni poslanik, da mi se dostavi spisak onih koji su odabrani i kriterijumi po kojima su odabrani da uvoze lekove interventno.
Podneo sam amandman na član 17. i tražim da se član 17 briše, iz prostog razloga što se članom 16. ovog zakona predviđa da Vlada donosi programe zdravstvene zaštite.
Dame i gospodo narodni poslanici, program razvoja zdravstvene zaštite je vraćen u prošlost. Smatram da Narodna skupština treba u određenim periodima da donosi dokumenta iz oblasti zdravstvene politike i da Vlada bude ta koja će biti izvršilac.
Jeste da tri grane vlasti imamo, zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ali zakonodavna je makar malo iznad izvršne i sudske vlasti, jer ministri polažu zakletvu pred poslanicima, a ne obrnuto; sudije polažu zakletvu pred poslanicima, a ne obrnuto.
Prema tome, smatram da je najviši nivo na kome može ovo da se uradi upravo Narodna skupština. Vlada na osnovu tih dokumenata koje donese Skupština dalje razrađuje tu temu, iz prostog razloga što znamo - Vlada, čitaj ministar resorni, a to znači da će kompletna materija biti smeštena u ministarstvo i pod okrilje ministra. Zbog toga smatram da ovaj član 17. treba brisati.
Kada smo već kod toga koliko se vodi računa o zdravlju u Srbiji, podsetiću vas da su samo iz sanitarnog nadzora u poslednjih nekoliko godina svi bitni poslovi izvučeni.
Zakon o sanitarnom nadzoru, "Službeni glasnik" od 2004. godine, sveo je sanitarni nadzor na tri segmenta: zaštita od zaraznih bolesti, zdravstvena ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji, prometu i uvozu i higijenska ispravnost vode za piće.
U ranijim zakonima o sanitarnom nadzoru je postojalo uklanjanje otpadnih voda, stručno uklanjanje, kao i otpadnih materijala iz naših industrijskih i zdravstvenih objekata; zaštita od štetnog dejstva jonizujućih zračenja koja se koriste u dijagnostičke i terapijske svrhe u medicini; pa je bila svojevremeno tim zakonom predviđena proizvodnja i promet lekova i otrova, bila je tim zakonom predviđena zaštita od zagađenja vazduha i zemljišta itd. Sve je ovo izvučeno ispod sanitarnog nadzora i više to niko ne kontroliše.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolika je opasnost, možete da pretpostavite, a samo ću da vas podsetim na jednu sitnicu koja je ovu Srbiju i građane Srbije mnogo koštala. U sredstvima informisanja čitamo da su maligna oboljenja enormno porasla u odnosu na period pre 1999. godine, dakle pre bombardovanja, pa da su se posledice tog bombardovanja već na zdravlju građana Srbije osetile.
Smatra se da će taj rast ići još 20 godina i da će biti četiri puta više obolelih od kancerogenih oboljenja (rak, leukemija). Pitam ministarstvo šta je iz svog resora preduzelo da se ova buduća situacija bar predupredi, koliko je moguće.
Podsetiću vas da je od kontingenta italijanskih vojnika koji su bili na Kosovu posle bombardovanja 13 ljudi obolelo i umrlo od kancera, da je i profesor Đovani Kazeli, koji je boravio na Kosovu u nekoj studijskoj misiji, vratio se, nedavno umro od raka, da su belgijski vojnici koji su u sastavu KFOR-a takođe obolevali.
Oni bar vode evidenciju koliko je njihovih obolelo od raka. Koliko je stanovništva na Kosovu i Metohiji obolelo od raka, nemoguće je doći do podataka, osim podataka koji mogu da se uzmu iz enklava, iz oblasti gde su Srbi i gde su zdravstvene ustanove u rukama srpskih lekara. Onaj deo tamo je tamni vilajet i pitanje je koliko toga ima.
Zašto ovo govorim? I moja porodica je imala nesreću da član porodice oboli od kancera. Hvala Bogu, evo 10 godina i izlečila se, ali redovno ide na kontrolu. Došla je u Institut za onkologiju, tamo takoreći nema ničega. Mnogo više para mora da se uloži. Stanje je ako ne kao u ono vreme kad je ona bila, ako ne tako, onda je gore, a prošlo je 10 godina. Znam da će sad ministar da mi kaže da je kupljen aparat, da je kupljeno ovo, da je kupljeno ono, citostatika nema.
Ako ih ima, morate ih kupiti, pa onda preko socijalnog pravdati lekove. Bar je to tako bilo pre par meseci, kada je jedna koleginica takođe koristila citostatike.
Dame i gospodo narodni poslanici, da se vratim na amandman. Amandman treba usvojiti, ovaj član 17. brisati. Ministru zdravlja, Ministarstvu poruka – vodite računa, jeste da ćete još malo ostati na poziciji na kojoj jeste, ali vodite računa o ovim najkritičnijim oblastima koje napadaju ljudsko zdravlje. Ptičiji grip je na granici, a vakcine protiv gripa nema. Nema ni protiv običnog gripa. Možete malo pročitati, upoznaćete se.
Šta to treba da nas zadesi da bi se Ministarstvo trglo iz letargije? Vrlo vam je odgovoran resor. Nemojte, zbog odgovornosti resora, da sutradan odgovarate, a mislim da će već posle marta doći do promene i u ovim klupama i u Ministarstvu.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa delom izlaganja mog prethodnika da treba izjednačiti privatnu praksu i zdravstvene ustanove, u smislu zdravstvene zaštite, ali možete uvijati u bilo kakve oblande, neke stvari se ipak ne mogu preformulisati, da ne kažem sakriti. Građanin je građanin, pacijent je građanin koji je oboleo pa je došao u zdravstvenu ustanovu da traži pomoć, da traži lečenje i lek. Prema tome, građanin može birati lekara. Pacijent više nema vremena da ga bira, jer je bolestan i hitno mu treba zdravstvena usluga.
Ako je neki od amandmana jasan onda je ovaj amandman jasan i ovaj amandman ide u svrhu popravke ovog teksta koji je poprilično debeo, ali je pitanje koliko je vredan jer debljinom se ne postiže kvalitet. Videli ste kada smo raspravljali o budžetu, budžet je ovoliki i od kada se ministru Dinkiću prohtelo da bude nobelovac on sve deblje budžete piše, a sve je manje para za građane.
Prema tome, ne vidim razloga zašto ovaj amandman ne treba usvojiti i zašto ne promeniti reč "pacijent" u reč "građanin". Jeste građanin budući pacijent, jeste i pacijent građanin, ali građanin nije pacijent dok nije potrebno, dok ne ode kod lekara, dok ne oboli, dok ne zatraži zaštitu, lečenje.
Da se vratim na temu koju sam malopre počeo, tim pre što će mnogi građani u Srbiji, zahvaljujući tome što su ovi vaši prijatelji 1999. godine sručili nekoliko stotina hiljada tona eksploziva i nekoliko desetina hiljada tona osiromašenog uranijuma na Srbiju, biti budući pacijenti. Zato sam rekao ministru da mnogo više pažnje, mnogo više sredstava, mnogo više nauke mora da se usmeri u taj segment koji se odnosi na kancerogena oboljenja.