Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6943">Momir Marković</a>

Govori

Naprotiv, mi podržavamo taj vaš postupak, jer smo konstatovali da treba ovde da bude predstavnik Vlade i sasvim ste u pravu što ste tako postupili.
Dame i gospodo narodni poslanici, u javnim preduzećima širom Srbije vladao je pre svega haos, zbunjenost, a sada ogorčenje i strah. Veliko ogorčenje i veliki strah vlada među zaposlenima, iz prostog razloga što je sudbina javnih preduzeća ne samo sudbina tih zaposlenih u preduzećima, nego i sudbina države.
Država koja izgubi te elementarne resurse više ne može da računa svoj suverenitet.
Znam da ste vi spremni, da se već pripremaju papiri, da će jednog trenutka doći ovde neko i reći nam da je onaj deo koji ste planirali da prodate, da raskrčmite, kupljen od strane tih, tih i tih, i da ćete biti akcionari.
Javna preduzeća jesu državna preduzeća, upravo zbog toga što se država isključivo na njih oslanja. Ja sam mislio da ćete iskustvo koje ste imali sa prodajom duvanske industrije u Srbiji primeniti kod ostalih preduzeća od kojih se država finansira. Međutim, od toga kako vidimo nema ništa. Znam i razlog. Osećate da će na proleće, i to u rano proleće, novi izbori, da će se bitno promeniti politička slika i u ovoj skupštini i u Srbiji, da je građanima Srbije dogorelo do nokata i sada pokušavate da rasprodate sve što se rasprodati može.
Podneo sam amandman na član 15. i tražim da se u članu 15. u stavu 4. posle reči "rashoda po namenama" dodaju reči "planirani način raspodele dobiti javnog preduzeća". Da bi bilo do kraja jasno, pročitaću taj četvrti stav. A stav 3. kaže: ''Program se smatra donetim kada na njega da saglasnost osnivač javnog preduzeća''. U ovom slučaju to bi trebalo da bude država, jer je država osnovala javna preduzeća. Stav 4. glasi: ''Program sadrži naročito planirane izvore prihoda i pozicije rashoda." Tu bi došla ova moja rečenica – planirani način raspodele.
Dakle, pozicija prihoda i rashoda, planirani način raspodele dobiti javnih preduzeća, a onda bi dalje išlo po namenama elementa za celovito sagledavanje politike, cena, proizvoda i usluga, kao i politike zarade i zaposlenosti u tom preduzeću, odnosno zavisnom društvu itd.
Amandman je Vlada odbila sa sledećim obrazloženjem –''Amandman se ne prihvata što je Zakonom o privrednim društvima detaljno uređeno pitanje raspoređivanja i isplate dobiti, s tim što ovaj zakon ostavlja mogućnost da se pitanje drukčije uredi u osnivačkom aktu. Sa druge strane, Predlog zakona upućuje da se na sva pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava koja se odnose na društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo''. Ko razume shvatiće.
Verovatno ni onome ko je meni obrazlagao, zašto se amandman odbija, nisu stvari jasne ili su mu dovoljno jasne, ali mora da se drži zacrtane linije, jer već vidimo kupce javnih preduzeća.
Pre neki dan sam sa ove skupštinske govornice objasnio kako su se formirali tajkuni, tajkunske grupe i tajkunski lobi u Srbiji, kako je država Srbija pljačkana od 1990. naovamo, kako je ''Geneksova'' ekspozitura u Londonu, preko koje je išlo 80% poslova, odjednom postala privatno preduzeće. Doduše, zvalo se tada JU Point, a sada se zove Ist Point.
Pa se onda pojavljuje vlasnik tog preduzeća, pa kupuje ''Valjaonicu'' u Sevojnu, pa kupuje ''Klas'', pa je vrlo zainteresovan za Borski rudnik, pa je vrlo zainteresovan za još neke poslove.
Zatim, ''Energoprojektova'' ekspozitura u Londonu preko koje su išli poslovi za celu Evropu, za celu Latinsku Ameriku i celu Afriku. Direktor te ispostave tamo je odjednom postao vlasnik, doduše zvalo se malo drugačije, ali je gazda ostao isti. To je onaj isti Vuk Hamović koji će ući u ''Elektroprivredu'' i ''Naftnu industriju''.
Kažite građanima Srbije jasno i otvoreno da će od sutra, odnosno od kada se ovaj zakon usvoji i kada se izvrši restrukturiranje preduzeća, Vuk Hamović držati glavni prekidač i onda će imati struju oni koji se ne zamere Vuku Hamoviću. Izvoziće struju onda kada je nama potrebna, a uvoziti kada nam ne treba, kao što je i do sada radio.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve pametne države i sve pametne vlade zadržavaju pravo da država upravlja javnim preduzećima, da država njima raspolaže. Vi ste odlučili da državu sa vašim odlaskom uništite i da posle vas bude potop. Neće moći.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku na prepodnevno izlaganje ministra. Ministar ovim zakonom otvara Pandorinu kutiju. Ne radi se samo o ova četiri javna preduzeća, nego se radi o svim javnim preduzećima koja postoje do nivoa lokalne samouprave i preduzećima na nivou lokalne samouprave. Međutim, danas su me zvali zaposleni u NIS, koji izražavaju veliku zabrinutost i sumnju u procenu kapitala NIS. O čemu se radi?
Pored onoga što se zove imovina NIS i što se nalazi u delovima preduzeća NIS, postoji i ogromna imovina, vlasništvo NIS, što nije zaključano pod kapijama NIS.
Prvo, radi se o delovima NIS koji se nalaze u inostranstvu. Imao sam spisak od 24 ili 25 delova, što je ogromno bogatstvo, jer se radi o bušotinama, odnosno o pravu na eksploataciju nafte u Angoli, radi se o delovima preduzeća koja se nalaze u Londonu, Nemačkoj, ne znam u kom gradu, u Moskvi. Ono što je najvažnije i gde leži ogroman kapital NIS, to su preduzeća u čijoj izgradnji je učestvovala NIS. Znate da je država svojim uredbama naređivala NIS kao uvek finansijski najjačem delu privrede, da ulaže određena sredstva, tako da se mnogo kapitala nalazi u drugim preduzećima. Da li je to obračunato?
Dalje, radi se, koliko znam, o nekoliko desetina ugostiteljskih objekata, što hotela, motela, koji su vlasništvo ili NIS ili preduzeća u sastavu NIS. Da li je taj kapital ušao u procenu? Bojim se, a boje se i zaposleni u NIS, jer će im to žestoko smanjiti i vrednost akcija ukoliko sve to ne uđe u procenu, da je sve to izdvojeno da bi se smanjila vrednost NIS, da bi se lakše moglo prodati.
A Hamovića već vidimo sa slikom i ličnom kartom kao jednog od vlasnika i NIS i EPS, a i razni drugi Hamovići mogli bi da kupe, jer i EPS i NIS su ipak veliki "zalogaj" i za takve lopove kakvi su oni. Nisu se mogli nakrasti za ovih desetak ili petnaest godina toliko da mogu mirne duše da kupe NIS.
Zbog toga tražim, neka to bude i poslaničko pitanje, da mi se dostavi kompletan materijal u kome će biti popisana imovina NIS.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam dobio odluku Ministarstva zašto moj amandman nije prihvaćen, ali to ne menja stvar. Pre nego što pređem na odbranu amandmana, vidim da su ostali dobili predlog, verovatno je i meni negde zalutalo, samo da nastavim sa par reči tamo gde je gospodin Krasić stao, a vezano je za isisavanje sredstava iz svih preduzeća, gde god mogu, od strane Karića.
Na stranu to što je Danica i Danijela, to je ono D&D, što su izmislile one kartice na kojima su vaši brojevi kada kupujete pripejd kredit da ubacite u telefon, pa zato mesečno primaju osam miliona i nešto dinara. Na stranu sve ovo što je govorio gospodin Krasić.
U poslanički klub SRS je stigla fotokopija ugovora po kome ''Mobtel'' plaća paru, duetu D&D 44 hiljade i 500 i nešto evra mesečno zakup za poslovni prostor, koji se nalazi u poslovnim apartmanima iznad bivšeg restorana "Atina". Da li je ''Mobtel'', ako mu je bio potreban poslovni prostor, baš morao da bude tu, na Terazijama 28, i ako je već morao da bude tu da li je baš morao neko iz porodice Karić da uzme poslovni prostor u zakup? O tome treba da raspravlja pre svega ova vlada, pre svega Ministarstvo koje je zaduženo za taj resor, a pored toga i Ministarstvo ministra Jočića, i Ministarstvo ministra Stojkovića itd.
Ogromna pljačka naočigled celokupne javnosti i nikom ništa! Kaže se ovde za govornicom, to prođe, uđe u stenogram i odatle ne mrda dalje. Hoće li ova vlada da preduzme nešto vezano za toliku pljačku koju Kompanija bend, mislim na muzički orkestar, Srbiju pljačka.
Podneo sam amandman na član 6. gde u prvom stavu tražim da se iznos 502.884.156.000 zameni iznosom od 487.900.000.000, a da se razlika – koja je inače stečena tako što je oporezovano sve, bukvalno sve, od dečije hrane, dečije garderobe; pa i u najgore Titovo vreme, a i u vreme Slobodana Miloševića, dečija hrana i dečija garderoba bila je oslobođena svih poreza; uveli smo PDV, opteretili smo sve, od hleba preko poljoprivrednog repromaterijala, preko lekova, preko svega i onda se stvorio suficit ili se nije stvorio, ali prividno ga ima ovde, nebitno je – usmeri pre svega u razvoj privrede, u razvoj poljoprivrede, u povećanje penzija, ukoliko je moguće socijalnih programa, pogotovo socijalnih programa onih koji su ostali bez posla u ovoj traljavoj privatizaciji koja se vodi od 2000. godine naovamo vodi. Jer do 2000. godine, setite se, prodato je samo 49% ''Telekoma'', sve ostalo je prodato u ovom periodu. Milion ljudi je skoro sada na biroima rada i milion ljudi je ostalo bez posla u to vreme.
Ono čime se ova koaliciona vlada odavno ponosi, to je taj koalicioni kapacitet. Stranke imaju veliki koalicioni kapacitet. Što je stranka manja, koalicioni kapacitet joj je veći. Prevedeno na srpski jezik, to znači da može sa svakim ko plati. Ko plati više, sa njim više može. Dame i gospodo narodni poslanici, takav koalicioni kapacitet imaju i one dame na železničkoj stanici.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče, da vodite računa o tome da svaki amandman SRS bude obrazložen.
Narodni poslanik Milan Stevović je podneo amandman da se u članu 6. razdeo 7, funkcija 180, u ekonomskoj klasifikaciji 463, iznos od 15 milijardi 400 miliona zameni iznosom od 24 milijarde, a iznos u kolonama 6 i 8 od 71 milijarde da se zameni iznosom od 80 milijardi 488 miliona dinara.
Suština je u sledećem: ova sredstva se transferišu opštinama i gradovima, a iznos od 713 miliona namenjen je za Koordinaciono telo Savezne vlade i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu. Raspored i korišćenje ovih sredstava vršiće se posebnim aktom Vlade, kako kaže u Predlogu.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Milan Stevović je kao gradonačelnik Požege uvideo sve manjkavosti prethodnog budžeta, u kome smo imali nedovoljno sredstava za razvoj lokalne samouprave za davanje gradovima i opštinama.
Predlaže da se ovaj iznos poveća, a da se deo koji se odnosi na suficit, izgleda da je to samo knjiški suficit i da inače suficita u stvari nema, usmeri u dalji razvoj lokalne samouprave. Nema ga u ovoj količini novca, ali ako ga ima, nastao je upravo tako što je oporezovano u ovoj državi sve i svašta, bukvalno nisu uspeli da oporezuju još vazduh. Prema tome, treba poslušati i glas iskustva i glas razuma. Kada kažem glas razuma, mislim na glas SRS.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako je bilo koji amandman trebalo usvojiti, trebalo je usvojiti amandman narodnog poslanika dr Branislava Blažića, tim pre, što on izuzetno vlada materijom. Bio je ministar za ekologiju.
Podneo je amandman na član 6. gde traži da se u članu 6. razdeo 17, briše glava 17.1 i funkcija 560 briše. Obrazloženje zašto mu amandman nije usvojen kaže: amandman se odbija iz razloga što je članom 14. stav 2. Zakona o ministarstvima kao organ uprave u Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine, obrazovana Uprava za zaštitu životne sredine, koja se finansira iz budžeta.
Da vidimo kako ste planirali da finansirate tu Upravu za zaštitu životne sredine. Pri tome moram da kažem da, pored Uprave za zaštitu životne sredine, postoji i Agencija za zaštitu životne sredine, postoji i Fond za zaštitu životne sredine. Ovako kaže, zaštita životne sredine – plate i podaci zaposlenih 106.993.000. U redu, dame i gospodo narodni poslanici. Mi svi znamo da ste vi posle ''buldožer revolucije'' morali sve prvoborce da zaposlite, pa i one ''drugoborce'', one koji su pretrčavali iz drugih stranaka u vašu stranku u prvih mesec dana.
Usput da vas obavestim, jednog vašeg prvoborca su uhapsili juče ili danas, onoga što je ukrao sliku i odneo u aukcijsku kuću, dao da se proda. Počeli su da vam hapse te prvoborce, ne znam koliko ćete dugo bez njih. Sledeću revoluciju sigurno ne možete da izvedete.
Dalje, socijalni doprinosi, to je u redu. Naknada u naturi. Šta to prvoborcima dajete u naturi, osim ako im ne lijete spomenicu "oktobar 2000." Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi, stalni troškovi. Troškovi putovanja su 5,5 miliona?! Mnogo planiraju da putuju. Usluge po ugovoru tri miliona. Specijalizovane usluge, dame i gospodo narodni poslanici, 175 miliona dinara treba da dobije jedna od ove tri institucije, 175 miliona specijalizovanih usluga. Dalje, materijal je 600 hiljada, to i nije bitno. Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama 128 miliona. Mašine i oprema šest miliona. Ovamo 180 i ovamo 130, to je trista i nešto miliona za usluge. Uprava plaća usluge.
Kada se sabere sve, imate ovde Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, pri čemu su rekli da je ova uprava inkorporirana, ovaj fond, ova agencija itd, Ministarstvo 5.678.208.000 itd. Kada se sabere to što ide ministarstvu i to što ide za ove tri javne institucije, da ne kažem javne kuće, iznosi 6.328.000.000.
Predlažem da u danu za glasanje usvojite ovaj amandman i da bar malo rasteretimo budžet.
A ova sredstva koja će ostati odavde da se usmere u vojsku, u policiju, da se usmere u odbranu granice i u one tri opštine: Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 104. stav 1 – poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. To znači da govore istinu. S obzirom na to da se ovde već maše nekakvim podacima, nekakvim uspesima, pogotovo vezanim za isplatu stare devizne štednje, ja bih da vas zamolim da sa starom deviznom štednjom više ne mašete jer je ta isplata debela pljačka onih koji staru deviznu štednju imaju. Imali su nesreću da imaju devize u bankama koje je ministar Dinkić posekao i sada im se to isplaćuje videćete kako.
U poslanički klub SRS došlo je pismo gospodina Bogdana Stokuće, radio čovek u Libiji, da ne čitam celo pismo, zaradio neke pare, stajale mu u Beobanci. Nije Dinkić kriv što je proglašeno to za staru deviznu štednju, što nije isplaćeno onda.
Ukupna vrednost njegove imovine u Beobanci je bila 13.633 evra. Beobanka ugašena, odlučila Vlada da isplati starim deviznim štedišama ono što im pripada. Ako uzmemo da je 31.1.2003. godine orijentaciono evro bio oko 70 dinara, njegova ukupna vrednost je bila 956.431 dinar. Isplaćeno mu je 295.950,72 dinara u Nacionalnoj štedionici i ukupno ga je pokrala država za 660.480,28 dinara. Toliko o staroj deviznoj štednji, toliko o tome koliko se vraća sve ono što su građani u te banke uložili.
Možete da pričate, dame i gospodo, vi iz vladajuće koalicije o svemu, ali nemojte o staroj deviznoj štednji. Ko god je sa đavolom tikve sadio, vidite kako mu se o glavu lupaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, da ostade ministar još malo pozdravio bih ga sa sajonara. Lepo je, mi smo izuzetno bogata zemlja, kada smo mogli prvog ili kako bi on rekao ''najprvog'' čoveka iz oblasti telekomunikacija i ministra finansija da šaljemo čak u Japan da se pomire. Mogli su doduše i negde na Kopaoniku to da obave, ali ipak je Japan malo dalje.
Dame i gospodo, ministar Dinkić je svojevremeno rekao da će kruna njegove karijere biti Nobelova nagrada. Doduše, video je da je Andrić napisao knjigu otprilike ove debljine i za to dobio Nobelevu nagradu za književnost, pa je i on počeo ove predloge zakona o budžetu da piše ovako debelo.
Nije suština u debljini, suština je u onome što se unutra nalazi. Obavestite ga kada bude došao, za statističke podatke se ne dobija Nobelova nagrada.
Drugo, juče sam se, kada je počelo izlaganje, posle govora ministra malo uplašio. Narodni poslanik Matić je tako kritikovao ministra da sam verovao da je koalicija pukla, da su izbori na pragu. Mi još nismo uspeli da ubedimo sve građane Srbije u opasnost da se i jedan glas da sadašnjoj vladajućoj koaliciji. Jedva 43% građana Srbije je po istraživanjima odlučilo da glasa za nas. Dakle, treba nam još malo vremena da ubedimo onih 7% pa da onda sami preuzmemo odgovornost.
Na kraju sam konstatovao da je narodni poslanik Stamenković podmetnuo poslaniku Matiću svoje beleške, pa je onaj ne gledajući čitao Stamenkovićeve beleške i zato je kritika narodnog poslanika Matića upućena ministru bila onako žestoka.
Svi koji su slušali ministra Dinkića dobro su shvatili budžet jer je sve podatke ponovio, neke četiri, neke pet puta. Imao sam osećaj da su mu pisali u 4-5 primeraka, izvlačili i spojili zajedno, pa je čitao sve, tako da smo iste podatke čuli po četiri-pet puta. Dobar bi bio pedagog, vidi se juče da zna da priča bajke.
Međutim, da krenemo od toga šta ovaj budžet predstavlja. Prošlogodišnji budžet je bio 396 milijardi 99 miliona dinara. Ovogodišnji je 487 milijardi 900 miliona dinara. Razlika je 92 milijarde. Za 92 milijarde će više Ministarstvo finansija kroz poreze, razne druge dažbine i otimačine skinuti sa grbače građana Srbije. Prema tome, građani Srbije, tih 92 milijarde nisu tuđe pare nego pare koje se sada nalaze u vašem džepu, a na kraju godine se sigurno neće nalaziti.
Strana 32 – obrazovanje. Lepo je što je malo veći deo sredstava predviđen za obrazovanje. Međutim, u obrazovanju, u zdravstvu i u svim drugim segmentima društvenog života povećanje plata zavisi isključivo od toga koliko će radnika koji su zaposleni u tim segmentima ostati bez posla. Dakle, proporcionalno će se povećavati broj plata i broj nezaposlenih koji će čekati posao na birou. To je suština ovog projekta, ovako debelog koji je Dinkić predložio.
Što se obrazovanja tiče, kako se o obrazovanju vodi računa i koliko je štete donelo to što ste pre svega gledali da je član neke od stranaka iz vaše koalicije, da vam kažem da je recimo u Lipljanu postavljen Radojica Mitrović, član DSS-a, inače jedini predstavnik Srba u šiptarskoj opštini Priština. Prvo što je uradio pripremio je 42 otkaza za sve prosvetne radnike. Inače, radi se o dve škole, o poljoprivrednoj školi i gimnaziji. Potpisao je rešenja nekim vucibatinama iz Lipljana, formirao svoje obezbeđenje.
Treći dan štrajkuju glađu i već je dvoje ili troje završilo u Urgentnom centru.
Prema tome, za obrazovanje treba odvojiti sredstva, ali obrazovanje ovakvo kakvo jeste, ovakav kakav jeste, ministar ne može da vodi.
Sledeće je Ministarstvo za kapitalne investicije. Čuli smo jutros slavopojke ministru za kapitalne investicije, ali do dana današnjeg taj isti ministar ili neko iz njegove stranke ili neko iz njegovog ministarstva mi ne odgovori na pitanje u kojoj se to još državi gotov put daje pod koncesiju. Put Horgoš – Novi Sad, pola auto–puta je napravljeno, treba napraviti još jednu polovinu. Novi Sad – Beograd je napravljen ceo auto–put. Za most koji treba da se napravi kod Beške država se zadužila za 120 miliona evra ili dolara i finansiraće ga država.
Prema tome, samo auto–put od Beograda do Požege je ono što bi svaka pametna država mogla eventualno da da pod koncesije, a da ne pominjem one lokomotive koje su pomenuli moji prethodnici. Ne radi se tu o velikim parama, radi se o nekoliko miliona evra provizije koje je verovatno neko iz železnice, a bogami i neko iz Ministarstva (sumnjam na jednog ali ne smem da kažem, preti novinarima i bojim se da će i meni da preti) strpao u džep. Radi se o cifri od 640 miliona evra suvih para, od naplate putarine od pre mesec i po dana.
Sada autoput Horgoš – Novi Sad i Novi Sad – Beograd može mirne duše od naplate putarine da finansira izgradnju i druge trake i mosta i autoputa Beograd – Požega. Prema tome, toliko o tim silnim hvalama vašeg ministra za kapitalne investicije. Vreme mi ne dozvoljava da mnogo više pričam, moram da skratim. SRS je dosta amandmana podnela pa ćemo pričati o svakom amandmanu.
Sledeća je stran 39 – Centar za razminiranje. Kod tog Centra za razminiranje, za koji je predviđeno ukupno 7.419.000 dinara, pa malo da popričamo. To je onaj isti Centar za razminiranje koji je kompletnu akciju razminiravanja radio na prelazu u Batrovcima, pa im vojska dala mapu, šemu minskog polja, sa ucrtanim minama. Oni su od ukupne površine očistili sve ono okolo minskog polja i 25 mina u minskom polju. Minsko polje i dan–danas kod Batrovaca stoji.
To je isti onaj centar koji je očistio onu bombu na Avali kada je bombardovan toranj na Avali; ostala jedna neeksplodirana bomba od 500 kg. Međunarodna zajednica je dala donaciju od 200.000 evra da se ta bomba izvadi.
To je taj isti centar koji je planirao čišćenje te bombe, išli su 21 metar u dubinu i bombu nisu našli, a znali su gde je otprilike. Centar kaže, niste očistili bombu, ne možete povući sredstva, sredstva preduzeću "Ratko Mitrović". Centar za razminiranje nije platio od donacija, nego je plaćeno iz budžeta.
To je isti onaj centar koji sada čisti, odnosno isključivo slovenačka firma ITF i jedna hrvatska firma "Enigma" uzimaju poslove i onda naše minere angažuju kao fizičku radnu snagu da čiste. Dobili su četiri lokacije u Nišu. Projekat je napravljen, samo su tereni izvan. Naseljeno mesto je još uvek zagađeno, pre svega kasetnim bombama i vrlo opasnim bombama, ne čisti se i nema ga u projektu.
To je isti onaj Centar za razminiranje koji u projektu predviđa na Kopaoniku, gde su pale silne kasetne bombe, i pošto je Kopaonik 80% pod četinarskom šumom, one su se okačile i zakačile na drveću, samo čišćenje na zemlji i pod zemljom, ako je neka od tih bombi ispod zemlje.
Mine koje se nalaze na krošnjama, koje predstavljaju latentnu opasnost, ne čiste se. Takav centar za razminiravanje treba rasformirati i formirati neki centar od stručnih ljudi, koji će sigurno raditi, jer ima dosta još minskih polja neraščišćenih.
Na kraju, strana 33 – Ministarstvo kulture, a inače po ostalim delovima ovog projekta za Nobelovu nagradu ću pričati kada budem govorio o amandmanima. Ministarstvu kulture predviđeno je 3,582.694 itd.
To je isto Ministarstvo kulture kome su SRS i poslanici SRS, članovi Odbora za kulturu, još pre dve godine ukazali na stravičan lopovluk koji se u Muzeju istorije Jugoslavije, naočigled svih obavlja i dan-danas.
Ministarstvo kulture se pravilo blesavo, nemamo zakonske mogućnosti. Nemamo zakonske mogućnosti da zaustavimo lopuže i kada su se stekle, onda, kaže mi ministar pre neki dan na Odboru za kulturu, vodiću vas da vidite kako je to sređen muzej. Sređen, sve očišćeno, ništa nema.
To je isti onaj Muzej za koji smo podneli krivičnu prijavu, poslanici SRS, članovi Odbora su podneli krivičnu prijavu, 21 Titov sat je ukraden, posle sedam dana je prodat u Njujorku za pet miliona dolara. Ministarstvo kulture ima sve informacije, ali nema želje da završava posao ili ima interesa. Treću relaciju ne mogu da nađem.
Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom ovako debelom budžetu, a pogotovo kada se uporedi sa ovim budžetom iz prošle godine koji smo takođe kritikovali, ima mnogo štošta da se priča, ali to ćemo tokom rasprave o amandmanima, jer treba još mnogo mojih kolega da govori u načelu. Uvek smo kao stranka uskraćeni za vreme, jer mnogi džabe dobijaju ovo vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, toliko je toga rečeno za ova četiri zakonska predloga, toliko toga će biti rečeno i o amandmanima, a vreme koje poslanička grupa SRS ima je i suviše kratko i neću se zadržavati oko ovoga. Hoću da građanima Srbije objasnim kako su se formirali tajkuni i te tajkunske grupacije na jednom lepom primeru. Narodni pokret za borbu protiv korupcije dostavio nam je jedan dopis i videćete primer grupe koje je vrlo vezana za ministra i njegovo poslovanje.
"Geneks", najveća spoljnotrgovinska firma u Jugoslaviji, preko koje je praktično išao ceo izvoz teške industrije, proizvoda široke potrošnje, kao i najveći deo izvoza usluga.
Predstavništvo u Londonu kao centar preko kojeg idu poslovi za Evropu, Daleki i Bliski istok i celu Afriku, a značajan deo tih poslova se ostvaruje reeskontom robe i usluga i na tim poslovima se ostvaruje značajna zarada. Šef tog predstavništva u Londonu je bio Zoran Drakulić.
To je onaj isti Zoran Drakulić koji je kupio Valjaonicu ''Sevojno'', to je isti onaj Zoran Drakulić koji je kupio "Klas" i to je isti onaj Zoran Drakulić koji ima nameru da kupi Rudnik "Bor" i ''Preradu'' u Majdanpeku. Dakle, vrlo je zainteresovan za bakar i bakarne proizvode.
"Energoprojekt", najveća građevinska kompanija u Jugoslaviji koja je izvodila oko 80% ukupnih građevinskih radova u SFRJ i inostranstvu, takođe ima predstavništvo u Londonu, koje obavlja značajan deo poslova prema Latinskoj Americi, Bliskom i Srednjem istoku i u Evropi, a šef tog predstavništva bio je Vuk Hamović.
To je isti onaj Vuk Hamović koji je, ako se sećate, firma mu se zvala "Mali kolektiv", preko koje je odradio sve one poslove vezano za Nacionalnu štedionicu. To je isti onaj Vuk Hamović koji je prodavao Srbiji struju kada Srbija ima višak struje, a kupovao od Srbije struju kada Srbija ima manjak struje. Dakle, onaj isti Vuk Hamović zbog koga su morale reverzibilne hidroelektrane da ispuštaju višak količine vode itd.
Treće, "Jugobanka" je bila stub međunarodnog bankarstva bivše SFRJ i banka preko koje je išlo preko 90% plaćanja prema inostranstvu i iz inostranstva. Decenijama etablirana na finansijskim tržištima, sa predstavništvima u Amsterdamu za Evropu, Njujorku za Ameriku i Moskvi za SSSR. Stabilan konto, korenspodentski poslovi sa najvećim svetskim bankama, radi stabilnog posla, visoko kotirana na bankarskim rejting listama, šef predstavništva u Amsterdamu je bio Miloš Mirković. To je ona ista "Jugobanka" koju je Mlađan Dinkić pridavio kao mače.
To je isti onaj Miloš Mirković koji formirao sa Vukom Hamovićem ''Evroaksis'' banku u Moskvi, kod koga je Mlađan Dinkić kao guverner držao devizne rezerve Srbije.
Idemo dalje, poslovi koji su zaostali iz bivše Jugoslavije u inostranstvu su tekli. Strani investitori i međunarodna tržišta kapitala nisu se obazirali na trvenja u bivšoj Jugoslaviji i tu situaciju koriste dva sposobna čoveka, Hamović i Drakulić, i osnivaju JU point. To je onaj isti JU point koji se pojavljuje sada ovde po Srbiji, koji je kupio Klas.
Zatim u London stiže Miloš Mirković, trio Hamović, Drakulić i Mirković počinje uspešno da radi i u prve tri godine poslovanja uspevaju da prema "JU pointu" usmere preko 80% ukupnih zajedničkih poslova i potraživanja iz bivše SFRJ.
To praktično znači da postaju jedina ozbiljna firma preko koje preduzeća mnogih državica sa prostora SFRJ mogu naplatiti bilo koji posao koji su uradili u inostranstvu.
Pored toga, uz garancije Nacional Vestminster banke otkupljuju se dugovi bivše države, naravno po neuporedivo nižim cenama. Po 10 posto od nominalne vrednosti duga otkupljuju i to su oni dugovi koje je posle ministar Mlađan Dinkić plaćao daleko više, otkupljivao ih je upravo od ove trojice konkretno, JU pointa ili "Evroaksis" banke, ili bilo koje od ovih firmi, ali od ove trojice.
Firme iz Srbije koje su imale potraživanja u inostranstvu jednostavno nisu imale izbora. Pritisnute ekonomskim problemima u Srbiji morale su pristati na sve i na sistem daj šta daš. Ugledni biznismeni su polako preseljavali državni kapital na račun svojih preduzeća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je samo jedna klika, grupa hohštaplera koji se sada zovu biznismeni i koji su opljačkali ovu državu. Takve su se klike formirale i na drugoj strani. Niko se od vas ili nećete da se setite, ali građani se sećaju da je Karić, isto kao i Dafina i Jezda, imao štedionicu. Zvala se BK banka. Jezda i Dafina zatvoriše svoje banke, zaglaviše i u zatvor, a Karić postade veliki biznismen.
Sada vidim vodio je Dinkića, ili Dinkić vodio njega, sasvim svejedno ko je koga vodio, uglavnom naučili su japanski jezik tamo i već će malo drugačije. Šest i deset je, više vremena nemam, jer još dvojica kolega moraju da govore za ovo kratko vreme. Tokom rasprave o amandmanima reći ćemo i gospodinu ministru sve što imamo da mu kažemo.
Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je postalo poslovično da se Poslovnik krši.
Najveći problem ovog poslovnika je upravo i vreme koje se deli na poslaničke grupe, jer osim SRS nijedna poslanička grupa ne iskoristi svoje vreme i to je vreme bačeno u vetar.
Pored toga, nama koji inače izlazimo po svakom zakonu, a koji razmatramo svaki projekat koji predložite, svaki predlog zakona, ovo vreme od sat i 30 minuta je nedovoljno.
Međutim, Poslovnik je tako odredio. Sada moramo da se uklapamo.
Najveći problem predstavlja to što sada koristite drugu mogućnost, a pitanje je koliko je ona poslovnička, ali koristite da po dve, tri, čak i pet tačaka spojite u jednu, i u tih sat i po SRS, koja ima 80 poslanika, svako ko hoće da izađe za ovu govornicu, samo imena zakona ne može da pobroji dok ne prođe vreme.
Problem koji imate sa kvorumom, a da ste poslušali SRS kada vam je rekla, ne rasprodajte državna preduzeća, sada biste ih imali, sada biste mogli upravnim odborima da podmirite sve koji inače izlaze nezadovoljni i onda biste uvek imali kvorum.
Ovako nema, ostalo je još ova tri-četiri javna preduzeća, pa kada i njih prodate, pitanje je kako ćete moći da držite ovu inače labavu koaliciju na okupu.
Što se tiče spajanja tačaka, veći problem predstavlja ova druga grupa u kojoj tražite zajednički pretres za predloge zakona o zdravstvenom osiguranju, zakona o Crvenom krstu, zakona o komorama zdravstvenih radnika, zakona o supstancama koji se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i zakona o zdravstvenoj zaštiti. U sat i po ne može se sve pomenuti.
Poslanici SRS uvek popune onu listu, po 10 - 15 poslanika izlazi o svakoj tački dnevnog reda da govori i ne može se po minut o svakom zakonu.
A hteli bismo da pitamo ministra, ko uveze onaj tetanus, pa ispade da je samo destilisana voda. Ko pokupi pare za to? Antitetalban.
Dalje, ko uništi Torlak, pa bismo sada imali vakcinu za grip. Ko upropasti preduzeća od 2000. godine naovamo, a vi ste bili tu, samo što ste promenili karte; pa nije, jedna je grupa otpala. Mnogo ste isti, što je rekao Čeda svojevremeno.
Što se tiče ove prve grupe zakona, vidim vezu, bez obzira što moji iz poslaničke grupe ne vide vezu. Jer, slušajte, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fondu za razvoj, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, a ono što čini vezu između ovog prvog, drugog i Predloga zakona o bankama, a koji je četvrti, jeste ovaj treći zakon - Predlog zakona o sprečavanju pranja novca. Do sada ste prali novac preko fonda javnih preduzeća i banaka. Tu je suština.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste jedan od sistemskih zakona i kako je krenulo sve više će nam biti potrebna primena ovog zakona.
Zbog toga su poslanici SRS dali ovoliko amandmana, videli ste to je čitava sveska, da zakon poboljšamo bar do mere da bude prihvatljiv i primenjiv.
Podneo sam amandman na član 1, gde tražim da se taj član menja i glasi: "Ovim zakonom utvrđuju se poslovi, ovlašćenja, odgovornost, organizacija policije i položaj policijskih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Policija obavlja policijske poslove na osnovu i u okviru Ustava i zakona.
Policija može izuzetno privremeno ograničiti pojedina prava i slobode građana samo u slučajevima propisanim Ustavom i zakonom.
Policija i njeni službenici snose punu odgovornost za povredu Ustava i zakona u svome radu.
Republika Srbija odgovara za materijalnu i nematerijalnu štetu koju policija i njeni službenici pričine trećim licima nezakonitim ili nepravilnim radom".
Ovim amandmanom pokušao sam na pravi način da definišem policijske poslove, organizaciju i ovlašćenja, radno-pravni položaj policijskih službenika MUP-a, pa se u prvi plan, kao osnovno načelo, postavlja obavljanje policijskih poslova u skladu sa Ustavom i zakonom, kao i odgovornost za naknadu štete koju pričine policijski službenici trećim licima nezakonitim ili nepravilnim radom.
Da biste videli razliku, pročitaću delove člana 1. iz Predloga zakona, pogotovo drugi stav, koji kaže: "Policija obavlja zakonom utvrđene policijske i druge poslove (koje to druge poslove policija obavlja, ako nisu policijski; ako ih već obavlja policija, zašto su to onda drugi poslovi, a ne poslovi propisani u sastavu policijskih poslova), pruža podršku vladavini prava u demokratskom društvu..."
Dame i gospodo narodni poslanici, ne postaje se demokratsko društvo tako što ćete napisati - mi smo od sada demokratsko društvo. Neću da vas podsećam na crtež onog dečaka, kada je nešto nacrtao i napisao - ovo je konj. Društvo jeste demokratsko ili nije demokratsko, u zavisnosti od toga koliko poštuje, pre svega, ljudska prava u samom društvu.
Prema tome, pitam vas, ko vam je dao sertifikat da ste demokratsko društvo. Ako nema sertifikata, onda je društvo nedemokratsko, onda može policija da radi šta hoće.
Dame i gospodo narodni poslanici, sertifikat o demokratiji, demokratskom društvu, demokratičnosti društva daju glasači na izborima. Uskoro ćete videti koga će građani Srbije izabrati da ih demokratski vodi - i društvo i državu - u Evropu.
Predlažem ministru da sada usvoji ovaj amandman. Ukoliko to ne uradi, predlažem poslanicima vladajuće koalicije da u danu za glasanje pritisnu ono zeleno dugme, kojim ćete se saglasiti da se amandman usvaja.
Gospodine ministre, vi ste ako ne u prvom stavu člana 1, onda bar u drugom stavu morali da naglasite da policija obavlja poslove na osnovu i u okviru Ustava i zakona. Kod vas je to u trećem pasusu. Ovo "demokratsko" vam ne treba. Nije država demokratska ako u zakonu o policiji napišete, kako ste rekli, vladavina u demokratskom društvu.
Koliko znam, policija mora u obavljanju svojih poslova da primeni prinudu, silu. Zanima me kako to policija bije demokratski. Da li postoji ono - sa pendrekom, pa da to bude nedemokratski, a ovo drugo demokratski.
Lepo je, dame i gospodo narodni poslanici, što žurimo u tu Evropu, lepo je i što predlagač ovog zakona, žureći u Evropu, pa u delokrugu svog posla gleda policijske filmove, lepo je sve to, ali mu to ne piše u opisu radnog mesta.
Član 59. stav 1. na koji smo podneli amandman kaže: "Ovlašćeno službeno lice može tražiti obaveštenja od lica u cilju sprečavanja ili otkrivanja krivičnih dela ili prekršaja, ili njihovih učinilaca." Narodni poslanik Božidar Koprivica traži da se iza reči "učinilaca" stavi zapeta i da se dodaju reči "u skladu sa ovlašćenjima po Zakoniku o krivičnom postupku". Vrlo jednostavno, u Zakoniku o krivičnom postupku je ovaj deo apsolutno opisan i mislim da usvajanjem ovog amandmana samo se upotpunjuje ovaj zakon i onda će stvarno biti i primenjiv.
Znate, u tim filmovima o kojima sam maločas govorio svaki policajac ima po dvojicu ili trojicu na ulici, pa ga onda privede za jedno krivično delo, pa ga ispita i o drugima, ko je, šta radi onaj i onda prikupi informacije. Mislim da našoj policiji to nije potrebno.
Inače, ovaj amandman je usaglašen sa članom 46. Znate da smo imali amandman i na član 46, gde se radi o pozivanju lica na informativni razgovor itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodna poslovica kaže - koga zmija ujede i guštera se boji. Ova država je imala nesreću da se u jednom trenutku na pogrešnom mestu nađe Nataša Mićić i da uvede vanredno stanje, koje je i posle ukidanja izvesno vreme imalo sve one reperkusije koje su u vanrednom stanju, osim nekoliko, za sve one koji su privođeni, i posle vanrednog stanja su se primenjivale, i zbog toga treba ovaj zakon ograničiti klauzulama Zakona o krivičnom postupku. Mislim da će tada i ovaj zakon biti i bolji i primenjiv.
Dame i gospodo poslanici, pre nego što pređem na amandman na član 70, samo bih da se vratim na član 68. i da pitam ministra, prošli put sam ga pitao, evo i u ovom zakonu ima i u onom prethodnom je bilo, policija je ovlašćena da javno raspiše nagradu za dato obaveštenje radi itd.
Vi znate da je predsednik SRS, prof. dr Vojislav Šešelj, na raspisanu nagradu prethodnika vašeg, ministra Mihajlovića, doduše tada mu se nisu zamaglili vidici, za tri slučaja kompletnu dokumentaciju dao. I nama, odnosno SRS, odnosno predsedniku SRS, prof. dr Vojislavu Šešelju, Ministarstvo unutrašnjih poslova duguje 900.000 maraka, odnosno 450.000 evra. Gledajte to da razdužite, sramota je da jedno tako jako ministarstvo duguje tako male pare; za vas male, a za onoga ko je zaradio to je solidna suma.
Narodni poslanik Nataša Jovanović je podnela amandman na član 70. i traži da se član 70. briše. Da bi građanima Srbije i ovoj nekolicini poslanika iz vladajuće garniture i poslanicima iz SRS bilo jasno o čemu se radi, pročitaćemo taj član.
Kaže ovako: "Ovlašćeno službeno lice može na zahtev ili uz pristanak lica od kojeg traži obaveštenje da primeni nad njim poligrafsko ispitivanje, pošto ga upozna sa radom uređaja i lice za to da pisanu saglasnost. Ovlašćeno službeno lice će prekinuti primenu poligrafskog ispitivanja itd." "Poligrafskom testiranju ne može da se podvrgne itd."
Ovlašćeno službeno lice MUP-a ne može primeniti meru poligrafskog testiranja, jer bi to bilo u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku nad licem od kojeg traži obaveštenja, jer bi to predstavljalo grubo kršenje Ustava i člana 220. i 226. Zakona o krivičnom postupku. Prema tome, mislim da bi ovaj član trebalo izbrisati.
Gospodine ministre, kad pozovete čoveka u 29. novembar ili u stanicu milicije, on mora da se uzbudi, skoči adrenalin, rezultati koje taj vaš poligraf da ne mogu da budu nikad tačni, naravno, kod nekoga ko ima osećaj časti, dostojanstvo itd.
Pogrešno je ovo što ste Vladana Batića uopšte prikačivali na poligraf. On je uspeo da slaže i mašinu. Čovek koji je uhapsio 12.000 ljudi, koji je tražio da se u "Sablji" smrtna kazna ukine na 15 minuta da on pozavršava posao kao ministar pravde, čovek koji se pre četiri-pet meseci posvađao sa komšijom oko međe, okrenuo auto, i to službeni auto koji ste mu vi dali, sa obezbeđenjem da ga čuva, pa ste mu posle toga uzeli auto, okrene auto u rikverc, zgazi komšiju i komšija zaglavio mesec dana u bolnici i posle toga je nosio štake još dva-tri meseca. Nemojte prema Batiću i njemu sličnima da ravnate istraživanja, pa i ispitivanje poligrafom.
Poligraf, kao mašina, kao sredstvo, nikad neće, ukoliko razgovarate sa onima koje ste priveli, ukoliko ih podvrgnete ovome, dati prave rezultate. Mnogo proizvoljnosti može da se pročita iz te trake koja izlazi iz poligrafa.
Zato se slažem sa vama, pa vam predlažem da vi predložite amandman, a mi ćemo ga usvojiti, da se poligrafsko ispitivanje ukine.
Dame i gospodo narodni poslanici, MUP nema druge načine da izvrši proveru kandidata, a mislim da i ova provera po sistemu kaži mi da ti kažem neće doprineti, pogotovu će moći da šteti kada se biraju kandidati za zapošljavanje u MUP i mislim da ovu tačku 7) člana 110. treba brisati.
Međutim, nisam se samo zbog toga javio, iskoristiću vreme koje imamo po amandmanu. U poslanički klub SRS je došla dokumentacija pa bih vas, gospodo narodni poslanici, vas gospodine ministre i srpsku javnost upoznao sa jednom stravičnom zloupotrebom onih koji se busaju u grudi da su patriote, da su čestiti, časni i pošteni i sve im grudi plave od udaranja, ali ova dokumentacija govori nešto sasvim drugo.
Sa dolaskom Zorana Živkovića za saveznog ministra unutrašnjih poslova 4. novembra 2000. godine u SMUP primljen je na rad i Dragan Šutanovac i to na radno mesto specijalnog savetnika, za koje je aktom o organizaciji i sistematizaciji tog ministarstva bilo predviđeno radno iskustvo od osam godina. Dragan Šutanovac nije ispunjavao taj uslov, odnosno imao je neki zanemarljiv staž, tako da mu je rešenjem o zasnivanju radnog odnosa utvrđena obaveza da u roku od godinu dana položi stručni ispit. Ako ga ne položi, prestaje mu radni odnos.
U cilju izbegavanja te obaveze pre isteka roka od godinu dana, Dragan Šutanovac je avgusta 2001. godine postavljen za pomoćnika ministra MUP. Kao funkcioner obavezu polaganja stručnog ispita nije imao. U tom svojstvu sva prava iz radnog odnosa ostvarivao je u Generalnom sekretarijatu Savezne vlade, a ministar unutrašnjih poslova nije u vezi sa tim imao bilo kakva zakonska ovlašćenja.
Međutim, pred ukidanje SMUP decembra 2002. godine ministar Živković je potpuno neovlašćeno obrazovao ad hoc ispitnu komisiju samo za Dragana Šutanovca, pred kojom je on položio stručni ispit za rad u državnim organima.
Predsednik ispitne komisije bio je Dragan Radulović, tadašnji sekretar SMUP, Brankica Grupković, tadašnji pomoćnik SMUP, i Biljana Spasić, tadašnji šef kabineta saveznog ministra, a sada je sekretar u Ministarstvu nauke i životne sredine. Inače, Dragan Šutanovac uzeo je krajem decembra 2002. godine i 24 lična dohotka po socijalnom programu koji je donela Savezna vlada u vezi sa preuređenjem odnosa u ranijoj saveznoj državi, iako se odmah zaposlio u SDPR-u.
Prema informacijama iz sredstava informisanja, Dragan Šutanovac je postavljen i za pomoćnika saveznog ministra odbrane, iako zbog uzeta 24 lična dohotka nije imao pravo da se zaposli u državnim organima. Ovde imam "Službeni list SRJ", gde se na osnovu amandmana 2 i 8 Ustava Savezne Republike donosi odluka o izboru predsednika i članova Savezne vlade, po kojoj je za saveznog ministra unutrašnjih poslova izabran Zoran Živković, dakle bio je direktno uključen u sve ovo.
Imam rešenje o postavljenju pomoćnika saveznog ministra unutrašnjih poslova - postavlja se Dragan Šutanovac za pomoćnika saveznog ministra unutrašnjih poslova, 25. oktobar 2001. godine, i imam zaključak Vlade Republike Srbije, na osnovu čega je donet zaključak na saveznom nivou, kada je doneta odluka da oni koji napuštaju službu imaju pravo na 24 lična dohotka.
Kaže se u stavu 2. ovog zaključka - nalaže se funkcionerima koji rukovode ministarstvima, posebnim organizacijama, stručnim i drugim službama Vlade Republike Srbije i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa da ne primaju u radni odnos lica koja su ,kao zaposleni u saveznim organima uprave, ostvarila pravo na otpremninu i to u periodu od 24 meseca, računajući od dana prestanka radnog odnosa tih lica u saveznim organima uprave, po navedenom osnovu. Potpisnik je dr Nebojša Čović, potpredsednik.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je posle ove informacije sve jasno.