Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što uopšte počnem da pričam o ovoj temi, o ovom zakonu, moram da izrazim energičan protest zbog drastičnog nepoštovanja Narodne skupštine i nas narodnih poslanika. Tri slučaja sam od jutros video ovde: prvi, kada je predsedavajući onako otezao i na silu utvrdio dnevni red i kršeći Poslovnik; drugi je odnos ministarke o čijem zakonu danas raspravljamo i treći je odnos Vlade prema ovoj skupštini.
Što se tiče Vlade, nije prošlo ni 10 dana kako smo o ovom istom zakonu, ovom istom tekstu, koji je samo sa izmenjenim datumom i izmenjenim brojem zaveden u Narodnoj skupštini, raspravljali i kao zakonski projekat koji nije dobar, koji nije kvalitetan, odbacili. Samo posle 10 dana neko iz Vlade, odnosno Vlada u celini dolazi do zaključka da su narodni poslanici zaboravili da su pre 10 dana o ovome raspravljali i isti tekst ponovo stavlja na dnevni red.
Da li ste to, dame i gospodo narodni poslanici, vi toliko maloumni da mogu ovakve stvari da prolaze kod vas? Možda je nešto drugo u pitanju. Socijalistička partija je rekla energično da neće glasati za ovaj zakon dok se ministarka Dulić ne izvini zbog onoga što je rekla da su socijalisti, odnosno ondašnja vlast, prevozili leševe umesto breskve u hladnjačama. S obzirom da je Srpska radikalna stranka u to vreme bila u vlasti, mi izvinjenje od ove ministarke, čak i da se izvinila njima, ne prihvatamo.
Drugi neverovatan odnos prema ovom domu, prema zakonodavnoj vlasti, prema Narodnoj skupštini i prema vama, dame i gospodo narodni poslanici, jeste odnos ministarke. Evo i danas je došla u patikama, doduše "puma", "adidas", ne znam šta su. Sutra će doći u trenerci, preksutra kada budemo raspravljali o amandmanima može da dođe u šorcu, kupaćem kostimu. To je nepoštovanje vas koji sedite ovde. Ja kao narodni poslanik ne dozvoljavam da se prema meni neko ko traži da izglasam njegov zakonski projekat ovako ponaša.
Dame i gospodo narodni poslanici, da krenemo malo sada i o materiji da raspravljamo. Godine 2002, poštovana gospođo... I ako smo nosili majice sa likom, nosili smo u znak protesta.
Jer, vi ste tog nevinog čoveka uhapsili i drago mi je, sada nosimo bedževe i nosićemo sve dok on ne dođe, a meni je baš žao što su vaši lideri toliko bezlični da ni onaj iz one emisije na "Pinku", ono što se emitovalo pod nazivom "Nikad izvini", nije mogao da pogodi.
Dame i gospodo narodni poslanici, 2002. godine, znači, dve godine posle "dosmanlijske buldožer revolucije", dve godine od kada je došla ta evropska opcija, Evropska unija dozvoljava da šest klanica, šest mesno-prerađivačkih industrija iz Srbije izvozi u Evropsku uniju i to su: "Karneks" iz Vrbasa, "Neoplanta" iz Novog Sada, "Srem" Šid, "MIP" Požarevac, "Čajetina" iz Čajetine, "Juhor" iz Jagodine, "Mesni kombinat" iz Leskovca i "Stokoimpeks" iz Knjaževca.
S obzirom da smo mi uglavnom poljoprivredna zemlja i da je jedna od ključnih proizvodnji upravo uzgoj stoke i proizvodnja mesa i s obzirom da su vrlo strogi kriterijumi Evropske unije, sve je to ispunjeno, Evropa je dozvolila da Srbija malo stane na noge, da poljoprivreda u Srbiji malo stane na noge i da to krene.
Ondašnji visoki funkcioner traži od Evropske unije da briše, bilo je osam objekata, izvinjavam se, da briše šest objekata i da ostavi samo dva. O tome ćemo, ko je to raspravljati, trebalo bi da to raspravi MUP, jer je ovaj naneo neverovatnu štetu Srbiji.
Recimo "Karneks", čuveno ime, ne može da izvozi, "Juhor" čuveno ime, isto tako ne može da izvozi, dakle, u evropskim razmerama čuveno ime ne može da izvozi više, nije moglo od 2000. godine.
Da ne bi bilo posle – nemojte, to je bilo 2002. godine, tada ministarka nije bila, bila je u ovoj šifrovanoj političkoj organizaciji, a da li je politička, to je sada znak, odnosno pitanje da li je šifrovana, to je G17 plus, zajedno sa ekipom iz G17 plus i tada su držali ovaj resor.
Dalje, ono što je gospodin Paja Momčilov pomenuo, ja ću da podsetim građane Srbije, gospodin Momčilov je kao lekar objasnio koliko je opasno, koliko su opasni genetski modifikovani organizmi, mislim na soju, kukuruz, i koliko utiču na razvoj svih generacija iza nas.
Da podsetim, iste te godine, 2002, iz firme "Monsanto" – nešto mi je poznato, mislim da je to poznato i ministarki, a za vas koji ne znate, gospodo narodni poslanici, i za građane Srbije to je firma iz Amerike koja se bavi proizvodnjom i prodajom isključivo genetski modifikovanih organizama – da bi pomogli ojađenoj i napaćenoj Srbiji prvo su u vidu poklona poslali 50.000 tona genetski modifikovane soje. U pregovorima da ta soja dođe ovde...
Inače, prerađena je upravo u onoj firmi koja se zove "Krmivoprodukt" i odavno su građani Srbije pojeli meso životinja koje su hranjene tom genetski modifikovanom sojom.
Uvoz realizuje G17 plus, tadašnji potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, a direktni učesnici su Saša Vitošević, tadašnji ministar, Ivana Dulić, tadašnji direktor nekog instituta, nebitno je, i Predrag Sladojević. Ova tri imena, uz još jedno ime, o kome ću malo kasnije, pojavljuju se gde god se pojavi genetski modifikovana soja, odnosno organizmi, a čak su sada svedena na druga tri, Aleksandra Makaj, pomenuo je gospodin pre mene, Ivana Dulić-Marković, svakog meseca, ponavljam, odlaze do Zagreba, a sa zagrebačkog aerodroma za Ameriku u firmu "Monsanto" po provizije, po ne znam ni ja šta, po pare.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada malo o zakonu. Gde god smo stavili amandman na ovaj zakon, ovog puta smo sve iste amandmane ponovili i opet ćemo kada dođe vreme o amandmanima, moram da skratim svoje izlaganje, jer ima dosta poslanika iz Srpske radikalne stranke koji hoće da govore i onda ćemo o amandmanima, jer po svakom amandmanu imamo 15 minuta, pa ćemo reći sve što treba da se kaže, a vezano je za ovaj zakon.
Srpska radikalna stranka sigurno za ovakav zakon neće glasati, jer on pored svega znači i totalno uništenje i propast srpske poljoprivrede. Hvala.