ALEKSANDAR MARTINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Živi u Rumi.

Diplomirao je 1999. godine, a 2003. i magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Rumi, zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke. U aprilu 2010. godine postavljen je za potpredsednika SRS-a, a 2007. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske radikalne stranke. Bio je član Odbora za ustavna pitanja, Zakonodavnog i Administrativnog odbora. Obavljao je i funkciju zamenika šefa poslaničke grupe SRS.

Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine na kojima Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe cenzus Martinović se povukao sa funkcija nezadovoljan stanjem u stranci. Nakon povlačenja, 4. jula 2012. godine postaje član Srpske napredne stranke.

Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i Nadzornog odbora Galenike, sa kojih se povukao maja 2014. godine.

Zaposlen je od 2001. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno je na mestu asistenta na predmetu Ustavno pravo.

Bio je predsednik Skupštine opštine Ruma. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, marta 2014. godine izabran je i za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske napredne stranke. U tom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski i nemački jezik.

Osnovne informacije

  • Srpska radikalna stranka
  • Ruma
  • Slavonski Brod
  • 15.06.1976.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 3
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem se kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pomalo kao predsednik poslaničke grupe iznenađen diskusijom kolege iz poslaničke grupe PUPS. Zbog toga sam se javio za reč.

Ja kolege iz PUPS-a donekle mogu i da razumem. Nikoga od njih, pa ni njihovog predsednika stranke ne napada ni Dragan Đilas, ni Boško Obradović, ni Vuk Jeremić. Na udaru tih ljudi koji su upropastili Srbiju i koji bi hteli ponovo da se vrate na vlast, da rade sve ono isto što su radili do 2012. godine, na udaru su Aleksandar Vučić i SNS.

Kao predsednik poslaničke grupe, ponosan sam na činjenicu, što je u našim redovima prof. dr Marko Atlagić koji se neumorno bori da dokaže, da objasni građanima Srbije o kakvim ljudima se radi. To što je nekima teško da slušaju Marka Atlagića, mislim da je razlog u tome što u stvari ne razumeju smisao poruke koju prof. Atlagić pokušava već danima i mesecima da uputi građanima Srbije.

On u stvari citira izjave ili ono što su izjavili u medijima ljudi koji sebe smatraju srpskom intelektualnom elitom. On citira Jovu Bakića, on citira Dubravku Stojanović, on citira Radeta Veljanovskog. To su ljudi koji kažu za nas iz SNS da smo neznalice, da smo krezubi, da smo sendvičari, da smo botovi, da ne znamo ništa, a oni su ti koji su elita i koji znaju sve.

Da bi građani Srbije shvatili o kakvom čoveku se radi, prof. Marko Atlagić je vrhunski istoričar. Jedan od najboljih živih srpskih istoričara i to onih istoričara koji se bave onim granama istoriografije kojima se gotovo niko ne bavi. Malo je danas srpskih istoričara koji se bave heraldikom, koji se bave diplomatikom, slavistikom, tim pomoćnim istorijskim naukama. Time se bavi prof. Marko Atlagić.

Profesor Marko Atlagić je mislim, jedan od retkih ljudi u Srbiji koji znaju u detalje kompletan istorijat grba Srbije, grba Hrvatske, grbova skoro svih država u okruženju. Ja ću vam navesti samo dva primera da biste videli o kakvom čoveku se radi. Pazite, ovo su napisali ljudi koji su Hrvati, u pitanju su hrvatski naučnici, ne srpski.

Marko Atlagić je napisao između ostalog jednu knjigu koja se zove „Grbovi plemstva u Slavoniji od 1.700. do 1918. godine“, da ne čitam ceo predgovor koji je napisao poznati hrvatski istoričar Barto Zmajić, jedan od najboljih hrvatskih heraldičara. Na kraju svog predgovora, gospodin Zmajić, kaže da je rad Marka Atlagića jedan pregledan katalog slavonskog plemstva „dvaju stoleća“, pa pojavu ove knjige možemo zaista pozdraviti. Ona će izvrsno poslužiti kao priručnik heraldike slavonske regije, studentima povesti i povesti umetnosti, nastavnicima osnovnih i srednjih škola, kao i svima koji se bave povešću Slavonije, a čuvena, takođe hrvatska istoričarka, dakle hrvatska, a Marko Atlagić je čovek koji je morao da napusti Hrvatsku, jer je bio ministar u Vladi Republike Srpske Krajine.

Dakle, čovek je na svojoj koži osetio šta znači jedan povampireni režim koji je proterao u „Oluji“ 250.000 Srba i u toj „Oluji“ došao je i profesor doktor Marko Atlagić da predaje na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Marko Atlagić je predavao u Kosovskoj Mitrovici i dok nas je, i u Prištini, dok nas je NATO bombardovao. On nije pobegao u Ameriku, kao što je to uradio akademik Teodorović, ostao je u Srbiji i nije propustio ni jedan jedini čas na Filozofskom fakultetu u Prištini iako su uslovi za izvođenje nastave bili gotovo nemogući.

Dakle, ova druga hrvatska istoričarka, kaže – Atlagićevim radom, prvi put su okupljeni, prikazani u novijoj stručnoj literaturi „Grbovi jedna regije Hrvatske“. Treba želeti da takva dela budu izvedena i za druge regije za razdoblje srednjeg, kao i novog veka. Ono što takođe želim da kažem, ponosan sam na Marka Atlagića, kao na mogu kolegu, kao poslanika, kao naučnika zbog činjenice da mu stručnost ne osporavaju ni moderni hrvatski istoričari.

Ja pred sobom imam jedan rad koji se zove „Prilog bibliografije radova o heraldici“, s posebnim osvetom na Hrvatsku i BiH. Napisali su ga Tomislav Galović sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu i Emir Filipović, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Kao najznačajnije radove iz oblasti heraldike, oni navode, evo sada ću vam izbrojati jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, 10, 11, 12 radova udžbenika, studija, monografija i članaka profesora doktora Marka Atlagića. Niko više od njega nije pisao o ovoj temi i to priznaju i sami Hrvati. Dakle, u pitanju je jedan rad koji je objavljen još 2008. godine i Marko Atlagić je doživeo da ga napadaju novinari televizije „N1“, da mu se podsmevaju, da misle, da pokušavaju da ubede građane Srbije kako je Marko Atlagić neko ko je ispod intelektualnog nivoa, pa Marko Atlagić ima više znanja od svih tih koji sebe predstavljaju intelektualnom elitom zajedno.

Marko Atlagić i danas piše radove. Marko Atlagić je jedini koji ima radove na najprestižnijim svetskim listama iz oblasti istoriografije i hrabro se bori svakoga dana, ne za sebe, nego da objasni građanima Srbije kakva se opasnost nadvila nad Srbijom od strane onih koji su je upropaštavali sistematski na najgori mogući način punih 12 godina. To su Dragan Đilas, to su Vuk Jeremić, to je Boris Tadić, to su svi oni koji su nekada bili u DS, sad su u nekim drugim strankama, ali to su sve derivati, to su sve ostaci one DS koja je Srbiju 2012. godine dovela, između ostalog, do ivice bankrota, koji su povukli niz katastrofalnih poteza u spoljnoj politici, koji su povukli niz katastrofalnih poteza kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Marko Atlagić, ne radi čovek ništa drugo, nego svakako dana kada Skupština zaseda citira, ali bukvalno citira ono što taj intelektualna elita govori o nama. Šta govori o nama? Da nas treba baciti u Savu i Dunav, da treba upadati sa dugim cevima u RTS, da smo idioti, da smo kreteni, da ne znamo ništa, da smo neznalice, a da eto oni znaju sve.

Zaista ne razumem pojedine kolege koje pripadaju vladajućoj koaliciji, zašto im smeta kada se Marko Atlagić javlja za reč. Možda ne razumete sve to što čovek govori, možda vam je naporno da slušate diskusije koje možda vam nisu dovoljno razumljive, ali ja mislim da građani Srbije dobro razumeju šta je ono što radi Marko Atlagić i šta je ono što radi poslanička grupa SNS. Aleksandar Vučić je najviše na udaru. Bio sam neki dan na okruglom stolu na Fakultetu političkih nauka zajedno sa vama gospodine Arsiću, bio je i Vladimir Orlić, bio je i Vladimir Đukanović, bile su i druge naše kolege, smisao svih tih ideja kako reformisati politički sistem u Srbiji u stvari svodi se na jedan jedini, kako da sprečimo Aleksandra Vučića i SNS da učestvuju na izborima. To njih zanima. Ovo drugo, to je jedna prazna priča koja nema nikakvog smisla. Sve je njima super i izborni uslovi i Zakon o izboru narodnih poslanika i REM, sve je to u redu, samo nemojte dozvoliti Aleksandru Vučiću da učestvuje na izborima i sve će biti odlično u Srbiji.

To Marko Atlagić pokušava da objasni građanima Srbije. To svaki poslanik SNS pokušava da objasni građanima Srbije. Što se mene tiče, kao predsednika poslaničke grupe SNS, ja bih lično voleo da sa takvim žarom, sa takvom srčanošću, sa tolikom energijom u odbrani Aleksandra Vučića, učestvuju i naši koalicioni partneri, jer oni su u Vladi zahvaljujući činjenici da je Aleksandar Vučić pobedio na izborima i 2012, 2016. i 2017. godine, uz sve dužno poštovanje prema njima, njihovim strankama i predsednicima njihovih političkih stranaka.

Ali, ova vlast stoji na jednom glavnom i osnovnom stubu, to je Aleksandar Vučić i to građani Srbije znaju. Zbog toga ovi koji su se okupili u Savez za Srbiju, udaraju isključivo po Aleksandru Vučiću, retko kad po nekom drugom. Mi smo dužni kao poslanici SNS da branimo predsednika Republike, da branimo, na kraju krajeva, i predsednika naše stranke. Mi se ne stidimo da kažemo da smo članovi SNS. Ja ne verujem u demokratiju u kojoj ne postoje političke stranke. To su izmislili oni koji političke stranke nemaju, pa sad pokušavaju da nas ubede da u Srbiji treba uvesti bezpartijsku demokratiju. Takva demokratije ne postoji nigde u svetu.

Oni pokušavaju da od Srbije naprave jednu veliku opitnu stanicu, gospodine ministre, da ovde izvode svoje političke eksperimente ljudi koji u stvari političke stranke nemaju. Da se mi ne lažemo, bojkot izbora je u stvari izgovor i maska da se sakrije da oni u stvari iza sebe nemaju nikakvu političku organizaciju. Da biste imali stranku, a to znamo mi iz SNS, morate da imate mesne odbore, morate da imate opštinske odbore, morate sa ljudima da radite, morate da imate stranačku infrastrukturu od Subotice do Kosovske Mitrovice. To je vraški težak posao, niko od njih to nema.

Džaba Draganu Đilasu toliki milioni, džaba Vuku Jeremiću toliki milioni, oni nemaju političke stranke, oni nemaju članstvo, za njih narod neće da glasa. Onda su se setili – hajde da bojkotujemo izbore, odnosno setili su se – hajde da Aleksandru Vučiću ponudimo ultimatum. Ja sam se zapanjimo pre neki dan kad sam došao na Fakultet političkih nauka, dočekao me ja na stolu Nacrt zakona o predizbornoj Vladi Republike Srbije, o predizbornoj Vladi AP Vojvodine i, zamislite, o predizbornim organima lokalne samouprave.

Pitao sam ove ljude iz nevladinih organizacija, iz „Transparentnosti Srbije“, iz Crte, iz Fonda za otvoreno društvo, kažite mi, evo, super, predizborna Vlada Republike Srbije. Da li to postoji u Nemačkoj? Da li postoji u Velikoj Britaniji? Da li postoji u Francuskoj, u Italiji, u Španiji? Gde postoje ti politički modeli? Pa, znate na postoje nigde, ali bilo bi dobro da postoje u Srbiji. Zašto bi bilo dobro da postoje u Srbiji? Pa, da nas Aleksandar Vučić uvuče u Vladu, iako nemamo nikakvu podršku u biračkom telu. Da u Vladi sede i Dragan Đilas i Boško Obradović i Vuk Jeremić i Boris Tadić i Čedomir Jovanović, koji, vidim, deli sad iste političke ideje kao i Boško Obradović, da sve njih Vučić uvede u Vladu, ali bez izbora. Pa, to ne postoji nigde u svetu, toga nema nigde.

Srpska napredna stranka učestvovanjem na ovim okruglim stolovima pokazuje svoju dobru volju da saslušamo svačije mišljenje i svačiji predlog, kako da unapredimo naš politički sistem, ali smo spremni da prihvatimo samo ono što već postoji u razvijenim demokratijama. Nemojte nam davati kao predloge nešto što ne postoji nigde, pa da sad Srbija bude jedina zemlja u svetu koja će imati predizbornu Vladu ili predizbornu Vladu Vojvodine ili predizborne organe lokalne samouprave. Prvo što je to protivustavno, drugo, ne postoji ni jedno uporednopravno rešenje za tako nešto. Zašto bi Srbija bila jedna opitna stanica za Dragana Đilasa i Vuka Jeremića i Borisa Tadića? Mi to nećemo da dozvolimo.

Da se vratim, i time ću da završim. Svaka čast tebi, Marko. Kamo lepe sreće da u tvojim godinama ja budem imao toliko snage i toliko energije da se borim za dobrobit građana Srbije, da se borim za istinu i za pravdu. Znam da si se borio i u Hrvatskom saboru za prava srpskog naroda, kao što se danas boriš u Narodnoj skupštini Republike Srbije da se na vlast u Srbiji ne vrate oni koji su nam Srbiju skoro upropastili.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Kada su 1941. godine čuvenom istoričaru i profesoru Beogradskog univerziteta ponudili da potpiše apel srpskom narodu, on je rekao jednom svom kolegi: „Lako je tebi, ti u diple sviraš, a ja studentima predajem etiku“.

Ja se izvinjavam ako ću biti možda malo otvoreniji, s obzirom da je koalicioni partner u pitanju. A ko vam brani da branite Aleksandra Vučića? Ko vam smeta? Ja nažalost sem poslanika SNS nisam čuo neke druge da brane Aleksandra Vučića. Reći ću nešto što će mi možda zameriti i moja stranka i moj predsednik – pa vaš ministar u Vladi Srbije sedi zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Ko je izneo izbore 2016. godine, na svojim leđima? Aleksandar Vučić, a mi smo pomogli, svako na svoj način. Onda kažete – a zašto se Marko Atlagić javlja za reč?

Pravo pitanje je – zašto N1, zašto „Danas“ i zašto mediji tog tipa koji 24 sata vode besomučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića ovih dana vode kampanju protiv Marka Atlagića? Zato što su prepoznali da je Marko Atlagić čovek koji se bori da narodu saopšti istinu o onima koje je Aleksandar Vučić pobedio na izborima 2012, 2016, 2017. godine i koje će ponovo da pobedi 2020. godine.

Njihova metodologija rada, tih medija, je vrlo jednostavna, kad primete da se neko uporno bori za politiku Aleksandra Vučića i SNS oni ga stave na stub srama. Tako je bilo sa Vladimirom Orlićem, tako je bilo sa Đukanovićem, tako je bilo sa Marijanom Rističevićem, tako je bilo sa mnom. Sad je, evo, ista situacija i kada je u pitanju Marko Atlagić. Čim primete da se neko u Skupštini bori za Vučića i otvoreno kaže – ja sam za Vučića i za njegovu politiku, odmah postaje neznalica, odmah postaje krezub, odmah postaje sendvičar, odmah postaje bot, odmah postaje najgori mogući čovek na svetu.

Jeste li nekad primetili da „N1“ proziva ove ćutologe iz Narodne skupštine ili iz Vlade Srbije? Nikad niko. Ko je na udaru? Pa, pre svega, mi koji smo otvoreno uz Aleksandra Vučića. Najlakše je reći - ja sam uz Aleksandra Vučića i tu se cela priča završava. Pa, brani tog Aleksandra Vučića.

Šta to loše radi Aleksandar Vučić? Šta je to loše uradio? Što je omogućio da se u Srbiji zaposli za nekoliko godina preko 50.000 ljudi? Govorim o 50.000 ljudi koji rade samo u nemačkim fabrikama u Srbiji. Mnogo ih je više. Što je smanjio stopu nezaposlenosti sa preko 26 na 10% ili 11%? Što je napravio zajedno sa ljudima iz Vlade Srbije, zajedno sa svima nama, ali on je bio onaj koji se, pre svega za to zalagao, koji je napravio tolike auto-puteve, koji je napravio tolike koridore, koji je povezao konačno Srbiju sa Srbima iz Republike Srpske, sa Srbima iz Crne Gore.

Smeju se ovi sa „N1“ i „Danas-a“, kaže, kad god je neka zvanična manifestacija u Srbiji, evo, tu je Dodik, tu je Andrija Mandić, tu je Pupovac. Pa, tako radi odgovoran predsednik države, okuplja lidere srpskog naroda iz regiona. Šta je tu loše? Nije loše ništa, nego imaju neki koji misle da će se dopasti onima drugima ako ćute.

Što se mene tiče, ja znam da im se nikada neću dopasti. Ja znam da ako oni jednog dana dođu na vlast, za mene i za moju porodicu, a takav je slučaj i sa Atlagićem, i sa Bečićem, i sa Orlićem, i sa manje-više svima nama, i sa Komlenskim, teško da će biti mesta u Srbiji, jer oni nam već sad prete vešalima, motornim testerama, dugim cevima itd. Ali, mene to ne plaši. Mi ćemo nastaviti da se borimo za Aleksandra Vučića i za njegovu politiku. Da li će drugi to da rade, na njima je da procene. Mi hoćemo, ali mi nemamo mogućnosti da kalkulišemo. Ako ih mi ne pobedimo, ako ih ne pobedi SNS Đilasa i Vuka Jeremića i ekipu nema ko drugi da pobedi zbog tog se mi ovoliko borimo.

Ja znam da će biti posle izbora Aleksandar Vučić ponovo velikodušan, ponovo će on da omogući da u Vladu Srbije uđu i oni kojima smeta izlaganje Marka Atlagića, kojima je Marko Atlagić dosadan, koji se pitaju zašto stalno ponavlja jedno te isto, zato što ne razumeju da narod Srbije, da građani Srbije, da svi oni koji prate televizijski prenos treba da shvate razmere katastrofe koju su Srbiji priredili oni koji se prave da nikada na vlasti nisu bili. Do juče su bili na vlasti i Đilas i Vuk Jeremić i Boris Tadić i Čedomir Jovanović i svi ostali.

I, to je smisao izlaganja Marka Atlagića i to je smisao izlaganja svih nas iz SNS. Vama ostalima kolegama iz stranaka koji ste u Vladi Srbije ostavljam na volju, ako hoćete da se borite, borite se, ako nećete da se borite ne morate da se borite, ali makar budite dovoljno učtivi i pristojni da ne kažete javno da vam smeta čovek koji se bori za politiku Aleksandra Vučića.

Petnaesto vanredno zasedanje , 23.07.2019.

Evo vidim da su se uzburkale strasti ovde. Gospodine Mirčiću nemate potrebe da nam držite lekcije iz patriotizma. Skrećem vam pažnju da uzmete lepo član 2. Predloga zakona, o tome je govorio i moj uvaženi kolega Aleksandar Marković kao ovlašćeni predstavnik. Iz datuma koji su navedeni, u članu 2. Predloga zakona jasno se vidi da SNS ima hrabrosti da kaže sve što misli o onome što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije.

Ja ću vam navesti samo neke datume. Sedamnaesti avgust 1990. godine, barikade koje su Srbiji podigli kod Knina da bi sprečili upad hrvatskih mupovaca u Knin. Jel se stidimo toga? Ne. Jesmo li stavili u Predloga zakona? Stavili smo. Dvadeset sedmog aprila, ministar brani taj Predlog zakona. Šta ima da ubeđuje ministra. Gospođa Zorana Mihajlović brani ovaj Predlog zakona. Ona stoji iza toga. I svi mi stojimo iza toga.

Dvadeset sedmi april 1992. godine, jel smo formirali Saveznu Republiku Jugoslaviju kao pravnog sledbenika SFRJ, 19. maj 1992. godine, datum kada smo dogovorili da se Jugoslovenska narodna armija povuče iz BiH, jer smo hteli da se očuva mir na tim prostorima. Jel se spominje 24. mart 1999. godine do 26. juna 1999. godine, znači početak NATO bombardovanja i poslednji dan kada je poslednji pripadnik Vojske Srbije i MUP Republike Srbije napustio teritoriju KiM, u skladu sa Kumanovskim sporazumom.

Dakle u članu 2, za onoga ko ume da čita vrlo jasno SNS i poslanici SNS nemaju čega da se stide. Imaju hrabrosti da kažu. Nismo počeli rat. Hteli smo mir. Naveli smo datume koji su važni za istoriju srpskog naroda zapadno od Drine. To je mišljenje moje. To je mišljenje cele poslaničke grupe. To je mišljenje resorne ministarke. To je mišljenje Vlade Republike Srbije.

Dajte gospodine Milićeviću, možemo da okončamo ovo besmisleno takmičenje u patriotizmu i u dokazivanju nečega oko čega se svi slažemo. Svi se slažemo oko toga da Srbija nije genocidna država, svi se slažemo oko toga da nismo genocidni narod, svi se slažemo oko toga da nam je potreban mir, stabilnost, ekonomski razvoj i molim vas da ovu sednicu konačno uvedemo u neke redovne tokove, inače ovo je izgubilo svaki smisao, kao što je izgubilo smisao i to da nam bilo ko drži lekcije o patriotizmu i da nas proziva da li mi smemo nešto da kažemo.

Sve što smo hteli da kažemo, naveli smo između ostalog u članu 2. i iz ovih dana koje sam pomenuo. Vrlo jasno se vidi da SNS i cela vladajuća koalicija i Vlada Srbije nemaju čega da se stide kada su u pitanju događaji iz prošlosti. Mi te događaje iz prošlosti pamtimo, ne zaboravljamo ih i ono što je jako važno, ovim predlogom zakona odajemo priznanje pripadnicima snaga bezbednosti, bez obzira da li su u pitanju pripadnici vojske, da li su pripadnici policije, službi bezbednosti koji su branili srpski narod onda kada mu je bilo teško i u Hrvatskoj i u BiH i na KiM.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.

Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.

Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.

Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.

Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?

Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?

Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se građanima Srbije skreće pažnja na činjenicu da je „Gošu“ prodala Demokratska stranka i da za četiri godine, koliko je trajala monitoring Agencije za privatizaciju, ništa nisu uradili da provere da li kupci „Goše“ ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima, pa ja upućujem radnike „Goše“ da malo pitaju ove iz Demokratske stranke šta su oni uradili povodom njihovih prava i zadruga odnosa u njihovom preduzeću.

Ovih dana nam drže predavanja o diplomatiji i spoljnoj politici lideri DOS-a, nekadašnjeg DOS-a, pa evo ja želim da iskoristim ovo vreme da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA - kakva je bila uloga lidera DOS-a, poput na primer Zorana Živkovića, u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, kakva je bila uloga lidera DOS-a u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora? Šta su preduzeli lideri DOS-a koji su vodili Srbiju 2008. godine, kada je veliki broj zemalja u svetu, navodno njihovih prijatelja, priznalo samoproglašenu nezavisnost KiM? Šta su uradili lideri DOS-a, šta su uradili poslanici koji su u Narodnu skupštinu Republike Srbije izabrani sa liste dosovskih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, itd, kada su martu 2004. godine, inače sve veliki junaci, Šiptari izvršili pogrom nad srpskim narodom na KiM i spalili na desetine srpskih pravoslavnih crkava i manastira u martu 2004. godine?

Dalje, postavljam pitanje ovim nadležnim državnim organima - kako je moguće da ovi veliki poznavaoci diplomatije, ovi koji drže predavanja o dobrosusedskim odnosima, ovi koji nam govore kako treba da vodimo spoljnu politiku, kako je moguće da od 2008. godine, kada je najveći broj zemalja koja su priznale nezavisnost KiM to učinilo baš te godine, 2008. godine, kako je moguće da su iz Beograda, zamislite tog junaštva i te sile, iz Beograda su proterana slovom i brojem samo dva ambasadora?

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova kako je moguće da se to desilo? Proteran je samo ambasador Makedonije gospodin Aco Vasilevski i proterana je ambasadorka Crne Gore gospođa Anka Vojvodić. To je bilo u oktobru 2008. godine, dan nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku da na Međunarodni sud pravde ide pitanje koje su formulisali Boris Tadić i Vuk Jeremić vezano za legalnost proglašenja nezavisnosti KiM, pa kada smo dobili odgovor od Međunarodnog suda pravde koji je bio krajnje nepovoljan za Republiku Srbiju, onda se povećao broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM.

Takođe, pitam nadležne državne organe, a to sam već pitao mnogo puta do sada, ko je naredio da se u Beogradu u leto 2008. godine ubije Ranko Panić, ko je naredio da se zapale džamije u Beogradu? Dakle, mi danas nemamo u Srbiji nikakvih sukoba, niko ne gine, nema nikakvih incidenata, vlada mir u Srbiji, vlada mir u regionu, a za vreme njihove vladavine, za vreme onih koji su upropastili Srbiju u periodu od 2000. do 2012. godine desile su se mnoge katastrofe, između ostalog i na planu spoljne politike.

Kako je moguće da nije proteran nijedan drugi ambasador iz Beograda i nije proglašen personom non gratom, sem ambasadora Makedonije, koja nam je, kaže nam Balša Božović, sad naš veliki prijatelj i kako je moguće da je za personu non grata proglašena samo Anka Vojvodić i niko drugi od 86 država koje su u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle za vreme njihove vladavine, priznale nezavisnost KiM?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opštine Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 26.11.2013 - 10.06.2016.
Predsednik nadzornog odbora Galenika a.d. Javni Mesečno 64830.00 RSD 28.02.2013 - 15.05.2014.
Predsednik upravnog odbora Agencija za privatizaciju Republika Mesečno 54000.00 RSD 05.04.2013 - 22.05.2014.
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 70000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 19000.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 20.05.2012 - 10.06.2016.
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 10.06.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2018 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39