Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
| 23.06.2017. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
| 26.04.2017. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama |
usvojen
|
| 01.01.1970. | Odluka o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije |
usvojen
|
Dame i gospodo narodni poslanici, za gospodina Milivojevića je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, ali ne samo taj zakon, nego i mnogi drugi zakoni, švedski sto.
On sa tog švedskog stola uzima samo ono što mu odgovara, ono što mu prija. Ono što mu ne odgovara, to nekako gura sa strane. Mali prilog onome što je govorio moj kolega i prijatelj Milenko Jovanov. Dakle, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, objavljen je u „Službenom glasniku“ RS br.62/2006. To je Milenko taj zakon o kome ti govoriš, kada su četiri poslanika DS koji su tada navodno bili u opoziciji glasali za ovaj zakon. Pa je zakon menjan 2008. godine, pa 2009. godine.
Šta je važno kod tog zakona. gospodin Milivojević kaže – zabranjeno je na poljoprivrednom zemljištu, to je zakon za koji su oni glasali, zabranjeno je na poljoprivrednom zemljištu da se između ostalog vrše bilo kakve druge delatnosti koje nemaju veze sa poljoprivredom, ali neće da kaže da su između ostalog ta četiri poslanika DS glasala za Zakon o poljoprivrednom zemljištu o kome mi sada govorimo, koji sadrži i član 23.
E sad, dame i gospodo narodni poslanici, pogledajte odnosno poslušajte kako tačno glasi član 23, citiram: "Obradivo poljoprivredno zemljište može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe u sledećim slučajevima: 1. za podizanje veštačkih livada i pašnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu 4. i 5. katastarske klase, kao i za podizanje šuma, bez obzira na klasu zemljišta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva".
Onda dolazimo do ključne tačke, gospodine Jovanov, dame i gospodo narodni poslanici, zašto su, između ostalog, četiri poslanika Demokratske stranke 2006. godine glasala za ovaj zakon. Tačka 2. glasi: "Obradivo poljoprivredno zemljište može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe za eksploataciju mineralnih sirovina odnosno izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na obradivom poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva i priloženom dokazu o plaćenoj naknadi za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta koju je rešenjem utvrdila opštinska odnosno gradska uprava". E, za to ste glasali. Dakle, glasali ste za to, ali nećete to da kažete.
Ali, dobro, tu smo mi da vas na to podsetimo, da ste glasali, između ostalog, i za član 23, da na obradivom poljoprivrednom zemljištu, ovo u stvari kad se prevede na jezik običnih ljudi koji ne moraju da budu eksperti ni za poljoprivredu, ni za rudarstvo, znači da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se otvori rudnik. Za to su glasali.
Godine 2006. to je sve bilo u redu i nije bilo nikakvih problema, ali u 2024. godini to je problem. Naravno da nije problem. Problem je u tome što se zakon selektivno čita, odnosno iz zakona se vadi samo ono što nam u datom momentu odgovara, a ne ono što nam ne odgovara.
Ali, ono što mene čudi, to je da gospodin Milivojević, koji ipak ima jedno značajno političko iskustvo, ne mogu da shvatim jednu stvar. Ljudi, zakoni u Republici Srbiji su javno dostupni. Dakle, imate ih na internetu. Može svako da pogleda šta piše u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Nije to neka tajna u koju uvid ima samo gospodin Milivojević. Dakle, svaki građanin Republike Srbije može da proveri da li sam ja u pravu ili je u pravu gospodin Milivojević.
Dakle, glasali ste 2006. godine da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da bude, između ostalog, i rudnik i da pored rudnika može da bude jalovina, da se ostavlja pepeo, šljaka, i kaže - druge opasne i štetne materije. I, šta je sad problem?
Problem je u tome, odnosno nije problem nego je činjenica da su ta četiri poslanika Demokratske stranke to uradila za novac. Jer, Bojan Pajtić, između ostalog, sve što je uradio u politici, radio je za pare, malo po zakonu, malo mimo zakona, ali dobro, da sad ne ulazimo u detalje, novac je bio taj, to vezivno tkivo, ako se pitate, gospodine Jovanov, šta je tad uvezivalo stranke koje su imale vlast a bila je manjinska Vlada i nisu imali dovoljno svojih poslanika da izglasaju, između ostalog, i ovaj zakon, šta je bilo vezivno tkivo, uvek je vezivno tkivo novac. Kad je DOS u pitanju, samo pare, ništa drugo. Kakva životna sredina, kakva poljoprivreda, kakvi eksperti u poljoprivredi.
Gospodin koji je malo čas govorio iz DS kaže - ja sam pravnik, otkud to da se ja nalazim na čelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a on poslanik DS kada je ministar poljoprivrede bio Dušan Petrović. To tad nije bio problem za srpsku poljoprivredu a danas jeste.
Što se tiče kadrova u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, apsolutno su svi kompetentni. Nenad Katanić, koga sam neki dan spominjao, je doktor poljoprivrednih nauka; direktor Uprave za veterinu, čovek završio Veterinarski fakultet; direktor Uprave za šume, Šumarski fakultet; direktor Uprave za zaštitu bilja, Poljoprivredni fakultet. Evo ga Slobodan Nikolovski, direktor Uprave za agrarna plaćanja, Poljoprivredni fakultet. Ali, šta to vas briga, važno je da se nešto kaže, važno je da se iznese neistina, važno je da se bacite blatom na Ministarstvo, na Vladu Srbije, na predsednika Republike Aleksandra Vučića. Da li je nešto istina ili nije istina, šta to vas briga. Činjenice, dokazi, koga to zanima?
Uzmite taj Zakon o poljoprivrednom zemljištu za koga su vaše kolege uzele novac da bi za njega glasali, pa ćete videti kako vam glasi član 23. Godine 2006. je za vas bilo potpuno legitimno da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu otvori rudnik. Šta se u međuvremenu desilo i kakve ste vi ideološke transformacije doživeli između 2006. i 2024. godine, ja to zaista ne znam. Ali, evo, pitajte Bojana Pajtića što je glasao 2006. godine da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može između ostalog da se otvori i rudnik?
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Milivojević je pomešao dva zakona i dve godine.
Dakle, gospodin Jovanov i ja smo govorili o 2006. godini kao godini za koju su četiri poslanika tada opoziciona, DS, glasala za Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Znači, četiri poslanika DS koji su tada bili u opoziciji su glasali za Zakon o poljoprivrednom zemljištu u kome u članu 23. stav 1. tačka 2. između ostalog piše da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se otvori rudnik, da može da bude jalovine, da može da bude pepela i, kaže, drugih štetnih i otpadnih materija. Za to su glasala četiri poslanika DS.
Zakon o kome govori gospodin Jovanov je iz 2011. godine i odnosni se na Zakon o rudarsko-geološkim istraživanjima. Tad ste bili na vlasti, tad ste imali predsednika Vlade, tad ste imali ministre u Vladi, tad ste imali skupštinsku većinu, ali kad ste bili opozicija i kad ste bili većina vi ste bili za rudnik. Dakle, vi ste u tome dosledni i ja to poštujem. Ja skidam kapu vašoj doslednosti. Dakle, DS i kada je u opoziciji i kad je na vlasti ona je za rudnik i svaka vam čast na tome.
Pošto znate, gospodine Milivojeviću, da sam ja onako jedan prilično otvoren čovek, a znate i da se ne plašim da javno izgovorim svoje mišljenje. Kažete – koji normalan ministar bi dao saglasnost da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu otvori rudnik? Evo, ja bih dao.
(Srđan Milivojević: Vi niste normalni.)
Dobro, možda nisam normalan, ali bih dao.
Ako sve relevantne institucije ove države kažu da eksploatacija jadarita, pa onda ekstrahovanje litijuma, pa onda posle toga prerada litijuma u litijumske baterije neće biti opasna pre svega po život i zdravlje ljudi i po zaštitu životne sredine, evo ja, nenormalni Aleksandar Martinović, ako budem u tom trenutku ministar, daću saglasnost da se to zemljište koristi za otvaranje rudnika.
Zašto? Zato što će otvaranje rudnika litijuma obezbediti više para u budžetu i, da se skoncentrišem samo na to, za naše poljoprivredne proizvođače. To treba da kažete ovima vašima koje huškate na proteste protiv Vlade Srbije, koja im je dala nikad veći agrarni budžet od preko sto milijardi dinara.
Juče je vaš Mileta Slankamenac, koji se bavi poljoprivredom tako što ima tri saksije cveća u stanu, a inače je portir u javnom preduzeću Zavod za izgradnju Grada Novog Sada… Portir ili kurir, šta li je, Miloše? Pa šta? Evo, sad ću vam reći pa šta. Juče čovek zakopava ispred zgrade Pokrajinske Vlade, pazite, pravoslavni krst u zemlju, kaže za pokoj duše srpskoj poljoprivredi. On koji u stanu ima tri saksije cveća, koji nema nikakve veze sa poljoprivredom. Nema apsolutno nikakve veze.
Ali, sada da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, šta je pozadina tih protesta. Znaju oni jako dobro, zna Mileta Slankamenac jako dobro i njemu slični koliko je Vlada Srbije, pre svega Vlada Miloša Vučevića izašla u susret poljoprivrednim proizvođačima. Prihvatili smo sve njihove zahteve.
Pa dobro, Marijane, ti kažeš nažalost, a ja ti kažem da smo mi Vlada kontinuiteta. Ono što je obećala Ana Brnabić u novembru 2023. godine, žena je obećala kao predsednik Vlade. To moraš da razumeš. Ne moraš ti da voliš mene, ne moraš da podržavaš zakon koji će uskoro ući u skupštinsku proceduru, ali hoću da ti kažem da ono što predsednik Vlade obeća, to ima težinu i mi smo to prihvatili kao našu obavezu.
Dakle, Mileta Slankamenac treba da zna, i on to zna, da će Vlada Srbije da ispuni ta dva suštinska obećanja koja su data u novembru 2023. godine. Do 17.000 dinara za sertifikovano seme i daćemo više od 100.000 dinara po junici. Dakle, daćemo više, to sam vam neki dan dao računicu. Podižemo sa 40 na 55 i 100.000 dinara, to vam je 155.000 dinara za kvalitetno priplodno grlo, bez obzira da li su u pitanju mlečne ili tovne krave.
Ali, šta je ovde pozadina, dame i gospodo narodni poslanici? Zna Mileta Slankamenac i znaju ovi njegovi koji huškaju na proteste da je Vlada Srbije spremna da učini sve što je potrebno da ojača domaću poljoprivredu. Ali, šta je suština? Suština je da se pojedina poljoprivredna udruženja udruže sa takozvanim ekološkim udruženjima i da se napravi jedinstveni front, pre svega protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića i protiv Vlade Srbije, u interesu nekih stranih država koje ne žele da se Republika Srbija razvija.
Evo vama dokaza za to, 3. avgusta ove godine, čitam - na apel ekoloških organizacija za saradnju, ekoloških organizacija, čitaj, Zlatka Kokanovića. Dakle, na apel ekoloških organizacija za saradnju, podršku i zajedničko delovanje Skupština inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, većinom glasova donosi odluku o saradnji i zajedničkoj koordinaciji i delovanju sa ekološkim organizacijama, zadužuje se Upravni odbor na dalje sprovođenje ove odluke, predsednik skupštine Slankamenac Mileta. Dakle, to je suština.
Ne zanimaju njih hektari, ne zanima njih broj grla, ne zanima njih domaća poljoprivreda, njih zanima da se povežu tzv. poljoprivredna udruženja, kažem takozvana, jer postoje i prava, ali Mileta Slankamenac, nije pravi poljoprivrednik, nego je portir ili kurir, u Javnom preduzeću „Zavod za izgradnju grada“, sa tzv. ekološkim organizacijama. Taj Zlatko Kokanović, kada je došao u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, došao je sa majicom na kojoj je pisalo „Ne damo Jadar“. Nije čovek progovorio jednu jedinu reč o poljoprivredi. Meni kao ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je objašnjavao i to pretećim tonom, lupajući šakom po stolu, da neće biti, kaže, kopanja u Jadru, isto kao ovaj sada prethodnik dok je on živ.
Ne radi se ovde o zaštiti poljoprivrednih proizvođača, ovde se radi o jednom hibridnom ratu protiv države Srbije, da se ona spreči u svom ekonomskom razvoju, zato njima smeta ta razvojna šansa Srbije, zato se uvezuju lažni poljoprivrednici sa lažnim ekolozima, ne bi li zaustavili ekonomski razvoj Srbije. Dakle, ovde je sve jasno, ko ume da sabere dva i dva, nema nikakvih nepoznanica.
Mi ćemo o srpskoj poljoprivredni nastaviti da se brinemo zajedno sa Odborom za poljoprivredu koji vodi moj drug Marijan Rističević, koji je ponekad na mene ljut, ali nema veze, on je i dalje moj prijatelj i moj drug. Ali, hoću da vam kažem, ma relevantno je sve, za vas ništa nije relevantno jer se ni u šta ne razumete, ni u poljoprivredu, ni u ekologiju, ali se jako dobro razumete u rastakanje države Srbije i to ste pokazali dok ste bili na vlasti. Sada je vaš problem u tome što vam mi to ne dozvoljavamo.
Da se vratim na pitanje gospodina Milivojevića da li ću dati saglasnost. Daću, jer hoću da se država Srbija razvija i hoću da moja deca i svačija deca i vaša deca žive bolje nego što sam živeo ja u njihovim godinama. Ja sam to rekao na jednoj konferenciji za štampu i ponoviću i sada – gospodine Milivojeviću, ja sam član Vlade, srpske Vlade, Vlade Republike Srbije, ja nemam drugi pasoš, nemam ni hrvatski pasoš, nemam ni francuski pasoš, nemam nekretnine u inostranstvu, ja nemam gde da odem. Dakle, ja sam član Vlade Republike Srbije, ja nisam člane vlade Ante Pavelića, pa da bežim u Argentinu, da bežim u Španiju, da bežim u Australiju, Kanadu. Ja ostajem ovde i moja deca ostaju ovde i hoću da žive kvalitetnim životom, svačija deca i vaša i moja, ali moramo da iskoristimo sve razvojne potencijale koji nam stoje na raspolaganju, o tome se radi. Da, ako me bude neko pitao da dam saglasnost, daću saglasnost za napredak Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja zaista nisam pominjao nikakve pse, nikakav lov, niti sam imao nameru bilo koga lično da uvredim, ali građani Srbije treba da znaju da ljudi koji se predstavljaju tog pompeznog naziva „ Inicijativa za opstanak srpske poljoprivrede“, u najmanju ruku čovek treba da je vlasnik hiljadu hektara zemlje. On čovek radi kao portir ili kurir u JP Zavod za izgradnju grada Novog Sada, i zabija krst ispred Pokrajinske vlade juče i daje opelo srpskoj poljoprivedi, on koji sa srpskom poljoprivedom nema nikakve veze. To sam rekao i ja iza toga stojim. To može vrlo lako da se proveri.
Imate na e-agraru registar poljopriverdnih gazdinstava, ako nađete Miletu Slankamenca, evo ja više neću biti ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Znači, čovek nema registrovano poljoprivredno gazdinstvo, o tome se radi.
Što se tiče, toga da nismo ispunili nijedno obećanje, ispunili smo sva obećanja, apsolutno sva, uključio se na kraju i lično predsednik Vlade Miloš Vučević koji je primio sve ijedno poljoprivredno udruženje koje je tražilo razgovor i ispunili smo sve i evo za nekoliko dana u proceduru Narodne Skupštine ulazi zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i tu će građani Srbije da vide pa i naši poljoprivredni proizvođači, da li smo ispunili ili nismo ispunili obećanja koja smo dali.
Dakle, ispunili smo apsolustno sva, a to što neko i dalje pokušava da podriva državu Srbiju i da vodi hibridni rat protiv nje, to je sad jedna druga stvar, to nema veze sa poljoprivredom i to ima veze sa čistom politikom, da se Srbija zaustavi u svom ekonomskom razvoju, da Srbija ne sme da bude lider zapadnog Balkana, kada je u pitanju ekonomija da mora da se zaustavi rast srpskog BDP, da mora da se Srbija sabije u crnu zemlju, zato što nosi stalno taj oreol, večitog krivca za nešto što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije ili na prostoru Balkana u 20. veku, u 19. veku i pitaj Boga kada.
Dakle, te dve stvari morate da razlikujete, za poljoprivrednike smo učinili sve što su tražili, sve jedno obećanje smo ispunili, i to ćete videti za nekoliko dana kada budete imali prilike da raspravljate i da glasate o izmenama i dopunama zakona o podsticajima i onda će se videti ko govori istinu a ko ne, ali što se tiče ovog hibridnog rata i specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije, pre svega protiv predsednika Aleksandra Vučića, to je nešto drugo. To pojedinci i grupe, koji se nekad maskiraju kao poljoprivredna udruženja nekad kao ekološka udruženja itd, oni to rade po nečijem stranom nalogu, kao što su to oduvek radili i tu su stvari potpuno jasne i nemam nikakvih dilema.
U pitanju je hibridni rat protiv države Srbije, pošto ne smeju da krenu u otvoreni rat, onda su našli Miletu Slankamenca, onda su našli Zlatka Kokanovića, onda su našli pojedine narodne poslanike, koji ustvari rade protiv sopstvene države, što Srbija da iskopava litijum i što da se razvija ona kada ona treba da bude balkanska parija, kad su oni započeli sve ratove, kada Aleksandar Vučić namerava da napadne danas Hrvatsku, sutra Bosnu, prekosutra Crnu Goru, i o tome se radi i to građani Srbije treba da znaju, treba da im se kaže, ljudi, mi smo svedoci otvorenog hibridnog specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije, prošle godine se vodio na temu tragično ubijene dece u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, danas se vodi na temu litijuma.
Dakle, kao što je Aleksandar Vučić bio kriv za pogibiju dece, danas je kriv navodno zato što hoće potruje sve živo po Srbiji, da zagadi Drinu, Savu, da nema više života u Srbiji i to ste pričali prošle godine, to pričate ove godine, samo se teme menjaju i tu su stvari za mene potpuno jasne.
Dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje nadležnim organima u Republici Srbiji, šta će da preduzmu da se licu pravde privede Naser Orić, koji je u periodu od 1992. do 1995. godine, sa svojim oružanim formacijama, izvršio teške pokolje srpskog stanovništva u Podrinju i ubio oko 3.500 Srba, pretežno, većinom žena, dece i staraca? Svedoci koji su preživeli njegove masakre svedoče da je nekim ljudima na živo vadio oči, a da je jednog čoveka zaklao.
Tom čoveku je suđeno u Haškom tribunalu i osuđen je na neku beznačajnu kaznu zatvora od, ako se ne varam, godinu dana i sada je slobodan građanin Bosne i Hercegovine, učestvuje u televizijskim emisijama i optužuje Republiku Srbiju za agresiju na Bosnu i Hercegovinu.
Ono što želim da kažem zbog građana Srbije, zbog građana Srbije koji su i srpske i bošnjačke nacionalnosti, za one Srbe koji su, nažalost, bili očigledno patološki tipovi, kakvih je bilo na svim ratnim stranama i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i za zločine u Prijedoru i u Omarskoj i Keletermu i Štrpcima i u Sjeverinu, počinitelji su osuđeni.
Nebojša Ranisavljević, koji je organizovao zločin u Štrpcima, osuđen je od suda u Bijelom Polju na kaznu zatvora od 15 godina. Milan Lukić, komandant paravojne formacije Osvetnici, za zločin u Sjeverinu osuđen je od suda u Beogradu na 20 godina zatvora, a nakon toga mu se sudilo u Haškom tribunalu.
Ovde je bilo reči o filmu „Dara iz Jasenovca“ i data je minuta ćutanja za žrtve Jasenovca, ali čini mi se ne čistog srca, nego sa namerom da se zločin u Jasenovcu izjednači sa zločinima u Prijedoru, u Foči, u Sjeverinu i u Štrpcima.
Kao što vidite, za sve ove srpske zločine, Srbi su osuđeni. A, ja sada pitam, ne znam da li da pitam Republiku Srbiju ili da pitam istorijsku pravdu, a šta je sa Alijom Izetbegovićem, za čije vladavine je pobijeno preko 10.000 Srba u mestu Kazani kod Sarajeva, na Trebeviću, gde su im mačetama odsecali glave?
Šta je sa onima koji su BiH doveli odred mudžahedina El Mudžahid? Imate televizijske snimke kako jedan pripadnik tog odreda oštri sekiru i nakon toga se vidi odrubljena glava zarobljenog srpskog vojnika. Niko im nije sudio.
Gospodin koji je govorio pre mene, iz stranke Demokratske akcije Sandžaka, pričao je o Jasenovcu.
Ja ga pitam, kad ga već tek toliko bole žrtve iz Jasenovca, da li zna da je ruci pravde umakao i Ante Pavelić i Vjekoslav Luburić? Andriju Artukovića su doveli 1986. godine u Zagreb da umre u svojoj domovini. Dinka Šakića su doveli u Zagreb 1998. godine da umre u svojoj domovini. Nebrojeni ustaški koljači, ne samo iz Jasenovca, ustaški koljači iz BiH, umakli su ruci pravde.
Da li treba da vas podsećam šta je uradila Francetićeva Crna legija, kada je vodila operacije i protiv partizana i protiv četnika početkom 1942. godine, kakve je zločine počinila na samoj reci Drini? Da nije bilo generala Nedića, kakav god da je bio, pale bi još na hiljade srpskih glava. On ih je spasao od ustaškog noža.
Da li treba da vas podsećam na zločine i da li se iko izvinio Srbima za zločine koje je počinila SS divizija tzv. handžar divizija, koja je formirana 1943. godine, a koja je počinila najteže moguće zločine nad Srbima u BiH? Jel se neko izvinio Srbima zbog toga što je Ante Pavelić formirao tri pukovnije, kako ih je on zvao, 369, 373. i 392. koje je poslao na Istočni front, da se bore protiv Crvene armije, pa kad su se vratili sa Istočnog fronta, onda su ubijali decu sa Kozare, onda su učestvovali u svim nemačkim ofanzivama na Neretvi, na Sutjesci, pa čak i ovde u Srbiji?
Ne znam da li vam je poznato, u jesen 1942. godine, goneći potpukovnika Dragutina Keserovića, jednog od najistaknutijih Mihailovićevih komandanata, pored Nemaca, Bugara, učestvovali su i pripadnici te famozne 369. vražije divizije Ante Pavelića. Draža Mihailović poslao je telegram predsedniku Vlade Slobodanu Jovanoviću u London i rekao – znači, sad Hrvati ubijaju Srbe i u Srbiji, nije im dovoljno što ubijaju u NDH.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.
Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.
Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.
Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.
Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?
Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?
Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?
Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.
Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.
Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.
Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.
Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.
Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.
Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.
Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.
Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.
(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)
Evo, završavam.
U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.
Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?
(Beograd, 24.10.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Skupštine Opštine | Skupština opštine Ruma | Opština | Mesečno | 25000.00 | RSD | 26.11.2013 - 10.06.2016. |
| Predsednik nadzornog odbora | Galenika a.d. | Javni | Mesečno | 64830.00 | RSD | 28.02.2013 - 15.05.2014. |
| Predsednik upravnog odbora | Agencija za privatizaciju | Republika | Mesečno | 54000.00 | RSD | 05.04.2013 - 22.05.2014. |
| - | Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) | Javni | Mesečno | 70000.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| - | Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) | Javni | Mesečno | 60000.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| - | Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) | Javni | Mesečno | 19000.00 | RSD | 01.10.2012 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30000.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Odbornik | Skupština opštine Ruma | Opština | Mesečno | 25000.00 | RSD | 20.05.2012 - 10.06.2016. |
| Odbornik | Skupština opštine Ruma | Opština | Mesečno | 25000.00 | RSD | 10.06.2016 - |
| - | Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) | Javni | Mesečno | 60000.00 | RSD | 01.10.2018 - |