Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Martinović

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka

Govori

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Javio sam se za reč povodom amandmana, prosto želim da iznesem nekoliko važnih stavova poslaničke grupe SNS u vezi onoga što smo čuli danas, a i u vezi onoga što smo čuli pre dva dana kada smo u načelu raspravljali o predlozima ovih izbornih zakona koji se odnose na izbore narodnih poslanika i na lokalne izbore.

Pre svega, želim da kažem da je SNS prihvatila razgovore sa svima koji su želeli sa njom da razgovaraju o tome u kom pravcu treba reformisati naš politički sistem i u kom pravcu treba reformisati, između ostalog, i naše izborno zakonodavstvo.

Tu se, naravno, uvek izvlači iz konteksta ono što je rekao predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a to je da neće prihvatiti bilo kakve ucene, čak i ako ih se skupi pet miliona. On je rekao da neće prihvatiti diktat ulice.

Dakle, na ulici može da se skupi čak i pet miliona ljudi, što naravno nikada neće da se desi, jer oni koji organizuju proteste protiv Aleksandra Vučića mogu da skupe samo 15 do 20 mafijaša i narko-dilera, kao što je to pre dva dana uradio fašista, Boško Obradović, ali je istovremeno predsednik Republike rekao da je spreman da razgovara sa svima onima koji žele ozbiljan i tolerantan dijalog o reformi našeg političkog sistema, ali u institucijama političkog sistema, odnosno u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Još je rekao, ako ne želite da razgovarate sa mnom, razgovarajte sa predsednicom Narodne skupštine. Ako ne želite da razgovarate ni sa predsednicom Narodne skupštine, evo vam tu poslanici SNS pa razgovarajte sa njima. Mi smo pokazali spremnost da razgovaramo u kom pravcu treba promeniti naš politički sistem i naše izborno zakonodavstvo.

Razume se, ne moguće je promeniti sve to za kratko vreme u potpunosti, ali ja mislim da svako objektivan mora da primeti da smo mi mnogo toga u našem političkom sistemu promenili na bolje u proteklih godinu dana i da sve te promene, ako opet objektivno pogledamo, idu u prilog onim političkim strankama koje su trenutno u Srbiji opozicija.

Ja bih voleo da čujem jedan ozbiljan argument o tome da je bilo šta promenjeno u našim zakonima a da je na štetu opozicije. Ne. Sve je u korist opozicije i sve je na štetu SNS, počevši od smanjivanja cenzusa sa pet na tri procenata pa nadalje.

Mi smo u tim razgovorima prihvatili praktično sve ili skoro sve što su nam opozicione stranke zamerale da ih nema u našim zakonima, da ih nema u našim pravnim propisima, mi smo sve to ugradili u naše zakonodavstvo. Onda kada nisu znali šta će, neki od njih koji su učestvovali u tim razgovorima, ja sam slušao i jednog od njih pre dva dana koji nam spočitava zašto se menjaju izborni uslovi u izbornoj godini ili neposredno pred izbore, a njegova stranka je između ostalog insistirala na tim promenama.

Mi smo sedeli za istim stolom, razgovarali, prihvatili skoro sve što su oni predlagali i onda dođu u Narodnu skupštinu i kažu – e, ali zašto menjate uslove na nekoliko meseci ili na godinu dana pred izbore? To su sve bili njihovi uslovi. Mi smo time pokazali jednu širinu, mi smo time pokazali spremnost da razgovaramo. Ja u tome ne vidim ništa loše.

Neke kolege, kao što je sad maločas uradio kolega Šešelj, nam stalno zameraju to zašto smo mi uopšte razgovarali sa tom tzv. „prozapadnom“ opozicijom. Razgovarali smo sa svima koji su želeli da razgovaraju. Predsednik Republike je početkom ove nedelje razgovarao i sa vama, ako se ne varam, iz SRS, vezano za ove izmene Zakona o izborima narodnih poslanika i izmene Zakona o lokalnim izborima i koliko mi se čini, na tom sastanku u ponedeljak sa predsednikom Republike, svi koji su učestvovali na tom razgovoru prihvatili su da se ova dva zakona izmene.

Te izmene opet idu u prilog opoziciji. Njima se olakšava da prikupe potpise. Dakle, neće morati da prikupljaju potpise kod javnih beležnika, nego će moći svoje potpise, odnosno potpise građana koji podržavaju njihove liste da overavaju u opštinskim, odnosno u gradskim upravama. To je takođe jedan benefit za opoziciju.

Što se tiče SNS, mi smo potpise morali da overavamo, kao i vi uostalom, kod javnih beležnika, ali ima mnogo stranaka u Srbiji koje žele da učestvuju na izborima, opozicione su, nisu prikupile potpise i mi im sada ovim zakonskim rešenjima omogućavamo da potpise overavaju u opštinskim, odnosno u gradskim upravama, što je mnogo brže, mnogo efikasnije i na kraju krajeva sa zdravstvenog aspekta mnogo bezbednije nego da se to radi kod javnih beležnika.

Želim da kažem još jednu stvar oko ovog posredovanja EU. Ništa u našem izbornom zakonodavstvu nismo menjali po diktatu bilo koga iz EU ili bili kog drugog stranog faktora. Sve što smo promenili, rezultat je dijaloga sa onim političkim strankama sa kojima smo razgovarali.

Aleksandar Vučić kao predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i mi kao skupštinska većina nismo prihvatili mnogo strašnije pritiske nego što su oni koji se odnose na izborno zakonodavstvo.

Republika Srbija je, uz Belorusiju, jedina država danas u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Trpeli smo strašne pritiske zbog toga što kupujemo rusko naoružanje. Trpeli smo strašne pritiske zašto omogućavamo kineske investicije u Srbiju i ni pod jednim tim pritiskom nismo poklekli i nismo promenili našu spoljnu politiku.

Nismo uradili ništa što je na štetu građana Srbije. Naprotiv, sve što smo uradili, uradili smo tako da je naša država danas mnogo snažnija nego što je bila 2012. ili 2014. godine, snažnija i politički i ekonomski i vojno. Pokazali smo, na kraju krajeva, i sad u ovoj pandemiji ove strašne bolesti da smo spremniji da se suočimo i sa takvim izazovima od zemalja koje su od nas ekonomski mnogo razvijenije.

Mi danas ne bismo bili u situaciji da možemo u kratkim rokovima da obezbedimo u milionima komada ili u stotinama hiljada komada maske, rukavice, skafandere, respiratore i sve ono drugo što je neophodno za borbu protiv ove bolesti, da nije bilo finansijskih i ekonomskih reformi 2014, 2015, 2016. godine, kada smo osnažili našu državu u ekonomskom i finansijskom smislu i ona je danas praktično spremna i mnogo spremnija od mnogih drugih evropskih zemalja da se suočava sa raznim izazovima, uključujući i ove zdravstvene.

Bez obzira na sve naše razlike, mi se verovatno nikada nećemo oko određenih pitanja složiti, vama hvala što sedite u Narodnoj skupštini i što pokazujete poštovanje prema državi, što pokazujete poštovanje prema parlamentu, što se ne ponašate onako kao što se ponašaju oni koji za sebe tvrde da oni imaju jedini tapiju na demokratiju, da su jedini oni evropski i građanski političari.

Mi smo ih pitali i pre dva dana u kojoj to evropskoj demokratskoj državi jedan fašista sa 15 do 20 narko dilera i mafijaša brani poslanicima da uđu u Narodnu skupštinu? Marijana Rističevića su bukvalno pretukli, bacili čoveka na zemlju, šutirali ga nogama, iscepali mu sako i na sve to, onda je krenula salva najneverovatnijih laži da je Marijan Rističević pretučen zato što je navodno imao nož, pa je nožem valjda pretio Bošku Obradoviću.

To sad možemo da vidimo i po ovim njihovim reakcijama na društvenim mrežama. „Sad bar znamo“, kažu ovi iz Dveri, „ko je iscepao sako, samo ne znamo gde je bilo obezbeđenje“ i fotografija mog uvaženog kolege Marka Atlagića, koji je u stvari izašao ispred Narodne skupštine da pomogne kolegi Marijanu Rističeviću, a oni mu kažu – ti si iscepao sako.

Onda se oglasila Marinika Tepić, koja kaže: „Marijan drži nož“. Evo, ja ću sad da pokažem taj nož. Evo, to je taj nož, neka ga vide svi građani Srbije. Ovo su ključevi od automobila Marijana Rističevića sa priveskom. Dakle, ovo su ključevi automobila sa kojim Marijan Rističević svakog dana dolazi i odlazi sa svog radnog mesta, a to je mesto narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Evo, ovo je taj nož koji se priviđa Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću i Mariniki Tepić.

Kaže Marinika Tepić: „Marijan drži nož. Koliko Vučićevih poslanika nosi hladno oružje u Skupštini? Od nje su prvo napravili ruglo, sad i opasnu po život. Ovo su“, kaže, „ti uslovi za izbore. Više ne unose šipke i pištolje, kao njihov Šešelj, prešli su na noževe. Gde li su sad Ana Brnabić i Aleksandar Vučić?“

Ja, a i moje kolege iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke, namerno nećemo da spominjemo danas imena nijednog novinara, jer ne želimo da od tih ljudi pravimo žrtve. Prvo, oni nisu novinari, oni su ostrašćeni politički protivnici Aleksandra Vučića, SNS i Vlade Republike Srbije. Oni su svi na platnom spisku jednog čoveka - Dragana Đilasa.

Ja molim moje kolege da im ne spominju imena. Svi znamo o kome se radi. Nemojte im spominjati imena, jer oni uživaju u tome da su žrtve, kao što Boško Obradović uživa u tome da je žrtva. On moli Boga da ga policija uhapsi. On moli Boga da se policija u Srbiji prema njemu ponaša onako kao što se prema ljudima poput njega ponaša policija u Nemačkoj, u Francuskoj, u Velikoj Britaniji, u Americi itd. I svi znamo kako se tamo ponaša policija. On moli Boga da se policija danas u Srbiji ophodi na isti način prema njemu.

Zašto? Zato što je njemu neophodno da bude žrtva. Evo, on je sad postao od napadača žrtva. Sad nije stvar u tome što je on srušio na zemlju Marijana Rističevića, i to ne on sam, nego još njih 20 zajedno sa njim. Nije dovoljno što su čoveka pretukli, naneli mu ozbiljne telesne povrede, nego je sad Marijan Rističević isukao nož, zamislite, na Boška Obradovića. I, naravno, svi ovi mediji, objektivni, nepristrasni, demokratski, krenuli su da brane fašistu Boška Obradovića i njegovog mentora Dragana Đilasa.

Šta je, u stvari, pozadina svega? Baš njih briga za izborno zakonodavstvo. Baš njih briga za reformu političkog sistema. Bitno je da u nekom momentu Dragan Đilas i njemu slični ponovo dođu na vlast i da rade sve ono što su radili dok su bili na vlasti, a to znači – baš me briga za državu, baš me briga za ekonomiju, baš me briga za vojsku, baš me briga za Srbe koji žive u bivšim jugoslovenskim republikama, važan sam ja, važne su moje firme, važno je moje lično bogatstvo.

Nije problem samo Boško Obradović. Boško Obradović je jedna batina u rukama Dragana Đilasa. Sutra kad ne bude bilo Boška Obradovića, Dragan Đilas će da nađe neku novu batinu sa kojom će pokušati da udara po Narodnoj skupštini, po predsedniku Narodne skupštine, po narodnim poslanicima, po svima onima koji ne misle kao Dragan Đilas.

Ovde se radi o tome da ljudi koji su bili na vlasti do 2012. godine pokušavaju da ukoče Srbiju, da je zaustave na putu njenog razvoja.

Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, zamislite vi, građani Srbije, koji ste zajedno sa nama, koji ste zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa zdravstvenim sistemom, zajedno sa predsednikom Republike, izborili se protiv ove pandemije. Nismo je pobedili do kraja, ali nismo doživeli ni poraz. Nismo imali ni italijanski, ni španski scenario zahvaljujući budnosti i prisebnosti i predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i naših zdravstvenih radnika. Sad, zamislite da su nekim slučajem na vlasti danas u Srbiji ljudi poput Dragana Đilasa, ljudi poput Boška Obradovića ili Saše Radulovića, koji tvrdi da je pandemija izmišljena, da ju je Vučić izmislio zbog izbora, da bi vodio izbornu kampanju u vreme pandemije, zamislite da su takvi ljudi na vlasti. Pa, mi bi imali na desetine hiljada leševa po ulicama.

Zbog toga je važno da se u Skupštini razgovara o svim problemima sa kojima se Srbija danas suočava ili o svim onim pitanjima koje političke stranke kandiduju kao teme za razgovor.

Ovo je mesto gde se razgovara, nije ulica. Nije demokratija kada fizički vas 20 napadne jednog Marijana Rističevića. Nije demokratija kada upadnete u kancelariju predsednice Narodne skupštine, pa joj nanesete povrede.

Nije demokratija kada, kao pre dva dana, naterate automobile i podignete haube od tih automobila ispred Narodne skupštine, tako da niko od vas ne može da uđe. Nije demokratija kada sa očigledno ljudima koji su pod dejstvom narkotika, sa ljudima koji su agresivni blokirate zgradu predsedništva, blokirate Narodnu skupštinu, kada vređate, kada pljujete narodne poslanike.

To se nama dešavalo pre dva dana u režiji onih koji kažu da je Aleksandar Vučić diktator, da hoće da zavede tiraniju, da smo mi svi njegovi puleni koji branimo njegov pokušaj da se sruši demokratija u Srbiji. Kada je bilo ko od nas u protekle četiri godine od kada traje ovaj saziv uradio bilo šta od onoga što su uradili puleni Dragana Đilasa? Nikada niko.

Oni su protestvovali, da vas podsetim, i 2017. godine kada je Aleksandar Vučić pobedio na predsedničkim izborima, zato što su bili nezadovoljni, pazite, bili su nezadovoljni izbornim rezultatom. Saša Radulović je priznao da nije bilo izborne krađe iako je prethodno tvrdio da jeste i onda je rekao da nije bilo izborne krađe, Aleksandar Vučić je pobedio zato što SNS jedina ima snažnu stranačku infrastrukturu na terenu, zato je pobedio na predsedničkim izborima.

Oni su nas mesecima sačekivali ispred Narodne skupštine, napadali, psovali, vređali, Marijanu Rističeviću su oštetili automobil, prebijali su narodne poslanike, a oni koji su protestvovali od 2017. godine pa do dan danas, koji sa testerama upadali u Narodnu skupštinu, koji su naterali kamion ispred zgrade predsedništva, koji su pre dva dana pretukli Marijana Rističevića, koji su blokirali ulaz u Narodnu skupštinu, koji su ponovo blokirali ulaz u predsedništvo Srbije, nisu dobili ni jednom bilo kakve batine od policije, nisu videli policajca na ulici. U njihovo vreme bacali su suzavac na nas koji smo samo hteli mirno da prošetamo do zgrade RTS. Ubili su Ranka Panića tako što su ga izgazili čizmama i zbog toga niko nije odgovarao. Batinali su nas, gasili su nam mikrofon, izbacivali su nas iz Narodne skupštine, to se nikome od njih nije desilo, i oni tvrde da su oni demokrate, a da smo mi diktatori.

Srbija je demokratska država, Srbija je stabilna država i Srbija će umeti da odgovori na sve izazove koji dolaze i u oblasti unutrašnje i u oblasti spoljne politike, ali da pokleknemo pred tajkunima kao što je Dragan Đilas ili da pokleknemo pred fašistima kao što je Boško Obradović, to neće da se desi. Srbija će ostati država, Srbija je večna i Srbija je starija i važnija od nas pojedinačno. Mi imamo obavezu kao odgovorni ljudi da našoj deci ostavimo Srbiju boljom nego što smo je zatekli, a zatekli smo je u katastrofalnom stanju.

Pozivam danas narodne poslanike, sve narodne poslanike, i one iz vlasti i one iz opozicije, da slobodno, argumentovano diskutujemo o ovim amandmanima, o izbornim zakonima. Važno je da o tome razgovaramo i važno je da pokažemo i našim građanima, ali da pokažemo celom svetu da je Srbija demokratska država, da je Srbija stabilna država, da je Srbija država koja ima institucije i to institucije koje funkcionišu u skladu sa Ustavom i zakonom.
Hvala, gospođo predsednice.

Samo jedna napomena oko ovog bilborda: „Hvala Evropo“. To nema nikakve veze sa SNS. To je naslovnica jednog nedeljnika koji se reklamira i koji je na svoju naslovnu stranu stavio taj naslov: „Hvala Evropo“. Dakle, to nije stavila SNS. Samo toliko da pojasnim, tako da taj bilbord i ta naslovna strana sa našom strankom nikakve veze neme.

Želim da kažem nešto što je mnogo važnije. Te zamerke zašto smo prihvatili da razgovaramo sa političkim strankama koje su u opoziciji, znate, to je stvar pomalo i pogleda na svet. Oni koji su vladali Srbijom do 2012. godine, a njihovo oličenje danas je Dragan Đilas, oni su mislili da sve znaju, da su uvek oni u pravu i uvek su krojili zakone prema sebi, jer su mislili da će vladati beskonačno dugo.

Srpska napredna stranka nema takav ideološki pogled na svet. Mi prihvatamo da možda i neko drugi bude u pravu, da možda i neko drugi bolje sagledava određene stvari nego mi. Mi nikada nismo tvrdili da smo bezgrešni i uvek smo bili spremni da prihvatimo argumente za koje smo smatrali da imaju smisla.

Dakle, to vam je stvar političke filozofije. Oni koji su vladali do 2012. godine, oni su zauzeli stav – mi znamo sve, vi ne znate ništa. Zauzeli su stav – zakone pišemo onako kako nama odgovara, a baš me briga šta misli opozicija. A mi smo rekli – hajde da sednemo za sto, pa da razgovaramo. Pokazali smo i te kakvu demokratsku širinu, da prihvatimo skoro sve argumente, skoro sve predloge, skoro sve sugestije kolega iz opozicije koje su želele da se ti njihovi predlozi i sugestije ugrade u naše zakone.

Zahvaljujući SNS i naravno našim koalicionim partnerima, mi danas u našem izbornom zakonodavstvu i uopšte u zakonodavstvu Republike Srbije imamo definisanu funkcionersku kampanju, a nismo je imali definisanu u vreme kada je Dragan Đilas vladao Srbijom. Mi danas u Srbiji imamo cenzus od 3%, a ne od 5% kakav je bio u vreme Dragana Đilasa. Mi smo ti koji smo pojačali nadzornu ulogu Agencije za borbu protiv korupcije i na kraju krajeva mi smo ti koji ćemo danas da izglasamo i izmene ova dva zakona koji će opet ići naruku strankama iz opozicije koje još uvek nisu predale svoje izborne liste.

Ne radimo ovo mi zbog SNS, mi smo naše izborne liste predali. Što se nas tiče, mi možemo sad da krenemo sa kampanjom, ali ovo se radi ne zbog nas, ovo se radi zbog nekih drugih. Mi smo u stvari time pokazali da smo promenili i da smo spremni da promenimo politički kliše i političku paradigmu u Srbiji, da oni koji su na vlasti ne misle samo na sebe, nego da i te kako imaju razumevanje i za one koji su u opoziciji.

Kao što sam rekao i pre neki dan kada smo razgovarali o potvrđivanju odluka, odnosno uredbi Vlade Republike Srbije vezanoj za pandemiju koronavirusa, ja sam malo metaforično govorio o ovima iz jednog dela opozicije kao o bezgrešnim ljudima. Naravno da nisu bezgrešni, ali oni se ponašaju kao da su bezgrešni. Kada su na vlasti, rade sve protiv države, rade sve protiv građana.

Dragan Đilas kada je bio na vlasti nije uradio apsolutno ništa u korist države Srbije, ništa, najpre kao izmišljeni šef izmišljenog organa, direktor nekakve Narodne kancelarije predsednika Republike tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, ništa nije uradio dobro za državu ni kao ministar u Vladi Republike Srbije, ništa nije dobro uradio ni kao gradonačelnik Beograda. Jedino što je za sve to vreme uspeo je da se enormno obogati. Danas mu smeta kada građani sa svojih zgrada uključe zvučnike i onda on čuje – Đilase, lopove. On nikada nije rekao da to nije tačno, on je samo rekao da mu to smeta.

Smeta lopovu kad mu kažete da je lopov. Mi ga pitamo – kako si uspeo da se obogatiš tako da za nekoliko godina svoje vlasti stekneš 619 miliona evra? On kaže – vi ste diktatori, vi želite da zavedete diktaturu u Srbiji, vi ste tirani, vi ste despoti. Niko, ali bukvalno niko nije prozvao njegovo dete, niko, niko bar iz SNS, koliko ja znam. Onda se on pojavi pred televizijskim kamerama i plače i kaže – evo, napadaju mi dete. Ispada da je Dragan Đilas jedini čovek, jedini politički lider u Srbiji koji ima pravo na emocije. Aleksandar Vučić je jedini koji nema pravo na emocije. Jeste li nekada videli naslovnu stranu bilo kojih novina u Srbiji na kojima se pojavljuju, na primer, deca Dragana Đilasa u negativnom kontekstu? Ja takve novine, takve časopise, takve nedeljnike nisam video. Ali sam video na desetine naslovnih strana na kojima se pojavljuju Aleksandar Vučić, njegov brat, njegov sin, njegova ćerka.

Jednostavno se vodi jedna besomučna kampanja ne čak ni protiv jedne stranke, SNS, ovde se vodi kampanja protiv jednog čoveka, i to na najprizemniji mogući način, tako što udarate po članovima njegove porodice, a najgore od svega je što udarate po deci. I kada niko ne spomene decu Dragana Đilasa, on se rasplače pred televizijskim kamerama, a kada Aleksandar Vučić kaže – zašto napadate moju decu, napadajte mene, napadajte SNS, napadajte Vladu Republike Srbije, oni kažu – Vučić je diktator, Vučić radi sve suprotno interesima građana Srbije, Vučić je izmislio pandemiju, Vučić je namerno uveo vanredno stanje zato što mu to odgovara iz političkih razloga, Vučić je vodio političku kampanju u vreme vanrednog stanja. Čovek nijednom rečju nije spomenuo SNS, nijednom jedinom rečju.

Zamolio sve druge, zamolio sve nas, nemojte da vodite kampanju dok traje vanredno stanje, pozvao sve da se uključe u borbu protiv ove globalne pošasti. O tome se radi. Dakle, mi imamo prosto drugačiju političku filozofiju od onih koji su vladali Srbijom do 2012. godine, i koji bi hteli ponovo da se vrate na vlast, ali ovoga puta ne izborima, nego ulicom, tako što će da batinaju svakoga ko ne misli kao on. Tako što će da izazivaju haos, tako što će da upadaju u institucije državne, medijske, tako što će da blokiraju ulaz u Narodnu skupštinu, tako što će da blokiraju zgradu Predsedništva Srbije i to rade mesecima.

To je jedna politika kojom se niko od nas koji sedimo u ovoj sali, koliko je meni poznato, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, do sada nije služio. Mnogi od nas su bili godinama u opoziciji, pa nije nam palo na pamet, nije nam palo na pamet da fizički nasrnemo na čoveka koji ne misle isto kao i mi. Nije nam palo na pamet da stanemo u špalir ispred ulaza u Narodnu skupštinu i da kažemo ne možete da uđete. Nije nam palo na pamet da čoveka srušimo na pod i da ga šutiramo nogama. Nije nam palo na pamet da blokiramo ulaz u zgradu Predsedništva, a bili smo veliki protivnici tadašnjeg režima, i vi i mi.

Borili smo se protiv iste vlasti, te vlasti koja je bila u Srbiji do 2012. godine. Ja sam ponosan na to što se ni vi ni mi, nismo služili tim sredstvima, ovo je u političku praksu uveo Dragan Đilas. Ovo je njegov politički izum, nasilje, netolerancija, mržnja, uključite sve medije pod mojom kontrolom u borbu protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića, ne štedite nikoga, ni majku, ni oca, ni brata, ni decu, udrite po svemu što je njegovo. To je politički izum Dragana Đilasa. Mi se time nikada nismo služili i mi sa time nikada nećemo ni složiti. Mi smo pokazali jednu demokratsku širinu.

Kada sam došao sa svojim kolegama, bio je tu i Vlada Orlić, bio je i Dejan Đurđević, i bile su neke druge moje kolege, mi kada smo došli na Fakultet političkih nauka, jedan deo ljudi iz opozicije nije mogao da veruje da smo se mi pojavili. Zašto? Zato što su oni verovali da smo mi ljudi koji ne žele ni sa kim da razgovaraju, a mi smo došli da razgovaramo i razgovarali smo, i slušali smo svakojake predloge i suvisle i mnoge nesuvisle, pa smo razgovarali u parlamentu Srbije, ne pod pokroviteljstvom EU, to želim da kažem zbog građana Srbije. Niko nama nije tutorisao i niko nije nama usmeravao tog dijaloga. Razgovori u Narodnoj skupštini su vođeni pod, uslovno rečeno, političkim pokroviteljstvom, predsednice Narodne skupštine, Maje Gojković, a mi smo sami rekli neka dođe na te razgovore svako ko hoće, spremni smo da prihvatimo sve sugestije, sve ideje koje nam dolaze ma sa koje strane i za sve ono što smo smatrali da je dobro u cilju reforme našeg političkog sistema. Mi smo prihvatili i ugradili u naše zakonodavstvo, iako kad bi ja stvari posmatrao isključivo iz stranačkog ugla, najveći deo tih stvari je apsolutno na štetu SNS, a apsolutno je u korist svim strankama koje su sada u opoziciji i time ću i da završim.

Srpska napredna stranka, Aleksandra Vučića, uspeli su da promene i to je ono što niko neće moći da dovede u pitanje ni za pet ni za 10, ni za 100 godina. Promenili smo političku paradigmu u Srbiji koja je do 2012. godine glasila, ja znam sve, mislim na Dragana Đilasa i njemu slične, vi ne znate ništa, zakone pravim prema sebi i prema svojim tajkunima, a ne prema vama. A mi sad kažemo razgovor dijalog, argumentacija i glasamo i za ono što ne ide u prilog našoj stranci, nego ide u prilog koji su sada u opoziciji, zato što mi svi smatramo, mi koji smo sada na vlasti, da smo mi državna vlast, kao što ste vi državna opozicija. Nemojte zaboraviti u Velikoj Britaniji, opozicija se naziva opozicijom njegovog, odnosno njenog veličanstva, tako je gospodine Šešelj. Dakle, i opozicija je deo političkog sistema.

Ono što radimo danas i ono što smo radili pre nekoliko meseci kada smo menjali i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i tako dalje. Menjali smo sa stanovišta da smo i mi koji smo trenutno na vlasti i vi koji ste trenutno u opoziciji deo istog političkog sistem i da nema potrebe da se služimo bilo kakvim drugim metodama sem političkim, a jedini politički metod je debata, dijalog i razgovor, a to jedino može da se vodi u parlamentu.

Vama još jedanput hvala i svima ostalima koji sede danas u ovoj sali, što se ne ponašate onako kao što se ponaša Dragan Đilas, jer je parlament jedina institucija u kojoj civilizovani ljudi treba da razgovaraju o svemu onome što je bitno za građane Srbije. Trenutno su važni izborni uslovi zato što mi hoćemo da se ti izbori održe u jednoj potpuno fer i demokratskoj atmosferi, da ne bude nikakvog nasilja, da ne bude bilo kakvog nezadovoljstva i da kada se završe izbori kako god da se završe i ko god da pobedi, možemo da kažemo da se život u Srbiji nastavlja potpuno normalno i da ćemo svi mi bili vlast ili opozicija posle narednih izbora nastaviti da radimo u korist države Srbije i njenih građana.
Upravo je to država i uradila. Dakle, 15 tih huligana koje je doveo Boško Obradović su privedeni. Jedan od njih, da biste znali vi i građani Srbije iza sebe već ima 13 godina robije zbog teških krivičnih dela. Dakle, takvi ljudi su se okupili pre dva dana ovde na ulazu u Dom Narodna skupštine da bi sprečili narodne poslanike da dođu na svoje radno mesto i da debatuju o predlozima zakona. Dakle, jedan od njih ima iza sebe već 13 godina robije. Neki od njih su već registrovani kao narko dileri. Neki od njih su odgovarali zbog krivičnog dela razbojničke krađe. Da vam ne navodim sad sve detalje.

Boško Obradović, bolje rečeno, Dragan Đilas, da se mi ne lažemo, Dragan Đilas je pokupio sa dna društvenog života ljude i poslao ih ovde pred Narodnu skupštinu, a Boška Obradovića iskoristio kao batinu kojom treba da se lupa pre dva dana po glavi Marijana Rističevića, danas, sutra ili za sedam dana, po ko zna čijoj glavi.

Samo da znate o kakvim ljudima se radi. Radi se o ljudima kojima uopšte nije stalo ni do kakvih izbora, ni do kakve demokratije. Baš njih briga šta je tema u Narodnoj skupštini. Baš njih briga šta piše u predlozima zakona. To su čisti kriminalci. To su huligani, to su razbojnici koji su dovedeni pred Narodnu skupštinu da bi izazivali incidente.

Dakle, država Srbija je reagovala. Ono gde država Srbija nije reagovala i dobro je što nije reagovala, a to Dragan Đilas želi, da se prema Bošku Obradoviću kao narodnom poslaniku, još uvek narodnom poslaniku, primeni sila od strane policije da bi Boško Obradović i Dragan Đilas ispali politički mučenici. Samo im to još nedostaje u onom scenariju koji su napisali – kako bi trebao da se odvija politički život u Srbiji. O tome se radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, sad smo se složili, dakle, predsednik Republike je lepo rekao – neću da prihvatim vaše ucene, taman da vas se skupi pet miliona. Može da vas se skupi pet miliona na ulici, ne prihvatam vaše ucene. Ako hoćete da razgovaramo, mesto za razgovor je u parlamentu i mi smo te razgovore i vodili u parlamentu.

Ja, o tome što smo razgovarali, ne vidim ništa loše, naprotiv, ja mislim da je to dobro, da je to blagotvorno za demokratiju u Srbiji, da treba da razgovaramo, da treba jedni druge da saslušamo.

Niko od nas ne zna sve o svemu. Neko zna više, neko zna manje. Ali, zato smo se valjda svi zajedno i borili i izborili da imamo demokratski i politički sistem u kome ljudi koji ne misle isto o nekim pitanjima međusobno razgovaraju. Ja ne vidim koji je drugi način da dođemo do rešenja problema, sem da jedni sa drugima razgovaramo.

Što se tiče tih 10.000 potpisa, zbog građana Srbije, želim to da kažem, to i dalje ostaje uslov da bi ste kandidovali vašu izbornu listu, mi ne smanjujemo broj potrebnim potpisa, mi sada samo propisujemo da se potpisi i to pre svega zbog zdravstvenih razloga, jer pandemija još uvek vlada u Srbiji, da se potpisi mogu overavati za narodne poslanike, odnosno, za odbornike u skupštinama jedinica lokalne samouprave i u opštinskim, odnosno gradskim upravama, ali 10.000 potpisa kao uslov da biste izašli na izbore sa svojom izbornom listom ostaje. Dakle, to se ne menja, to nije izbačeno, samo dodajemo da se potpisi mogu overavati, tih 10.000 potpisa za parlament, odnosno odgovarajući broj potpisa za lokalne skupštine, da se mogu overavati u opštinskim, odnosno gradskim upravama, ništa drugo.
Samo nekoliko napomena.

Prvo, Srpska napredna stranka nema većinu u Republičkoj izbornoj komisiji, to građani Srbije treba da znaju, tako da nismo mogli ni da prihvatimo bilo kakve ucene i pritiske oko toga ko treba da uđe ili da ne uđe, kako vi kažete u Narodnu skupštinu.

Što se tiče prikupljanja potpisa za izlazak na izbore, pa mi to ne radimo zbog političkih stranaka, mi to radimo upravo zbog građana, zbog njihove bezbednosti zato što pandemija, nažalost, još uvek je u Srbiji i nigde u svetu nije do kraja pobeđena.

Dakle, ovo što ćemo mi danas da izglasamo vezano za izbor narodnih poslanika i vezano za lokalne izbore, nije zbog političkih stranaka i grupa građana koji će na tim izborima da učestvuju, nego upravo zbog građana koji treba da dođu i da daju svoj potpis za određenu izbornu listu.

Mi zbog građana ovo radimo, ne zbog političkih stranaka. Deset hiljada potpisa za narodne poslanike ostaje i dalje, to se ne menja. Ni na koji način mi taj broj ne dovodimo u pitanje. Mi samo želimo da građane izložimo manjem riziku u uslovima pandemije kada budu došli da daju potpise određenim izbornim listama.

Pitate me zašto to nismo uradili na početku? Pa, zato što smo potpise počeli da prikupljamo sedam pre nego što je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju Koronavirusa. Dakle, u vreme kada smo mi prikupljali potpise, pandemija još uvek nije bila proglašena, desilo se tok nekoliko dana kasnije, i u takvim uslovima odlučili smo da zbog građana, zbog njihovog zdravlja, zbog smanjivanja rizika od dobijanja ovog virusa, omogućimo da se potpisi overavaju i kod opštinskih, odnosno gradskih uprava. Pri tome, ja uopšte ne mislim da je to suština i da će to presudno da utiče na to ko će na tim izborima da pobedi, kao što ne mislim da je presudno ni definisanje funkcionerske kampanje, niti spuštanje cenzusa na 3%.

Narod dobro zna i dobro razume ko je iza sebe u protekle četiri godine imao rezultate, a ko nije imao rezultate.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam. Zna narod vrlo dobro i ko je napravio nove kliničke centre i nove autoputeve i ko je sada u vreme pandemije obezbedio maske, rukavice, skafandere, respiratore, ko je omogućio da se građani Srbije, koji su živeli u inostranstvu, prevezu u Srbiju. Znaju vrlo dobro građani Srbije ko je ojačao našu ekonomiju, ko je ojačao našu Vojsku, ko je uspostavio najbolje moguće odnose u novijoj srpskoj istoriji sa Rusijom i Kinom. Dakle, sve to građani Srbije vrlo dobro znaju i zbog toga sam ubeđen da će na izborima, koji će biti održani 21. juna, upravo da ukažu poverenje Aleksandru Vučiću i SNS.
Nije stvar u tome da izborni listić bude što, kako vi kažete, veći, a ja bih rekao duži, nego da bi zdravlje građana bilo manje ugroženo. Ono će ionako, nažalost, biti ugroženo zato što pandemija još uvek traje, ali mi želimo da mogućnost zaraze svedemo na najmanju moguću meru, a to se mnogo lakše može obezbediti kada vam potpise overavaju opštinske, odnosno gradske uprave nego javni beležnik. Zašto? Zato što u većini opština imate jednog, eventualno dva javna beležnika, a mnogo je veći broj opštinskih, odnosno gradskih službenika koji mogu da se uključe u proces overe potpisa građana. Smanjiće se gužve, smanjiće se čekanje, ima više prostora, ima više svežeg vazduha. Dakle, sve su to razlozi zašto se pristupilo overi potpisa od strane opštinskih, odnosno gradskih uprava.

Ali, ponavljam još jedanput, nije to suština i neće to da prelomi izborni rezultat. Ko god da overi potpis građanina Republike Srbije, bio to javni beležnik, bili to ljudi iz opštinskih, odnosno gradskih uprava, to je manje važno od onoga što se zovu rezultati nečije vlasti. Ili imate rezultate ili ih nemate.

Mi pred građane kao stranka izlazimo sa rezultatima. Mi smo ponosni na sve ono što smo na čelu sa Aleksandrom Vučićem uradili u protekle četiri godine. Voleo bih da čujem i jednu lošu stvari koju smo uradili. Da li je loše što smo napravili i sagradili nove kliničke centre? Da li je loše što smo napravili na stotine kilometara novih autoputeva? Da li je loše što od Srbije činimo jednu slobodnu i suverenu zemlju? Da li je loše što imamo sada prijatelje i partnere i u EU, ali i u Rusiji i Kini? Da li je loše što nam danas ekonomija stoji sto puta bolje, nego što je stajala 2012. godine? Da li je loše što smo povećali plate zdravstvenim radnicima, lekarima i medicinskim sestrama? Da li je loše to što država Srbija danas može skoro jedina u Evropi da za svega nekoliko dana iz svog budžeta, ne zadužujući se nigde, ni kod poslovnih banaka, niti u inostranstvo, kupi za svoje građane opremu koja je neophodna za borbu protiv korona virusa?

Dakle, tu nema ničega lošeg za građane Srbije i za državu Srbiju. Mi sa tim rezultatima idemo na izbore, a ovo su sve marginalije političke – ko će da overava potpise, da li je cenzus 3% ili 5%, da li možete da dođete sa službenim automobilom na miting ili ne možete. Ne kažem da je nebitno, ali nije to od suštinskog značaja. Od suštinskog značaja su rezultati – ili ih imate ili ih nemate.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim da vas obavestim o nekoliko stvari.

Dokazani fašista i nasilnik Boško Obradović stupio je u štrajk glađu. Valjda je nezadovoljan što nije naneo još teže povrede Marijanu Rističeviću. Ja želim da obavestim narodne poslanike i želim da obavestim građane Srbije da ćemo moja koleginica Sandra Božić i ja sada da izađemo ovde ispred Narodne Skupštine i da stupimo u štrajk glađu dok sudstvo i tužilaštvo u Srbiji ne bude reagovalo na fašističke ispade Boška Obradovića i na sve ono što je uradio pre dva dana i dok se takozvani objektivni i nezavisni mediji ne izvine Marijanu Rističeviću zbog toga što su besomučno lagali da je u rukama držao nož, a ne ključeve od automobila.

Ovo radimo zato što je kucnuo poslednji trenutak da se narastajućem fašizmu u Srbiji stane na kraj. Dakle, ili će da postoji slobodna i demokratska Srbija ili će Srbija biti fašistička država. Mi ovim činom hoćemo da pokažemo da je Srbija slobodna i demokratska država i da fašisti ne mogu da pobede. Hvala vam, gospođo Gojković, što ste mi omogućili da ovo kažem.

Evo, molim moju koleginicu da izađe zajedno sa mnom ispred Narodne skupštine i da se zajedno borimo da našoj deci ostavimo u amanet državu koja je slobodna, koja je demokratska, koja je suverena, u kojoj svako ima pravo da kaže svoje mišljenje, ali u kojoj niko nema pravo da bije drugog zato što ima drugačije mišljenje od njega. Gospodu tužioce molim da se dobro zamisle zašto do sada nisu reagovali na krivična dela koja je činio Boško Obradović i koja su činile pristalice Dragana Đilasa i nadam se da je ovo poslednji trenutak da tužilaštvo se konačno u Srbiji probudi i da fašiste privede licu pravde. Hvala vam još jedanput.
Zahvaljujem.

Javio sam se zbog povrede člana 27. Poslovnika Narodne skupštine.

Dok mi sada govorimo, Boško Obradović i nekoliko njegovih pristalica i dalje divljaju po holovima Narodne skupštine. Nije im bilo dovoljno što su danas na ulazu u Narodnu skupštinu fizički napali Marijana Rističevića. I, evo, neka građani Srbije pogledaju kako izgleda demokratija u režiji Dragana Đilasa i Boška Obradovića. Čoveku su bukvalno iscepali na komade sako. Ovako bi iscepali i Srbiju kad bi došli u priliku da vrše vlast. Evo, pogledajte, od sakoa ništa nije ostalo. Fizički su napali čoveka, bacili ga na zemlju, šutirali ga nogama i u poslednji momenat su reagovali narodni poslanik Marko Atlagić i obezbeđenje Narodne skupštine, inače pitanje je šta bi bilo i sa životom Marijana Rističevića.

U ime poslaničke grupe SNS očekujem da svi narodni poslanici i da svi građani Srbije osude fašističko divljanje Boška Obradovića i, naravno, njegovog šefa Dragana Đilasa. Ovako nešto se u Srbiji nikada nije dešavalo. Ovako nešto se nije dešavalo nigde ni u Evropi, osim u Hitlerovoj Nemačkoj i u Pavelićevoj NDH.

Ovakvi brutalni napadi, fizički napadi na ljude samo zato što su njihovi politički neistomišljenici, to je čist fašizam.

Mi ćemo nastaviti i dalje da se kao poslanička grupa, kao stranka borimo za snažnu, za demokratsku, za razvijenu Srbiju i da ne dozvolimo da nikada više ovakvi koji rade ovakve stvari, koji udaraju narodne poslanike, koji cepaju sakoe, koji bi hteli da ubiju čoveka samo zato što ne misli isto kao on, ikada više dođu na vlast.

Ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika, ali tražim i pozivam građane Srbije, pozivam sve dobronamerne ljude da osude ovakav čin, jer ovo nema nikakve veze sa politikom. Ovo nema nikakve veze sa vođenjem bilo kakve stranačke politike. Ovde nema nikakvog programa. U Srbiji je, nažalost, na delu, od strane Dragana Đilasa i Boška Obradovića, čist ogoljen fašizam Hitlerovskog i ustaškog tipa.
Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je, gospođo Gojković, što ste omogućili da se ova rasprava koju smo počeli sinoć završi do kraja.

Bilo bi dobro da gospodin Živković taj član Ustava iz 1990. godine pročita do kraja, jer ga nije pročitao do kraja. On je pročitao samo nekoliko rečenica koje idu u prilog njegovoj argumentaciji. Kada bi pročitao taj član Ustava iz 1990. godine do kraja, onda biste vi, narodni poslanici, i vi, građani Srbije, mogli da čujete da je u tom Ustavu pisalo da se vanredno stanje može uvesti samo na delu teritorije Republike Srbije, a oni su ga uveli na celoj teritoriji Republike Srbije, i to ne da bi se borili protiv organizovanog kriminala, nego da bi vodili političku hajku protiv ljudi koji im u tom trenutku nisu odgovarali.

Ko je izmislio tzv. zemunski klan? Oni koji su došli na vlast posle 5. oktobra 2000. godine. To je bio jedinstven klan, zemunsko-surčinski. Kad su oni došli na vlast, onda su napravili podelu na zemunski klan, koji ne valja i surčinski klan, koji valja. Sećate se "Krmivo produkta"? Ko je tamo išao na zabave? Ko se tamo družio? Ko je tamo pio vino? Jel se sećate šta je govorio onaj vlasnik "Krmivo produkta"? Kaže - kad su počeli da dolaze kod mene 5. oktobra 2000. godine, neko u pocepanim farmerkama, u nekim patikama, u nekoj staroj jakni, a posle godinu dana, svi sa nekim besnim džipovima, u najnovijim odelima, najbogatiji ljudi na svetu. Objasnite građanima Srbije kako je to moguće? To je jedna stvar.

(Predsednik: Vreme.)

Evo, završavam.

Druga stvar. Kaže Zoran Živković - rezultat "Sablje" i rezultat uvođenja vanrednog stanja je da je Nebojša Pavković završio u Hagu. Super. Odradili ste najbolju moguću stvar za Srbiju, isporučili ste čoveka koji je za vreme NATO bombardovanja bio komandant Treće armije. Prekršili ste Ustav, isto kao što ste prekršili Ustav iz 1990. godine, kada ste Slobodana Miloševića, bez bilo kakvog pravnog osnova, na osnovu uredbe Vlade, vi koji danas pričate o uredbama Vlade… (Isključen mikrofon.)
Nisam razumeo najbolje ovo oko novembra 2001. godine do 2003. godine, pravo da vam kažem. Možda bi gospođa Vjerica Radeta kao sudionik tih događaja mogla malo da me podseti na šta je gospodin Zoran Živković mislio.

Ja se sam dobro sećam, kao što se i sećaju građani Srbije tog vremena, kada su oni došli na vlast, dakle, kada su oni došli na vlast, Milorad Ulemek Legija, koji je u to vreme bio komandant Jedinica za specijalne operacije, proglašen je nacionalnim herojem zato što je okrenuo leđa Slobodanu Miloševiću i prešao na stranu DOS-a.

Sada ja pitam gospodina Živkovića, koji je bio savezni ministar unutrašnjih poslova - kako je moguće da su ljudi poput Dušana Spasojevića, poput Mileta Vukovića Kuma, poput svih onih koje ste 2003. godine, znači, post festum, proglasili kriminalcima, ubicama i tako dalje… Svi su imali legitimacije, službene legitimacije Resora Državne bezbednosti. Svi do jednog.

Govorio sam o takozvanom zemunsko-surčinskom klanu, koji je postojao i pre 5. Oktobra 2000. godine i onda kada ste vi došli na vlast, onda ste napravili veštačku podelu pa ste rekli – ovo su Zemunci, ali i ti Zemunci su postali kriminalci posle 12. marta 2003. godine. Do 12. marta 2003. godine oni su bili ugledni biznismeni. Neki su bili policajci, neki su bili advokati, neki su bili ovo, neki su bili ono, ali svi su bili ugledni građani Republike Srbije. Od 12. marta 2003. godine postoje dva klana, jedan je zemunski koji ne valja, a drugi je surčinski koji valja. Taj surčinski klan to vam je „Krmilo-produkt“. On nije stanovao u Šilerovoj ulici. Vi znate gde je „Krmilo-produkt“ imao firmu, u Surčinu. Kod njega ste išli najpre u pocepanim patikama, posle toga u džipovima, najnovijim modelima, skupim cipelama itd.
Gospodin Živković je izgleda sve pomešao. Ne radi se o Ustavu iz 1999. godine, nego o Ustavu iz 1990. godine, koji je donet 28. septembra 1990. godine i u tom Ustavu u članu 83. lepo stoji da se vanredno stanje uvodi na delu teritorije Republike Srbije…

(Zoran Živković: Pročitaj ceo član.)

… Da, da, na delu teritorije Republike Srbije kada su ugroženi bezbednost…

Polako, što ste nervozni?

(Zoran Živković: Pročitaj ceo član.)

Čitam, nemojte da budete nervozni.

… kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroženi bezbednost Republike Srbije, sloboda i prava čoveka i građanina ili rad državnih organa itd. Dakle, na delu teritorije Republike Srbije. Oni su uveli vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije i za svoje žrtve uzeli ljude koji su im u tom trenutku bili politički oponenti.

Sada pitam gospodina Živkovića - ako je to bilo, kako on kaže, Periklovo doba Srbije, kako je moguće da je u toku vanrednog stanja koje ste vi uveli na protivustavan način da su ukinuti direktni televizijski prenosi sednica Narodne skupštine? Da li se sećate možda tog perioda kada građani Srbije nisu mogli da znaju šta se dešava u Narodnoj skupštini? Kakvo je to Periklovo doba? Zamislite da sada u ovo vreme kada je predsednika Vlade Ana Brnabić isključimo kamere RTS i da zasedamo ovde, a da građani ne znaju o čemu razgovaramo i ko šta priča. To je bilo u vaše vreme. Vi ste ukinuli televizijske prenose koji su bili tekovina od 9. marta 1991. godine pa sve dok vi niste uveli vanredno stanje. Znaju to i Nataša Jovanović i Vjerica Radeta i druge kolege koje su u to vreme bili narodni poslanici.

Što ste tiče tog novembra, ja mislim da ste vi…

(Predsednik: Hvala. Vreme.)

Završavam. Samo da podsetim građane Srbije, kada su oni došli na vlast izbila je šiptarska pobuna na jugu Srbije i onda je tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković, da bi ispao jako pametan, doneo kartu Srbije u Skupštinu da pokaže gde se nalaze snage Policije i Vojske Srbije, a gde se nalaze šiptarski teroristi. Nije mogao da se snađe na geografskoj karti dok se nije pojavio jedan general Vojske Jugoslavije i rekao mu - hajde, skloni se da ja objasnim poslanicima gde su položaji terorista, a gde su položaji Vojske Jugoslavije i MIP-a Republike Srbije.
Pre svega, ja sam juče rekao i to ću da ponovim i danas, da prema Zakonu o državnoj upravi svaki ministar u Vladi Republike Srbije, pa uključujući i ministra unutrašnjih poslova ima pravo da donosi pravilnike, naredbe i uputstva. On to pravo imamo kako u redovnim prilikama, tako i za vreme vanrednog stanja.

To je urađeno isključivo u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa članom 48. Zakona o državnoj upravi i nije prekršen nijedan važeći propis u Republici Srbiji.

Ono što sam juče rekao nije bilo politikanstvo. Ja sam samo rekao da je predsednica Narodne skupštine htela da tera mak na konac, a ona to nije uradila i dobro je što nije uradila da bismo pokazali da se razlikujemo od vas. Vi u momentu kada ste govorili niste bili predsednik poslaničke grupe, jer vam se poslanička grupa raspala negde oko pola jedan u toku jučerašnjeg dana, jer su vas napustila dva poslanika, Goran Bogdanović bivši ministar za KiM i Zdravko Stanković. Juče u momentu kada ste govorili niste bili predsednik poslaničke grupe, jer poslaničku grupu niste imali.

Vi ste, i to da znate narodni poslanici, poslaničku grupu ste novu formirali juče u 17 časova i 20 minuta i sada vam se poslanička grupa, znate kako zove? Vojvođanski front - Srbija 21 i od 17 časova i 20 minuta Marko Đurišić je predsednik te poslaničke grupe, a zamenik predsednika je Nenad Čanak.

Sada mi vi kažite gospodine Đurišiću da li sam ja u pravu ili nisam u pravu?
Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Srpske napredne stranke će glasati za ozakonjenje Odluke o vanrednom stanju i za ozakonjenje svih uredbi koje je Vlada Republike Srbije uz supotpis predsednika Republike donela u toku vanrednog stanja.

Evo, da i mi grešnici odgovorimo nešto ovima bezgrešnima, onima koji su vodili Srbiju do 2012. godine i oni koji su od dana kada je uvedeno vanredno stanje u Republici Srbiji osuli baražnu vatru, pre svega po predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, a onda i po Vladi Republike Srbije. Po predsedniku Republike koji je uradio sve suprotno od onoga što su oni radili kada su bili na vlasti.

Zašto to kažem? Vuk Jeremić je služio vojsku u kabinetu Borisa Tadića. Čovek koji nas svakoga dana napada sa televizije koja je navodno objektivna, koja je demokratska, koja je građanska, „N1“ Televizije, akademik Teodorović pobegao je na početku NATO bombardovanja u SAD.

Šta je uradio Aleksandar Vučić? Oni koji su pisali najgore moguće stvari o njemu i o njegovom sinu koji se razboleo, nije poslao sina u inostranstvo i nije ga sakrio negde na Dedinje, na neku vilu, nego ga je poslao da bude volonter i Danilo se kao volonter razboleo, tata ga nije poslao u neku specijalnu bolnicu za tatine sinove, kao što su oni radili, nego je Danilo ležao sa ostalim pacijentima na Beogradskom sajmu.

Aleksandar Vučić je postupio onako kao što je kao za vreme Drugog svetskog rata postupio veliki engleski premijer Čerčil, koji svoga sina nije sakrio od služenja vojske, Britanske vojske u Drugom svetskom ratu, nego je poslao sina u vojsku i njegov sin Randolf Čerčil je bio šef britanske vojne misije, između ostalog i kod partizana od početka 1944. godine. Tako rade odgovorni ljudi. Na svom primeru pokazuju kako se srcem i dušom bori za dobrobit građana Srbije.

Kažu ovi bezgrešni, poput Đilasa, poput Vuka Jeremića, poput Boška Obradovića i svih onih iz DS koja se u međuvremenu raspala u čitav niz pojavnih oblika i različitih agregatnih stanja, da smo vanredno stanje uveli suprotno Ustavu Republike Srbije. To nije tačno. Ustav Republike Srbije u članu 200. kaže: „Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade pod istim uslovima kao i Narodna skupština.“ Nismo mogli da se sastanemo zato što je epidemija bila počela da se približava svome vrhuncu. Zbog toga su predsednik Republike, predsednica Vlade i predsednika Narodne skupštine odlučili zajedničkom odlukom da se na ovakav način uvede vanredno stanje.

Kako su ovi bezgrešni uveli vanredno stanje 2003. godine? Da se malo podsetimo. Potpuno suprotno Ustavu Republike Srbije. Tada je važio Ustav iz 1990. godine. Po tom Ustavu vanredno stanje je moglo da bude proglašeno od strane Narodne skupštine na delu teritorije Republike Srbije. Dvanaestog marta 2003. godine na predlog Vlade vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije uvela je Nataša Mićić, u to vreme v.d. predsednika Republike Srbije. Tako su radili ovi bezgrešni, ovi bezgrešni koji nam kažu – uveli ste vanredno stanje suprotno Ustavu da biste suspendovali ljudska prava, slobode, slobodu štampe itd.

Da vidimo kako je bilo u vreme tih bezgrešnih od kojih neki sede i ovde. Tu je i bivši bezgrešni premijer Zoran Živković iz 2003. godine. Prvu naredbu koju su doneli ovi bezgrešni bila je naredba od 13. marta 2003. godine, koju je takođe potpisala v.d. Nataša Mićić, naredba o posebnim merama koje se primenjuju tokom vanrednog stanja. Da li znate šta je ta naredba podrazumevala? Ukinuta je u potpunosti sloboda medija u Republici Srbiji. Mediji su bili dužni da isključivo prenose zvanična saopštenja Vlade.

Zamislite u 2003. godini da je nekome palo napamet da u Srbiji otvori televiziju kao što danas postoji Televizija „N1“, koja svakoga dana 24 sata vodi besomučnu kampanju protiv predsednika Republike, Aleksandra Vučića, protiv Vlade Republike Srbije, protiv ministara u Vladi Srbije, protiv svih onih koji se danonoćno bore protiv ove epidemije koja nas je snašla.

U to vreme, u vreme ovih bezgrešnih 2003. godine, to apsolutno nije bilo moguće. Novinari su bili proganjani, novine su bile zabranjivane, u redakcije je upadala policija. Nije to bilo tako davno. Sećamo se mi tog vremena kada su ovi bezgrešni, koji sada znaju sve i u sve se razumeju, i u pravu i u medicinu i u ekonomiju, ali je problem u tome što se nisu razumeli onda kada su bili na vlasti, jer da su se razumeli mi danas ne bi bili suočeni sa onim problemima sa kojim se suočavamo.

Šta su dalje radili ovi bezgrešni? U ovoj naredbi od 13. marta kaže se – zabranjuje se… pazite, ovo je jezik obznane iz 1920. godine, znači ovo je jezik koji postoji samo u državama koje su diktatorske ili poludiktatorske. Kažu ovi bezgrešni u svojoj naredbi od 13. marta 2003. godine – zabranjuje se javno obaveštavanje, rasturanje štampe i drugih obaveštenja o razlozima za proglašenje vanrednog stanja, osim prenošenja zvaničnih saopštenja nadležnih državnih organa.

Znači u vreme ovih bezgrešnih ni jedan mediji nije mogao da prenese ni jednu drugu informaciju sem one informacije koja je dolazila iz Vlade Srbije. Zamislite da je u 2020. godini Vlada Srbije donela ovakvu naredbu. Šta biste rekli da smo diktatori, da smo apsolutisti, da smo zlikovci?

A to ste sve vi radili i vi danas imate obraza da u ovoj 2020. godini kažete Aleksandru Vučiću da je diktator, kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota vi koji ste sve živo zabranili? Kaže, ja nemam taj problem da sad treba da budem zahvalan nekolicini ljudi iz te takozvane građanske i demokratske opozicije koja je došla na sednicu i da sad ne smem jednu reč da progovorim zato što su oni došli, a inače dve godine ne dolaze u Narodnu skupštinu, ali zato uredno primaju platu svakoga meseca i nisu propustili nijedno putovanje u inostranstvo', koliko je barem meni poznato.

Dakle, ja nemam tu predrasudu da su sad oni za mene bogovi zato što su danas došli na sednicu, to im je posao, što se mene tiče mogli su i da dođu i da ne dođu, neka rade kako im je volja, ali građani Srbije treba da znaju i mi smo dužni da ih podsetimo kako je bilo u njihovo vreme.

Danas je gospodin Čedomir Jovanović rekao, citiram njegove reči: „Napujdani kerovi iz tabloida napadaju opoziciju.“ Izvinite, ko je izmislio tabloide u Srbiji? Aleksandar Vučić? Ana Brnabić? Zlatibor Lončar? Ne. Tabloide u Srbiji izmislili su ljudi poput Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i njima slični. Tad su izmišljeni tabloidi u Srbiji. Oni nemaju nikakve veze sa Aleksandrom Vučićem.

Gospodin Čedomir Jovanović, koji je danas pokušavao da nam uputi reči kritike za ono što radimo, rekao je te 2003. godine: „Osnovno pravilo u vreme vanrednog stanja“, ovo su njegove reči iz 2003. godine, „osnovno pravilo u vreme vanrednog stanja je da nema komentarisanja razloga za uvođenje vanrednog stanja“. Znači, niste mogli jednu jedinu reč da kažete u javnosti o tome zašto je uvedeno vanredno stanje.

Da vidimo dalje šta su radili ovi bezgrešni. U vreme ovih bezgrešnih, od kojih neki danas sede ovde, a neki su bili ovde u holu i po ceo dan držali konferencije za novinare i pričali o tome da je Vučić diktator, da je zlikovac, da zatvara ljude, da hoće da uvede diktaturu, itd, u vreme ovih bezgrešnih da li znate gde je njihov ministar zdravlja Tomica Milosavljević otišao na operaciju? U Saveznu Republiku Nemačku i time udario najveći mogući šamar svojim kolegama lekarima i uputio poruku građanima Srbije – meni se može, jer sam ministar, jer imam puno par i mogu da priuštim operaciju u Nemačkoj, a vi koji nemate para, izvolite, pa se lečite u zdravstvenim ustanovama kojima sam ja šef kao ministar zdravlja. Pod cenu da umreš, ako si ministar zdravlja, dužan si da se lečiš u svojoj zemlji, jer time pokazuješ odgovornost, time pokazuješ patriotizam, time pokazuješ da veruješ u zdravstveni sistem kojim rukovodiš.

Kakvu poruku je ministar Tomica Milosavljević, to je pitanje za vas koji ste tada bili na vlasti, kakvu poruku je poslao kada je otišao da izvrši operaciju u Nemačku, a ta operacija je mogla da se izvrši i u Republici Srbiji? To ste radili vi bezgrešni.

Vi bezgrešni, tu mislim na ovog bezgrešnog Zoran Živkovića, kažete, citiram…

(Zoran Živković: Replika.)

Bezgrešni premijer Zoran Živković kaže: „Krije se od naroda šta je kupljeno“. Ne krijemo ništa. Evo, ja ću sad da vam kažem šta je kupljeno. Evo, slušajte, bezgrešni Živkoviću.

(Zoran Živković: Kaži, magarče.)

Jeste, ja sam magarac, a vi ste bezgrešni. Super.

Što se tiče respiratora, dragi građani Srbije: ugovorena količina 3.967 respiratora, a do sada nam je isporučeno 585, donirano nam je 120, servisirali smo sami 38 respiratora. Ukupno u sistemu danas imamo implementiranih 743 respiratora.

Maske: ugovorili smo 127.934.000 maski, a do sada nam je isporučeno 32.503 maske.

Što se tiče skafandera, ugovorena količina 3.363.000, do sada nam je isporučeno 730.000; Rukavice - 39.000, isporučeno 28.000; testovi - 818.000, do sada isporučeno 130.000; lekovi: 688.000, do sada isporučeno 1.271, itd.

Dakle, ništa ne krijemo od građana, sve je transparentno i sve je javno.

Bezgrešni Marko Đurišić, koji je danas govorio skoro dva sata, a nema poslaničku grupu, to je zaboravio da kaže da su ga danas, njegovu poslaničku grupu, valjda mu je šef Boris Tadić, ja više ne mogu da pohvatam ko je ko u ovoj opoziciji, danas su ga napustila dva poslanika - Goran Bogdanović, bivši ministar za Kosovo i Metohiju i Zdravko Stanković. Da je Maja Gojković htela da cepa dlaku na četiri dela i da teramo mak na konac, Marko Đurišić danas ne bi mogao ni da govori. Zašto? Zato što nema poslaničku grupu, danas mu se raspala.

On kaže kako mi treba da budemo odgovorni, kako smo pogrešili u ovome, u onome, nisu nam dobre mere, itd. On ne može da sačuva poslaničku grupu od pet poslanika, a zna kako treba da se upravlja državom u vreme epidemije sa kojom se Srbija do sada nikada nije suočila.

Kaže bezgrešni Marko Đurišić – otkud pravo ministru unutrašnjih poslova da donosi naredbe? Pročitajte Zakon o državnoj upravi. U vreme redovnog stanja, a kamoli u vreme vanrednog stanja, svaki ministar po Zakonu o državnoj upravi je ovlašćen da donosi tri vrste opštih pravnih akata: pravilnike, naredbe i uputstva. Morate da čitate propise, a ne da plašite narod kao što to činite sve ovo vreme.

Dalje, kaže bezgrešni Marko Đurišić – zašto govorite o ratu, nismo mi ni u kakvom ratu, a predsednik Francuske Makron kaže – mi smo u ratu sa nevidljivim neprijateljom. Taj nevidljivi neprijatelj je virus koji je pogodio ceo svet i sa kojim se ceo svet do sada nije suočio.

I Vlada Srbije i predsednik Republike Srbije su preduzeli apsolutno sve što može da preduzme jedan normalan i razuman čovek, odnosno jedna normalna i razumna grupa ljudi koja vodi brigu o sopstvenim građanima.

Mere su teške, to je potpuno jasno, ali da nema tih teških mera pitanje je šta bi bilo sa životom i zdravljem naših građana. Džaba su vam sva građanska i politička prava ako država ne uspe da vam obezbedi ono elementarno pravo, a to je pravo na život.

Da biste mogli i da se slobodno krećete i da imate slobodne medije i da biste mogli politički da se organizujete, da biste mogli i da kritikujete rad predsednika Republike i rad predsednika Vlade i da kažete predsedniku poslaničke grupe da je magarac, što je sve legitimno u politici, osnovni uslov je da budete živi.

Ako niste živi, sva ova ostala prava su mrtvo slovo na hartiji. I predsednik Republike i Vlada Republike Srbije sve mere koje su preduzeli, preduzeli su u svrhu spasavanja ljudskih života. To je ono što građani Srbije dobro razumeju.

Dakle, naš narod jeste pomalo razmažen. Svi smo mi pomalo razmaženi, ali naš narod je ipak u suštini tvrd narod. Nemojte da zaboravite da mi živimo u vanrednom stanju, ako ćemo pošteno, od 1990. godine. Mi smo preživeli i ratove i sankcije i bombardovanje. I njih smo preživeli do 2012. godine, koji su, takođe, bili jedna vrsta neformalnog vanrednog stanja, jer to što su ti ljudi uradili u oblasti finansija, u oblasti ekonomije, u oblasti zdravstvene zaštite, pa to je bilo totalno uništavanje svih segmenata države i svih segmenata društva.

Da vidimo dalje kako je bilo u vreme ovih bezgrešnih koji nam danas drže pridike i lekcije kako nismo spremno dočekali epidemiju Koronavirusa?

U martu 2011. godine, govorim o platama lekara infektologa i pedijatara i medicinskih sestara, na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu lekar infektolog je imao platu od 64.000 dinara, a danas, u martu 2020. godine, lekar infektolog ima platu 96.000 dinara.

Medicinska sestra u njihovo vreme, u vreme ovih bezgrešnih, koji sve znaju, koji se u sve razumeju, plata medicinske sestre bila je 30.762 dinara, a danas je plata 49.242 dinara. U Opštoj bolnici Čačak infektolog je imao platu 64.000 dinara, a danas ima platu od 96.000 dinara.

Isto vam je bilo i na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Kada su ovi bezgrešni vladali, lekar pedijatar je imao platu od 64.000 dinara, a danas ima platu od preko 96.000 dinara.

Neka narod sam proceni da li je bilo bolje, da li su se političari koji su na vlasti odgovornije ponašali u vreme ovih bezgrešnih, u vreme ovih političkih apostola, u vreme ovih koji se u sve razumeju, u vreme ovih koji lupaju u šerpe i lonce, to su radili i ranije, ili nas grešnih, glupih magaraca koji smo učinili sve da spasimo živote građana Srbije, bez obzira na naciju, veru, rasu, pol. Vodili smo računa podjednako o svima, i o Srbima i o Mađarima i o Bošnjacima i o svima ostalima. Dakle, izbora će biti. Ma koliko vi bežali svi od izbora, izbora će biti i na izborima će narod da kaže svoj sud i o vama bezgrešnima i o nama grešnima. Ja sam ubeđen da naš narod, koji jeste, kažem, pomalo razmažen, ali je ipak tvrd i tvrđi malo od zapadnih naroda i koji razume da se na ljutu ranu mora staviti ljuta trava, daće svoj sud i o vama i o nama.
Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Dakle, u vreme ovog bezgrešnog bivšeg premijera Zorana Živkovića, ta akcija „Sablja“ je bila do te mere genijalno sprovedena i do te mere je bila pravno perfektna da je iz budžeta Republike Srbije od 2004. godine plaćeno stotine i stotine miliona dinara građanima Srbije koji su bez pravnog osnova lišeni slobode i kojima je suđeno, pa je na kraju utvrđeno da nisi krivi za ono što im je stavljeno na teret.

Da ne ispadne da ovo govorim ja kao magarac, govore zvanični podaci. Ja jesam magarac, za razliku od bezgrešnog i genijalnog Zorana Živkovića, ali podaci govore da situacija te 2003. godine, 2004, 2005, 2006. itd, kao posledica „Sablje“, nije bila baš tako sjajna, kao što bezgrešni Zoran Živković kaže.

U 2015. godini podneto je 910 zahteva za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode, 2014. godine 913 zahteva. Od 1. januara 2005. do oktobra 2013. godine podneto je 5.896 zahteva za naknadu štete.

Da vas podsetim na još jedan podatak, koliko smo iz budžeta morali da izdvojimo para zbog njihovog lošeg vođenja državne politike i zbog lošeg vođenja sudskih postupaka u vreme kada su ti bezgrešni bili na vlasti. Da vas podsetim, nije to bilo tako davno. Račun Višeg suda u Beogradu blokiran je u avgustu 2015. godine sa nalogom za isplatu 2,52 milijarde dinara. Znači, 2,52 milijarde dinara zbog toga što je sud pravosnažno oslobodio 22 pripadnika tzv. stečajne mafije. To je bilo u vreme bezgrešnog Zorana Živkovića, bezgrešnog Dragana Đilasa, bezgrešnog Borisa Tadića, bezgrešnog Vuka Jeremića.
Opet da podsetim građane Srbije. Nije to bilo tako davno. „Sablja“ je uvedena zato što ste hteli, kažete, da se obračunate sa zemunskim klanom. Kažite mi, bezgrešni Zorane Živkoviću, da li je Aleksandar Vučić, da li je Ana Brnabić, da li je Zlatibor Lončar, da li je bilo ko od nas đuskao na zabavi crvenih beretki u Kuli ili ste to radili vi, bezgrešni Zoran Živković?

Ko je 2000. godine proglasio Milorada Ulemeka Legiju nacionalnim herojem samo zato što je okrenuo leđa Slobodanu Miloševiću i prešao na vašu stranu? Ko je to uradio? To ste uradili vi.

(Zoran Živković: Ja sam.)

Tako je, vi ste to uradili.

Što se tiče ovih podataka, ovo su zvanični podaci Ministarstva pravde, nisu moji podaci, a ja sam rekao za sebe da sam magarac, ali to nisam rekao prošle godine, nego sam rekao 2016. godine Jugoslavu Ćosiću, kada sam prvi i poslednji put gostovao na televiziji N1. Samo da vam kažem, ta televizija ima svoje sedište na Novom Beogradu. Nisam išao u Luksemburg da gostujem kod Jugoslava Ćosića, kao što on tvrdi da emituje program iz Luksemburga, nego sam išao na Novi Beograd.

Koliko je novca država morala da plati zbog vaše bahatosti, zbog vašeg kršenja zakona, zbog vašeg uterivanja navodne pravde nad ljudima koji su bili potpuno nevini, o tome postoje zvanični podaci. Na kraju krajeva, bezgrešni Zorane Živkoviću, da li se sećate da su državni neprijatelji tada bili Ceca, Lukas, general Nebojša Pavković itd? To su za vas bili državni neprijatelji. Oni su takođe bili uhapšeni i njima je takođe država morala da plati enormne iznose, da, da. Ceca je bila državni neprijatelj, Aca Lukas je bio državni neprijatelj, Nebojša Pavković je bio državni neprijatelj, general Aca Tomić je bio državni neprijatelj, cela Skupština je bila državni neprijatelj, zato što ste odluku o vanrednom stanju doneli bez Narodne skupštine.