Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Martinović

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka

Govori

Vidim da se već danima vodi debata koja bi trebalo da posluži kao argumentacija protiv ovih zakona, a na temu toga što navodno SNS kupuje glasove i zbog toga pobeđuje na izborima. Želim da kažem samo nekoliko rečenica na tu temu, pošto sam sa kolegama koji o tome govore bio u istoj stranci do 2012. godine.

(Nemanja Šarović: Kad si shvatio da si šta?)

Da, gospodine Šaroviću, kad sam shvatio da sam magarac. Imam ja hrabrosti to da kažem. Imam ja hrabrosti to da kažem, ali nije sada to bitno.

Demokratska stranka je, poštovane kolege, krala izbore i 2007. i 2008. godine. Sećate se koliko smo tada glasova osvajali, SRS? Imali smo po 70, 80 poslanika. Zašto vam ovo govorim? Morate biti malo i samokritični. Najlakše je za loše izborne rezultate okriviti stranku koja je na vlasti i reći – eto, to je zato što oni dele paštete, naočare, mere ljudima pritisak, brašno, ulje itd. To su radili žuti, pa je SRS osvajala po 70, 80 mandata. Vi sada kad ste došli u situaciju da ste na granici cenzusa, malo ispod cenzusa, malo iznad cenzusa itd. nećete da se zapitate – ima li nešto što je možda problematično u našoj politici, nešto što odbija birače od nas?

Nemam ništa protiv. Vi nastavite sa tom pričom, krivi su oni koji dele paketiće, dele paštete itd. Delili su i žuti, pa smo ih pobedili 2012. godine. Mi smo njih pobeđivali i ranije, ako ćemo pošteno, samo što su oni imali, da kažem, veći pregovarački kapacitet, pa su uspevali da formiraju vlade, ali po broju poslanika pojedinačno posmatrano, mi smo njih pobeđivali na izborima i sa njihovim fondovima za kapitalna ulaganja i sa njihovim Pajtićima i Đilasima, crnim limuzinama itd. Nije to njima mnogo pomagalo u izborima. Naravno, oni bi mnogo gore prošli da to nisu radili.

Hoću da vam kažem nešto drugo, uprkos svemu tome, mi smo osvajali na desetine mandata, mi smo osvajali na desetine mandata u Skupštini Vojvodine, zna to i Mirčić. Godine 2004. koliko smo osvojili opština i gradova u Srbiji? U koliko je opština i gradova upravljala samo u Vojvodini SRS?.

Hoću da vam kažem da nemam ništa protiv i legitimno je da vi optužujete vlast i kad ima osnova i kad nema osnova, ali bilo bi dobro zbog vas da se malo zapitate da li je ovo što mi govorimo, da li je ovo što mi radimo baš ono što odgovara građanima Srbije.
Ima mnogo razlike između i Nemanje Šarovića. Ja sam Nemanju Šarovića u SRS pobeđivao na svakim izborima, iako sam raspolagao sa 10 puta manje pare nego on. Evo, zna to Mirčić. Uvek su srpski radikali u Sremu, u onom delu Vojvodine za koji sam ja bio zadužen dobijali po 10 puta više glasova nego u Beogradu, iako je Nemanja Šarović raspolagao sa 100 puta više novca od mene.

On je politički jalov čovek. Njemu možete dati para koliko hoćete - on da premaši više od 2%, 3%, nema teorije. Jednostavno, čovek ne ume taj posao da radi. Ali, ostavimo mi sada Nemanju Šarovića po strani.

Gospodine Mirčiću, bez želje da vam dajem savete, radite šta vam je volja. Ne brinem se ja da li ćete vi preći cenzus ili ne. Na kraju krajeva, to u ovom trenutku niko ne može ni da zna. O tome će da odluče građani na izborima. Ja samo pokušavam da vam kažem da mi se čini, možda nisam u pravu, da se vi bavite temama koje apsolutno ne zanimaju građane Srbije. Ja sam slušao i danas konferenciju za novinare vašeg predsednika. Vi vodite neke ratove iz 2008. godine. To više nikoga ne zanima. Vi vodite rat protiv Tomislava Nikolića, vi pričate o doktoratu, odnosno o diplomi Tomislava Nikolića, o doktoratu Jorgovanke Tabaković.

Građane Srbije zanima - da li će imati posao, kakve će im biti bolnice, domovi zdrava, po kakvim putevima će da se voze, da li će im deca moći da studiraju, da li će moći da svojim starim roditeljima obezbede lečenje. To su teme koje zanimaju građane Srbije. Na tome radi iz godine u godinu SNS. Kada biste mene pitali, kada biste mene pitali, ne morate da me pitate, ali vama u suštini nije konkurent na izborima SNS, teško da vi od SNS možete da uzmete neki procenat glasova, vi treba da udarite po Bošku Obradoviću, tamo je vaše biračko telo.

Vi se bavite Tomislavom Nikolićem, vi ste bavite Jorgovankom Tabaković. Vi ne možete jednostavno, kako da vam kažem, mentalno da iskoračite iz 2008. godine. Sada je 2019. godina a vi se bavite temama iz 2008. godine – Tomislav Nikolić ukrao mandate, Jorgovanka Tabaković uradila ovo ili ono.

Kako da vam kažem – to više nikoga ne zanima. To nikoga više ne zanima, ali nema veze, vi nastavite da pričate o tome. Meni to ne smeta. Ja vam samo kažem dobronamerno, nemojte uvek da tražite uzroke za poraz u tome što neko nekome meri pritisak ili mu da neku paštetu, brašno itd. ili mu ne da. Ne znam da li je, na kraju krajeva, to tačno. Ja to nikada u životu nisam radio i nikada nisam dobijao glasove za svoju stranku na taj način, ali hoću da vam kažem – zapitajte se malo vi jel vaša politika ono što zanima građane Srbije.

(Predsedavajući: Hvala.)

Jel je to ono što su životni interesi građana Srbije ili se bavite nekim temama koje danas u Srbiji apsolutno više nikoga ne zanimaju. Možda političke analitičare. Možda će jednog dana zanimate istoričare. Možda nekoga ko bude za 10,20 godina čitao šta se dešavalo u političkoj istoriji Srbije, ali kako da vam kažem, to nisu životne teme koje su interesantne građanima.
Pitam Nemanju Šarovića, ja sam Nemanju Šarovića pobeđivao u SRS. Šid, Ruma, Stara Pazova tamo su radikali bili na vlasti.

Neka Nemanja Šarović kaže, u kojoj to beogradskoj opštini je on pobedio DS? Nije pobedio ni u jednoj, a imao je na raspolaganju daleko, daleko veći stranački budžet, nego što sam imao ja. Ali, neću više da se bavim Nemanjom Šarovićem, ja mislim da on više ni u SRS nikoga ne zanima.

Kaže Nemanja Šarović da sam sve lagao i da nemam nikakve rezultate. Za razliku od Nemanje Šarovića koji u Srbiju nije doveo ni jednog investitora, ja sam zahvaljujući podršci Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, u Rumu doveo šest investitora i šest fabrika. Danas u Rumu svakoga dana na posao u te fabrike dolazi hiljadu ljudi, samo hiljadu ljudi iz Beograda i Novog Sada, ne računajući okolne opštine u Sremu.

(Aleksandar Šešelj: A u Hrtkovcima?)

Pa, što se tiče Hrtkovaca, kažite mi, da li vam je SNS pravila bilo kakav problem oko postupka koji se vodio protiv vašeg oca? Da li je država Srbija pravila povodom toga bilo kakav problem? Sam Aleksandar Vučić je rekao javno na televiziji - nije Vojislav Šešelj paket pa da ga malo isporučite, a ja malo da vam ga vratim. Ko je zaštitio troje srpskih radikala da ne budu isporučeni u Haški tribunal zbog nepoštovanja suda?

Nemojte time da se služite.

Što se tiče izbornih rezultata 2012. godine, znate vi vrlo dobro zašto mi tada, dakle, SRS, mi tada, nije prešla cenzus. Zato što je Vojislav Šešelj doneo odluku da se promeni predsednički kandidat i vi to znate vrlo dobro, samo što vi to sami sebi nećete da priznate.

Ne bi SRS pobedila na tim izborima, ali bi prešla cenzus i to vam je rekao i Dragan Todorović. Dragan Todorović je lično rekao Vojislavu Šešelju, bio sam prisutan na tom predsedničkom kolegijumu - pa, Vojislave radiš isto ono što je radio Slobodan Milošević, napadali smo Slobodana Miloševića zbog Mire Marković, a sada ti kandiduješ svoju ženu za predsednika. Kandiduj se ti, nije ti prvi put da se kandiduješ iz zatvora.

Nije ga poslušao. Nije stvar u tome da li sam ja trebao da bude predsednički kandidat, nisam imao nikakve šanse da pobedim, niti je bilo ko iz SRS imao šanse da pobedi na predsednički izborima te 2012. godine, ali smo imali šansu da pređemo cenzus i da uđemo u parlament, a to što nismo ušli u parlament za to je kriv predsednik SRS. To sam mu i rekao 2016. godine…

Samo se vi smejte, ja vam kažem ovo zato što želim da podelim sa vama neka dobra iskustva.
Zahvaljujem se gospodine Arsiću.

Javljam se po članu 27. Želim samo da obavestim narodne poslanike i gospođu Vjericu Radetu da će nam se gospodin Pašalić, Zaštitnik građana pridružiti negde oko 14,00 časova. On se nalazi u službenoj poseti Kipru. Kipar je prijateljska država Republici Srbiji. Ta poseta je ranije bila prikazana. Sticajem okolnosti mi smo raspravu o njegovim predlozima za zamenike Zaštitnika građana počeli danas, ali će nam se gospodin Pašalić za otprilike tri časa pridružiti, tako da ćete imati prilike da mu postavite sva ova pitanja koja ste postavili maločas.

Ono što sam samo hteo da kažem jesu dve stvari. Prva stvar je da mi nije do kraja jasan stav gospođe Radete, vezan za instituciju Zaštitnika građana. Ona kaže da nama ta institucija nije potrebna, a ja samo želim da je podsetim da je institucija Zaštitnika građana ustavna kategorija. Takođe, želim da je podsetim da je Ustav Republike Srbije bio na referendumu i da nije bilo, između ostalog, i Srpske radikalne stranke, tada jedinstvene, taj Ustav na referendumu ne bi prošao. Tako da me čudi sada, posle toliko godina, da se promenio stav o nečemu što je ustavna materija.

Što se tiče te floskule koja se ponavlja iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, kako je država Srbija nešto otela penzionerima, opet da podsetim gospođu Radetu da postoji meritorna odluka Ustavnog suda Srbije, koji je rekao da je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a kada je nešto u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao ovaj zakon, onda ne može biti reči ni o kakvom otimanju.

Eto, samo toliko i nadam se da ćemo raspraviti nastaviti dalje u konstruktivnom tonu, onako kako smo je i počeli.
Član 107, gospodine Arsiću.

Ja sam govorio o periodu kada je Ustav Republike Srbije pisan i kada je Ustav Republike Srbije izglasan u Narodnoj skupštini, a to je bila, ako se ne varam, i kao što vi dobro znate, 2006. godina. Ja sam znači govorio o periodu pre nego što je došlo do raskola u SRS.

Takođe, želim da vas podsetim da je u tim pregovorima oko pisanja Ustava upravo učestvovao čovek koji je iz nekih razloga vaša noćna mora, a to je Tomislav Nikolić. On je bio predstavnik SRS i on je dobijao direktno instrukcije od Vojislava Šešelja o tome šta je za SRS prihvatljivo a šta nije prihvatljivo u nacrtu Ustava. Slažemo se oko toga da nije bilo SRS, tada jedinstvene, sa Tomislavom Nikolićem kao zamenikom predsednika SRS, Ustav Republike Srbije, onakav kakav danas imamo, a koji, između ostalog, podrazumeva ne samo instituciju Zaštitnika građana, nego podrazumeva i preambulu Ustava Republike Srbije po kojoj je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, i u normativnom delu se KiM definiše kao autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije, dakle, da nije bilo te i takve jedinstvene SRS, teško da bi Ustav Republike Srbije na referendumu prošao. Jer, kao što se sećate, Demokratska stranka i Boris Tadić su formalno podržali Ustav Republike Srbije, ali na terenu opštinski odbori DS su faktički bojkotovali referendum, odnosno pozivali su svoje članove da na referendum nije potrebno da se izađe.

Mi smo tada bili odlučni da se Ustav podrži, jer smo znali da je to kritični momenat za odbranu državu Srbije, pre svega kada je u pitanju Kosovo i Metohija, a, naravno, za nas je bilo prihvatljivo i da deo ustavne materije postane i institucija Zaštitnika građana, zato što je to institucija koja danas postoji u više od stotinu zemalja u svetu i smatrali smo da nema razloga da Zaštitnik građana ne postane državni organ i u Republici Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već u više navrata rekao da je Đorđe Vukadinović u političkom smislu opštinsko dete. On nije ničiji.

Kada ga pitate, jesi li Đilasov? Nisam. Jesi od Vuka Jeremića? Nisam. Jesi od Boška Obradovića? Nisam. Čiji ste vi, gospodine Vukadinoviću? Kome vi pripadate? Sad kažete da niste ni Vlah, nego da ste Srbin, pa onda kažete – ali, ja nisam menjao državljanstvo. Valjda ste toliko pismeni da znate da državljanstvo nije isto što i nacionalna pripadnost. Nismo mi vama rekli da ste vi postali državljanin neke druge zemlje, nego da ste promenili nacionalnost, što jeste uradili.

Krajnje je licemerno da se neko ko je navodno Srbin, kandiduje na listi vlaške nacionalne manjine, a kandidovali ste se samo iz jednog razloga, krajnje lukrativnog, da biste ušli u parlament, jer niste mogli da uđete u parlament ni na jedan drugi način, nego na listi neke nacionalne manjine, kao što je rekao gospodin Rističević, zato što za nacionalne manjine ne važi zakonski cenzus, nego prirodni cenzus. Ali, sticajem okolnosti uspeo je u parlament te 2012. godine da uđe samo Nikola Tulimirović, ali ne i vi, iako ste bili drugi na listi vlaške nacionalne manjine.

Tačno je da sam čitao ocene Aleksandra Vučića i mogu da ih pročitam ponovo. Čitao sam ih zato što oni, koji nam stalno spočitavaju kako imamo lažne diplome, lažne doktorate, kako smo završili ne znam ni ja kakve fakultete, svoje diplome ne smeju da pokažu. Ja sada pozivam vas, gospodine Vukadinoviću, vi ste jedan uman čovek, vi ste znamenita ličnost na srpskoj političkoj sceni, vi ste znamenita ličnost u srpskom, a bogami i u vlaškom narodu, pokažite vi svoju diplomu, pokažite vi vaše ocene. Neka to uradi Dragan Đilas, neka to uradi Vuk Jeremić. Vuk Jeremić, čijoj stranci pripadate i u čijem poslaničkom klubu sedite, je magistar fizike, i kada su ga novinari pitali kako glasi II Njutnov zakon, čovek nije imao pojma. Ja vas sad pitam, kakav je to magistar fizike?

Ovde ste govorili niz neistina o jednom poslaniku, koji se zove Marijan Rističević.

Ali, nema veze, kao Vlah ne morate da se razumete u srpski jezik baš previše, ali vidim da se razumete u pare. Da, da, razumete se u pare. Primili ste 2.400.000 dinara, bez javne nabavke, to je vođeno kao javna nabavka male vrednosti. Da, vi, odnosno vaša firma. Vi spominjete, kažete ovi iz SNS se bave nekim biznisom, imaju firme, pa, vi imate firmu, vi ste od „Nove srpske političke misli“ napravili firmu, i na ime toga što imate firmu koja se zove „Nova srpska politička misao“ dobili ste od Državne lutrije Srbije 2.400.000 dinara da ispitate javno mnenje kako žive građani Srbije.

Sad postavljam jedno pitanje, u kojoj to državi na svetu, u kojoj to civilizovanoj demokratskoj državi, gospodine Vukadinoviću, Državna lutrija Srbije sprovodi istraživanje na temu da li su građani Srbije ili građani bilo koje druge države zadovoljni svojim životom? Kakve to veze ima sa državnom lutrijom? Kakve to veze ima sa igrama na sreću? Nema apsolutno nikakve.
Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Evo, gospodin Vukadinović je rekao da je on vršio istraživanje mnenja za potrebe Državne lutrije Srbije, a u svrhu izborne kampanje. Koliko znam, Državna lutrija Srbije ne učestvuje na izborima. Da, da, samo vi pokazujte da sam ja lud, ali evo ovde na papiru imam ugovor iz oktobra 2009. godine koji ste potpisali sa Državnom lutrijom Srbije, direktorica Državne lutrije Srbije je bila Tijana Anđelić. Je li Tijana Anđelić, gospodine Vukadinoviću bila kadar DS? Da ne kažem da je bila kadar lično Borisa Tadića.

I šta sad mislite, da smo mi ovde svi mala deca, pa ne znamo da su DS i Boris Tadić finansirali vas i vašu firmu koja se zove Istraživačko-informativni centar "Nova srpska politička misao" da sprovedete istraživanje javnog mnenja, i to zamislite za koga, za Državnu lutriju Srbije, sa pitanjem "Da li ste zadovoljni životom u Srbiji"? Šta to ima veze sa osnovnom delatnošću Državne lutrije Srbije? Kakve veze ima Državna lutrija Srbije sa pitanjem kako građani Srbije žive? Državna lutrija se, kao i svaka lutrija, bavi organizovanjem igara na sreću i apsolutno je ne zanima kako žive građani bilo koje države, pa i države Srbije.

Ovo je bio način kako da se finansira "Nova srpska politička misao", a da građani Srbije to ne primete i način kako da vi afirmišete politiku DS i Borisa Tadića, a da opet građani Srbije to ne primete. Ali, evo, vidite, mi smo uspeli da dođemo do tog ugovora iz koga se vidi da ste vi 2009. godine na ime navodnog istraživanja javnog mnenja koje ste sproveli za potrebe Državne lutrije Srbije, a u svrhu učestvovanja Državne lutrije Srbije na parlamentarnim izborima, tako ste maločas rekli, dobili 2.400.000 dinara, i to su činjenice.

Ono što zamerate Marijanu Rističeviću, ja mislim da je krajnje licemerno. On je čovek rekao da je bio DOS-u, ali ste u DOS-u bili i vi ali to nećete da kažete. Meni možete da kažete sve, ali ja nisam bio u DOS-u. Ja sam se protiv DOS-a borio sve vreme i u SRS i borim se i danas. Ali vi ste izabrani sad u ovom sazivu, niste uspeli 2012. godine kao pripadnik vlaške nacionalne manjine, to vam nije pošlo za rukom, ali ste 2016. godine izabrani na listi DSS, da vas podsetim gospodine Vukadinoviću. To je ona ista DSS, koja je pustila na slobodu Fljoru Brovinu, Aljbina Kurtija. To je ista ona DSS koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a vi kažete da ste protiv EU. To je ista ona DSS za vreme čijeg mandata su sprovedene brojna pljačkaške privatizacije u Srbiji, a vi kažete da ste protiv toga. To je ista ona DSS koja je sa NATO paktom zaključila čitav niz međunarodnih sporazuma kojima se NATO paktu, njihovom osoblju, njihovim vojnicima i oficirima garantuje diplomatski status na celoj teritoriji Republike Srbije, ne samo na Kosovu i Metohiji, a vi ste navodno protiv NATO pakta. To je ista ona DSS koja je ćutala kada se dešavao pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji, a vi ste navodno veliki zagovornik odbrane Srba na Kosovu i Metohiji. To je ista ona DSS koja je ćutala kada su Šiptari na Kosovu i Metohiji proglasili nezavisnost, pa je vaš finansijer Boris Tadić tog 17. februara 2008. godine, jer nije smeo da se suoči sa građanima Srbije koji su protestvovali protiv toga, izmislio službeno putovanje u Rumuniju, a Vojislav Koštunica, vaš politički šef se zavukao negde u mišiju rupu da ga niko ne vidi.

Dakle, vi ste ne pripadnik DOS-a, znači vas treba negde izložiti u političkom muzeju i pokazivati – evo, ovakvi ljudi su nam vodili državu od 2000. do 2012. godine i zato građani Srbije, nemojte da se čudite što nam je država bila razvalina kad ste vi sišli sa vlasti 2012. godine.
Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

Moram da reagujem zato što je u više navrata pomenuta SNS i to od strane dvojice kolega iz SRS.

Pre svega, ja ne mogu da prihvatim tezu da je Ustavni sud Srbije režimski sud. On nije režimski sud, to je sud koji ceni ustavnost zakona i drugih propisa sa Ustavom Republike Srbije. Da li se nekome sviđaju odluke Ustavnog suda ili ne, to je druga stvar, ali bez obzira da li vam se neka odluka Ustavnog suda sviđa ili ne možete da kažete da je Ustavni sud Republike Srbije u ovom trenutku režimski sud.

Vezano za odluku Ustavnog suda da odbaci inicijativu za ocenu ustavnosti tzv. „Briselskih sporazuma“, odnosno prvog Briselskog sporazuma iz 2013. godine, jedan kolega mislim da nije upotrebio baš najtačniju i najprecizniju formulaciju. Naime, Ustavni sud je rekao da on ne može da ceni ustavnost Briselskih sporazuma zato što su Briselski sporazumi politički akti, a ne međunarodni ugovori.

To da je Briselski sporazum međunarodni ugovor, to su pokušali da iskoriste politički protivnici, pre svega Aleksandra Vučića i SNS, i hteli su u stvari time da kažu kako smo mi indirektno priznali nezavisnost Kosova i Metohije, jer smo zaključili međunarodni ugovor, a međunarodni ugovori se zaključuju samo sa stranim državama ili sa međunarodnim organizacijama, a Ustavni sud je zauzeo stav da nije u pitanju međunarodni ugovor, nego da je u pitanju politički akt.

Uostalom, Briselski sporazum nije ratifikovan u Narodnoj skupštini Republike Srbije po zakonu kojim se ratifikuju međunarodni ugovori tako da je to još jedan argument da Briselskim sporazumima ništa nije urađeno na štetu Srbije i na štetu srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji.

Što se tiče onoga što je rekao gospodin Šešelj. Ja razumem, gospodine Šešelj, da vi kao opoziciona stranka imate puno pravo da istrajavate na određenim tezama koje u javnosti lepo zvuče, ali ono što moram da kažem zbog te iste javnosti, javni izvršitelj, dakle oni se zovu javni, a ne privatni izvršitelji, javni izvršitelji nisu subjekti koji donose rešenja o izvršenju. Rešenja o izvršenju i dalje donose sudovi i nije tačna ta vaša teza da su sudovi isključeni iz izvršnog postupka, odnosno iz postupka obezbeđenja.

Dakle, rešenje o izvršenju i dalje donosi sud. Javni izvršitelj je samo neko ko faktički sprovodi ono što piše u rešenju o izvršenju. Ono oko čega možemo da se složimo to je da se preispitaju tarife za radnje koje sprovode javni izvršitelji, o tome može da se razgovara, ali nije tačna teza, i to kažem zbog građana Srbije, da je SNS ukinula sudsku nadležnost kada je u pitanju izvršenje, bilo na pokretnim, bilo na nepokretnim stvarima.
Verovatno zato što malo tiše pričate, ja nisam najbolje razumeo šta ste hteli da kažete ovo za Nikolu Selakovića, ali kad čitate odluku Ustavnog suda, onda čitajte i obrazloženje.

Znači, u obrazloženju jasno stoji da Briselski sporazum ne može da se tretira kao međunarodni ugovor zato što niti je zaključen po zakonu koji Republika Srbija ima. Znači, u našem zakonodavstvu sastavni deo zakonodavstva je i zakon kojim se reguliše postupak zaključivanja i postupak ratifikacije međunarodnih ugovora.

Ustavni sud je u svojoj odluci zauzeo stav da Briselski sporazum niti je potpisan niti je ratifikovan po zakonu Republike Srbije kojim se reguliše postupak potpisivanja i zaključivanja međunarodnih ugovora.

Ustavni sud je na taj način jasno izrazio svoj stav koji je, inače, u pravnom smislu apsolutno tačan da Briselski sporazum nije međunarodni ugovor. Dakle, niko nije imao nameru da zaključivanjem Briselskog sporazuma prizna Kosovo i Metohiju, kao nezavisnu državu.

Vi sada kažete, da li je moguće da Republika Srbija zaključuje ugovor sa, ili sporazum sa nekom svojom autonomnom pokrajinom ili jedinicom lokalne samouprave? Morate da budete dosledni do kraja. Morate da kažete da između Ustava Republike Srbije i Kosova i Metohije postoji još jedan akt koji se zove Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 i on predviđa, ta Rezolucija koja je uz Ustav jedina pravna veza Republike Srbije sa Kosovom i Metohijom, da na Kosovu i Metohiji je trenutno privremena uprava UN. Čak se i KFOR tretira kao formalno vojna misija UN, iako u toj Rezoluciji 1244, na koju se svi mi pozivamo i vi i mi, jer nemamo na šta drugo da se pozivamo, jer su za tu Rezoluciju glasali i naši prijatelji iz Rusije i Kine, kaže se da će na Kosovu i Metohiji biti prisutan KFOR kao vojna misija UN, ali uz suštinsko učešće NATO. Tako piše, takva je formulacija. Tako da, AP Kosovo i Metohiju morate da tretirate ne samo sa aspekta Ustava Republike Srbije, nego i sa aspekta Rezolucije 1244.

Još jednu stvar koju ne smete da gubite iz vida. U Briselskom sporazumu se koriste neutralni termini „Beograd“ i „Priština“. Nigde se ne pominje termin „republika Kosovo“, kao što vi sada kažete.

Što se tiče javnih izvršitelja, ja i dalje pokušavam da vam objasnim, rešenje o izvršenju donosi sud. Sud je taj koji određuje šta je predmet izvršenja i na koji način to rešenje treba da se sprovede, a faktičko sprovođenje izvršenja je povereno javnim izvršiteljima.

Ponavljam još jedanput, slažemo oko toga da treba preispitati tarife javnih izvršitelja. One su zaista u određenim situacijama enormne.

Ako dozvolite samo još jednu stvar. Ovo oko subvencija, uvek govorite jedne te iste stvari. Pogledajte Zakon o kontroli državne pomoći. Nemojte tako paušalno da govorite - svi strani investitori dobijaju po 10.000 evra, svi strani investitori su oslobođeni od plaćanja obaveza itd. Nisu.

Prvo, nema nikakve razlike između domaćih i stranih investitora, Zakon o kontroli državne pomoći ne pravi tu nikakvu diskriminaciju. Svako je investitor, bez obzira da li je domaći ili strani. Kapital može da bude domaći ili strani. Ali, kad su u pitanju investicije, došle one iz Nemačke ili iz Srbije, one se računaju kao investicije u Republiku Srbiju, pri čemu se investitorima garantuju ista prava, bez obzira da li dolaze iz Nemačke ili su u pitanju investitori iz Republike Srbije i nije tačno da svako od investitora, bio domaći ili strani, dobija po 10.000 evra. Dobija onoliko para po kriterijumima koji su regulisani Zakonom o kontroli državne pomoći.

Inače, svi ti investitori plaćaju poreze u Republici Srbiji, plaćaju doprinose u Republici Srbiji, isplaćuju plate u Republici Srbiji i posluju po propisima Republike Srbije, ne posluju po propisima Nemačke.

Ne znam šta vam znači ta formulacija ekstraprofit. To su uveli oni iz DOS-a, ja mislim da je Karić bio pogođen tim ekstraprofitom, ali te kategorije u zakonodavstvu Republike Srbije jednostavno više nema, ona ne postoji.
Pa, malo mi je teško da poverujem u ovo što govori gospodin Šešelj. Prosto, ne mogu da shvatim da on ovo govori o Kosovu i Metohiji. Pa, vaša stranka je pozvala Srbe na Kosovu i Metohiji sad na poslednjim izborima da izađu na izbore i da glasaju za Srpsku listu. Pa, kako je to Kosovo i Metohija nezavisna država i kako smo mi to priznali Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, a vaša stranka i, na kraju krajeva, vaš otac kao predsednik stranke na više mesta pozivao Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu i da glasaju za Srpsku listu?

Vaša stranka je u stvari demantovala ovo što ste vi maločas rekli, da je za nas Kosovo i Metohija nezavisna država. Nije, kao što nije tačna ni ona teza, tu upadate u jedan začarani krug i pravite jednu logičku grešku. Vi kažete – zaključili ste „mali Šengen“, aha, znači, u to će ući republika Kosovo. Pa, ne, mi smo prihvatanjem tzv. „malog Šengena“, tj. potpisivanjem sporazuma sa Albanijom i Severnom Makedonijom podrazumevali Republiku Srbiju u njenim ustavnim granicama, sa Kosovom i Metohijom, tako da je Kosovo i Metohija već sad deo „malog Šengena“, ali kao deo Republike Srbije, a ne kao nezavisna država.

Što se tiče ove državne pomoći, nema potrebe da vi sami konstruišete šta dobijaju investitori i koliko dobijaju itd. Ja vas samo upućujem da pročitate Zakon o kontroli državne pomoći i sve će vam biti jasno. Kada budete pročitali taj zakon, biće vam jasno da ako neko dobije subvenciju od pet, šest ili deset hiljada evra, pa jasno je da on ne može od tih para da finansira plate svojih zaposlenih narednih pet godina, kao što vi kažete. Mislim, to je do te mere jedna besmislena teza da s njom ne vredi ni polemisati.

Ne znam da li ste nekad učestvovali u dovođenju investitora u Republiku Srbiju? Pa, bilo bi dobro da nam kažete koju ste investiciju doveli. Ja vam kažem da ta teza vaša o tome da strani investitori su šteta za Republiku Srbiju je opasna iz političkih razloga.

To što vi sad govorite, to je samo otvorenije govorio Balša Božović, dok nije prestao da dolazi u Narodnu skupštinu. On je ovde tvrdio da kineska kompanija „Meita“, koja je otvorila fabriku u Obrenovcu, da ona tretira srpske radnike kao robove i da su Kinezi u stvari u Srbiji robovlasnici, a ta „Meita“ se računa kao strana investicija, zato što je došla iz Republike Kine i dobila je subvencije po Zakonu o kontroli državne pomoći ne zato što je kineska kompanija ili zato što je neka druga kompanija nemačka, nego zato što je to kompanija koja je ispunjavala uslove za dobijanje državne pomoći po Zakonu o kontroli državne pomoći.

Nećete valjda da imate isti stav sa Balšom Božovićem. Nema tu ničega spornog. Postoji zakon koji reguliše koliko investitor može da dobije na ime državne pomoći, bez obzira da li je domaći…

(Nataša Sp. Jovanović: „Fijat“ počinje da radi 15. januara.)

Šta kažete, Nataša?

(Nataša Sp. Jovanović: Petnaestog januara tek „Fijat“ počinje da radi.)
Šta? Da li je Aleksandar Vučić doveo „Fijat“ u Kragujevac?
Dakle, po Zakonu o kontroli državne pomoći svaki investitor može da dobije državnu pomoć ako ispuni uslove iz zakona. Plaća porez u Srbiji, plaća doprinose u Srbiji, zapošljava srpske radnike. Zahvaljujući tome, ne samo tome, ali između ostalog zahvaljujući tome mi smo uspeli da za svega nekoliko godina procenat nezaposlenih sa 26%, svedemo na ispod 10%. To je ono što su potpuno istiniti i vrlo proverljivi podaci.
Stvari, gospodine Šešelj, nisu baš tako jednostavne kao što vi pokušavate da predstavite.

Prvo, Republika Srbija potpisivanjem briselskih sporazuma ništa nije izgubila na Kosovu i Metohiji. Dobili smo to da postoji obaveza Prištine da omogući formiranje Zajednice srpskih opština, dobili smo to da Srbi u opštinama u kojima su većina mogu da imaju svog regionalnog komandanta policije, a s druge strane vi i dalje imate prisustvo Republike Srbije na KiM i to po više osnova.

Zdravstvene ustanove na KiM finansiraju se iz budžeta Republike Srbije, škole, obdaništa. Izbori na KiM, parlamentarni izbori, za Narodnu skupštinu Republike Srbije, održavaju se i na KiM, u svim onim opštinama gde je to fizički moguće da se uradi. Evo, ovde imate u poslaničkoj grupi SNS ljude koji žive na KiM, koji su izabrani na poslednjim izborima, a prebivalište im je na KiM - Stanija Kompirović, profesor, Milovan Krivokapić, gospodin Dragan Veljković, itd. To su vam ljudi sa KiM, izabrani u Narodnu skupštinu Republike Srbije 2016. godine.

Dakle, nije država Srbija u potpunosti istisnuta sa KiM. Jednim delom da, ali jednim delom nismo. I mi se sad borimo da zadržimo ono što imamo na KiM i da uz to što imamo sad, pokušamo da ostvarimo još nešto.

Ovo što sam rekao za podršku SRS Srpskoj listi, nisam rekao u bilo kakvom pežorativnom smislu. Ja mislim da je to bila jedna mudra odluka. Prošlo je vreme kada smo udarali u talambase i pokušavali ovde jedni druge da predstavimo kao izdajnike ili ovi drugi da se predstave kao heroji, kada je u pitanju KiM. Mi smo sad svi na istom zadatku, i vi iz Srpske radikalne stranke i mi iz Srpske napredne stranke, a to je da sačuvamo sve ono što je moguće na KiM, sve ono što je realno moguće u ovom trenutku. To se zove realna nacionalna politika.

Ako bismo pričali o našim željama, o našim snovima, o svemu onome što bi bilo lepo da se desi našem narodu, verujte mi, između vas i mene lično, nema nikakve razlike. Ali, postoji nešto što se zove politička stvarnost. Ako ste ozbiljan državnik, onda tu političku stvarnost morate da uzmete u obzir. Zbog toga Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i vode ovakvu politiku kakvu vode.

Što se tiče ovih drugih stvari o kojima ste pričali, vezano za javne izvršitelje i za državnu pomoć, očigledno da se oko toga nećemo složiti.

Ali, bez obzira na sve to, SNS vam je zahvalna zato što vašim prisustvom u parlamentu ipak pokazujete da ste politički ozbiljni, da ste državotvorni, da imate osećaj odgovornosti za Republiku Srbiju i njene građane. Ne radite ono što u ovom trenutku rade Dejan Nikolić i Nebojša Zelenović. Sad, u ovom momentu, u Evropskom parlamentu, njih dvojica na najbezočniji mogući način govore o državi Srbiji, da smo najzaostaliji, da smo najprimitivniji, da nema nikakvih sloboda, da se guše prava opozicije itd.

Ovo govorim i zbog nekih mojih kolega iz SNS koji pokušavaju da pronađu razliku između Boška Obradovića, koji pokušava zastavu Srbije da upotrebi kao motku da bi razbio vrata Narodne skupštine i nekih iz Demokratske stranke koji su kao malo fini, pa nisu oni baš za Boška Obradovića, ne sviđaju im se ti fašistički metodi.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega.)

Završavam, gospodine Milićeviću.

Svi su oni isti. Imaju istog gazdu. Imaju isti zadatak, a to je da sruše legalno i legitimno izabranu vlast u Srbiji, da sruše Aleksandra Vučića, ali ne na izborima, nego na ulici i uz pomoć onih koji Republici Srbiji ne misle ništa dobro i koji joj ništa dobro nisu ni mislili. U tom smislu, vi ste drugačiji od njih i bez obzira na to što se oko nekih stvari ne slažemo i što se verovatno nikada nećemo ni složiti, pokazujete jedan odgovorniji pristup u odnosu na ove koji bi da razbijaju srpskom zastavom vrata na Skupštini Srbije i oni koji danas govore najlošije o svojoj zemlji.

Nikada ozbiljan poslanik, bez obzira da li je iz vlasti ili opozicije, o svojoj zemlji ne govori ništa loše. To govore samo ovi koji danas nisu u parlamentu, ali su prisutni danas u Evropskom parlamentu i pričaju najgore moguće stvari o Republici Srbiji. Pri tome, nisu izloženi nikakvom linču, nikakvom progonu, policajca su videli samo na slici, nisu dobili nijednom pendrekom po leđima, niko na njih nije bacao suzavac, niko na njih nije bacao bojne otrove i hvala bogu, niko od njih nije poginuo, kao što je 2008. godine poginuo Ranko Panić.
Gospodine Šešelj, ja mislim da je najvažnije da mi Srbi budemo jedinstveni, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To je mnogo važnije, nego da li će neka velika sila, dolazila ona sa zapada ili sa istoka, da nas u ovom ili u onom trenutku podrži.

Sada ću ja reći nešto što možda i nije popularno, ali, verujte mi, kao čoveka i kao Srbina, evo, vidim da vi nosite već duže vreme ove bedževe na kojima piše da u Srebrenici nije bilo genocida, juče me je malo onako zeblo oko srca kada sam čuo Putinovu izjavu da ako se ne prihvati zakon o amnestiji u ukrajinskom parlamentu da će na istoku Ukrajine da se desi nova Srebrenica.

Jedna izjava koja vam govori da ne može niko da bude veći Srbin od nas Srba, i ako smo mi Srbi nesložni po pitanju Kosova i Metohije, nema te Rusije i nema te Kine i nema te sile nebeske koja će nam po tom pitanju pomoći. Zašto vam ovo kažem? Svaka velika sila vodi računa o svojim interesima. Njegoš kada je u 19. veku bio u poseti ruskom Caru Aleksandru Prvom, Njegoš je bio visok čovek i ruski car je bio visok čovek, isto kao i vi, kao i vaš otac, Ruski car mu je rekao, ovo vam pričam prosto šta je Njegoš rekao svojim Crnogorcima kada se vratio. Ruski car mu je rekao – vi ste visok čovek, Njegoš kaže – i vi ste visok čovek, ali je samo Bog viši od ruskog cara. Kada se vratio u Crnu Goru, Crnogorci su ga pitali – pa, šta kaže ruski car, hoće li nam pomoći? Njegoš je izgovorio one čuvene reči – ruski car misli o svom narodu, a o nama kada stigne.

Jedna pouka i poruka i za nas današnje Srbe. Ali, da ostavimo istoriju po strani, vi sada kažete – trebalo bi na KiM uraditi ovo, trebalo bi na KiM uraditi ono, i pozivate se na Rezoluciju 12 44. U toj istoj Rezoluciji 12 44, samo što mi Srbi volimo malo da lažemo sami sebe i mi volimo da Rezoluciju 12 44 tumačimo na parče, a ne u celini.

U toj Rezoluciji 12 44, za koju su glasale i Rusija i Kina i za koju se mi grčevito držimo, piše da može da može da se vrati do 1.000 pripadnika Vojske Jugoslavije, zato što je u to vreme postojala SRJ, ali samo ako to odobri komandant KFOR-a. Znači, ne zavisi povratak naše vojske i policije na KiM od dobre volje Aleksandra Vučića. Komandant KFOR-a nije to odobrio. On to nije odobrio ni kada je SRS bila na vlasti, ona jedinstvena SRS, jel tako Mirčiću?

Kada je to bilo, jel smo bili u Vladi?

(Milorad Mirčić: Što niste tražili?)

Kada ste tražili?

(Milorad Mirčić: Nije niko tražio?)

Što niste tražili?

(Milorad Mirčić: Nije tražio Sloba.)

Što vi niste tražili, bili ste ministar u toj Vladi? Što niste tražili kao ministar u toj Vladi?

Niste tražili zato što ste znali da ne možete da dobijete saglasnost komandanta KFOR-a.

Milorade, niste tražili zato što ste znali da u Rezoluciji 12 44 piše – Vojska Jugoslavije može da se vrati do 1.000 vojnika na KiM ako to odbori komandant KFOR-a. Kao što 1999. godine tadašnji komandant KFOR-a Majkl Džekson, nije odobrio povratak do 1.000 vojnika Vojske Jugoslavije, tako ne odobravaju ni dan danas.

Šta sad treba da radimo?

(Milorad Mirčić: Kad je bio zahtev?)

Koji zakon? Kakav zakon?

Piše u Rezoluciji 12 44, ne možemo da se vratimo vojno na Kosovo dok se ne odobri od strane komandanta KFORA-a. Nema nikakvog zakona.

Šta imamo kao alternativu? Da pošaljemo ovog malo vojske i policije na KiM i da ratujemo, ali ne sa Albancima, ne bi bio problem da mi sad zaratimo sa Albancima, bio bi problem, ali mi bi sa Albancima nekako izašli na kraj, mi bi zaratili sa NATO paktom. Probali smo to 1999. godine. Kako smo prošli? Videli ste i sami i cela Srbija je to videla.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Dakle, završavam, Rezolucija 1244 jeste pravna veza Srbije sa Kosovom i Metohijom, ali u toj Rezoluciji 1244, to vam je rekao i gospodin Vučić kada je u maju mesecu ovde predstavljaju izveštaj o Kosovu i Metohiji, ima stvari koje za nas Srbe nisu baš najpovoljnije, ali i takve kakve su, bolje nego da te Rezolucije nema. Oko toga se mi slažemo, ali da je Rezolucija 1244 apsolutno, od početka do kraja u interesu Republike Srbije, nije. Ima tu bolnih stvari, ali postoji nešto što ostvaruje da su KiM pravno vezani za Republiku Srbiju i zbog toga se Republika Srbija te Rezolucije 1244 drži i poštuje prijatelje naše u Savetu bezbednosti, Rusiju i Kinu, koje su glasale za tu Rezoluciju.

Hoću da vam kažem, nisu stvari baš tako jednostavne kao što vi pokušavate da predstavite. Inače, da jesu, Kosovo i Metohiju bi rešili mnogi i pre vas i pre mene i pre mog prijatelja Milorada Mirčića i svih drugih.
Ja se slažem, gospodine Šešelj, sa skoro svim što ste vi rekli. Ja uopšte ne dovodim u pitanje da je Rusija u političkom smislu naš najveći saveznik. Niko to ne dovodi u pitanje.

Nikakva opomena, treba da komuniciramo, treba da razgovaramo.

Juče su pitali Aleksandra Vučića u Grčkoj za tu izjavu. Znači, juče su pitali Aleksandra Vučića za to što je Putin izjavio da ako ukrajinski parlament ne prihvati zakon o amnestiji, da postoji opasnost da se u Donbasu desi ono što se desilo u Srebrenici. Ja vam sada kažem, kao poslanik, kao čovek, kao Srbin, meni bi draže bilo da je Putin rekao da će se desiti Oluja, nego – desiće se Srebrenica. Dozvolite da imam pravo da izrazim svoje mišljenje. Dozvolite mi da se nisam baš najprijatnije osećao kad sam čuo iz usta ruskog predsednika da pominje Srebrenicu kao primer zločina, ma kako da se on kvalifikuje, kao genocid ili kao ratni zločin, a da se nije, recimo, setio da pomene Oluju, Bljesak, Kravice, Bratunac itd, ali da ne ulazimo u to.

Čovek je izjavio šta je izjavio, njegovo je pravo, Rusija je velika država. Šta smo mi? Predgrađe Moske u odnosu na celu Rusiju. Kao da smo mi Srbi ti koji će da određuju šta će da rade Rusi, Amerikanci, Kinezi ili bilo koja druga velika sila. Mi smo mali.

(Milorad Mirčić: Pa imaš knjigu.)

Imam ja knjigu, Milorade, sve mi je jasno. Šta može država sa sedam miliona stanovnika državi koja ima preko 200, da utiče na njenu spoljnu politiku?

Ali, opet kažem, bez obzira na to što se vi, mi u određenim pitanjima politički razlikujemo, skandalozno je ono što je juče rekao, gostujući na N1 televiziji, Vuk Jeremić, bivši ministar inostranih poslova, bivši predsedavajući Generalnom skupštinom UN. On je čovek doslovno rekao – Aleksandru Vučiću će sad tek biti teško kada bude razgovarao sa Prištinom, jer više za sagovornika neće imati Hašima Tačija, nego Aljbina Kurtija, a taj Aljbin Kurti, kaže Vuk Jeremić doslovno, sad citiram – ne može se osporiti da je jedan intelektualac, patriota i stabilan čovek. Znači, za Vuka Jeremića, za Dragana Đilasa, za Boška Obradovića, tog velikog Srbina, rusofila, pravoslavca, pitaj boga šta sve nije, Aljbin Kurti je intelektualac, patriota, ne znam kako se izražava taj njegov patriotizam, valjda time što želi da stvori veliku Albaniju i kaže – stabilan čovek. Još samo da je hteo da bude do kraja pošten, trebalo je da kaže – to je isti onaj Aljbin Kurti koga smo mi pustili iz zatvora u Nišu kad smo preuzeli vlast 2000. godine.

Zašto ovo kažem? Da se ovi, ne daj bože, nekako dočepaju vlasti, bez izbora, pa možete da zamislite šta bi bilo i sa nama i sa vama i sa Beogradom i sa Nišom i Kragujevcom i sa Kosovskom Mitrovicom da na vlast dođe čovek koji kaže – Aljbin Kurti je intelektualac, patriota i stabilan čovek, ne bio ostao od Srbije, od Srba na Kosovu i Metohiji ni kamen na kamenu.

U tom smislu, tektonska je razlika između vas koji sedite ovde u Narodnoj skupštini, sa kojima se mi po nekim pitanjima ne slažemo i onih koji navodno bojkotuju Narodnu skupštinu, ali zato ne bojkotuju Evropski parlament kada treba da se pljuje po Srbiji, po srpskom narodu, srpskoj Vladi i srpskim institucijama, a pogotovo je tektonska razlika između i vas i nas i Vuka Jeremića, za koga je Aljbin Kurti intelektualac, patriota i stabilan čovek. Svaka mu čast.
Koleginica Radeta nije u pravu.

U zakonu koji smo doneli, a koji se tiče izgradnje Moravskog koridora jasno stoji da će Vlada Republike Srbije da uputi javni poziv za sve one koji su zainteresovani da učestvuju u izgradnji Moravskog koridora. Tako da, na tom javnom pozivu je mogao da se prijavi svako, mogle su da se prijave i firme, odnosno građevinska preduzeća iz drugih država. Sticajem okolnosti prijavi se Konzorcijum „Behtel“ – „Enka“. „Behtel“ je američka kompanija, a „Enka“ je turska, dakle, nije se prijavio niko drugi. Vlada Srbije i predsednik Republike nisu nikome branili da se prijavi na taj javni poziv. Javni poziv je nešto što piše u zakonu koji se tiče izgradnje Moravskog koridora.

Mogle su da se prijave i kompanije iz nekih drugih država, ali nisu. I sad, šta mi da radimo? Da zastanemo sa izgradnjom Moravskog koridora dok se neko ne smiluje da se javi na javni poziv. Javio se Konzorcijum ove dve kompanije, kažem jedna je američka, druga je turska. Za Srbiju je važno da se Moravski koridor izgradi, za Srbiju je važno da nastavi sa unapređenjem svoje saobraćajne infrastrukture, a ono što je takođe važno, to je da je Srbija danas jedno veliko gradilište u kome grade i kompanije iz Rusije, iz Kine, iz Azerbejdžana i domaće kompanije, evo sada će da gradi i ovaj Konzorcijum američko-turski. To za građane nije ništa loše, ja čak mislim da je strateški to vrlo dobro da se na teritoriji, jedne relativno male države kao što je Srbija nađu najveće i najbolje svetske kompanije.

Možda bi situacija za nas bila bolja 1999. godine, da su i ovde bile prisutne i ruske, i američke, i kineske, i azerbejdžanske i mnoge druge kompanije, teško da bi se neko odlučio da bombarduje državu u kojoj njegova firma izvodi radove. Nažalost, Srbija 1999. godine, nije bila u mogućnosti da ulaže toliko u saobraćajnu infrastrukturu, mi danas jesmo u mogućnosti da to radimo. Ono što je dobro, to je da je ovog puta svaki autoput, svaki koridor koji se gradu u Srbiji vremenski ograničen, u smislu završetka radova, i kao što vidite, ti rokovi se poštuju u dan.

Pozivam vas, gospođo Radeta, sad, 18. decembra, biće otvaranje autoputa Obrenovac – Surčin, pa da vidite, biće to još jedan dokaz da je naša građevinska operativa veoma dobra da se ugovorni rokovi poštuju, da je kvalitet radova vrlo visok, i ono što je takođe veoma važno, kompanije u Srbiji rade, praktično tokom cele godine, nema prekida, čak i u decembru mesecu. Srbija se razvija, putevi se grade, kao što se razvija i železnička infrastruktura uz pomoć naših prijatelja iz Ruske Federacije.