Dame i gospodo narodni poslanici, manje, više sve što je gospodin Aleksić rekao vezano za srpsku poljoprivredu, apsolutno nije tačno.
Danas Republika Srbija izdvaja više od 900 miliona evra za subvencije poljoprivrednim proizvođačima i to u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Nema grane poljoprivrede koju Republika Srbija danas ne subvencioniše. Subvencije u vreme kada su vaši bili na vlasti su bile toliko mizerne i toliko jadne da poljoprivredni proizvođačima se nije isplatilo da uopšte traže te subvencije.
To su nam rekli sada kada smo imali razgovore sa njima. Sada ljudi traže, iako su subvencije velike da budu još veće i to je legitimno, ali u njihovo vreme, ja ih pitam, pa, dobro ljudi kako ste vi funkcionisali u periodu između 2000. godine i 2012. godine? Pa, kaže, gospodine ministre, subvencije su bile toliko male, da apsolutno nije nam se uopšte isplatilo da podnosimo zahteve za te subvencije. Tako ste se vi brinuli o srpskoj poljoprivredi.
Netačni su vam podaci vezani za poljoprivredno zemljište koje kako vi kažete zaparloženo i koje nije u funkciji. Netačni su vam podaci koji se tiču broja navodno ugašenih poljoprivrednih gazdinstava. Naprotiv, mi iz dana u dan, iz meseca u mesec beležimo rast broja poljoprivrednih gazdinstava zato što je danas isplativo baviti se poljoprivrednom u Srbiji, u jednoj godini više, u jednoj godini manje. To je takva grana privrede da profit varira iz godine u godinu i zavisi od mnogo toga. Nažalost, klimatske promene nisu obišle ni Srbiju, kao što nisu zaobišle ni ceo svet, ali generalno danas u Srbiji ljudi koji se bave, koji se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom i ratarstvom, i stočarstvom, i voćarstvom, i vinogradarstvom, i pčelarstvom, i ribarstvom, dakle, to su sve grane poljoprivrede koje mi subvencionišemo, i te kako mogu da žive i da prehrane svoje porodice od poljoprivredne proizvodnje.
Što se tiče rudarenja, ja sam već rekao, na delu je hibridni rat, jedna vrsta specijalnog rata protiv Srbije. Hibridni rat 2020. godine ste vodili na temi korone, pa ste onda rekli Aleksandar Vučić hoće da nas vakciniše vakcinama protiv korone kako bi u nas ubacio čip i kako bi u svakom trenutku znao gde se ko od nas nalazi. Pa, ste onda vodili hibridni rat protiv Srbije 2023. godine kada su se desile dve nezabeležene tragedije, jedna u OŠ „Vladislav Ribnikar“, druga u selima kod Mladenovca. Pa, ste tražili smenu i Aleksandra Vučića i svih ministara u Vladi Republike Srbije i do te mere ste bili bezočni da su na kraju i roditelji te ubijene dece morali da vam kažu – e, ljudi, hajde više prekinite sa tom pričom, odustanite od toga vašeg anketnog odbora, pustite nas da odbolujemo našu bol i našu tugu i nemojte našu bol i našu tugu da koristite u političke svrhe. To su vam rekli roditelji ubijene dece.
Pa, ste onda vi gospodine Aleksiću poveli novi hibridni rat, vi i Dragan Đilas, Marinika Tepić, svi redom, krajem prošle godine kako Aleksandar Vučić i svi mi zajedno sa njim krademo izbore. Pa, ste pokazivali, to sam rekao više puta, u ovoj trafo-stanici živi 50 birača, u kućici za ptice žive birači, u stanu rukometaša živi sto birača, pa preseljavamo birače iz Republike Srpske, pa iz Užica selimo za Beograd i tako dalje.
Pa, je jedan gospodin koji ne vidim ga sada ovde, sedi obično u žutoj košulji, u poslednjem redu, rekao, a to je rekao valjda prekjuče kada sam ja bio u Narodnoj skupštini, juče nisam mogao pošto sam imao jedan dobar sastanak sa jednim udruženjem odgajivača svinja iz Mačve, pa zbog toga nisam mogao da budem u Narodnoj skupštini, ali samo da vam kažem, taj gospodin u žutoj košulji nam je pre dva dana rekao kako mi svi iz SNS između ostalog treba da idemo na obuku kada je u pitanju profesionalno novinarstvo kod Žakline Tatalović. E, ta Žaklina Tatalović je mene kao ministra za državu upravu i lokalnu samoupravu negde u februaru, martu ove godine kada sam bio u Šidu da posetim obnovljenu kuću u kojoj je živeo Sava Šumanović, koja je obnovljena sredstvima Pokrajinske vlade, na izlasku sa tog događaja, Žaklina Tatalović sa onim, a ovi sa N1 imaju onaj pendrek od mikrofona, plavi na kome piše N1 i onda je trčala za mnom i gurala mi taj mikrofon ispred mene, da mi kaže, da li vas je gospodine ministre strah zbog toga što ćete da završite u zatvoru zbog izborne krađe? Ja sam rekao, nije me strah, ja se nisam plašio Dragana Đilasa ni ovih njegovih ni 2000. godine kada su bili mnogo jači nego što su sada. Što bih se ja plašio Dragana Đilasa u 2023. godini ili 2024. godini, ali dobro Dragan Đilas 2000. godine nije imao veze sa dosom, on nije bio čak ni u DS, ali hoću da vam kažem te vrste političara se nisam plašio ni 2000. godine kada su na primer ošišali do glave ćerku Milovana Bojića. Kada su isto tako pretili, kao što danas prete vešanjima Aleksandru Vučiću, to isto ste radili i 2000. godine. Dakle, je isti vaš obrazac ponašanja.
Samo ste sad u stepenu agresije otišli korak dalje. Sad vi pozivate da se smanji agresija u društvu, a vaš dežurni politički analitičar Srđan Škoro, ako se ne varam, mislim da se tako zove, pre neki dan, na vašoj omiljenoj, objektivnoj i profesionalnoj televiziji N1 kaže - Danila Vučića, sina Aleksandra Vučića, treba okupati uranijumom. Pa, jel to smanjivanje agresije? Jel to demokratski dijalog? Jel to pozivanje na smirivanje tenzija u društvu?
Pošto ste iskoristili sve teme, ja vas pozivam da podnesete tu famoznu krivičnu prijavu protiv mene, protiv Aleksandra Vučića, protiv Ane Brnabić, protiv svih nas koji smo pokrali izbore, a posle kojih vi, kao što vidim, vrlo udobno sedite u tim poslaničkim foteljama.
Dakle, sad ste pokrenuli novi hibridni rat. Sad je tema litijum. Ljudi, pa Nemanjići su se bavili rudarenjem u Srbiji. Evo, tu je Nikola Selaković, čovek poznaje srednjovekovnu istoriju, tu je Marko Atlagić. Marko, jel sam u pravu? Nemanjići su dovodili sase, nemačke rudare, između ostalog, da kopaju rudu u rudniku Novo Brdo na Kosovu i Metohiji. Josip Brzo Tito je maltene… Pazite, imate jedan neverovatan podatak. Ma kakav da je bio taj Josip Broz Tito, neko ga danas voli, neko ga ne voli, itd. Ali statistički podaci govore da je Jugoslavija uspela za 15 godina da podigne stepen industrijalizacije svoje zemlje za ono vreme koje je Švedskoj, dakle, da podignemo stepen industrijalizacije za 15 godina a Švedskoj je za taj stepen industrijalizacije bilo potrebno 175 godina. Mi smo u tome uspeli upravo zahvaljujući otvaranju rudnika i zahvaljujući činjenici da rudnici koji su pre Drugog svetskog rata obično bili u stranim rukama, engleskim francuskim itd, nacionalizacijom su postali državni. I sad su naši.
Zahvaljujući rudarenju, mi smo obnovili Bor, Majdanpek, celu istočnu Srbiju. Da nije bilo Kolubare, ne bi bilo uspešnog Lazarevca, Uba, Lajkovca, itd, itd. Dakle, rudarenje je nešto čime se Srbi, čime se Srbija, čime se bivša Jugoslavija uvek bavila. Na tome smo temeljili razvoj naše privrede.
Sad, u 21. veku, u 2024. godini postavlja se pitanje - e, ljudi, a ko rudari u svetu? A ja vas pitam - ko ne rudari? Jedino onaj ko nema rudu. Ko god ima rudu, rudari. Ko iskopava naftu? Onaj ko je ima. Sad zamislite da kažete jednim Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Iranu, Libiji - ej, ljudi, zaustavite iskopavanje nafte, to ugrožava životnu sredinu, nije to baš pametno što radite. A ljudi podigli imperije na bušotinama nafte.
Ja razumem zašto vi to radite. Ja se na vas ne ljutim. Sad ću da vam objasnim ukratko, nadam se da mi gospođa predsedavajuća neće da zameri. Vi ste plaćeni da vodite hibridni rat protiv Srbije, kao što ste bili plaćeni i 2000. godine. E, sad, u čemu je razlika? Naime, 2000. godine, kada su plaćali lidere DOS-a, a to je priznao Velimir Ilić, da su u zimskim jaknama iz Budimpešte donosili u kešu milione i milione dolara, nemačkih maraka itd, tad su oni koji su ih plaćali morali malo više da odreše kesu.
Zašto? Pa, ipak su plaćali, ja ne mogu da kažem, ti ljudi nisu baš doneli dobro Srbiji, ali bili su obrazovani ljudi, znate. Vojislav Koštunica je bio doktor nauka. Mićunović je bio doktor nauka, profesor univerzitet. St. Protić je bio doktor nauka. Morali su malo više da odreše kesu da bi te ljude platili.
Danas verovatno plaćaju malo manje. Plaćaju ljude koji su u poznim 50.tim godinama studenti, Čeda Jovanović kaže za ovog Aleksića da je za godinu dana su Kosovskoj Mitrovici završio Ekonomski fakultet koji traje četiri godine, tako kaže Čedomir Jovanović.
Bio vam je lider DOS, bio je vođa evropske opozicije, kleli ste se u njega i nemojte sada da vas podsećam na to u kakvim ste sve političkim relacijama bili sa njim.
Dakle, i danas vas plaćaju kao što su plaćali 2000. godine, e sad kad vas stranci plaćaju, oni teško dreše kesu i vi morate da odradite novac koji ste dobili. Pogotovo kada imate direktan TV prenos, a sada nema direktnog TV prenosa, vi biste mogli malo i da zabušite, pa da kažete, jeste mi smo njima tamo nešto rekli, rekli smo Vučiću da je diktator i da ga treba obesiti, ali pošto ima TV prenosa, a oni koji vas plaćaju, redovno gledaju sednice Narodne Skupštine, oni strogo vode računa da li vi odrađujete apanažu koju od njih dobijate i zato se vi iz petnih žila svojski trudite iz dana u dan da plašite građane Srbije. Juče Koronom, prekjuče koronom, juče izbornom krađom, danas litijumom, sutra pitaj boga nekom novom temom, zato što morate da odradite nadnicu. Ljudi vas plaćaju i sad vi morate to da odradite. Zato se ja na vas ne ljutim.
I vi dragi prijatelji i kolege iz SNS, nemojte da se ljutite na njih, moraju ljudi da odrade novac koji su dobili da bi rušili sopstvenu državu i sopstveni narod. To su radili i 2000. godine, samo što su tada verovatno neki drugi bili više plaćeni, bili su školovaniji, bili su pametniji, imali su više političkog iskustva, imali su jače političke stranke itd. Sada verovatno moraju da plaćaju malo manje, ali opet oni kada odreše kesu, a oni su teški na drešenju kese, svaki dolar, svaki evro oni mere, i zato ovi ljudi svaki taj dolar i svaki taj evro moraju da odrade.
Moram da vam priznam, s obzirom na to koliko malo znanja imate, koliko malo političkog iskustva imate, koliko ništa ne znate za novac koji dobijate, ja mogu da vam kažem sa dosta političkog staža, pristojno vi radite taj posao. Nesreća je samo u tome što taj posao radite protiv interesa sopstvene države i sopstvenog naroda. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo predsednice, neću dugo, znam da imate dogovor i to je potpuno okej da se danas ova sednica završi i da se donese jedan važan dokument, odnosno da se usvoji ovde u Narodnoj Skupštini, pored niza drugih odluka koje ćete doneti danas.
Želim samo ukratko da se nadovežem na ono što je rekao moj uvaženi kolega i prijatelje, Milenko Jovanov. Dakle, žao mi je što nije prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija ovde Siniša Mali, on vam je mnogo puta objašnjavao isto kao i predsednik Republike, da kada govorite o javnom dugu, onda ne možete da govorite, ako hoćete da imate realnu sliku o javnom dugu, ne možete da govorite o apsolutnim brojevima, nego morate da govorite u procentima, u odnosu na BDP.
Bruto društveni proizvod danas i BDP u vaše vreme je, to su dve potpuno neuporedive kategorije i u vaše vreme gotovo da ga nismo imali. Dakle, Srbija je u finansijskom smislu apsolutno stabilna, jer smo daleko, daleko ispod nivoa mastrihta, kada je u pitanju nivo javnog duga, zato što nam je BDP, mnogo veći nego što je bio u vaše vreme.
Neću više o tome, doći će Siniša vrlo brzo, i uskoro nam sledi rebalans budžeta, pa će on to potanko da vam objasni.
Što se tiče nacionalnih stadiona, Milenko je dobro rekao. To su stadioni, odnosno to su objekti koji će biti multifunkcionalni, pored toga što će na njima moći da se odigravaju fudbalske utakmice, pošto na međunarodnom nivou, pošto su u pitanju stadioni koji ispunjavaju sve kriterijume UEF i FIFA, i tu mogu da se održavaju i vrhunska sportska takmičenja u oblasti fudbala i mogu da se održavaju komotno evropska i svetska prvenstva, mogu da se održavaju i drugi događaji, komercijalnog karaktera koji će da donose prihode i lokalnim samoupravama u kojima se nalaze i državi Srbiji.
Ali samo jednu stvar bih želeo da naglasim, a to je ono što se primećuje u svim vašim govorima. Zašto gradite nacionalne stadione, šta će nacionalni stadion u Leskovcu, Zaječaru, Loznici, mogli ste da izgradite toliko i toliko vrtića, koleginica je govorila o plastenicima u Mačvi, mogli ste da izgradite toliko i toliko kilometara auto-puteva, pa ste mogli da napravite toliko i toliko škola, bolnica, novih fabrika? Okej, ja prihvatam to kao argument. Ali, u vaše vreme vi niste gradili nacionalne stadione, jel tako? Ali, ja nisam primetio ni da ste gradili škole, ni da ste gradili bolnice, ni da ste pravili auto-puteve, niti bilo šta.
Koleginica koja je pričala o tome kako treba da ulažemo u plastenike u Mačvi ima za predsednika stranke čoveka koji je napredovao u vojsci tako što je za račun NATO pakta sekao i topio naše tenkove, topove, strele, sve ono što smo imali od naoružanja i sve ono što smo vrlo efikasno koristili u odbrani od NATO agresije 1999. godine.
Kao što vidite, mi danas imamo toliko ekonomske i finansijske snage da možemo da gradimo i nacionalne stadione i odbojkaške trenažne centre i atletske centre u Obrenovcu i mnoge druge sportske objekte, ali, isto tako, da gradimo i nove kliničke centre, nove bolnice, nove škole, nove vrtiće i stotine i stotine kilometara novih auto-puteva, koridora, brzih saobraćajnica i da više ulažemo i u nauku i u tehnologiju i u studente i u poljoprivredu.
Već sam vam rekao, 900 miliona evra ulažemo u subvencije našim poljoprivrednim proizvođačima, a vi pitajte ove vaše koliko su ulagali oni kad su bili na vlasti? Dakle, stanje u državi Srbiji je mnogo, mnogo bolje nego što vi želite da ga prikažete.
Pošto ste govorili o jugu Srbije, ja sam ga dosta obilazio i kao ministar za lokalnu samoupravu, a i u izbornoj kampanji takođe. U svim opštinama i gradovima na jugu Srbije gde ste stanje prikazivali najcrnjim mogućim bojama, SNS je osvojila od 60 do 90% glasova na izborima. Dakle, ubedljivo smo pobedili u svim opštinama i gradovima na jugu Srbije. Ja mislim da je to u jednom demokratskom društvu jedina prava mera ko koliko vredi.

Zahvaljujem se, gospođo Raguš.
Samo da ne bi bilo nikakvih dilema i da se u javnosti ne bi stvorio utisak kako se Vlada Srbije nepotrebno i prekomerno zadužuje. Mi se zadužujemo po kamatnoj stopi od 4%. To je jeftin novac. Jeftiniji novac danas na svetskom tržištu kapitala ne možete da obezbedite. U ekonomskoj teoriji, a i u praksi svake razvijene države, kapitalni projekti se uvek finansiraju, ne iz tekućeg budžeta, ne iz tekuće likvidnosti, nego iz dugoročnih izvora finansiranja.
Dakle, ovo što radi Republika Srbija, ovo za šta ćete vi danas da glasate, to se radi u svim razvijenim državama sveta. Ni jedna država na svetu ne gradi auto-put iz budžeta.
Mi danas možemo da se zadužimo po kamatnoj stopi od 4%, koja nije nikakva lihvarska ili zelenaška kamata, kao što kažu pojedine kolege iz opozicije, to je vrlo povoljna kamatna stopa koju mi apsolutno finansijski možemo da servisiramo i ovo za šta ćete vi danas da glasate je nešto što je ekonomski potpuno opravdano.
Bilo je reči o tome da gospođa Ana Brnabić ne poznaje geografiju i da ne zna šta je Jadar. Ja mislim da i neke kolege iz opozicije se baš ne razumeju najbolje u geografiju. Stalno se priča o Mačvi. Znate, Loznica nije u Mačvi. To biste trebali da znate, kad već pričate o brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica. Šabac je u Mačvi, ali Loznica nije u Mačvi. A taj loznički kraj nije baš tako ravan kao što vi kažete. Odmah posle Šapca, jel tako, Đorđe Komlenski, vi to dobro znate, malo su brdsko-planinski krajevi, nije to baš tako ravno kao što oni predstavljaju, nije to baš ravna ploča, iako neki od njih veruju da zemlja tako izgleda.
Hteo sam da kažem nešto gospodinu Filipoviću iz Jedinstvene Srbije. Želim da mu se zahvalim, pre svega, na tome što je izrazio razumevanje i što podržava politiku Vlade Republike Srbije, njemu i njegovoj poslaničkoj grupi Jedinstvene Srbije i pošto znam da dolazi iz kraja u kome je razvijeno stočarstvo, a pošto smo danas mogli da čujemo kako će projekat iskopavanja litijuma da uništi poljoprivredu u Mačvi, Podrinju, Jadru, želim da kažem pre svega gospodinu Filipoviću, žao mi je što nije sada u sali ali neka prenese svojim sugrađanima, ljudima iz njegovog kraja, a ja želim da poručim svim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, pa i onima iz Mačve, pa i onima iz Jadra i iz Podrinja, da je uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede danas, 31. jula 2024. godine, raspisala javni poziv za subvencije za krave, za uzgoj teladi za tov i da će ovaj javni poziv trajati do 30. avgusta 2024. godine.
Takođe, želim da zamolim gospodina Filipovića, a želim da zamolim i kolege iz opozicije da prenesu ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, da treba obnove registracije za gazdinstva za tekuću godinu, kako bi mogli da ostvaruju pravo na subvencije koje daje država Srbija.
Jedno takođe veoma važno obaveštenje i za gospodina Filipovića i za kolege iz opozicije koji se veoma brinu za poljoprivredu, naročito u zapadnoj Srbiji. Produžen je rok za podnošenje zahteva za prvi IPARD 3 javni poziv do 12. avgusta 2024. godine. Mislim da je to veoma važna vest. Naime, radi se o podsticajima iz IPARD 3 programa za izgradnju i podizanje proizvodnih i matičnih zasada.
Kao što vidite, Vlada Republike Srbije vrlo temeljno radi na pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima, pomažemo ratare, pomažemo stočare, pomažemo poljoprivredne proizvođače koji su zainteresovani za kapitalne investicije u našoj poljoprivrednoj proizvodnji i to ćemo da činimo na teritoriji cele Republike Srbije, uključujući Mačvu, Podrinje i celu zapadnu Srbiju i neće ni jedan hektar zemljišta biti uništen u slučaju da se Vlada Republike Srbije opredeli za iskopavanje jadarita.
Još jedanput da se zahvalim gospodinu Filipoviću na njegovoj konstruktivnoj diskusiji i molim njega i kolege iz opozicije, naravno i moje prijatelje i kolege iz SNS, da prenesu poljoprivrednim proizvođačima da se jave na ove javne pozive, da obnove registraciju svojih poljoprivrednih gazdinstava, idu važne mere iz IPARD 3 programa. Produžen je javni poziv do 12. avgusta 2024. godine, iskoristite ova značajna sredstva koja vam stoje na raspolaganju iz budžeta Republike Srbije, kao i iz predpristupnih fondova EU, da imamo još razvijeniju i još uspešniju srpsku poljoprivredu.

Gospođo Radisavljević, ne mislim uopšte da ste nedobronamerni, ali samo želim da vam ukažem na nekoliko važnih činjenica.
Ono što sam rekao maločas odnosi se na zaduživanje kod Abu Dabi fonda, to je jedna stvar. Druga stvar, rekao sam da svaka razvijena i svaka uspešna država, država koja ima mogućnost da to uradi, a Republika Srbija ima mogućnost da to uradi, kapitalne projekte, kao što je izgradnja, između ostalog, i auto-puteva, nikad ne finansira iz budžeta, dakle iz tekućih izvora.
To se uvek radi iz dugoročnih izvora finansiranja.
Govorite o profitu banaka. Banke su vam trgovci novcem, banka uvek gleda da zaradi, svaka banka u svetu. Nije to slučaj samo u Srbiji. U najvećem delu sveta banke su visokoprofitabilna privredna društva, pogotovo banke koje su u apsolutno privatnom vlasništvu. Mi možemo da govorimo o tome zašto mi sem Poštanske štedionice danas više nemamo nijednu domaću banku. Nažalost, to pitanje je pomalo deplasirano zato što ljudi koji su upropastili domaće banke odavno više niti su na vlasti, niti se, ja mislim, bave politikom.
Dakle, mi sad moramo da uvažavamo realnost. Realnost je takva da je bankarski sektor, sem Banke Poštanska štedionica, koja je u državnom vlasništvu, bankarski sektor ne samo u Srbiji, manje-više svuda u svetu je u privatnom vlasništvu. Država u to jednostavno ne može da se meša.
Ono što govori u prilog ekonomskoj snazi naše države jeste da mi možemo danas da se zadužujemo po mnogo povoljnijim kamatnim stopama nego što mogu neke druge države, uključujući čak i neke države koje se nalaze u našem susedstvu nastale su raspadom bivše Jugoslavije, znači, zajedno smo nekada bili u istoj državi, a danas su u Evropskoj uniji. Danas se te države zadužuju po kamatnim stopama koje su mnogo više nego kamatne stope po kojima se zadužuje Republika Srbija, koja nije u Evropskoj uniji. To vam ipak govori nešto o tome kolika je snaga naše ekonomije i koliko nam BDP raste više nego što raste čak i u nekim zemljama u okruženju koje su u Evropskoj uniji.
Na kraju, kada govorite o budžetu Republike Srbije, manje-više svi ponavljate jedno te isto. I sa stanovišta običnog čoveka koji se mnogo ne razume u ekonomiju i u geopolitiku, to možda izgleda i logično, ali vodite računa o jednoj stvari – živimo u veoma nestabilnom svetu. Mi ne znamo šta će biti sutra. Pogledajte šta se dešava na istoku Evrope. Ni vi ni ja ne znamo kada će stati rat u Ukrajini. Zna li neko kada će prestati rat i ubijanje u Gazi? Evo, sada se otvara novo žarište na jugu Libana. Pitanje je šta će biti u odnosima između Izraela i Irana. U Sudanu traje rat. Huti i dalje raketama napadaju izraelsku teritoriju preko Crvenog mora. Ukrajinci više ne mogu da izvoze žito preko Konstance.
Hoću da vam kažem, živimo u svetu u kome je sutrašnjica, kako bi rekao Čerčil, misterija zamotana u enigmu. Apsolutno niko ne zna šta će biti sutra. U takvoj situaciji Vlada Republike Srbije mora da ima stabilan budžet, moramo da imamo dovoljno novca u slučaju vrlo teških poremećaja na svetskom geopolitičkom planu, na svetskom tržištu za isplatu plata, za isplatu penzija, moramo da vodimo računa o tome da imamo dovoljno lekova, dovoljno strateških poljoprivrednih proizvoda, dovoljno hrane, a da istovremeno uprkos svemu tome ne zaustavimo kapitalne projekte, jer zaista želimo da do te 2027. godine Srbija bude lider, kako se to danas moderno kaže, Zapadnog Balkana. Dakle, morate o svemu da vodite računa.
Kao što sam pre neki dan rekao, vezano za Srebrenicu, i ova ekonomska pitanja, ova zaduživanja, šta ćemo da finansiramo iz kredita, a šta ćemo da finansiramo iz budžeta, takođe, morate da smestite u određeni ekonomski, ali i geopolitički kontekst. Možda bi stvari bile drugačije kada bismo živeli u svetu u kome nema ratova. Nažalost, živimo u veoma surovom svetu. Ukrajina nije baš tako daleko od nas. Ono što se dešava u Ukrajini i te kako ima negativne efekte i na srpsku privredu i na srpsku poljoprivredu. I, ono što se dešava na bliskom istoku itekako ima efekta negativne na srpsku privredu. Sankcije koje EU uvela Rusiji i čitav zapadni svet, i te kako imaju efekta na srpsku privredu. Makron je do pre mesec ili dva dana čak razmišljao o tome da pošalje Francuske trupe u Ukrajinu. Svako malo jedni drugima prete nuklearnim raketama.
Hoću da vam kažem, živimo u jednom svetu u kome morate da budete jako, jako odgovorni i jako, jako obazrivi i da vrlo pažljivo merite svaki dinar koji iz budžeta izdvajate. Zbog toga država Srbija ne prekida svoje kapitalne, razvojne projekte, ali se zadužujemo, kažem vam po kamatnim stopama, po kojima se zadužuje malo koja zemlja, ne samo u Evropi nego i u svetu. Danas je na svetskom tržištu kapitala novac izuzetno skup upravo zbog globalne geopolitičke i ekonomske nestabilnosti.
U takvoj situaciji jedna mala Srbija, vojno neutralna, politički nezavisna nastavlja ekonomski da se razvija, ali morate da razumete da kada trošite ili kada planirate da potrošite dinar jedan iz budžeta, uvek morate da vodite računa, šta će biti sutra, šta će biti prekosutra, za šest meseci, za godinu dana. A to niko pouzdano ne može da vam kaže.
Zbog toga vam dobronamerno samo skrećem pažnju na to da budžet Republike Srbije moramo svi zajedno da čuvamo, i mi iz Vlade i vi narodni poslanici, jer nažalost, dolaze ona vremena kako naš narod kaže – za ne daj bože. Zbog toga vas samo molim, da kada govorimo o ovim temama, veoma, veoma pažljivo pristupamo ovoj problematici i koja nije ni malo jednostavna, koja je veoma kompleksna i koja na kraju krajeva, nije samo ekonomska, nego je i geopolitička.
Pogledajte samo u kakvom se okruženju nalazi Republika Srbija. Pogledajte samo sa kakvim izazovima se suočavamo. Svakoga dana smo suočeni sa nekim novim pretnjama. Svakoga dana dolaze neki novi napadi na Beograd, nekima smo krivi zbog ovoga, nekima smo krivi zbog onoga. Svako misli da mu Beograd radi o glavi. Tako vam je u Hrvatskoj, tako vam je u Bosni i Hercegovini, tako vam je u određenim političkim krugovima u Crnoj Gori. O tome šta se dešava kod Aljbina Kurtija u njegovoj glavi i u glavi njegovih saradnika neću ni da govorim.
Ali, da ne dužim mnogo i da poštujem vreme narodnih poslanika. Dakle, ne shvatam vaše kritike kao nedobronamerne, samo vam skrećem pažnju na neke stvari koje morate da imate u vidu i da sve ovo o čemu danas govorimo, morate da smestite u određeni, ne samo ekonomski nego istorijski i geopolitički kontekst a on je nažalost takav da je izuzetno težak i za Srbiju ali nažalost i za ceo svet.

Pa, samo bih hteo da kažem nešto koleginici iz Demokratske stranke koja se toliko plaši kako ona kaže – Radikala.
Držite vi, gospođo moja draga fotografiju Aleksandra Vučića kao ikonu za vreme njegove vladavine živite vi jako lepo, živite mirno, živite bezbedno imate dobru platu ništa vam ne fali ni vama ni vašoj porodici, imate sva moguća prava da govorite sve najgore o nama, nema nikakve diktature u Srbiji, koristite električnu energiju kao i svi mi koja je među najjeftinijima ako ne i najjeftinija, gas isto tako. Imali ste gas kada ga pola Evrope nije imalo, imali ste gas koji je najjeftiniji ako ne računamo naravno Rusiju koja ga proizvodi koji je najjeftiniji u Evropi, lepo je vama, nije vama baš tako loše u toj Vučićevoj Srbiji i samo vi molite Boga da poživi što duže i da se brine i o vama i o našim porodicama i o celoj Srbiji.
A da se vrate vaša vremena Bogami ne znam kako bismo isplivali iz korona krize i kako bismo vodili Srbiju u ovim ne teškim nego preteškim vremenima za celu Evropu i za ceo svet? Tako da, ne brinite se vi ništa, lepo je vama u toj radikalskoj Srbiji i po tim diktatorom Vučićem, ništa vam ne fali.
(Dragana Rakić: Molim vas, rekao mi je da mi za sada ništa ne fali, dajte mi reč, sram vas bilo.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je gospođa iz DS bila pre neki dan u Narodnoj skupštini kada sam citirao čestitku tadašnjeg predsednika DS Zorana Đinđića, generalu Ratku Mladiću iz 1994. godine. Naime, reč je o čestitki vojsci Republike Srpske povodom Vidovdana 28. juna 1994. godine.
U međuvremenu, ja sam u svojoj političkoj arhivi pronašao jednu fotografiju koju bi sada želeo da pokažem gospođi koja je maločas govorila, evo ovde možete da vidite u pozadini, znači, sede Zoran Đinđić i Radovan Karadžić. To je onaj isti Radovan Karadžić koga ste uhapsili 2008. godine, a ovde ispred je brat Radovana Karadžića, Luka Karadžić, koji gusla, a pored njega sedi uvaženi član DS čuveni književnika Rajko Petrov Nogo.
Mislim da ste vi ta vremena ili zaboravili, ili da ste se vi tih ljudi veoma, veoma radikalno odrekli i da kao što postoji neka nova DSS, tako sada izgleda postoji neka nova DS koja nikakve veze nema ni sa Radovanom Karadžićem, ni sa Ratkom Mladićem, ni sa bratom Radovana Karadžića, ni sa Rajkom Petrov Nogom, ni sa Gojkom Đogom. To su vam inače, sve bili istaknuti članovi DS. Nema nikakve veze sa Jovanom Raškovićem, koji kad god je dolazio u Beograd, najpre je dolazio kod Mićunovića i kod Đinđića, pa je tek onda eventualno, išao kod Slobodana Miloševića.
Dakle, sve ste vi zaboravili i sada ste vi neka nova DS, proevropska, držite nam predavanja o tome kako Balinta Pastora treba da bude sramota zato što će da glasa za deklaraciju Svesrpskog sabora.
Vas treba da bude sramota. Vas treba da bude sramota, jer ako jedan Mađar, kaže jasno i glasno da će da glasa za deklaraciju Svesrpskog sabora, a vi kao, valjda ste Srpkinja, kažete da nećete da glasate, to je sramota vaša, a ne njegova. Njemu svaka čast, zato što pokazuje da mi Srbi i Mađari, ne samo možemo da živimo jedni pored drugih, nego možemo da gradimo najbolje moguće odnose u našoj istoriji i da guramo i Srbiju i Mađarsku napred u ovim izuzetno teškim i turbulentnim vremenima.
Znam šta vama smeta, vama smeta to što je i Mađarska i Srbija što su stabilne države, što su jake države, što su odolele svim izazovima, što čuvaju svoju nezavisnost, što čuvaju svoj suverenitet, što ne rade po nalogu bilo kog svetskog centra moći. To vama smeta. Vi bi hteli da se sve radi po diktatu iz Brisela, iz Vašingtona, iz Strazbura, itd. Da, iz Berlina, tako je, iz Berlina.
Sada bih hteo da vas pitam, vi koji sada pričate o litijumu, moram ponovo da vas pitam, a, izvinite gde su sada one stotine hiljada građana Republike Srpske, koji su navodno, u decembru glasali za Aleksandra Vučića i SNS? Kako sada birački spiskovi više nisu problem?
Gde je sada Dragan Đilas da nam pokazuje telefonske govornice, kućice za ptice, trafostanice, u kojima navodno, žive birači SNS? Gde je sada Dragan Đilas, gde je sada Miki Aleksić, gde su sada svi ti veliki borci za poštovanje vladavine prava i demokratije da nam kažu kako u ovom stanu živi 50 ljudi, a u nekom stanu živi 100 ljudi koji su fiktivno prijavljeni? Gde su vam sad ta fiktivna prijavljena lica? Sada ste to sve zaboravili. Odnosno, to više nije tema.
Maločas je jedan kolega iz stranke Mikija Aleksića rekao, obraćajući se nama i vama poslanicima, dakle i nama ministrima, seli ste u fotelje i sada pričate o litijumu. Ja vama mogu da kažem, seli ste u fotelje i prestali ste da pričate o biračkim spiskovima, zato što ste lagali, kao što danas lažete o litijumu i cela vaša politika je zasnovana na lažima.
Evo ja vas sada pitam, a gde su krivične prijave protiv mene kao ministra državne uprave i lokalne samouprave, svakog dana ste pretili podnećemo krivične prijave zato što je ministar falsifikova biračke spiskove, pa ćemo podneti krivične prijave protiv Aleksandra Vučića koji mu je naredio da falsifikuje biračke spiskove, pa ste slali onog Ivana Bjelića koji sada vodi Marš na Drinu, da blokira Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i da iz dana u dan ponavlja besomučno jednu besmislicu dajte nam birački spisak, dajte nam birački spisak i mi smo na svakodnevnom nivou morali da objašnjavamo, ljudi birački spisak se nalazi na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Zašto to govorim?
Zato što vi vodite ono što se u bezbednosnim naukama zove hibridni, odnosno specijalni rat protiv sopstvene države i dobro je rekao Milenko Jovanov, taj hibridni rad ste vodili u vreme Korone, pa kada je prošla Korona, onda ste vodili hibridni rad protiv Aleksandra Vučića i protiv svih nas, kada se desila tragedija u „Ribnikaru“, pa kada su došli izbori prošle godine, dva meseca nije moglo da se živi od vas, od vaših besmislica i laži kako je neko falsifikovao biračke spiskove, kako su rezultate izbora u Republici Srbiji odredili ljudi koji žive u Republici Srpskoj, a Sporazum o dvojnom državljanstvu potpisan u vaše vreme 2002. godine, potpisao ga vaš predsednik DS Zoran Živković kao tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova i po tom sporazumu o dvojnom državljanstvu, građani Republike Srpske od 2002. godine mogu da glasaju u Republici Srpskoj i nije vam smetalo kada su za vas glasali ti isti ljudi iz Republike Srpske, na izborima 2003. goidne, pa na izborima 2007. godine, pa na izborima 2008. godine, i tada je sve bilo u redu i niko nije postavio pitanja birača iz Republike Srpske, ali u novembru i decembru 2023. godine, od ovih ljudi nije moglo da se živi o tome kako stotine hiljada birača naseljavamo u Republici Srbiji iz Republike Srpske da bi pobedila SNS i da bi pobedio Aleksandar Vučić.
Završili se izbori, ljudi seli u svoje fotelje, počeli da primaju poslaničke plate. Da li ste čuli ikada više od tada da pričaju o biračkim spiskovima, o fantomskim biračima, o tome da ljudi žive u trafo-stanicama? Ne, to više nije tema. Sada je tema litijum. Sada se hibridni rat vodi na temi litijuma. Sada treba potkopavati državu Srbiju, treba potkopavati aktuelnu vlast, treba potkopavati predsednika Republike Aleksandra Vučića besomučnim lažima koje se svakodnevno plasiraju građanima Srbije kako smo mi ti koji ćemo da potrujemo građane Srbije, jer ćemo da otvorimo rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji i kako nema većeg neprijatelja Srbije od nas.
E, sad, to što ste vi doveli Rio Tinto 2001. godine i ,kao što je Irena rekla, od 2001. godine promenili sve moguće i nemoguće zakone kako bi ta kompanija mogla da se bavi rudarenjem litijuma u Srbiji, to ste isto zaboravili. To više nije tema. Dakle, to što vi radite, to je hibridni, odnosno specijalni rat i to građani Srbije treba da znaju. Sada je samo pitanje koja je sledeća tema na kojoj ćete da vodite hibridni rat i da rušite sopstvenu državu.
A da se spremni da rušite sopstvenu državu, pa to ste pokazali prošle godine kada ste išli u Evropski parlament. Vi ste bruka i sramota za ovu državu. Vi ste jedina delegacija bilo kog parlamenta u Evropi koja ode u Evropski parlament i napada sopstvenu državu. Zašto? Zato što se na izbore išlo, dame i gospodo, da vas podsetim, po njihovim pravilima.
Ja sam kao tadašnji predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke sa njima potpisao sporazum o izbornim uslovima, sećaju se toga ljudi koji sede ovde, pa smo menjali Zakon o izboru narodnih poslanika, pa smo menjali Zakon o lokalnim izborima, pa smo menjali Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, pa smo spustili cenu na 3%. Inače, da to nije urađeno, ovi ljudi bi videli Skupštinu samo na Drugom dnevniku RTS-a.
Sve smo to uradili da bi ovi ljudi bili zadovoljni i na izbore se išlo 2023.godine po istim izbornim pravilima na kojima se išlo i na izbore 2022. godine. Tad su im izborna pravila odgovarala, a 2023. godine ništa ne valja - falsifikujete biračke spiskove, fantomski birači, krijete birački spisak itd, itd.
Dragan Đilas je išao od jedne do druge lokacije u Beogradu i rekao – evo, vidite, ovde je trafo-stanica, ovde je upisano 50 birača; ovde je kućica za ptice, ovde je upisano 20 birača; ovde je stan tog i tog rukometaša, ovde je upisano 100 ljudi iz Republike Srpske. Šta bi sa tim pričama? Šta bi sa krivičnim prijavama? Sada o tome više niko ne govori, sad je tema litijum i sad je tema deklaracija Svesrpskog sabora i onda spočitavate Balintu Pastoru. Kaže – kako ga nije sramota da on Mađar, pa će da glasa za tu deklaraciju, a vas nije sramota što ste Srpkinja pa nećete da glasate za tu deklaraciju.
Još nešto da vas pitam, a kako vam taj Savez vojvođanskih Mađara nije smetao kad ste vi bili na vlasti?
(Srđan Milivojević: Pa bili smo ponosni na koaliciju.)
A bili ste ponosni? Pa, bili ste ponosni i, evo, sad ću da vam kažem zbog čega. Vlast ste od 2008. do 2012. godine držali sa 128 poslanika.
(Srđan Milivojević: Sa 127.)
Sa 128 poslanika. Poslanici iz ove raspadnute Demokratske stranke nisu smeli, da izvinete, da odu u toalet, da im ne bi pao kvorum i tako su četiri godine vladali.
Naravno, tada im nije smetalo ni Savez vojvođanskih Mađara, ali nije im smetala ni Socijalistička partija Srbije. Svi su bili dobri samo da oni budu pun mandat na vlasti i videli ste 2012. godine – sve, sve, sve, sve, samo ne izbori, nemojte izbore ko boga vas molim, sve može, samo nemojte da idemo na izbore, pa makar ta skupštinska većina brojala 128 poslanika sa sve Savezom vojvođanskih Mađara, sa sve Socijalističkom partijom Srbije, sa svim mogućim i nemogućim koalicionim partnerima. Tada je sve bilo super, tada vam nije smetao Balint Pastor, nije vam smetao Orban, nije vam smetao Ivica Dačić, nije vam smetao Slobodan Milošević, sve je bilo dobro.
E, sada, kad ste u opoziciji, sada Balinta Pastora treba da bude sramota, sada ne valja litijum, sada ne valja Rio Tinto koji ste vi doveli. Vi ste licemeri. Vi nemate nikakvu politiku. Vi politiku menjate od danas do sutra, ali ono u čemu ste istrajni, ono u čemu ste uporni, kad god je Srbiji teško i kad god neko radi protiv Srbije, vi ste uvek na njegovoj strani.
Maločas mi je neko dobacio, kada sam spominjao ove strane centre moći, Berlin. Da, i Berlin. A gde vam je onaj Josip Juratović, vaš veliki saveznik i prijatelj iz Evropskog parlamenta, inače automehaničar? Gde vam je onaj Šider, Šonah, kako su se zvali oni evroparlamentarci kod kojih ste išli da napadate sopstvenu državu zato što je održala izbore po izbornim pravilima koje ste vi tražili? To ste zaboravili, sada je tema litijum. Sutra će biti neka nova tema, ali u svakom slučaju bitno je da ste protiv Srbije, bitno je da ste protiv njenog napretka, bitno je da lažete i obmanjujete građane Srbije. Svaka čast! U tome ste dosledni i tu vam skidam kapu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je narodni poslanik imao potrebu da me prozove u nekom negativnom kontekstu, dozvolite mi samo da iznesem nekoliko impresija o njegovom govoru, odnosno o stavovima koje je izneo o ovoj deklaraciji.
Mi se u 2024. godini suočavamo sa jednom vrstom hajke protiv predsednika Aleksandra Vučića, protiv Vlade Republike Srbije, protiv većine u Narodnoj skupštini koja će da glasa za ovu deklaraciju i ta hajka je slična onoj hajci koja je vođena, a i dan danas se vodi protiv jednog dokumenta SANU, koji se obično u javnosti označava kao memorandum SANU.
Taj dokument je prvi put objavljen, odnosno ugledao je svetlost dana tako što su ga objavile „Večernje novosti“ negde u jesen 1986. godine, ali ga nisu objavile pod njegovim punim nazivom. Pun naziv tog dokumenta je Memorandum SANU – nacrt ili radni tekst.
Skupština SANU, sticajem okolnosti, nikada nije usvojila taj dokument. Međutim, to je manje važno. To je jedan formalni momenat. Ono što je mnogo važnije to je da su Memorandum SANU iz 1986. godine, odnosno nacrt tog memoranduma pisali najumniji Srbi tog vremena, od kojih su neki i danas živi. Pisali su ga Vasilije Krestić, Dušan Kanazir, Dobrica Ćosić, Dejan Medaković. Ne znam da li vam znače nešto ta imena?
Krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina i sve do dan danas svi oni koji mrze ili ne vole Srbiju ili srpski narod uvek, po pravilu, kažu Memorandum SANU je program Velike Srbije i to se odnosi i na ovu deklaraciju koju ćemo mi ovih dana da usvojimo sa vama ili bez vas.
Sada, u čemu je sličnost? O tom Memorandumu SANU iz 1986. godine ja sam čuo svakojake neistine, da je ona velikosrpski dokument, da je ona bila priprema koja je pisana za Slobodana Miloševića kako bi otpočeo ratove, da je to jedan genocidni dokument koji poziva na istrebljenje nesrpskih naroda u bivšoj Jugoslaviji itd.
Međutim, sve to što je rečeno o tom dokumentu je neistina i ljudi koji su o tom dokumentu pričali ga, po pravilu, nisu ni pročitali. Ja do dan danas nisam čuo šta u tom Memorandumu SANU nije tačno. Ja mislim da je sve tačno. Taj memorandum ima dva dela – dijagnozu političkog i ekonomskog stanja tadašnje Socijalističke Jugoslavije, a na drugoj strani predloge rešenja. Ni u jednom redu, ni u jednoj rečenici se ne poziva ni na kakvu mržnju, ni na kakvo etničko čišćenje, ni na kakvu Veliku Srbiju, ni na kakvo rušenje Jugoslavije. Poziva se na rešavanje gorućih političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih problema sa kojima se suočavala tadašnja socijalistička Jugoslavija i tadašnja Socijalistička Republika Srbija i srpski narod u toj Socijalističkoj Jugoslaviji.
Tako vam je gospodine Pavićeviću i sa ovom deklaracijom koju, čini mi se, iako ste vi pokušali da stvorite utisak da ste je detaljno čitali, čini mi se da je niste baš dovoljno detaljno čitali. Nema nikakvog poziva na mržnju, nema nikakvog poziva na etničko čišćenje, nema ničega što bi predstavljalo pretnju drugim narodima ili drugim državama.
Kao što vam je danas lepo rekla predsednica Narodne skupštine i kao što vam je do sada mnogo puta rekao i predsednik Republike Aleksandar Vučić i predsednik Vlade gospodin Vučević, ova deklaracija, između ostalog, poziva na mir, stabilnost. Ova deklaracija predstavlja jednu ispruženu ruku Srbije i srpskog naroda državama koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije i narodima koji su nekada zajedno sa nama živeli u toj Jugoslaviji.
Međutim, šta je vaš problem, odnosno šta je problem tog dela intelektualne ili nazovi intelektualne elite kojoj vi pripadate? Vi pripadate onom delu elite ili kvazielite u Srbiji koja svako pominjanje Srbije, srpstva, srpskog ujedinjenja, srpske sloge doživljava kao projekat stvaranja velike Srbije. Vi spadate u red onih ljudi koji imaju potrebu da svoje evropejstvo, svoju kulturu, svoje obrazovanje, svoju načitanost, svoj mondijalizam dokazujete time ko će od vas biti veći autošovinista. To ste pokazali i u ovoj svojoj poslednjoj rečenici.
Ja zaista ne želim da me iko pogrešno shvati ili da me pogrešno protumači, ali ne razumem zašto svi vi koji sebe smatrate demokratama, filantropima, protivnicima velike Srbije, protivnicima srpske sloge stalno imate potrebu da se nekome dokazujete, da se nekome pravdate i onda u poslednjih nekoliko godina, to vam je valjda nametnuto od nekoga kao neka vrsta narativa, stalno imate potrebu da spominjete tu Srebrenicu.
Sada mi treba po milion puta, po dva miliona puta da kažemo – žao nam je zbog zločina koji se desio u Srebrenici, žao nam je zbog onoga što se tamo desilo u julu 1995. godine, ali to vama nije dovoljno, ni kada se ponovi milion puta, ni dva miliona puta, ni pet miliona puta, nikada vama nije dovoljno. Zato što je to što se desilo u Srebrenici u julu 1995. godine maslinova grančica sa kojom vi pokušavate da sakrijete da ustvari vama uopšte nije stalo do interesa Srbije, do interesa Republike Srpske i do interesa srpskog naroda.
Ja sam pokušao neki dan i sve vreme ste mi dobacivali da objasnim da se Srebrenica nije desila baš tek tako. Maločas je jedan vaš kolega, a neću da kažem šta mu je Tomislav Nikolić svojevremeno rekao, kada je imao tako jedan histeričan i agresivan napad u Narodnoj skupštini, šta veterinari rade u takvim situacijama.
(Aleksandar Jovanović: Vređaj slobodno. Šta se plašiš?)
Ne plašim se, nego neću da skrenem sa teme.
Da biste bili krajnje intelektualno pošteni, onda morate da objasnite građanima Srbije, ali morate da budete pošteni i prema samima sebi, pa da kažete da ono što se desilo u Srebrenici, nije se baš desilo tek tako.
Vaš kolega, koji sedi u ovoj žutoj košulji tu pored vas, spominjao je kako je jedanput Zoran Đinđić u Narodnoj skupštini, mada se ja ne sećam da je Zoran Đinđić to ikada rekao, a inače gospodin u žutoj košulji u to vreme nije ni bio član DS, on je postao član DS tek nakon smrti Zorana Đinđića, isto kao i Dragan Đilas i on o političkom delu Zorana Đinđića zna jako malo, ali spominjao je nekakvu „Crnu legiju“, spominjao je Antu Pavelića itd.
Na tom prostoru istočne Bosne 1941. i 1942. godine ta „Crna legija počinila je toliko monstruozne zločine da su Nemci tražili od tog istog Ante Pavelića da obustavi akciju ubijanja Srba u istočnoj Bosni, pa se onda desila 1991. godina kada je odavde iz Beograda poslata poruka bosansko-hercegovačkim muslimanima – nemojte da izlazite iz Jugoslavije, nemate potrebu za tim, u Jugoslaviji su muslimani jedini na svetu, kao verska grupa, priznati kao nacija. Ni jedno pravo im nije bilo uskraćeno. Ponuđeno je predstavnicima muslimana koji su došli u Beograd, između ostalog, da muslimanski mladići iz BiH ne moraju da odlaze na odsluženje JNA van BiH. Bilo je pokušaja da se BiH zadrži u Jugoslaviji. Međutim, krenulo se putem otcepljenja.
Šta ste mogli da očekujete od srpskog naroda u BiH, koji je preživeo genocid u Drugom svetskom ratu, posle referenduma u kome Srbi nisu hteli da učestvuju, nego strah, a iz straha je nastao otpor. Republika Srpska nije nastala kao genocidna tvorevina. Ona je nastala kao otpor srpskog naroda ponovnom pokušaju genocida nad njim koji je pokušan da se izvede, a nažalost je delimično uspeo u periodu od 1992. do 1995. godine. Zašto vam to govorim? U taj kontekst morate da smestite i događaje iz jula 1995. godine u Srebrenici koje svaki razuman čovek osuđuje, ali jedan veliki engleski istoričar je rekao – jedna činjenica izdvojena iz mora drugih činjenica je čudovište. To vi radite. Vi ste jednu činjenicu – zločin u Srebrenici koji se desio u julu 1995. godine, ma kako ga kvalifikovali, neko ga kvalifikuje kao genocid, neko ga kvalifikuje kao ratni zločin, ali vi ste ga istrgli iz konteksta.
Vi ne kažete šta je bilo na tim prostorima 1941, 1942. godine, šta su radili Pavelićev poverenik za BiH Jure Francetić i njegov zamenik Rafael Boban u Srebrenici, u Bratuncu. Izbili su na Drinu u aprilu 1942. godine i Francetić šalje 10. aprila 1942. godine Anti Paveliću u Zagreb čuturicu sa vodom iz Drine i kaže – poglavniče, hrvatska vojska izbila je na istočnu granicu domovine. Izbila je tako što su popalili apsolutno sva srpska sela u istočnom Podrinju, decu su nabijali na bajonet. To je radio Naser Orić 1992, 1993. godine.
Međutim, sve ste to zaboravili, ako ste to ikada i znali, i onda ste se uhvatili Srebrenice i svako se uhvati Srebrenice ko pokušava da dokaže da je veliki evropejac, da je veliki demokrata i mora hiljadu puta da ponovi da smo mi genocidni i da se desilo nešto što se nikada u istoriji nije desilo da bi time dokazao, šta, da pripadate nekom demokratskom klubu, da pripadate civilizovan delu sveta ili kako vole da kažu ovi iz hrvatske Vlade – da ste na pravoj strani istorije.
Stalno imate potrebu da ovde među nama Srbima tražite neke genocidne ljude, neke tajno velikosrbe, čak i fašiste. Ni to vam nije strano. Tražite fašiste među u narodu koji je najviše stradao od fašizma. Pored Rusa, Poljaka i Jevreja, to su Srbi. Ja vidim da vi u ovoj deklaraciji, kao što su neki u Memorandumu SANU tražili jedno slovo, jednu reč za koju da se uhvate i da kažu – evo ga, Aleksandar Vučić, prerušeni radikal, kroz ovu deklaraciju hoće da stvori veliku Srbiju.
Da vam kažem nešto, gospodine Pavićeviću. I vama i nekima koji su ovih dana pričali o velikoj Srbiji, ta velika Srbija nikad nije postojala, a stalno se narodi na Balkanu plaše velikom Srbijom. Kao što je Karl Marks rekao svojevremeno - bauk kruži Evropom, bauk komunizma. E, tako Balkanom kruži bauk velike Srbije.
Ali, da vam kažem. Velika Srbija nikada nije postojala, ali je i te kako postojala velika Hrvatska, od 1941. do 1945. godine, postojala je velika Albanija, od 1941. do 1944-1945. godine, postojala je velika Bugarska, od 1941. do 1944. godine.
(Aleksandar Jovanović: Ovo nije normalno.)
Da, da, ništa vama nije normalno zato što vi o tome pojma nemate.
I u sve te tri nazovi velike države, Srbi su masovno stradali.
Zbog toga se donosi ova Deklaracija, da bi se Srbi konačno, vi kažete i to mi spočitavate, da gledaju na svet svojim očima, a čijim očima da gledaju? Tuđim? Nekim stranim? Pa, da gledamo svojim očima i da razmišljamo svojom glavom, da vodimo računa o svojim interesima.
Šta je naš interes u ovom trenutku? Da sačuvamo mir, stabilnost u Srbiji i da obezbedimo njen ekonomski razvoj, kao i da ne dozvolimo da bilo ko uvuče Srbiju i srpski narod u bilo koji svetski sukob. Od Srba, pa i od vas koji ste takođe Srbi, ne zavisi ni kada će prestati rat u Ukrajini, ni kada će prestati ubijanje u Gazi, ni kada će prestati ovo ludilo koje se dešava u svetu. Ali, od nas i te kako zavisi da li ćemo sačuvati našu jedinu Srbiju, da li ćemo sačuvati u njoj mir i stabilnost i da li ćemo u ovim teškim i preteškim vremenima uspeti da obezbedimo njen daljni ekonomski razvoj.
Ako u tome uspemo, biće više novca za ono što su pričale neke vaše kolege, i za zdravstvo i za školstvo i za poljoprivredu i za sve druge građane koji žive u Republici Srbiji.
Dakle, nemojte da tražite u ovom dobronamernom, u ovom ljudskom dokumentu, u ovom hrišćanskom dokumentu bilo šta ružno, bilo šta negativno. Nema u njemu nikakve mržnje.
Na kraju krajeva, vi zaboravljate da je tom Saboru prisustvovala i Njegova Svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije. Ako mi nađete posle patrijarha Pavla čoveka koji je više u SPC smireniji, posvećeniji miru, ima razumevanja za sve narode koji žive zajedno sa nama ili žive pored nas od gospodina Porfirija, nećete u tome uspeti. Čovek je bio mitropolit u Zagrebu. Živeo je među Hrvatima. Poštovali su ga i on je poštovao njih. On je prisustvovao, to nećete da kažete, ovom Saboru i on je, između ostalog, blagoslovio ovu Deklaraciju. Nadam se da ne mislite da je i patrijarh Porfirije velikosrbin, četnik, da je u službi režima Aleksandra Vučića, da i on hoće da stvori veliku Srbiju. Nadam se da ne idete toliko daleko u tim vašim političkim fantazmagorijama.
Žao mi je i ja mislim da je svakom razumnom Srbinu žao što sa takvim ponosom kažete da nećete da glasate za ovakvu jednu Deklaraciju i za ovakav jedan dokument. A čuli ste od naših kolega iz Saveza vojvođanskih Mađara da će jednoglasno da podrže ovu Deklaraciju. Pa, zamislite taj moralni i nacionalni pad kod nekih od vas! Vi kao Srbi nećete da podržite Deklaraciju svesrpsku, ali će za to glasati Mađari, glasaće Hrvati, glasaće pripadnici drugih naroda, koji su prisutni i u Vladi Srbije, prisutni su i ovde među našim narodnim poslanicima. Među našim narodnim poslanicima imate i Srbe i Mađare i Bugare i pripadnike svih nacija i vera koji žive u Srbiji.
Na kraju krajeva, ne morate da glasate za ovaj dokument, ali molim vas kao boga, svoje evropejstvo, svoj kosmopolitizam, nemojte da dokazujete time što ćete da budete autošovinista i što ćete po milioniti put da kažete - e, ali desila se Srebrenica. Jeste, desila se Srebrenica, ali desilo se nešto i pre te Srebrenice.
Ovim ću da završim - Uvek imajte na umu ono što je rekla jedna žena koja je bila na vašoj strani u ideološkom smislu, ali je bila od vas mnogo obrazovanija i mnogo pametnija, pokojna Latinka Perović, ja se sa njom u mnogo čemu nisam slagao, čitao sam mnoge njene knjige, njene tekstove itd, ona je čak bila i član, ako se ne varam, Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića, ali nema to nikakve veze, bila je pametna i obrazovana žena, izgovorila je i napisala jednu sjajnu rečenicu: "Istorija nije samo tekst nego i kontekst". Uvek to imajte u vidu.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je meni poznato sumporna i hlorovodonična kiselina i danas stiže u Šabac kao je stizala i pre deset i pre 50 godina zbog između ostalog potreba fabrike „Zorka“ u Šapcu koja proizvodi mineralna đubriva pa se nije desilo ni Šapcu ni Šapčanima ništa strašno zbog toga.
Hteo bih da postavim jedno pitanje ne koleginici koja je diskutovala maločas, nego jedno retoričko pitanje. Kažite mi gde su vam sada ovi fantomski birači? Gde su vam sada falsifikovani birački spiskovi? Pretili ste da ćete da podnosite krivične prijave zbog krađe izbora protiv predsednika Republike, Aleksandra Vučića, protiv predsednice tadašnje Vlade, Ane Brnabić, protiv mene kao tadašnjeg ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Svakog božijeg dana tokom novembra i decembra prošle godine neko od vas ili neko od vaših aktivista izlazio je u javnost sa potpuno netačnim informacijama o tome kako naseljavamo grad Beograd sa ljudima iz unutrašnjosti, kako su desetine hiljada ljudi nelegalno iz Republike Srpske glasali na lokalnim izborima za opštine i gradove u Republici Srbiji, pa je onda Dragan Đilas pričao o tome kako birači žive u napuštenim telefonskim centralama, u trafostanicama, pa se kod nekog tamo nalazi upisano na stanu 50 ili 100 ljudi.
Kako više ne pričate o tome? Kako to više nije tema? A bila je toliko važna tema da ste zbog toga išli u Evropski parlament, pa ste tamo tužakali sopstvenu državu da smo pokrali izbore, da se bavimo izbornim inženjeringom, pa ste napadali ljude iz Republike Srpske. Smetala vam je tada i Republika Srpska kao što vam smeta i danas.
Ali se onda u Evropskom parlamentu izleteo izgleda vaš ustavni stručnjak, Tanasije Marinković, pa onda rekao – dobro, sve bi to bilo u radu i oko biračkih spiskova i oko fantomskih birača i oko rezultata izbora samo kada bi se dobila ona famozna peta frekvencija. Čovek je rekao suštinu. Niti su vas zanimali birači, ni birački spiskovi. Znali ste vi vrlo dobro da je birački spisak potpuno javna evidencija koja se nalazi na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i da apsolutno svaki građanin Republike Srbije može da izvrši uvid u birački spisak. Ne, vi ste dva meseca konstantno postavljali samo pitanje – dajte nam birački spisak, dajte nam birački spisak.
Zašto ovo govorim? Izbori su završeni. Gospoda su sela u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Nema više teme biračkog spiska. Nema više fantomskih birača. Sada se stvara jedna nova atmosfera građanskog rata, kao što je bila stvarana u novembru i decembru 2023. godine. Ovoga puta atmosfera građanskog rata stvara se oko litijuma. I sada se narod huška, sada se narod poziva da izlazi na ulice, da se blokiraju saobraćajnice, da se izlazi na trgove naših opština i gradova zato što, zamislite, diktatorski režim Aleksandra Vučića hoće da potruje celu Srbiju.
Sada se samo postavlja pitanje – da li to radite sami ili to radite uz pomoć nekoga iz inostranstva kome ne odgovara stabilna i jaka Srbija?
Prošle godine ste pokazali ko su vam saveznici, najveći protivnici i najveći mrzitelji Srbije u Evropskom parlamentu su vam frenetično aplaudirali dok ste u decembru 2023. godine iznosili najmonstruoznije neistine vezane za izbore u Republici Srbiji.
Sada ste to sve zaboravili. Sada to više nije tema. Sada više nema fantomskih birača. Sada niko ne živi i ne glasa u kućicama za ptice, u telefonskim govornicama, u trafostanicama. Sad kod rukometaša tog i tog više ne živi na adresi 100 ljudi. To više nije tema.
Sada se stvara jedna nova atmosfera, stvara se atmosfera oko litijuma i ako malo saslušate ove ljude koji sede sa naše leve strane, svi počinju svoje govore na isti način – pa eto, ja se ne razumem baš mnogo u litijum, ali to je jako strašna stvar i naneće ogromnu štetu državi Srbiji.
Kao što ste prošle godine besomučno lagali oko biračkih spiskova, oko fantomskih birača, tako sada besomučno lažete i plašite građane Srbije oko iskopavanja litijuma, a to radite, pored toga što ja mislim da to radite iz određenih finansijskih razloga, jer mislim da neko mnogo moćniji i neko mnogo pametniji iza vas stoji i pokušava da destabilizuje ne Aleksandra Vučića samo, nego ovu državu i ovaj narod, iz mnogo razloga, a neki od tih razloga su zapisani i u ovoj deklaraciji o kojoj vi veliki Srbi i veliki branioci Srbije niste progovorili nijednu jedinu reč, to između ostalog radite i zbog toga što vi u stvari nikakvu politiku i nemate.
Nisam čuo od vas šta biste vi radili sa srpskom ekonomijom, šta biste vi radili sa našim javnim finansijama, šta biste vi radili u srpskoj poljoprivredi. Šta ste radili u srpskoj poljoprivredi, evo, to ću vam reći danas popodne, kada dođe vreme za postavljanje pitanja, šta ste i na koji način ste sve upropaštavali srpsku poljoprivredu.
Nisam čuo ništa od vas šta biste vi uradili u oblasti spoljne politike, sem što lupetate od 2022. godine, otkako je počeo rat u Ukrajini, o tome kako evo samo što nije Aleksandar Vučić uveo sankcije Ruskoj Federaciji, pa će da uvede 2022, pa će 2023. godine, pa kada se završe izbori 2023, onda će u 2024. godini, pa onda kaže – čeka da se završe lokalni izbori 2. juna 2024. godine, pa će onda da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Nisam čuo ni reč i niko od nas nije čuo nijednu jedinu reč kako biste vi rešavali problem Kosova i Metohije. Dakle, apsolutno nemate odgovor ni na jedno pitanje, ni na jedan izazov sa kojim se danas suočava država Srbija.
Manipulišete građanima, iznosite neistine, plašite narod, ali zaboravljate jednu osnovnu stvar – šta narod misli o vama i šta narod misli o nama. Pa to je narod rekao i na izborima u decembru 2023. godine, kao što je rekao i 2. juna 2024. godine. Nama je dao poverenje, a vi ste i dalje u opoziciji. I samo nastavite tako. Samo nastavite tako, Srpska napredna stranka će da vlada narednih sto godina. I dobro je što će to tako da bude, jer će Srbija da bude mnogo, mnogo uspešnija, mnogo drugačija zemlja nego što je bila u vaše vreme. A ja se iskreno nadam da se to vaše vreme nikada više neće vratiti.
A samo da vas podsetim na jednu stvar, dosta dugo se bavim politikom i podsetiću vas na jednog vašeg velikog političkog mislioca koji danas stoji iza vas, doduše, malo se povukao u pozadinu, to je Dušan Petrović. Nekada je bio ministar pravde, pa je bio ministar poljoprivrede, pa je onda izmislio Nebojšu Zelenovića kao novog lidera grada Šapca i Mačve, kao velikog zaštitnika srpske ekologije. A znate šta je pričao Dušan Petrović? Ja se sećam tih vremena i tih godina, ovde u Narodnoj skupštini? Da je budućnost Srbije, da je budućnost naše energetike u tome da eksploatišemo energiju iz uljanih škriljaca. To je bila vaša politika. To je bila politika stranke iz koje ste svi vi nastali. Ja sada ne ulazim u te vaše brakorazvodne parnice, ali tada ste bili svi u jednoj stranci i svi ste bili pod jednim političkim krovom i taj Dušan Petrović vam je bio jedan od glavnih političkih šefova.
I kao što vidite, tad vam nisu smetali ni uljani škriljci, ni litijum, ni rudarenje, niti bilo šta. Sad kad više niste u poziciji da vi odlučujete o tome, nego da o tome odlučuje Vlada koju vodi Miloš Vučević, da o tome odlučuje predsednik Republike Aleksandar Vučić i ova skupštinska većina, sad ništa ne valja. Sad treba da zaoremo puteve kao Kraljević Marko što je nekad radio u narodnoj pesmi, sad treba da zatvorimo sve rudnike, da porušimo sve železnice, da porušimo Beograd na vodi, gde mnogi od vas imaju ne jedan, nego dva, tri i nekoliko stanova, dakle, sve da stane u Srbiji, da biste vi rekli kako ste vi bili u pravu.
Niti ste bili u pravu pre 2012. godine, niti ste bili u pravu sada. Srbija će nastaviti da se razvija. Srbija će nastaviti da krupnim koracima grabi napred. Vi to ne možete da zaustavite. Ja sam ubeđen da ogromna većina građana Srbije neće nasesti na vaše pozive da izazovete građanski rat u Srbiji, kao što ste to hteli krajem prošle godine, pred decembarske izbore.
Da je to tako dokazuje još jedna činjenica. Prošle godine jedan od glavnih bukača ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, čovek koji je na megafon govorio - dajte nam biračke spiskove, dajte nam biračke spiskove, dajte nam biračke spiskove, i mi smo na dnevnom nivou, zna to koleginica Jelena Žarić Kovačević, ona se sad bavi resorom državne uprave i lokalne samouprave, mi smo na dnevnom nivou, iz dana u dan, objašnjavali građanima Srbije, objašnjavali tom Ivanu Bjeliću, ljudi, birački spisak nije nikakav tajni dokument, nalazi se na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Svako može da izvrši uvid u birački spisak. Ne, oni su kao oni u Jevanđelju i u Novom zavetu, kada je Hristos činio čuda, lečio ljude, vaskrsavao mrtve, oni su stalno ponavljali jedno te isto - pokaži nam čudo, pokaži nam čudo. Tako isto i ovi rade. Mi kažemo - evo vam birački spisak na sajtu Ministarstva. Ne, dajte nam birački spisak.
Zašto spominjem tog Ivana Bjelića? Sad tom Ivanu Bjeliću više nije bitan birački spisak. Jeste li ga čuli u poslednjih nekoliko meseci da priča o biračkim spiskovima, o fantomskim biračima, o preseljenju birača? Ne. Ali zato taj isti Ivan Bjelić je bio vođa, zajedno sa Savom Manojlovićem, ovog čuvenog marša na Drinu, pa su se oni predstavljali kao naslednici Stepe Stepanovića, cerskih junaka, pa su oni od nas ministara u Vladi Srbije, vas narodnih poslanika pravili maltene austrougarsku okupacionu vojsku od koje će oni da oslobode zapadnu Srbiju, Mačvu i Podrinje.
Dakle, radi se o profesionalnim aktivistima i ne može niko da me ubedi da neko u decembru 2023. godine priča o biračkim spiskovima, izmišlja o fantomskim biračima, a da onda nekoliko meseci nakon toga uopšte više ne govori na tu temu, nego govori o litijumu, o Jadru, o tome kako Aleksandar Vučić nastoji da zatruje Srbiju. Dakle, pitanje je samo ko ga plaća, za čije interese radi i bilo bi pošteno da nam kažete kolika je ta cifra, koliko košta da prodate obraz, da prodate čast i da se stavite u službu onih koji ne žele dobro građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da jedan deo opozicije vrlo jasno pokazuje koliko poštuje pripadnike nacionalnih manjina, verbalno ih izuzetno poštuju, ali u praksi, kao što vidite, prilično su nervozni kada vam članovi Vlade Republike Srbije, vama kao pripadniku bošnjačke manjine, bošnjačkog naroda, odgovaraju ne bi li ste imali što više informacija koje su vam kao narodnom poslaniku bitne.
Ono što želim da vam kažem, ali pre svega da vam se zahvalim na tome što ste postavili poslaničko pitanje, kad god dođe jul mesec vi Bošnjaci se setite Srebrenice, sa pravom, mi Srbi se setimo Bratunca i okoline, sa pravom. Tugujemo svako za svojim žrtvama i u toj opštoj tuzi i bolu vrlo često smo skloni da budemo grubi i oštri jedni prema drugima, da izgovaramo teške reči misleći da time činimo dobro sopstvenom narodu.
Dopustite i nemojte da se ljutite na mene ako kažem nešto sa čim se vi ne slažete, ali mislim da bi bilo korektno, kada već govorite o tako važnoj temi kao što su odnosi između Srba i Bošnjaka, da se malo podsetimo kako su zapravo počele nevolje između naša dva naroda početkom 90-ih godina. Verujem da vi imate o tome malo drugačije mišljenje nego ja, ali dopustićete mi da iznesem svoje mišljenje, a biću vrlo spreman da saslušam i vaše.
Želim da vas podsetim na nešto, vi ste mlad čovek, ja sam malo stariji od vas i sećam se tog vremena i čitao sam dosta o tome, 1991. godine, pored Stranke demokratske akcije Bosne i Hercegovine, postojala je jedna stranka, tako je, Muslimansko bošnjačka organizacija koju su vodili Adil Zulfikarpašić i akademik Muhamed Filipović. Ta dvojica muslimana, tad je bio u opticaju termin Musliman, od 1993. godine vi se nazivate Bošnjacima i mi to poštujemo, 1991. godine Zulfikarpašić i Filipović su bili u poseti kod Slobodana Miloševića na jednom vrlo važnom političkom sastanku.
Slobodan Milošević je ponudio…
(Slavica Radovanović: Ajde, ne kradi nam vreme.)
Ne znam zašto ste nervozni. Govorim o jednoj veoma važnoj temi, o odnosima između Srba i Bošnjaka.
(Slavica Radovanović: Vi ste ministar poljoprivrede.)
…a doći ćemo i do poljoprivrede.
Dovoljno sam dugo proveo godina u ovom parlamentu da biste trebali da znate da mene ne možete baš tako lako da isprovocirate. Tako da, vi slobodno nastavite da radite svoj posao, a ja ću svoj.
Dakle, 1991. godine postignut je dogovor između muslimansko-bošnjačke organizacije i rukovodstva Republike Srbije da Bosna i Hercegovina ostanu u sastavu Jugoslavije. Milošević je čak ponudio i određene benefite za Muslimane u BiH, i to je prihvaćeno i to je dogovoreno. Jedan od benefita je bio i taj da muslimanski, odnosno bošnjački mladići mogu da služe JNA u opštinama i gradovima isključivo na teritoriji BiH. Dakle, da ne moraju da idu u Srbiju, Crnu Goru ili u Makedoniju. Govorim o vremenu kada su se Slovenija i Hrvatska već otcepile, nelegalno i protivustavno, od Jugoslavije.
Te 1991. godine, koliko se sećam, taj plan je prihvatio i Alija Izetbegović. I da je taj plan realizovan, odnosno da je taj dogovor realizovan iz 1991. godine, verovatno ne bi bilo građanskog rata u BiH, ne bi bilo ni Sarajeva, ne bi bilo ni Srebrenice, ne bi bilo ni Prijedora, ne bi bilo ni Bratunca, ne bi bilo ni mnogih drugih stratišta i za srpski i za bošnjački narod.
Međutim, u jednom trenutku, političko rukovodstvo Muslimana, odnosno Bošnjaka u BiH, povelo se za politikom zvaničnog Zagreba, odnosno za politikom tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, da je za BiH, odnosno da je za Bošnjake…
(Poslanici opozicije dobacuju.)
Ja sam član Vlade. Pročitajte malo Ustav Republike Srbije. Dakle, ministar je član Vlade, a Vlada Republike Srbije je organ koji kreira politiku Republike Srbije.
(Jelena Milošević: O čemu vi pričate?)
Dakle, u jednom trenutku Alija Izetbegović se okrenuo politici zvaničnog Zagreba, koji je smatrao da je bolje rešenje da se BiH izdvoji iz Jugoslavije i da postane nezavisna država.
Dana 29. februara i 1. marta 1992. godine održan je referendum o nezavisnosti BiH, na koji su izašli isključivo Muslimani i Hrvati. Srbi su taj referendum bojkotovali.
(Poslanici opozicije lupaju o klupe.)
Zaista pokazujete veliko poštovanje prema bošnjačkom narodu, vi koji lijete suze za postradalim Bošnjacima u Srebrenici, vi koji kažete da smo mi Srbi genocidan narod, vi koji kažete da ne žalimo dovoljno Bošnjake koji su streljani u Srebrenici. Evo, sada pokazujete na delu koliko ste licemerni, koliko vam nije stalo ni do Srba, ni do Bošnjaka, niti do bilo čega, sem do toga da u Narodnoj skupštini izazivate haos i da pokazujete koliko ste nekulturni, koliko ste nevaspitani i koliko nemate strpljenja da saslušate ljude koji govore u Narodnoj skupštini.
Doneta je ta odluka o nezavisnosti BiH. Neki među Bošnjacima su pomislili da je time sve rešeno, da je zvanični Zagreb iskren prema njima, da zaista želi suverenu, nezavisnu i celovitu BiH. I šta se onda desilo? Već u jesen 1992. godine započeo je krvavi rat između hrvatske vojske, dakle, vojske Republike Hrvatske i Hrvatskog vijeća obrane, na jednoj strani i armije Bosne i Hercegovine, na drugoj strani. Taj rat je trajao sve do marta 1994. godine, kada je dogovoren Vašingtonski sporazum, kojim je okončan rat između Hrvata i Bošnjaka u BiH.

Hoću da vam kažem moje mišljenje. Bilo bi dobro da mi Srbi mislimo svojom glavom, ali i da vi, Bošnjaci, mislite svojom glavom.
Isto tako, ono što vrlo često ističe Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, da se mi Srbi nekad stavimo u cipele Bošnjaka, a da se vi Bošnjaci nekada stavite u cipele Srba. Mislim da bismo se bolje razumeli, mislim da bismo imali više razumevanja jedni za druge i mislim da bismo lakše iskoračili iz tih okova prošlosti, hrabro iskoračili u budućnost i shvatili da ni vi Bošnjaci ni mi Srbi ne možemo da odemo na neke druge meridijane i na neke druge krajeve sveta, nego da smo prosto osuđeni da živimo jedni pored drugih i jedni sa drugima.
Što se tiče kolega iz opozicije koji konstantno dobacuju i koji me konstantno podsećaju da sam ja ministar poljoprivrede, želim da kažem i za vas, a i za njih koji dobacuju i koji time pokazuju koliko vas poštuju i koliko poštuju sve Bošnjake i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, želim da vam kažem da zahvaljujući vrednim i složnim i Srbima i Bošnjacima u Zlatiborskom i u Raškom upravnom okrugu, dakle u onom delu Srbije koji vi Bošnjaci nazivate Sandžakom, a mi ga nazivamo Zlatiborskim i Raškim okrugom, mi beležimo jedan rezultat koji možda za ove koji dobacuju i nije toliko bitan, ali ja mislim da jeste. Radi se o tome da Srbija, nažalost, već decenijama beleži pad broja grla i kada su u pitanju goveda, i kada su u pitanju svinje, i kada je u pitanju živina, međutim, ne beležimo pad kada je u pitanju broj grla ovaca.
Vidite koliko im je to smešno. Vidite koliko im je to smešno i koliko oni ništa ne razumeju. Vidite koliko oni ništa ne razumeju. Njima je smešno kada ja kažem, kao ministar poljoprivrede, da zahvaljujući vrednim i složnim Srbima i Bošnjacima u Sandžaku, odnosno u Zlatiborskom i Raškom okrugu beležimo rast broja grla ovaca, beležimo veću proizvodnju ovčjeg mesa, ovčjeg sira, mleka i proizvoda od ovčjeg mleka.
Vama koji se smejete…
(Aleksandar Jovanović: Ovo je leksilijum. Mogu li da vam dam lekić?)
Meni ne treba lekić, vrlo sam smiren.
Gospodine narodni poslaniče, ovo što govorim i te kako ima smisla, pustite ove što dobacuju.
Imao sam tu čast i privilegiju da budem u delegaciji koju je predvodio predsednik Republike, Aleksandar Vučić. Vratili smo se pre nekoliko dana iz posete Ujedinjenoj Arapskoj Republici Egipat. Potpisali smo nekoliko veoma važnih bilateralnih međudržavnih sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat. Mislim da je jedan od najvažnijih sporazuma Sporazum o slobodnoj trgovini. To znači da će Republika Srbija, da će naši poljoprivredni proizvođači, da će naše kompanije moći da izvoze na veliko egipatsko tržište, na tržište od 110 miliona stanovnika sa carinskom stopom od 0%, dakle bez carine, apsolutno sve poljoprivredne proizvode koje proizvedemo ovde u Republici Srbiji, uključujući i proizvode, budući da je Egipat muslimanska zemlja, zato to i naglašavam, oni to ne razumeju pa se zato smeju, ali oni inače ništa ne razumeju, pa im je sve smešno…
Smeju se oni koji ne razumeju, oni koji razumeju mislim da nemaju razloga da se smeju, mislim da imaju razloga da budu radosni.
Dakle, moći ćemo u Egipat, kao veliku muslimansku zemlju od 110 miliona stanovnika, da izvozimo bez carine, između ostalog, i goveđe i ovčje meso, da izvozimo sir, mleko i mlečne proizvode, što mislim da je veoma važno za odnose između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat, ali mislim da je veoma važno i za vaš kraj, dakle, i za ljude koji žive u Novom Pazaru, u Sjenici, u Prijepolju, u Priboju, u Raškoj. Da to bude jedan veliki podsticaj da proizvodimo što više goveđeg, ovčjeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jer to sve mi, kao Srbija, kao građani Srbije, nakon potpisivanja ovog Sporazuma o slobodnoj trgovini možemo bez carina, a do sad su carine bile 40% i praktično je to tržište bilo zatvoreno za srpsku privredu, pa i za srpsku poljoprivredu. Od sada ćemo moći da sve naše poljoprivredne proizvode, uključujući i one koji dolaze iz vašeg kraja, koje zajednički prave i Srbi i Bošnjaci, moći ćemo, dakle, bez carina da izvozimo u jednu veliku i prijateljsku zemlju kao što je Ujedinjena Arapska Republika Egipat.
Želim da se zahvalim ovom prilikom predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, koji je praktično otvorio vrata i srpskim privrednicima za to veliko tržište, jer smo poslednjeg dana boravka u Egiptu imali prilike da prisustvujemo jednoj impozantnoj manifestaciji, to je Srpsko-egipatski poslovni forum. Bili su najveći egipatski i najveći srpski privrednici, uključujući i one koji se bave agro biznisom. Zaključeni su veoma važni ugovori, zaključena su veoma važna partnerstva. Mislim da je to velika razvojna šansa za srpsku privredu uopšte, ali i za srpsku poljoprivredu.
Slobodno poručite, kad se vratite u vaš kraj, da složan i vredan rad Srba i Bošnjaka i te kako može da donese dobre plodove i dobre rezultate, između ostalog i zahvaljujući činjenici da nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta sve ono što vredne ruke i srpske i bošnjačke proizvedu u vašem kraju moći će bez carina da se izvozi na to veliko tržište od 110 miliona stanovnika.

Zahvaljujem se na pitanju, gospodine Starčeviću. Jedno veoma važno pitanje.
To pitanje smo otvorili kada je poslaničko pitanje postavio kolega pre vas, ali, nažalost, ljudi iz opozicije nisu imali dovoljno strpljenja da saslušaju sve ono što smo na ovu temu, koja je veoma važna za našu privredu i za našu poljoprivredu ,imali da kažemo.
Dakle, delegacija Republike Srbije na čelu sa predsednikom Republike, boravila je u Egiptu od 12. do 14 jula. Dakle, 13. jul je bio praktično najvažniji dan naše posete. Imali smo sastanak sa predsednikom Ujedinjene Arapske Republike Egipat, gospodinom Sisijem i tog dana je potpisan veliki broj bilateralnih međudržavnih sporazuma iz različitih oblasti, kao što je rekao i predsednik Vlade gospodin Vučević. Između ostalog, potpisan je i… Svi su važni, ali po mom mišljenju najvažniji je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom.
Zašto je taj sporazum toliko važan? Kada sam se pripremao za ovu posetu ljudi iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su mi pripremili jednu zaista detaljnu informaciju o našoj robnoj razmeni sa Egiptom, odnosno o odnosu uvoza i izvoza između Srbije i Egipta i onda sam, čitajući tu informaciju, došao do jednog neverovatnog podatka.
Naravno, jedan od razloga za to je i činjenica da do potpisivanja ovog sporazuma sa Egiptom o slobodnoj trgovini, Egipat je imao, u odnosu na Republiku Srbiju, veoma visoke carinske stope. Konkretno, kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, carinske stope su iznosile 40%. To praktično znači da su naši poljoprivredni proizvodi na egipatskom tržištu bili apsolutno nekonkurentni. Pri tome, EU je još pre nekoliko godina zaključila Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom i praktično sve države članice EU, dakle, ne samo praktično, nego i formalno-pravno i praktično, na egipatsko tržište mogu da izvoze svoje poljoprivredne proizvode po carinskoj stopi od 0%. To praktično znači bez carine.
Zašto je ovo važno da se naglasi? Ovo je sad maločas napomenuo i predsednik Vlade gospodin Vučević, a o tome smo govorili malo i juče. Jedan deo ljudi koji sedi u ovoj sali godinama se podsmešljivo, neozbiljno, neodgovorno odnosi prema državama iz Afrike, Azije i Latinske Amerike i mi smo godinama kao država, praktično sve do trenutka kada je predsednik Vlade postao Aleksandar Vučić, nekako potpuno zanemarili taj deo sveta. Međutim, svoju razvojnu šansu su videli neki drugi. Videle su, između ostalog, i zemlje EU. One su pre nas potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom.
Mi to nismo uradili zahvaljujući onima koji su vodili Srbiju do 2012. godine i koji su smatrali da su zemlje poput Egipta zemlje tzv. trećeg sveta, da su to nerazvijene zemlje, da su to zemlje na koje apsolutno ne treba obraćati pažnju i onda je predsednik Vlade, a sada predsednik Republike Aleksandar Vučić potpuno preokrenuo našu politiku prema tim zemljama i rekao – ljudi, to su nama pre svega u političkom smislu prijateljske zemlje, to su zemlje koje su nam pomagale i onda kada su drugi od nas okretali glavu, koje nam nisu uvodile sankcije, koje su i te kako imale razumevanja za sve ono što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina.
Na kraju krajeva, pokazali su, iako su mnoge od tih zemalja muslimanske, razumevanje za poziciju Republike Srbije i sada, kada je nedavno na silu i, praktično, suprotno Povelji UN doneta ova Rezolucija koja se odnosi na Srebrenicu. Dakle, mi smo upravo u tim zemljama, zemljama tzv. trećeg sveta, zemljama na koje do pre nekoliko godina apsolutno nismo obraćali pažnju, zemljama na koje i danas neki koji sede ovde sa naše leve strane gledaju podsmešljivo, podrugljivo, izruguju im se, kažu da su mali, da su nerazvijeni.
Dakle, predsednik Aleksandar Vučić je shvatio da je to velika šansa ne samo za našu spoljnu politiku, nego i za našu ekonomiju, pa između ostalog i za našu poljoprivredu. Sada da se vratim na temu poljoprivrede. Dakle, dok su neki u EU bili mnogo pametniji od nas i shvatili da je egipatsko tržište ogromno tržište i da to predstavlja veliku razvojnu šansu za njihove kompanije, uključujući i one koji se bave proizvodnjom i izvozom poljoprivrednih proizvoda, Republika Srbija je zaključila 13. jula. Taj ugovor je potpisao naš kolega Tomislav Momirović, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenom Arapskom Republikom Egipat i nakon potpisivanja tog sporazuma Srbija će moći na egipatsko tržište, koje je ogromno, dakle, tržište od 110 miliona ljudi, da bez carine izvozi praktično sve poljoprivredne proizvode.
Egipatski ministar poljoprivrede mi je rekao da njima apsolutno treba sve iz Srbije. Kao što je rekao i predsednik Vlade, zbog rata u Ukrajini, Egipat ima ozbiljne probleme u snabdevanju žitaricama, u snabdevanju brašnom. To je velika razvojna šansa, to je velika šansa uopšte za našu privredu i za našu poljoprivredu, između ostalog.
Rekao sam da sam bio iznenađen kada sam čitao ovu informaciju koja se odnosi na spoljnotrgovinsku razmenu sa Egiptom. Do potpisivanja sporazuma sa Egiptom, mi smo kada su u pitanju naši poljoprivredni proizvodi izvozili samo duvan i nešto cigareta i apsolutno ništa drugo, između ostalog, i zbog toga što su carine na naše proizvode bile 40%. E, sad kada imate carine od 40% na srpske proizvode, a imate 0% carine na proizvode koji dolaze iz EU, jasno je i laiku da je naša poljoprivreda bila apsolutno nekonkurentna na egipatskom tržištu.
Sada se te stvari menjaju, odnosno sada naši poljoprivredni proizvođači i naše kompanije koje su izvozno orjentisane imaju ogromnu šansu da plasiraju naše poljoprivredne proizvode na to veliko tržište.
Dakle, mi smo u Egipat izvozili duvan i izvozili smo nešto cigareta, a uvozili smo proizvode za koje ja nisam mogao da verujem da ih uvozimo, dakle, proizvode koje apsolutno geografski, geološki, kako god hoćete, možemo i moramo da proizvodimo ovde u Republici Srbiji. Dakle, mi smo iz Egipta, pazite, uvozili crni luk, uvozili smo iz Egipta crni luk, uvozili smo boraniju, uvozili smo krompir, uvozili smo grašak, uvozili smo pasulj, da ne govorim o južnom voću. Dakle, jasno mi je da banane, mango, kivi, teško mogu da uspevaju u Srbiji, ali ne mogu da razumem da mi ne možemo da izvozimo u Egipat ono što smo iz Egipta uvozili. Zar je moguće da mi ne možemo da proizvodimo zelenu salatu, crni luk, paradajz, krompir, grašak, boraniju, pasulj itd? Možemo, ali time se niko nije ozbiljno bavio, odnosno time su se bavili oni koji vam se danas evo ovde smeju. Mi govorimo o važnosti slobodne trgovine sa Egiptom, oni ljudi umiru od smeha i misle da je to sve bez veze, a to je ogromna šansa i za našu privredu i za našu poljoprivredu.
Postavili ste pitanje i mislim da će kolega Vesić o tome nešto više da kaže, vezano za našu saradnju u oblasti saobraćaja. Predsednik Vučić je još dok smo boravili u Egiptu u više svojih intervjua naglasio da će Republika Srbija sa svoje strane da učini sve da u najskorije moguće vreme, Gorane, molim te, ispravi me ako grešim, a to znači za mesec do mesec i po dana, da imamo najmanje dva leta nedeljno za Kairo. Dakle, da „Er Srbija“ ima najmanje leta za Kairo i ono što predstavlja, takođe, veliku šansu za ovu našu avio kompaniju, za našu privredu, jeste orjentacija Egipta, kada je u pitanju njihov turizam, da pokrenu jedan snažni investicioni ciklus na mediteranskoj obali, dakle, ne samo na obali Crvenog mora, nego upravo na Mediteranu.
To praktično znači da će srpski turisti koji budu želeli da letuju u Egiptu, kada se ostvare ove dogovorene linije, avio linije između Beograda i Egipta, moći da budu na najekskluzivnijim Sredozemnim egipatskim destinacijama za otprilike dva sata od Beograda. Jasno vam je od kakvog je to značaja i koliko to može da poveže naše dve zemlje, ali istovremeno, ovi koji se smeju to ne razumeju, ali pošto ste vi ozbiljan čovek, vi to razumete, to je važno i za naš turizam, jer kao što Srbi idu da letuju u Egipat, tako će i državljani Egipta, odnosno Egipćani moći vrlo brzo da dolaze i do Zlatibora i do Tare i da upoznaju prirodne lepote Srbije i da vide kako izgleda naša Vrnjačka Banja, Prolom Banja, kako nam izgleda Fruška gora, koje su lepote Šumadije, Pomoravlja, zapadne Srbije.
Dakle, to je jedan veliki potencijal. Ako budemo pametni, svi zajedno, mi ćemo taj potencijal moći da iskoristimo.
Sve u svemu, ta poseta Egiptu je, i time ću da završim ovaj deo izlaganja oko Egipta, na mene ostavila jedan impresivan utisak, između ostalog, i zbog toga što smo poslednji dan posete, to je bilo 14. jula, imali prilike da vidimo jednu novu prestonicu koja se gradi na 70 kilometra od Kaira. Egipćani to zovu novi administrativni centar. Trenutno ga zovu novi Kairo, verovatno će mu dati neko novo ime. Prosto neverovatno, kada pogledate da u pustinji niče jedan novi grad, ne grad, velegrad, Kairo trenutno ima, ovaj, da kažem, stari Kairo ima 22 miliona stanovnika. To vam je kao cela bivša Jugoslavija. I sad na 70 kilometra, videle su to kolege, video je to Dejan, video je to Tomislav Momirović, svi mi koji smo bili sa predsednikom Vučićem, na 70 kilometra od Kaira niče potpuno novi Kairo, jedan novi grad, grad u kome će moći da budu smeštene ne samo sve državne institucije, državni organi, ne samo velike kompanije, nego u kome će moći da živi još 20, pa možda i 30 miliona stanovnika.
Onda kada to vidite, shvatite kolike smo šanse mi propustili dok su ovi koji se sada smeju bili na vlasti. Zamislite da smo u to vreme, da su bili samo malo politički pronicljivi, samo malo politički pametni, da su samo malo hteli da vide da postoje i neke druge zemlje i neki drugi delovi sveta, da smo u njihovo vreme zaključili taj sporazum, zamislite koliko bi to značilo za srpsku ekonomiju, za srpsku poljoprivredu, za srpski turizam, ali i za srpsku nauku.
Predsednik Vlade je nešto o tome govorio. Mi smo tamo dogovorili ne samo saradnju na nivou izvoza naših poljoprivrednih proizvoda, nego i saradnju naših naučnih instituta iz oblasti poljoprivrede. Egipat ima veoma pozitivna iskustva kada je u pitanju saradnja sa našim poljoprivrednim, odnosno našim naučnim institutima iz oblasti poljoprivrede još iz vreme socijalističke Jugoslavije. Oni i danas u superlativu govore o saradnji sa Institutom za kukuruz Zemun Polje, o saradnji sa Institutom za ratarstvom u Novom Sadu, o saradnji sa institutom za stočarstvo u Velikoj Plani. Oni se sećaju tog vremena kad smo imali veoma intenzivnu saradnju na svim poljima, pa i kada je u pitanju nauka.
Mi i danas možemo Egiptu da ponudimo know-how u oblasti poljoprivrede, u oblasti najkvalitetnijeg semena pšenice, suncokreta, soje, dakle svega onoga što je Egiptu potrebno, naročito u ovom geopolitičkom trenutku kada traje rat u Ukrajini, a kada se Egipat nalazi u jednoj veoma teškoj geopolitičkoj poziciji. O tome je predsednik Republike i u Egiptu i kad se vratio iz Egipta više puta govorio.
Vidite, Egipat je na takvom geografskom položaju i u takvoj geopolitičkoj situaciji da na zapadu ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Libija. Na jugu ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Sudan gde se još uvek vodi građanski rat i, naravno, ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Pojas Gaze, pošto se praktično Egipat, odnosno Gaza se praktično naslanja na Egipat i trenutno se u Egiptu nalazi devet miliona izbeglica iz Pojasa Gaze.
Zašto to sve govorim? Govorim zbog toga što sam video, kao i sve moje kolege koji smo bili u toj delegaciji koliko je teška i koliko je u stvari podjednako teška i pozicija Srbije i pozicija Egipta, ali smo videli i mi i oni da i u tim teškim vremenima možemo ekonomski da sarađujemo i da možemo ekonomski da napredujemo. Kao što je Srbija, iako se nalazi u izuzetno teškoj geopolitičkoj situaciji, uspela iz godine u godinu od 2012. godine sve više ekonomski da napreduje tako isto napreduje i Egipat. Dakle, tamo imate, neki nam danas kažu, ovi koji se smeju, kaže – Vučić vodi politiku sedenja na dve stolice, ta politika ne daje nikakve rezultate, svi su shvatili da ih lažete, da ih obmanjujete i onda dođete u jedan Egipat u kome imate i američke kompanije i engleske kompanije i francuske kompanije i ruske kompanije.
Kada sam zajedno sa kolegom Momirovićem, pošto smo se vozili u istom automobilu, prolazio kroz Egipat, video sam jedan mural, jedan mural na kome su naslikani predsednik Egipta Sisi i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Hoću da vam kažem da postoje slobodarske zemlje, kao što je Egipat koje jednostavno više ne pristaju na bipolarnu podelu sveta, koji hoće da sarađuju sa svima, koji nikome ne prete, koji vode jednu miroljubivu politiku, koji pružaju ruke svima, ali koji pre svega vode računa o svojim političkim i ekonomskim interesima. I ja mislim da je to ključ dobrog razumevanja između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ujedinjene Arapske Republike Egipat gospodina Sisija i da je tu ključ dobrog razumevanja naše dve države i naša dva naroda, iako smo mi većinski pravoslavni narod, a oni većinski muslimanski narod, ali smo i mi i oni pokazali da kao što u Srbiji mogu zajednički i bratski da žive Srbi i Bošnjaci, Srbi i muslimani. Mi smo u Egiptu videli kako mogu složno i bratski da žive i egipatski muslimani, ali i egipatski hrišćani, jer smo imali posetu i egipatskoj koptskoj crkvi.
Da bi ostavio vremena i mojim drugim kolegama pitali ste me za sporazum koji je postignut sa sedam poljoprivrednih udruženja. Nekima je vidim i ovo smešno. Pre svega, želim da se zahvalim predsedniku Vlade gospodinu Vučeviću i njegovom kabinetu, želim da se zahvalim predsednici Narodne skupštine, gospođi Ani Brnabić, koja je dok je bila predsednik Vlade imala intenzivnu komunikaciju sa različitim udruženjima poljoprivrednika i zahvaljujući svemu tome, zahvaljujući toj sinergiji, zahvaljujući našem zajedničkom radu, mi smo 18. jula 2024. godine postigli sporazum sa sedam poljoprivrednih udruženja i, da ne bi bilo nikakve zabune, ja ću vam sada izneti koji su bili njihovi zahtevi a koje su to tačke oko kojih smo se sporazumeli.
Dakle, u pitanju su sledeća udruženja poljoprivrednika: Udruženja proizvođača mleka „Naše mleko“, Udruženje poljoprivrednika „Stig“ Požarevac, Udruženje proizvođača mleka „Kikinda“, Udruženje za spas i opstanak stočara zapadne Srbije, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje poljoprivrednika „Složni Pidikanci“ i Udruženje „Severni Banat - Brestovački ratari“. Zahtevi ovih poljoprivrednih udruženja su bili sledeći. Oni su imali sedam zahteva.
Prvi zahtev je bio da se izvrši raspisivanje javnog poziva i isplata 17 hiljada dinara po hektaru za sertifikovano sebe, drugi zahtev je bio da se objavi javni poziv za parcele po drugom osnovu. To je veoma složeno i komplikovano pravno pitanje o kome je govorio predsednik Vlade. Treće zahtev je bio da se objavi javni poziv za 100 hiljada dinara po junici. Četvrti zahtev je bio da se smanje kvote za uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Peti zahtev je bio zahtev za hitno ukidanje zabrane izvoza rafinisanog i nerafinisnog ulja. Šesti zahtev je bio analiza tržišta i uređenje berze. Sedmi zahtev se odnosio na uključivanje predstavnika sedam gore navedenih udruženja u izradu desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Kao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 22. jula ove godine, pre nekoliko dana, potpisao sam sporazum sa pet od ovih sedam udruženja. Dva udruženja se nisu pojavila na potpisivanju sporazuma, ne znam iz kojih razloga, ali se pojavilo ovih pet udruženja i oni su ljudi potpisali sa nama sporazum i ja ću vam sada pročitati da ne bi bilo nikakvih zabuna i nikakvih dezinformacija koje ovih dana kolaju u javnosti u pojedinim medijima.
Dakle, mi smo se usaglasili o sledećem. Pod jedan, da će u najskorijem roku Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložiti Narodnoj skupštini, najpre Vladi, pa Narodnoj skupštini zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do 15. oktobra 2024. godine budu usvojene izmene ovog zakona i to tako što će u članu 31. ovog zakona biti uneta odredba koja će da glasi: „regres za sertifikovano seme isplaćuje se u iznosu do 17.000 dinara po hektaru za istu površinu za koju može da se ostvari pravo na osnovne podsticaje iz člana 17. stav 1. tačka 1. podtačka 1. ovog zakona“. Takođe, predložiće se brisanje dela stava 3. člana 31. ovog zakona u delu u kojem se navodi „regres za seme u iznosu od 6.000 dinara po hektaru“. Dakle, kao što vidite, značajno se uvećava iznos regresa i to za sertifikovano seme. To znači da nam je cilj bio podizanje kvaliteta naša poljoprivredne proizvodnje.
Tačka 2. oko koje smo postigli sporazum. Najkasnije do kraja oktobra ove godine raspisaće se javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru i koji će biti isplaćen do kraja 2024. godine.
Tačka 3. da će u saradnji sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika najkasnije do kraja septembra 2024. godine biti utvrđen modalitet za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, a na kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, a u svrhu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi. To je ona tema za koju je predsednik Vlade lepo rekao da nije samo politička i ekonomska, nego je veoma komplikovano pravno pitanje.
Tačka 4. oko koje smo se usaglasili da će se u ovoj godini, ovo je veoma važno za naše stočare, da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 40.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne krave prvotelke. Dakle, za kravu koja se prvi put oteli naši poljoprivredni proizvođači će moći da dobiju do kraja ove godine 40.000 dinara po grlu.
Tačka 5. takođe važna za naše stočare. Kao što vidite njima je to smešno. Mi mislimo u Vladi Republike Srbije da je to za naše stočare veoma važno. Da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 60.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne junice starosti od 12 do 24 meseca, ali da će uslov za isplatu ovog podsticaja biti da proizvođač na gazdinstvu bude u obavezi da ovu junicu zadrži na poljoprivrednom gazdinstvu za period od minimum tri laktacije, odnosno do pet godina starosti. Dakle, ta krava neće moći da ide u klanicu, neće moći da ide u izvoz. Ljudi će morati da drže kravu najmanje tri laktacije, odnosno najmanje pet godina na svom poljoprivrednom gazdinstvu. Mislimo da je ta mera važna zato što može da doprinese razvoju našeg stočnog fonda što je za našu poljoprivredu od izuzetnog značaja.
Tačka 6. Mi smo se obavezali da ćemo preduzeti sve mere da uvoz mleka do kraja godine bude u količinama koje su najviše do količina uvezenog mleka u prošloj godini, dakle u 2023. godini za isti period ili u manjim količinama.
Tačka 7. Da će se u naredna dva meseca, ali to pitanje je u međuvremenu već rešeno, preduzeti sve mere da se poboljša izvoz rafinisanog i ne rafinisanog suncokretovog ulja, te da će se organizovati sastanak sa najvećim proizvođačima ulja najkasnije do kraja jula 2024. godine, na kojem će prisustvovati i predsednik Vlade. Kao što vam je i predsednik Vlade rekao, taj sastanak će biti održan sutra u Vladi, 25. jula ove godine, što znači da smo tačku 7. praktično već ispunili. Ispunili smo i tačku 6. zato što kada pogledate statistiku mi smo u onim kvotama kada je u pitanju uvoz mleka kao što je bio i prošle godine.
Tačka 8. oko koje smo postigli sporazum. Najkasnije do kraja jula 2024. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede formiraće radnu grupu u kojoj će biti i predstavnici ovih sedam poljoprivrednih udruženja za koordinaciju aktivnosti za unapređenje robno-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima i nastaviće se sa redovnim održavanjem sednica radne grupe. Ta tačka je praktično takođe ispunjena budući da je promenjen sastav radne grupe. Mi već od danas, odnosno već od sutra možemo da nastavimo sa radom po ovom veoma važnom pitanju.
Tačka 9. oko koje smo postigli saglasnost, a to je da će predstavnici Udruženja poljoprivrednika biti aktivno uključeni u izradi strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025/2032. godina i da će biti redovno pozivani na sve sastanke povodom izrade ove strategije. Mi smo se u Ministarstvu poljoprivrede obavezali da strategija bude gotova do oktobra ove godine.
Kao što vidite postignut je jedan veoma važan sporazum. Razgovori nisu bili jednostavni, nisu bili laki, ali mi smo u Vladi smatrali i u Ministarstvu poljoprivrede i u kabinetu premijera i u kabinetu predsednice Narodne skupštine, da i te kako ima smisla razgovarati sa udruženjima poljoprivrednika. Ne samo zbog toga što oni proizvode hranu za naše građane, a hrana je danas strateški proizvod, poljoprivreda je u uslovima ovih globalnih previranja praktično jedna vrsta namenske industrije.
Kada imate dovoljno hrane za svoje građane, to vam je kao da možete sami da se branite, da sami štitite svoju bezbednost. U tom smislu ovi razgovori su bili ne laki, ne jednostavni, trajali su jedno određeno vreme, ali smo na kraju postigli sporazum za koji mi mislimo da je u interesu i naših poljoprivrednih proizvođača i naših građana, ali i naše države u celini.
Ono što ja mislim da je takođe važno, i time završavam, pokazali smo da kada sednemo za isti sto, bez obzira koliko nam se u nekom momentu stavovi ne podudaraju, bez obzira koliko nam se mišljenja ne podudaraju, bez obzira koliko u početku jedni prema drugima imamo nepoverenja, kada uđete u razgovore sa ljudima, kada se malo mi stavimo u njihove cipele, a kada se oni malo stave u cipele predstavnika izvršne vlasti, onda kao što vidite do sporazuma može da dođe.
Mislim da je ovo jedan važan iskorak, ako hoćete, i u jednom društvenom dijalogu. Pokazali smo da možemo jedni sa drugima da razgovaramo, da možemo jedni druge da saslušamo i da možemo jedni druge da razumemo i da nakon svega toga možemo da postignemo jedan sporazum koji podrazumeva sa jedne strane i određene ustupke države, ali i određene ustupke poljoprivrednih udruženja.
Mi smo shvatili da oni imaju određene potrebe i određene zahteve prema državi, a oni su ljudi dobro razumeli da mi možemo te zahteve da ispunimo do jedne određene mere, ali to ne znači da ćemo sa razgovorima da prekinemo. Mi ćemo te razgovore da nastavimo kao što smo vodili razgovore i sa proizvođačima maline i sa hladnjačarima. Tako ćemo da vodimo razgovore u narednom periodu. Već sutra nas očekuju razgovori sa nekim drugim poljoprivrednim udruženjima u 13 časova, u 15 časova imamo sastanak kod premijera sa velikim proizvođačima ulja. Već u ponedeljak imamo sastanak sa nekoliko velikih udruženja koja se bave uzgojem goveda.
Kao što vidite, vodimo veoma intenzivne razgovore sa ljudima iz oblasti ratarstva i stočarstva, voćarstva. Praktično nema poljoprivrednog udruženja sa kojim do sada nismo razgovarali zato što smatramo da je srpska poljoprivreda strateška grana naše privrede, naročito, ponavljam, u ovim teškim vremenima koja su prepuna iskušenja kada se vode ratovi praktično u našem ne neposrednom, ali bliskom susedstvu i kada je važno da imamo dovoljno hrane za naše građane pre svega, ali da imamo i dovoljno poljoprivrednih proizvoda za izvoz.

Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.
Nadovezao bih se na izlaganje predsednika Vlade gospodina Vučevića i, ako mi dozvolite, podsetio bih političkog savetnika, kako je sam sebe nazvao, Zorana Đinđića na nekoliko Đinđićević rečenica koje se odnose na srpsko nacionalno pitanje.
Nakon što je hrvatska vojska izvršila zloglasnu operaciju „Bljesak“, Zoran Đinđić je za jedan dnevni list izjavio sledeće: „Nama nije cilj da se borimo za teritoriju, za Knin, ali ako neko bude hteo da osvoji Knin bombardovanjem civila, onda Jugoslavija mora da to spreči i stane u odbranu svog naroda. Ako Amerikanci mogu iz vazduha da intervenišu, iako nemaju trupe na zemlji, zašto to ne bismo mogli mi, čiji narod ratuje za svoj opstanak? Ako naša vojska to ne može, onda treba postaviti pitanje kakva je to vojska.“
Nastavlja, gospodine savetniče, Đinđić dalje: „Ako naša vojska sa svojih 100 ili 200 migova ne može da izbombarduje hrvatsku artiljeriju koja puca na srpske izbeglice, onda se treba upitati šta ćemo da radimo sutra ako Albanija postavi ultimatum za Kosovo. Hoće li onda Bora Jović da kaže da mi moramo da pregovaramo jer je Albanija suviše jaka da bismo mogli sa njom da ratujemo?“
Još jedno podsećanje za gospodina savetnika. Znate, dame i gospodo narodni poslanici, oni su i pre nego što je u Generalnoj skupštini na jedvite jade, doduše, i na silu i na pritisak izglasana ova bedna i sramotna Rezolucija o Srebrenici, oni su takvu istu rezoluciju, možda čak i goru, predložili ovde u Narodnoj skupštini.
Evo šta je, gospodine savetniče, u svom pismu generalu Ratku Mladiću napisao čovek koga ste vi navodno savetovali.
Kaže: „Poštovani gospodine generale, u ime svih članova DS i u svoje lično ime svim vojnicima, podoficirima, oficirima i vama lično čestitam Dan vojske Republike Srpske. Vojska Republike Srpske, nastala u ratu za slobodu, je primer kako jedna mala, ali narodna vojska, može uspešno sačuvati državu i zaštiti narod. Bez obzira na mirovne pregovore, čiji uspeh svi želimo, nama je potrebna snažna vojska kako bi druga strana odustala od namere da nastavi rat. Nadam se da će srpski narod, kao i Vojska Republike Srpske, već sledeći Vidovdan dočekati u miru sa poštovanjem, predsednik DS doktor Zoran Đinđić.“
Samo još jedno malo podsećanje gospodina političkog savetnika na avgust mesec 1995. godine, kada je Hrvatska izvršila zločinačku operaciju „Oluja“. Tih dana su se zajednički oglasili, evo, ja to imam, čuvam u svom telefonu, zajednički su se oglasili gradski odbori u Novom Sadu Srpske demokratske stranke srpskih zemalja, Srpske Radikalne stranke, DSS, ali i DS, dakle, iste one DS kojoj sada stoji na čelu gospodin politički savetnik. Evo šta se kaže u tom dokumentu, u tom proglasu: „Srpski narode srpske Atine, ustaške vlasti iz Zagreba su ponovile agresiju na Republiku Srpsku Krajinu. Ponovo se zauzima srpska teritorija, ubija srpska nejač i nemoćni, skrnave srpske svetinje. Srpski narode srpske Atine, probudi se iz sna jugoslovenstva u koji te vode ne Srbi i srpske izdajice, sruši granicu na Drini i okreni se svojoj braći koja ponovo kravare braneći srpsku zemlju i najveći srpski grad pod zemljom, Jasenovac.“
Vi, gospodine politički savetniče, evo posle ovih samo nekoliko citata u 2024. godini kažete da nećete da glasate za deklaraciju kojom se afirmiše sloga i jedinstvo srpskog naroda, bez obzira na to gde Srbi žive. Zapitajte se, gospodine politički savetniče, šta bi vam da je živ, na ovo što ste maločas rekli, rekao čovek koga ste navodno politički savetovali.

Hvala, gospodine Orliću.
Ovde su iznete određene kvalifikacije i određeni stavovi zbog kojih mislim da treba da reagujemo. Jedna kvalifikacija odnosi se zapravo na nepoštovanje odluka nadležnih državnih organa, odnosno u konkretnom slučaju kada je reč o gospodinu Siniši Malom, o odlukama Upravnog suda.
Naime, Upravni sud je, kao što je i ministar finansija istakao, poništio sve akte Senata Beogradskog univerziteta, što znači da je pred Upravnim sudom utvrđeno, a kad Upravni sud donese, to bi koleginica mislim trebalo da zna, kada Upravni sud donese odluku, ona je pravnosnažna. Protiv odluke Upravnog suda nema pravnog leka.
Dakle, Upravni sud je pravnosnažno utvrdio, odnosno pravosnažno, bolje rečeno, poništio sve akte Univerziteta koji su išli u prilog tezi da je ministar finansija navodno plagirao svoju doktorsku disertaciju.
Onda se još dodatno kao argument zašto ne treba poštovati odluke sudova u ovoj državi navodi nekakav pritisak. Ja ne znam ko je mogao da izvrši pritisak na Upravni sud? Ministar finansija to sigurno nije uradio, ali na kraju krajeva ovde se postavlja jedno suštinsko pitanje - da li ste za to da Srbija bude pravna država ili niste za to? Da li ste za to da se poštuju odluke nadležnih sudova ili ste protiv toga, a ne malo smo za to da Srbija bude pravna država, a malo nismo. Kad nam se odluke sudova dopadaju, onda su sudovi dobri, a kada nam se odluke sudova ne dopadaju, onda je neko na sud izvršio pritisak. Dakle, to nije ozbiljna argumentacija. Uopšte, cela ta kampanja koja je vođena protiv Siniše Malog je zaista bila onako kampanja "ad personam",.
Bez obzira na sve, ja još nisam čuo onaj ključni argument protiv Siniše Malog, a to je da taj čovek nije stručan za resor državne uprave kojim rukovodi. Onda, u nedostatku tog suštinskog argumenta išli ste da ga diskvalifikujete kao tobožnjeg plagijatora. Iskoristile ste sve moguće instance na nivou Univerziteta u Beogradu i kada se konačno oglasi svojom odlukom Upravni sud onda vi kažete –dobro, to je odlučio tamo neki Upravni sud, ali šta to nas briga, mi Sinišu Malog i dalje proglašavamo za plagijatora. To vam je bio argument i juče i danas.
Pažljivo sam pratio izlaganja kolega narodnih poslanika. Malo je tu bilo suštinske kritike na budžet. To je opet bilo vraćanje – ali, to je onaj budžet koji je pisao plagijator Siniša Mali. Onda kad im kažete – ali, čekajte, jedna sudska instanca u ovoj državi, Upravni sud je rekla da Siniša Mali nije plagijator, ma šta nas briga šta kaže Upravni sud.
To je neozbiljno ponašanje. To znači da vi ne poštujete državu u kojoj živite i čiji ste građanin. Sutra može Upravni sud da donese odluku u vašu korist, pa šta mi treba da kažemo? Hajde da ne poštujemo odluku Upravnog suda?
Dakle, to je igranje sa državom i to je jedna jako opasna poruka koju šaljete i građanima Republike Srbije, da ne treba poštovati pravnosnažne akte nadležnih državnih institucija.
Dakle, to je jako opasna politička poruka i to je poruka koja, u stvari, treba da znači – kada mi dođemo na vlast radićemo šta nam je volja, a šta nas briga šta kažu sudovi.
Iz sednice u sednicu nam spočitavate to kako pravosuđe u Srbiji treba da bude nezavisno, kako treba da radi po Ustavu i zakonu, pa nam onda pretite zatvorima, pa kad vi dođete na vlast onda ćemo svi da završimo u „Zabeli“, itd. pa ćete nas vešati, pa ćemo da završimo kao Gadafi, pa ćemo da plivamo Savom i Dunavom.
Dakle, iznosili ste vrlo, vrlo teške uvrede, vrlo teške kvalifikacije, a kada vam se iznese jedan pravni argument u korist čoveka koji je trenutno ministar finansija, sutra to može da bude neko drugi, vi kažete – šta nas briga za odluke Upravnog suda.
Dakle, građani Srbije treba da znaju da Siniša Mali nije plagijator. Ne zato što je to rekao Aleksandar Martinović ili bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, to je pravnosnažna odluka Upravnog suda. Da li vam se ona politički dopada ili ne dopada to je sad vaša stvar, ali pristojni ljudi i pristoji građani poštuju odluke sudova, bez obzira na svoj subjektivan odnos prema pojedincima na koje se te odluke odnose.
Što se tiče argumentacije vezane za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, bilo bi dobro, gospodine Gajiću, da nam objasnite kakvu je korist to Republika Srbija, ako ste vi u pravu, imala od tog savetodavnog mišljenja. Mi mislimo da je imala samo štetu, a vi pokušavate da nas ubedite da nismo imali štetu, pa bi bilo dobro da nam objasnite kakvu smo to korist imali.
Vi ste pokušali da banalizujete jednu jako ozbiljnu temu. Dakle, Međunarodni sud pravde je na traženje Republike Srbije u vreme kada je Vuk Jeremić bio ministar inostranih poslova doneo savetodavno mišljenje da Deklaracija o proglašenju nezavisnosti tzv. republike Kosovo nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom ili, drugačije rečeno, da je u skladu sa međunarodnim javnim pravom. To je apsolutno isto.
Dakle, Međunarodno sud pravde je rekao da ono što se desilo na KiM u februaru 2008. godine nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom i to je argument na koji se pozivaju svi oni koji pokušavaju da dokažu da je Kosovo, tzv. Kosovo, tzv. republika Kosovo suverena država. Sreća je pa Srbiju vodi jedan mudar i odgovoran čovek koji uprkos svim pritiscima nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji onako kako ste vi od njega tražili, jer po vašem mišljenju uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji bi olakšalo put Srbije u EU.
Zahvaljujući toj odluci predsednika Republike i toj odluci Vlade Republike Srbije da se ne uvode sankcije Ruskoj Federaciji juče, a to ste zaboravili da kažete sinoć kada ste pokušali da omalovažite nastup naše premijerke Ane Brnabić, na sednici Saveta bezbednosti, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući odgovornoj politici koju vodimo, a uprkos svim teškim pritiscima i izazovima kojima smo izloženi, ispred imena premijerke Ane Brbanić stajala je pločica sa natpisom - Srbija. Ispred Vjose Osmani Sadriu, tako se zove, Vjosa Osmani Sadriu, nije stajalo ništa.
Da ste vi nekim slučajem ostali na vlasti i posle 2012. godine pisalo bi – republika Kosovo. To je ono što proističe iz vaše pogrešne odluke da pitate Međunarodni sud pravde – da li je Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim javnim pravom ili ne i onda vam je Međunarodni sud pravde, koga čine sudije iz država koje su u većini priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo, odgovorio u skladu sa politikom njihovih vlada.
Dakle, sudije Međunarodnog suda pravde odlučuju u skladu sa politikom vlade koja ih je imenovala u tu instancu. Dovoljno je da umete da računate do 20, do 15, do 10 i da samo izbrojite koliko ima sudija Međunarodnog suda pravde, iz kojih država dolaze, da vidite da je tamo apsolutna većina sudija iz država koje su priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo i da unapred znate da ne možete da dobijete savetodavno mišljenje koje je u korist Republike Srbije.
Što se tiče tih eksperata vaših koji su nas zastupali pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, tu verovatno mislite na Radeta Stojanovića, ali zaboravili ste da kažete jednu stvar – Međunarodni sud pravde je odbacio tužbu BiH protiv Republike Srbije, ne upuštajući se u meritum stvari, nego iz procesnih razloga, iz formalnih razloga.
Pogledajte kako glasi presuda, odnosno odluka Međunarodnog suda pravde - da Međunarodni sud pravde ne može da ulazi u to da li je Srbija izvršila agresiju, odnosno Savezna Republika Jugoslavija, agresiju na BiH zato što po mišljenju Međunarodnog suda pravde Savezna Republika Jugoslavija u vreme građanskog rata u BiH nije bila članica UN. Prema tome, nemojte baš previše da se hvalite tim vašim ekspertima.
Međunarodni sud pravde je i tu pokazao i te kakvu političku pristrasnost, jer SFRJ nije bila isključena iz OUN, nego je bila suspendovana. Tako glasi odluka Saveta bezbednosti iz 1992. godine, kada je počeo građanski rat u BiH, a počeo je tako, i to treba reći istine radi, pravde radi, ma koliko to nekome smetalo, sankcije su uvedene SFRJ nakon što je sa muslimanskih položaja u Sarajevu pala granata na ljude koji su čekali u redu za hleb u ulici Vase Miskina i onda je 30. maja 1992. godine, Savet bezbednosti doneo odluku o uvođenju sankcija SFRJ. Od tada smo mi agresori, navodno agresori na BiH.
Tako da, dobro je što niste više na vlasti, štetu državi Srbiji ste apsolutno napravili, i mogu još jednom da ponovim da ste vi ostali na vlasti juče bi, tj. sinoć bi ispred Vjose Osmani pisalo republika Kosovo. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, ispred Vjose Osmani nije stajalo ništa.

Poštovani gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od akata koji se danas nalazi pred vama na dnevnom redu jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojim su predložene izmene u oblasti uređivanja radnih odnosa za zaposlene u ovim organima.
Kao što vam je poznato, reforma javne uprave je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i da bismo dostigli željene standarde i podigli kvalitet rada naše javne uprave, ovaj zakon, odnosno Predlog zakona ima za cilj da unapredi rad administracije kroz unapređenje odredbi koje se odnose na prijem neophodnog kadra u konkursnim postupcima. Uspešan rad pokrajinske i lokalne uprave, zavisi od stručnih i efikasnih službenika. Pored odgovarajućih znanja, očekuje se da službenik ima i neophodne tzv. ponašajne kompetencije, a to znači da bude savestan i posvećen ostvarivanju rezultata, orijentisan ka učenju i izgradnji i održavanju profesionalnih odnosa, odnosno da rukovodioci imaju znanja i stručnost potrebnu za strateško upravljanje.
Potreba uspostavljanja integrisanog sistema upravljanja ljudskim resursima zasnovanog na kompetencijama prepoznata je u strateškim dokumentima za reformu javne uprave. Današnji Predlog zakona je jedna od aktivnosti koja je prepoznata Strategijom za reformu javne uprave i pratećim Akcionim planom za period od 2021. do 2025. godine koji predviđaju uvođenje u normativni okvir konkursnog postupka zasnovanog na proveri skupa znanja i veština koje su potrebne za rad u organima uprave.
Predloženim rešenjima u zakonu jača se kvalitet konkursnog postupka, uvode se obavezne provere kandidata koje moraju biti jasno dokumentovane kako bi postigli što veću objektivnost u izboru kandidata. Takođe, Predlog zakona predviđa da se u radni odnos obavezno prima kandidat koji je sa najboljim rezultatom prošao kroz konkursni postupak, što je značajna pozitivna razlika u odnosu na postojeće rešenje prema kojem je od diskrecije rukovodioca zavisilo kojeg od kandidata će da izabere između prva tri kandidata sa liste.
Pri predlaganju izmena zakonskih rešenja bilo smo svesni složenosti procesa implementacije kompetencija, jer imamo iskustvo njihovog uvođenja i primene u državnim organima, tako da je pripremljen čitav niz aktivnosti kojima možemo da pružimo podršku našim jedinica lokalne samouprave u cilju jačanja njihovih kapaciteta za primenu ovog zakona.
U prethodnom periodu smo jedinicama lokalne samouprave obezbedili stručnu podršku kroz dve faze programa, upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi koji predstavlja zajedničku inicijativu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Saveta Evrope i stalne konferencije gradova i opština i koji je finansiran od strane Evropske komisije.
Tokom četiri godine davanja stručne podrške lokalnim administracijama, od 2019. do 2022. godine, obezbeđena je direktna ekspertska podrška jedinicama lokalne samouprave u prioritetnim oblastima upravljanja ljudskim resursima kako bi ojačali njihove kapacitete, ali došli i do ujednačene i što potpunije primene propisa o zaposlenima. Ministarstvo je obezbedilo da se jedinicama lokalne samouprave nastavi pružanje navedene podrške od 2024. godine kako bi se kroz organizovane obuke savetodavne aktivnosti direktnu ekspertsku podršku u izradi dokumenata i jačanju kapaciteta odgovornih lica podigao kvalitet konkursnih postupaka.
Posebno želim da ukažem na značaj dosadašnje saradnje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave u ovom procesu i da istaknem da je saradnja državnih organa sa lokalnom administracijom, kada se uvode promene koje obavezuju pokrajinski i lokalni nivo vlasti, od ključne važnosti za njihovu pravilnu primenu i razumevanje.
Na kraju, još jednom želim da istaknem da ovim zakonskim rešenjima dajemo u ruke rukovodilaca instrumente za dobro upravljanje ljudskim resursima, doprinosimo transparentnosti i većoj objektivnosti konkursnog postupka i ukazujemo jedinicama lokalne samouprave na značaj zapošljavanja i zadržavanja kvalifikovanog i kvalitetnog kadra.
Ovaj predlog zakona, nadamo se, može samo da doprinese dobrom upravljanju i da usmeri upravu u pravcu kojem će da se razvijaju njeni kadrovski kapaciteti, a samim tim i kvalitet njenog rada.
To bi bilo ukratko. Ukoliko bude kasnije nekih pitanja, spreman sam na sva pitanja da odgovorim. Hvala vam još jednom.

Hvala gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije da ne bi bilo nikakve dileme kakvu je odluku doneo Vojislav Koštunica i kakvu je odluku doneo DOS, vezano za puštanje skoro dve hiljade Albanskih terorista, da ne bismo nagađali kako glasi ta odluka, da ne bismo slušali šta je rekao ili šta nije rekao Nebojša Čović evo ja ću vam gospodine narodni poslaniče pročitati tekst odluke koju je potpisao Vojislav Koštunica imate datum, imate grb tadašnje Savezne Republike Jugoslavije koji ste 2006. godine uništili, uništili ste, objasniću kako, datum je 7. decembar 2001 godine. Na osnovu člana 96. tačka 8. Ustava SRJ predsednik SRJ donosi Odluku o pomilovanju po službenoj dužnosti Aljbin Zaima Kurti, oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora, predsednik SRJ, dr. Vojislav Koštunica.
Dakle, nema onoga što je rekao narodni poslanik, šalje se iz Srbije, iz Centralne Srbije, na Kosovo da tamo izdržava kaznu zatvora i oslobađa se daljeg izvršenja kazne zatvora i nije nikakav Štajner, oslobodio Aljbina Kurtija, nego je 2000 ovakvih odluka, znači on je čovek potpisivao za svakog albanskog teroristu po imenu i prezimenu, pazite. Ovo je odluka za Aljbina Kurtija, 2000 ovakvih odluka je tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, potpisao a odnose se na alabanske teroriste koji su …
(Predrag Marsenić: To nije tačno.)
Izvolite za Aljbina Kurtija, mogu da vam nađem 2000, evo vam istina.