Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, da podsetim kolege iz DS da one i dan danas upravljaju jednim delom zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine gde imate slučaj da se iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine koriste sredstva za renoviranje seoskih ambulanti, pa se onda vrednost ugovora naduva pet puta tako da se uzimaju masne provizije. Da vam ne spominjem slučaj renoviranja Kliničkog centra Vojvodine i mnoge druge slučajeve koji su se dešavali a koji predstavljaju najdrastičniju moguću zloupotrebu Zakona u oblasti zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine, koja se na veliku žalost građana koji žive u Vojvodini dešava i dan danas.
Danas DS pokušava da očuva svoje privilegije i svoje pozicije u AP Vojvodini iako je činjenica, iako je to deo političke partografije da DS jedva da uživa podršku 6% građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine, ali ne daju vlast ni za živu glavu. Ne daj bože da neko uđe u papire Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, da neko uđe u papire Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, pa da vidite koliko tamo ima zloupotreba, koliko tamo ima kršenja zakona i koliko tamo ima situacija da je novac poreskih obveznika, građana koji žive na teritorij AP Vojvodine umesto da je otišao zaista u renoviranje domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara itd. u stvari završavao u crnim fondovima DS u svrhu finansiranja izbornih kampanja.

Samo bih  hteo da podsetim kolegu da nisu specijalni policijski timovi ti koji će da donose presude. Dakle, oni pripremaju materijal za sudski postupak, a konačnu reč o tome da li su pojedinci iz DS činili zloupotrebe ili ne reći će nadležni sudovi.
Ono što je za građane koji žive u Vojvodini jako bitno je da odgovorite na pitanje ako ste sve radili u skladu sa zakonom, ako ste zaista unapredili život građana Vojvodine u periodu od 2000. do 2014. godine, zašto se onda DS tako dramatično plaši izbora na teritoriji AP Vojvodine? Ako ste sve sjajno radili, ako nije bilo zloupotreba, ako ja lažem da je Fond za kapitalna ulaganja služio kao protočni bojler za finansiranje izborne kampanje DS, ako je sve bilo u redu sa Razvojnom bankom Vojvodine, ako je sve bilo u redu sa renoviranjem zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine, zašto se onda plašite izbora?
Izađite na izbore sa svim tim vašim sjajnim rezultatima i dokažite da ste bolji od SNS. Da sam na vašem mestu ja bi tako uradio - bolji sam od SNS, naprednjaci lažu, nismo ništa ukrali, poštovali smo zakon, idemo na izbore, idemo da ih pobedimo. Ne, sve smo super radili, sve je odlično, nema nikakvih zloupotreba, a nemojte molim vas do kraja naših političkih karijera da se raspisuju izbori za poslanike u AP Vojvodini. To je vaša politička filozofija.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospođo predsednice, kao što su rekle moje uvažene kolege poslanička grupa SNS će podržati sva tri predloga zakona koja su danas na dnevnom redu zato što mislimo da su to predlozi zakona koji sadrže dobra rešenja. To su predlozi zakona koji će omogućiti sigurnost pravnog saobraćaja u RS.
Da se ne bi ponavljao sa drugim mojim kolegama, ja ću izneti samo nekoliko napomena, nekoliko opservacija vezano za predlog zakona o overi prepisa, rukopisa i potpisa, i na predlog zakona o prometu nepokretnosti.
Iskoristiću ovo vreme da pokušam da polemišem sa nekim kolegama iz vlasti, ali i sa nekim kolegama iz opozicije i prosto da razdvojimo sumnje u kvalitet ovih predloga zakona.
Kao što je rekla i moja uvažena prethodinca, gospođa Vukojičić, institut javnog beležnika nije baš potpuna novina u našem pravnom sistemu, zato što smo mi javne beležnike imali i u periodu postojanja Kraljevine Jugoslavije. Oni su nestali iz pravnog sistema 1945. godine i pre nekoliko godina taj institut je ponovo obnovljen. To je dobar institut, to je institut koji postoji u svim dobro uređenim evropskim državama i nema razloga da ne postoji i u Republici Srbiji.
Gde je nastao problem? Problem je nastao zbog toga što u Republici Srbiji očigledno nema dovoljno javnih beležnika, odnosno nema onoliko javnih beležnika koliko to iziskuju potrebe pravnog prometa.
Da li je za to odgovorna država, odnosno da li je za to odgovorna Vlada, bilo koja Vlada? Mi mislimo da nije zato što je dobra volja svakog onog ko ispunjava uslove za javnog beležnika da odluči da li hoće da bude javni beležnik ili ne. U tom smislu, ni jedna vlada ne može da snosi odgovornost zbog toga što u Srbiji trenutno imate 94 javna beležnika, a nemate ih otprilike 370 koliko je to optimalno, odnosno koliko bi to zaista bilo potrebno.
Vlada Republike Srbije je u takvoj situaciji pribegla jedinom mogućem rešenju, a to je da u opštinama i gradovima gde ne postoje javni beležnici, sa jedne strane overu potpisa, rukopisa i prepisa vrše osnovni sudovi, odnosno vrši opštinska uprava kao povereni posao, odnosno u opštinama i gradovima gde ne postoje javni beležnici da sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti vrše osnovni sudovi.
Mi smo danas i na plenarnom zasedanju ali i jutros na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu imali jednu vrstu vrlo kvalitetne pravničke rasprave o tome da li su pojedina rešenja iz ova dva predloga zakona dobra ili ne. Sa nekim stavovima od nekih mojih kolega, od kojih neki pripadaju i vladajućoj koaliciji ja nisam mogao da se složim ni na Odboru za pravosuđe, a ne slažem se ni sada.
Hoću da podržim i gospodina Selakovića i Vladu Republike Srbije u odbrani onoga što piše u Predlogu zakona o overavanju prepisa, rukopisa i potpisa, kao i onih rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti.
O čemu se naime radi? Pre svega, postavljena je teza od nekih naših kolega da sudije nisu dovoljno kvalifikovane za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti sa čime se ja apsolutno ne slažem, jer ako neko može da rešava u parničnom postupku ili da postupa u krivičnim stvarima, ne vidim zašto ne bi bio kompetentan da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti. Sudija je čovek koji je završio pravni fakultet, koji mora da ima određeni broj godina radnog iskustva i naravno da je položio pravosudni ispit. Uz svo dužno poštovanje prema profesiji javnog beležnika, ne mislim da je teže biti javni beležnik, nego da je teže biti sudija.
U tom smislu nije tačna teza kolega koji tvrde da je sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti posao koji mogu da rade samo i isključivo javni beležnici.
O čemu se ovde zapravo radi? Ovde se radi o tome da u Predlogu zakona stoji da se ugovor o prometu nepokretnosti sastavlja u formi, odnosno u obliku javnobeležničkog zapisa. Dakle, predlagač zakona je imao na umu formu. Forma je u stvari pismena forma.
Kada pogledate Zakon o obligacionim odnosima, videćete da postoje i ugovori koji ne moraju da budu u pisanoj formi, da postoje i usmeni ugovori.
Radi sigurnosti pravnog prometa i ovim zakonom, odnosno ovim predlogom zakona kao i postojećem Zakonu o prometu nepokretnosti iz 1998. godine, propisano je da ugovori o prometu nepokretnosti moraju da budu sastavljeni u pisanoj formi i to je praksa koja takođe postoji u svim dobro uređenim evropskim državama.
U opštinama i gradovima gde ne postoje javni beležnici zaista ne vidim ko bi drugi mogao da sastavi ugovor o prometu nepokretnosti nego sudija.
Pojavila se jedna druga teza sa kojom se ja takođe ne slažem, nisam se slagao ni jutros na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a to je da overavanje potpisa, prepisa i rukopisa ne bi trebao da bude posao sudova, odnosno da sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti ne bi trebao da bude posao u sudova. Zašto ta teza nije tačna? Zato što i posle donošenja ovih zakona postojaće određeni poslovi koje rade pre svega osnovni sudovi, a koji se ne sastoje u sudovanju, u onom najosnovnijem smislu te reči.
Dakle, sudovi će i posle donošenja ovih zakona raditi određene poslove koji se ne sastoje u rešavanju sporova, odnosno koji se ne sastoje u izricanju krivičnih sankcija.
Ja sam taj argument i jutros upotrebio na sednici Odbora. Na primer, prema Zakonu o vanparničnom postupku, sudovi i danas, kao što će i od 1. septembra, i ubuduće rade jedan posao koji nije sudovanje u smislu rešavanja sporova. Na primer, to je davanje dozvole maloletniku da stupe u brak. Kada se posmatra čisto juridički, sa stanovišta jurisprudencije, to nije klasičan sudski posao. Dakle, kada sud daje dozvolu maloletniku da stupe u brak, on ne rešava nikakav spor, nikome ne izriče bilo kakvu sankciju, on nekome daje pravo da stupi u bračnu zajednicu. Ako sudovi to već rade i ako će to sudovi nastaviti da rade i posle 1. septembra, ne vidim u čemu je problem da sudovi tamo gde ne postoji javni beležnik overavaju prepise, rukopise i potpise, odnosno ne vidim u čemu je problem da sudija bude taj koji će da na papir stavlja, a to u stvari znači forma javnobeležničkog zapisa, da bismo izbegli svaku moguću mistifikaciju oko toga šta to u stvari znači, ne vidim zašto sudija ne bi mogao da radi taj posao.
Naravno, idealno bi bilo da sve ono što nije sudovanje u klasičnom smislu te reči izmesti iz sudova, ali očigledno je da to u ovoj situaciji u kojoj se pravosudni sistem Republike Srbije nalazi, a javni beležnici jesu deo pravosudnog sistema Republike Srbije, jednostavno nije moguće, s obzirom da ne postoje u svim opštinama, odnosno u svim gradovima javni beležnici.
Ono što se postavlja kao pitanje šta je alternativa onome što piše u predlogu ova dva zakona, dakle, šta ako ne postoje javni beležnici, a niste omogućili osnovnim sudovima da s jedne strane vrše overu potpisa, prepisa i rukopisa, a sa druge strane niste im omogućili da sudija sastavlja ugovor o prometu nepokretnosti, onda se postavlja pitanje ko će to da radi ako želite potpunu sigurnost pravnog prometa, a iz sadržine Predloga zakona o prometu nepokretnosti je potpuno jasno šta je intencija Vlade – da se spreči ono što se u pojedinim sredinama dešavalo, a to je da se jedna nekretnina prometuje dva, tri ili više puta, pa onda neka od ugovornih strana jednostavno bude dovedena u zabludu, plati nešto što je već neko pre njega kupio. Dakle, Vlada je postupila na jedna potpuno ispravan i jedini u stvari mogući način. Dakle, omogućila je da osnovni sudovi vrše proveru potpisa, prepisa i rukopisa, odnosno da sudije sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti sa stanovišta Ustava, sa stanovišta našeg pravnog sistema. Ja to kažem i kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. SNS u tome ne vidi apsolutno ništa sporno.
Ono što se pojavilo kao teza, to je da nije ustavno to što u predlogu ova dva zakona piše da oni stupaju na snagu 1. septembra 2014. godine. Tačno je da Ustav kaže da je redovna situacija da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ali je isto tako tačno da u članu 196. stav 4. decidno stoji da oni mogu da stupe i ranije ako za to postoje opravdani razlozi koji su utvrđeni u postupku donošenja zakona.
Apsolutno je opravdano da ova dva predloga zakona, odnosno zakona kada ih izglasamo, stupe na snagu 1. septembra 2014. godine, opet u interesu građana da bi se u potpunosti obezbedila sigurnost pravnog saobraćaja.
Ono što takođe jeste argument u prilog i Vlade Republike Srbije koja je predložila ove zakone, a i svih onih poslaničkih grupa koje će da glasaju za ove predloge zakona, odnosno nešto u čemu kolege iz opozicije nisu u pravu to je da se kao problem postavilo pitanje zašto će overu potpisa, prepisa i rukopisa da vrši opštinska uprava kao povereni posao. Pa, u mnogim situacijama opštinska uprava je to i do sada radila i nikome zbog toga nije pričinjena bilo kakva šteta.
Ono što takođe u Ustavu Republike Srbije piše, a to je takođe argument predlagača ovih zakona, to je da Republika Srbija ima pravo da pojedina javna ovlašćenja poveri između ostalog i jedinicama lokalne samouprave. U ovoj konkretnoj situaciji radi se o opštinskoj upravi. Dakle, Vlada Republike Srbije ni na koji način ne krši Ustav Republike Srbije. Naprotiv, ona konzumira ustavna ovlašćenja, a to je da jedan javni posao, odnosno jedno javno ovlašćenje, u ovom slučaju to je overa potpisa, prepisa i rukopisa, poveri nekome ko nije državni subjekti. U ovoj situaciji radi se o opštinskoj upravi.
Dakle, sa stanovišta SNS ovo ne samo što su dobra rešenja, ovo su jedina moguća rešenja u ovom trenutku kada Srbija ne raspolaže dovoljnim brojem javnih beležnika.
Naravno, u interesu je svih poslaničkih grupa, u interesu je svih građana Republike Srbije, na kraju krajeva, u interesu je i samih sudova da u Srbiji bude javnih beležnika mnogo više nego što ih je sada prosto da se sudovi rasterete jednog dela posla koji se ne sastoji u sudovanju u pravom smislu te reči. Ali, dok se ne postigne to da imamo optimalan broj javnih beležnika, ja zaista ne vidim šta je alternativa onome što piše u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti, odnosno, šta je alternativa onome što piše u Predlogu zakona o overavanju potpisa, prepisa i rukopisa.
Srpska napredna stranka će glasati za sva tri predloga zakona o kojima je danas bilo reči. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija i Jugoslavija, pa onda opet Srbija, imale su u svojoj istoriji čini mi se dve kategorije ministara finansija. Jedni su bili ministri kao isključivo političke ličnosti, kao istaknuti stranački prvaci, a imali smo i one ministre koji su bili vrhunski stručnjaci za ekonomiju i finansije.
Meni se čini, gospodine Vujoviću, da vi spadate upravo u tu kategoriju. Vi spadate u red onih srpskih ministara, srpskih i jugoslovenskih ministara finansija, koji su bili ne samo političke ličnosti, nego su zaista bili vrhunski teoretičari, vrhunski poznavaoci onih resora na čijem su se čelu nalazili.
Mi smo u našoj istoriji imali takve stručnjake poput vas, kao što su bili npr. dr Čedomir Mijatović, imali smo dr Lazu Pačua, imali smo dr Milana Stojadinovića.
Naravno, o svim ovim ljudima može da se govori sa različitih aspekata. Neko je cenio političke stranke kojima su pripadali, neko nije, ali niko nije mogao da kaže da to nisu bili vrhunski obrazovani ljudi, ljudi koji su bili najbolji u svom vremenu, ljudi su završili najprestižnije univerzitete, ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu, ljudi koji su govorili nekoliko svetskih jezika, ljudi koji su bili potpuno ravnopravni sa svojim evropskim i svetskim kolegama. Čini mi se i kažem da vi spadate u red takvih ljudi. To je naravno privilegija i čast, ali to sa sobom nosi jednu veliku odgovornost.
U kakvoj se finansijskoj situaciji danas nalazi država Srbija? Pomenuo sam pre nekoliko trenutaka jednog istaknutog ministra finansija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije predsednika Vlade u Kraljevini Jugoslaviji, vi ste za njega sigurno čuli i sigurno poznajete mnogo bolje njegov rad nego ja kao pravnik, to je doktor Milan Stojadinović.
Poneo sam, evo, na ovu sednicu njegove memoare, prilično opširne. Naravno, neću čitati sve, ali pročitaću nekoliko rečenica koje mislim vrlo jasno pokazuju da Srbija nije po prvi put u ovoj situaciji u kakvoj se nalazi danas.
Milan Stojadinović je upisao doktorske studije na Univerzitetu u Minhenu i tu je slušao predavanja čuvenog tada nemačkog profesora Loca, koji je bio autor čuvene nemačke teorije o budžetskoj ravnoteži.
Evo šta kaže dr Milan Stojadinović – od profesora Loca ostala mi je zauvek kao ispravna teorija o budžetskoj ravnoteži. Država treba da utvrdi svoje potrebe, pa posle prema njima traži od svojih građana prihode u vidu poreza i tome slično. Pošto državne finansije žive od privatnih, država mora da se ograniči u svojim zahtevima na neophodno potrebno. Vaši roditelji šalju vam novac za izdržavanje i školovanje ovde u Minhenu, govorio je on. Vi živite na račun svojih roditelja, e vidite, tako i država živi, samo ne u ulozi roditelja, nego u ulozi sina studenta. To upoređenje nisam više nikada zaboravio.
Ove reči su zapisane, odnosno izgovorene pre Prvog svetskog rata. Čini mi se da se finansijska situacija u Srbiji može po mnogo čemu izjednačiti sa finansijskog situacijom u kojoj se nalazila Srbija pre Prvog svetskog rata, ali ne samo Srbija, nego i mnoge druge evropske države. Mi se čini mi se, sa ovim što radi Vlada koju vodi Aleksandar Vučić, vraćamo na ovu nemačku teoriju, da možemo da trošimo samo ono što zaradimo, da državu u ekonomski kolaps vodi svaka ona ekonomska politika koja računa da je zarađeno nešto što u stvari nije zarađeno i koja deli novac koga nema.
Mnoge vlade su se u Srbiji ponašale upravo tako, komotno, rasipnički, neodgovorno, nesavesno. Mi smo u ovu situaciju dovedeni ne zato što je jedna vlada vodila neodgovornu politiku, nego zato što su mnoge vlade pre vas vodile politiku – hajde da potrošimo i ono što nismo zaradili, hajde da se širimo i više nego što nam je dugačak krevet. To je osnovni problem zašto se Srbija danas nalazi u ovakvoj situaciji u kakvoj se nalazi.
Ko vas danas kritikuje, gospodine Vujoviću? Ko danas kritikuje Vladu Aleksandra Vučića? Isti oni koji su nas u ovolike probleme i doveli. Danas kada slušam pojedine kolege koje pripadaju strankama bivšeg režima, ponekad pomislim – daj bože da ovi ljudi dođu na vlast, ideje su im sjajne, jedino ne znam zašto te ideje nisu praktikovali onda kada su na vlasti bili. Danas slušam o tome kako Srbija može da zaradi milijarde evra na eksploataciji u Aleksincu, tako što ćemo da kopamo po uljanim šriljcima. Onda vas prozivaju zašto ne pokažete ovaj ugovor, ili onaj ugovor, postoji nešto tajno itd.
Srpska napredna stranka ih pita hajde da se malo vratimo u nazad. Hajde da se vratimo u vreme kada je sve počelo. Da li može nama neko danas da pokaže, a kako je na primer DOS došao na vlast 2000. godine? Kako to da je prva radnja koja je učinjena kada su upali ovde u saveznu Skupštinu i kada su je zapalili, bila ta, ako se ne varam, tu je gospodin Dačić da mi pomogne, da zapale kompletan materijal Savezne izborne komisije. Pa smo mi, manje više na reč tadašnjih lidera DOS-a poverovali da je tadašnji kandidat za predsednika SRJ pobedio u prvom krugu, što su tada svetske sile rekle da je tačno.
Što oni malo ne pokažu akte, ugovore, memorandume kako su to oni vodili Srbiju do 2012. godine, a mnogi su ugovori potpisani. Mnoge časne reči su davane, navodno u interesu građana Srbije. Nikada niko nije pokazao bilo kakav papir. Niko nije pokazao bilo kakav element ugovora od kojih je zavisila sudbina mnogih miliona građana Republike Srbije. Ko vas danas kritikuje? Kritikuju vas oni koji kažu – treba departizovati, upravljanje državom. Treba dati šansu i onima koji nisu članovi političkih stranaka i Aleksandar Vučić to danas radi.
Mislim da nema premijera u Evropi, nema premijera u svetu, koji više nije pružio ruku nestranačkim ljudima, privrednicima da pomognu da Srbija izađe iz krize u kojoj se sada nalazi. Dakle, svima je dao šansu. Dao je šansu i vama iako niste član SNS. Dao je šansu i nekim drugima da budu ministri i da pokažu koliko znaju iako nisu članovi SNS i iako zna, kao što i ja znam, kao i što gospodin Zoran Babić zna, da postoji i mnogi ljudi unutar SNS koji zbog toga gunđaju i kojima nije baš pravo što se neka nestranačka ličnost našla na čelu Ministarstva finansija.
Ali, sada pitam te vaše kritičare, a zašto oni nisu radili ono o čemu danas pričaju? A zašto oni nisu dali šansu ekspertima i stručnjacima da vode srpske finansije, nego su obavezno morali da budu stranačke ličnosti?
Onda ste imali jednu neverovatnu situaciju, ali čini mi se da su to gospoda iz bivšeg režima zaboravila. Oni su Mirka Cvetkovića i gospođu Dijanu Dragutinović proglasili nestranačkim ličnostima. Ali, izvinite, kako to da nestranačke ličnosti sede na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke? Zaista mi nije jasno o čemu se tu radi?
Dakle, ako budete danas odgovarali na pitanja poslanicima bivšeg režima, ili ako to u vaše ime bude činio gospodin Dačić, hajde molim vas pitajte ih, a zašto sve te genijalne ideje nisu sproveli onda kada su bili na vlasti?
Danas slušamo o tome kako Demokratska stranka predlaže da se ograniče, zamislite bankarske kamate, odnosno kamate koje privredi i građanima plasiraju banke koje danas posluju u Srbiji. I to vas pitaju isti oni koji su uništili skoro sve domaće banke.
To vas pitaju isti oni koji su 5. oktobra 2000. godine formirali krizne štabove po javnim preduzećima, koji su sa automatskim puškama i sa čarapama na glavi upadali u Narodnu banku Jugoslavije, u Saveznu upravu carina, koji su do 2012. godine učinili, ama baš sve što je bilo do njih da upropaste sve ono što je zdravo u srpskoj privredi. Pa što oni nisu ograničili kamate na bankarske kredite? Pa što oni eksploatisali tu naftu u Aleksincu? Pa što oni nisu uradili sve te genijalne stvari o kojima danas govore?
Naknadna pamet je nešto je veoma loše u životu, a veoma loše i u politici. Oni su svega toga setili onda kada su izgubili vlast. Danas sede i kritikuju.
Kritikuju Vladu koja pokušava, ne samo da promeni ekonomsku situaciju u Srbiji, što samo po sebi, naravno, nije lak posao. Ako ste primetili intencija predsednika Vlade, intencija cele Vlade je da učini nešto više nego što je puka promena ekonomske situacije u zemlji, a i to je naravno, veoma težak zadatak.
Intencija predsednika Vlade da promeni u našem narodu ono što je loše, mi nećemo daleko dogurati, ako neprestano budemo jedni druge kao političke stranke optuživali za sve ono što je loše u našoj državi.
Naravno, stranke bivšeg režima su najodgovornije i to kažem bez bilo kakve mržnje, bez bilo kakve političke patetike. Onaj ko je 12 godina vladao državom, naravno da po definiciji snosi najveću političku odgovornost.
Pri tome, ne želim da kažem ništa ružno bilo kom pojedincu, ali prosto to je politički fakat.
Ali, ova Vlada hoće da uradi i nešto više od toga. Hoćemo da sve one loše stvari koje postoje u našem narodu promenimo.
Moramo više da radimo. Moramo da budemo savesniji, moramo da budemo odgovorniji, moramo da budemo strpljiviji. Ne možemo da očekujemo velike i epohalne rezultate da dođu preko noći. Ne možemo da očekujemo da sedimo kod kuće i da nam država završava sve naše poslove. Moramo da radimo na sebi. A mnogo smo se zaparložili i u poslednjih 12 i 20 i ko zna koliko godina.
Danas nije lako voditi Vladu Republike Srbije. Danas nije lako biti ministar finansija. Koleginica Dijana Vukomanović je, ako se ne varam, spomenula da je država u krizi dugi niz godina, ne znam tačno koju je godinu spomenula, mislim da su bile osamdesete ili nešto posle toga.
Sada mogu da se vratim još više unazad. Od kada počinje naša kriza? Na Brionskom plenumu 1966. godine, tadašnji doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije je rekao da je naša kriza, misli na krizu u Jugoslaviji, stavlja najmanje jednu deceniju.
To znači do sredine pedesetih godina. Jugoslavija je inače, Srbija je inače država, koja se konstantno nalazi u krizi. Nalazi se u krizi iz političkih, iz ekonomskih razloga, a malo i zbog toga što je nešto loše u našem mentalitetu.
Nisam slučajno citirao Milana Stojadinovića i njegove memoare i ovu nemačku teoriju. Možemo mi o Nemcima da mislimo i ovo i ono. Imali smo mnogo teških epizoda u srpsko-nemačkoj istoriji. Mnogo zla su nam naneli Nemci, ali od Nemaca možemo mnogo toga da naučimo. Možemo da naučimo da vredno radimo, da budemo požrtvovani, da radimo kao tim.
Ono što je Aleksandar Vučić, čini mi se danas nudi Srbiji to je timski rad. Iako ste juče pratili emisiju o kojoj su danas neki posprdno govorili, mislim da niste mogli da vidite iskrenijeg čoveka danas u Srbiji od predsednika Vlade. Raširio je i levu i desnu ruku i pozvao sve koji hoće da rade na dobrobit Srbije da se uključe u taj posao, bez obzira na to šta ko o nekom pojedincu mislio, bez obzira na to kojoj partiji pripada ovaj, ili onaj pojedinac ili ne pripada nijednoj političkoj partiji. Pružio je ruku svima.
Pružio je ruku čak i strankama bivšeg režima, onima koji su najodgovorniji za stanje u kome se Srbija danas nalazi.
Danas neki glasno govornici bivšeg režima, kažu, eto daće šansu tamo nekom istaknutom članu DS.
Mislim da više od ovoga što radi Aleksandar Vučić ne može. Dakle, sve ono što je objektivno moguće da se uradi u ovoj situaciji, čovek je uradio.
Mislim da je Vlada Republike Srbije uradila. Mislim da ste i vi gospodine Vujoviću uradili mnogo toga. Nešto moramo da uradimo i mi kao narod. Moramo da prestanemo da budemo pesimisti.
Moramo da prestanemo da budemo kukavice, da plačemo i da jadikujemo nad svojom sudbinom i da molimo Boga da onaj ko je krenuo da korenito promeni Srbiju, ne uspe u tome.
Nije ovde stvar da li će uspeti Aleksandar Vučić, da li će uspeti SNS. Kao što ste videli, on je na neki način i sudbinu SNS na sledećim izborima stavio na kocku, jer zna da mere koje moraju da se preduzmu na kratke staze, ne donose neke velike političke rezultate.
Mnogo je lakše lagati, svesno, gledati u oči narod i reći, situacija nije baš tako crna, nema potrebe da smanjujemo plate i penzije. Ima država para, možemo da dajemo garanciju raznim javnim preduzećima da se dodatno zadužuju i da na izborima koji će biti za dve ili tri godine, SNS osvoji, ne 48% što je pošlo za rukom sada u martu 2014. godine, nego da osvoji 70%. Džaba i 48%, 70% i 100%, ako propadne Srbija.
Dakle, ovde nije u pitanju da li će SNS na sledećim izborima da dobije manje ili više. Ovde je u pitanju da li će Srbija da opstane ili neće.
Mi u SNS, Aleksandru Vučiću dajemo punu podršku da opstane Srbije, a ona može da opstane, između ostalog, i ako se vodi drugačija ekonomska i finansijska politika. Ako budemo štedeli, ako se budemo stisli sada, ali sa svešću da će neke nove generacije, neki novi studenti koji će se možda školovati u Minhenu, Berlinu, Londonu, živeti bolje, nego što živimo mi danas.
To je vizija SNS i to je vizija Aleksandra Vučića i to potvrđuje da je predsednik Vlade Republike Srbije, bez obzira na sve i na to ko je šta mislio o tom čoveku, veliki čovek. Zato što je spreman da sudbinu svoje stranke podredi sudbini Srbije.
Dakle, videli ste, u svim prethodnim vladama nije bila bitna Srbija, nisu bili bitni građani, bitno je da pobedimo na izborima, bitno je da osvojimo vlast. Zašto? Zato što nas vlast čuva od odgovornosti, zato što kada smo na vlasti ne sme niko da nas pita šta smo mi to radili u prethodnom periodu.
SNS se tako ne ponaša. Neki drugi se tako ponašaju.
Predsednik Vlade je juče u toj emisiji izrekao jednu veliku istinu – oni koji vas danas kritikuju, gospodine Vujoviću i vas gospodine Dačiću, oni koji kritikuju Aleksandra Vučića i koji kažu da je diktator, da uvodi cenzuru, da je ovakav i onakav, i dalje su na vlasti.
Ja to ponavljam po ko zna koji put, da bi građani Srbije zapamtili, i dalje su na vlasti na, skoro 30% teritorije Republike Srbije, koja se zove AP Vojvodina.
Sveti Petar više ne zna šta ti ljudi tamo rade. Kako to da iz Fonda za razvoj AP Vojvodine se daju silni krediti cvećarskim radnjama, poslastičarnicama, kozmetičkim salonima itd?
O nameštenim tenderima, o provizijama, o upropašćavanju Razvojne banke Vojvodine, o aferi zvanoj Tesla banka u Zagrebu, gde vam je ista gospođa, član nadzornog odbora, ista ona koju je predsednik kreditnog odbora Razvojne banke Vojvodine ista ona koja je davala potpuno nerealne finansijske plasmane firmama koje su bile lojalne bivšem režimu, dakle, možete slobodno da ih pitate – a, izvinite kako vi to sprovodite ekonomsku politiku tamo gde ste na vlasti? Šta je njihov stav? Bili smo na vlasti do 2012. godine, narod nas je kaznio, sad smo se mi preporodili nismo mi više isti oni koji su pljačkali građane do 2012. godine, mi smo sad neki novi. Nisu neki novi. Novi predsednik DS vlada Vojvodinom od 2000. godine.
Gospodin Zoran Babić je danas lepo rekao – ovde se traži dlaka u jajetu i vama gospodine Vujoviću, i vama gospodine Dačiću i predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, da li je baš u 100 dana svaku reč iz ekspozea ostvario do kraja u situaciji kada je Srbija imala nezapamćene poplave, kada svaki dan u Srbiji imate neko nevreme, neki grad, kada na stotine i na hiljade ljudi svakog dana bude teško pogođeno ovim nevremenom koje ja mislim nije zabeleženo u novijoj istoriji Srbije.
Dakle, da li je baš svaka rečenica sprovedena do kraja? Oni vladaju Vojvodinom od 2000. godine i niko da se od njih seti da podnese neki izveštaj – ljudi, od 2000. godine u Vojvodini smo uradili to i to.
Imali ste tu situaciju ne samo u maju ove godine, imali ste tu situaciju i 2006. godine i 2005. godine. Ti ljudi koji gazduju danas Vojvodinom na način na koji gazduju, neću da pričam o detaljima, da me ovde ne prozivaju kako ih šaljem na Adu Kale, kako ih podsećam na ono što se desilo u Prvom srpskom ustanku, kako širim govor mržnje itd. Neću ništa o tome da govorim.
Poplave u Vojvodini su se desile zato što gospoda od 2000. godine nisu bila u stanju da očiste kanale koje je napravila Marija Terezija, a svake godine uzmite finansijske izveštaje „Vojvodina voda“, svake godine ogromne pare idu navodno u čišćenje kanala. Idite u bilo koje mesto u Vojvodini videćete plastične flaše, kontejnere, plastične kese, mrtve životinje, itd, po kanalima, koji služe tome da ne dođe do poplava.
Ovde smo slušali priče danas, treba da pokrenemo akciju „Očistimo Srbiju“. Imali smo gospodine ministre i gospodine potpredsedniče mnogo takvih akcija u prethodnom periodu. I akcija čišćenje Srbije pretvorila se u pranje para. Zbog tog pranja para danas neki odgovaraju. Danas govore o tome kako je poljoprivreda velika razvojna šansa Vojvodine, kako je velika razvojna šansa Srbije. Slažem se. Ali, s punim pravom postavljam pitanje – izvinite, da li SNS, da li Aleksandar Vučić, da li Zoran Babić, da li Maja Gojković, da li je neko od tih ljudi smislio pljačku zvana – davanje regresiranog mineralnog đubriva sumnjivim kompanijama­?
Umesto da mineralno đubrivo dođe do poljoprivrednika, ono je prodavano od strane tajkuna po tržišnim cenama i umesto da srpski seljak ima korist od toga, imala je korist nekolicina tajkuna, ali da ne dužim više o tome.
Srpska napredna stranka će vas podržati na funkciji ministra finansija, verujemo u vašu stručnost, verujemo u vašu dobronamernost, verujemo u vašu posvećenost tome da građani Srbije žive bolje, verujemo da ste dovoljno mudri i iskusni da znate da teški problemi iziskuju teške mere, ali da teški problemi ne mogu da se reše za kratko vreme, jer za kratko vreme nisu ni nastali. Inače, da mogu da se reše za kratko vreme, neko bi ih verovatno već do sada rešio, ne bi se čekala Vlada Aleksandra Vučića i ne bi se čekao Dušan Vujović za ministra finansija.
Dakle, SNS će vas podržati u dubokoj veri da politika koju vodi Vlada Aleksandra Vučića jednostavno nema alternativu. Ne postoji ništa drugo što može u ovoj situaciji da se uradi, osim onoga što Vlada Republike Srbije sada čini, a iskreno se nadam da će rezultati te politike doći mnogo brže nego što to neki očekuju ili što neki priželjkuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom nabrajanju ko bi sve mogao da bude ministar privrede, pa da li iz SPS, da li iz stranke gospodina Ljajića, čudi me da gospodin Janko Veselinović nije spomenuo i Demokratsku stranku ili Novu demokratsku stranku. Na primer, mogao je da kandiduje Miroslava Vasina, koji je svojevremeno rekao da su Vojvodina i Kosovo bivše jugoslovenske države, npr. To je veliki ekspert koji vodi rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u Vojvodini, gde se krediti za razvoj daju cvećarskim radnjama, poslastičarnicama i kozmetičkim salonima, gospodine Veselinoviću.
Čudi me da vi, gospodine Veselinoviću, kao doktor pravnih nauka ne znate…
(Predsednik: Meni se obraćajte, molim vas, poslaniče. Hvala.)
Izvinjavam se, gospođo Gojković. Čudi me da gospodin Veselinović kao doktor pravnih nauka ne zna da po Zakonu o državnoj upravi i po Zakonu o Vladi, pored ministra, imate jednog ili više državnih sekretara. Molim vas, objasnite mu da ono što se danas naziva državni sekretar je u stvari ono što se nekad nazivalo zamenik ministra.
Dakle, neće Ministarstvo privrede biti obezglavljeno i neće nijedno ministarstvo biti obezglavljeno. Sva ministarstva u Republici Srbiji, uključujući i Ministarstvo privrede, sasvim normalno će da funkcionišu, jer ministarstvo nije isto što i ministar. To bi gospodin Janko Veselinović, kao moj uvaženi kolega i doktor pravnih nauka, takođe trebao da zna. Ja mislim da on to zna, ali da namerno seje paniku i seje strah kod građana Srbije, jer onima koji su upropastili Srbiju do 2012. godine ništa još nije preostalo nego da pozivaju na ukrajinski scenario i da kažu – eto, zamislite u ovako teškoj ekonomskoj situaciji Srbija neće imati ministra privrede. To jednostavno nije tačno. Neka se niko ne brine, država Srbija će uspeti da izađe iz ove ekonomske krize i država Srbija će uspeti da se suoči sa svim problemima koje ste nam vi ostavili u nasleđe,…
(Predsednik: Dve minute. Zahvaljujem.)
… nemojte ništa da se sekirate, sve ide po planu i sve ide onako kao što je gospodin Vučić najavio, a što je u ovih sto dana i dokazano.

Drago mi je gospođo Gojković što imate duha u ovim teškim vremenima.
Što se tiče ključeva, pa ja se čudim da ovi koji nam danas sole pamet o tome kako sve znaju i kako imaju genijalne ekonomske ideje, ne znaju da se državni novac ne čuva u kancelariji ministra finansija. Postoji nešto što se zove, evo ja koji nemam pojma o tome i čekam da me ovi genijalci nauče, čuo sam da postoji konsolidovani račun trezora. Znam da svaka ozbiljna država svoj budžetski novac drži na nekim računima, a ne drži kao Demokratska stranka i ovaj njihov satelit u sefovima, ispod kauča tetkinog, maminog, više ne znam ni ja čijeg. To su oni radili. Ali, oni misle ako oni drže novac po kauču, u sefovima, u špajzu, u svojim stranačkim prostorijama, da sada to radi i ministar finansija. Ne radi.
Dakle, radi se po zakonu, radi se u skladu sa propisima, gotovina se koliko znam ne nalazi u sefu nikakvog Ministarstva finansija, niti u Ministarstvu finansija, opet koliko ja znam ne postoji bilo kakav sef. Srbija je jedna dobro urađena država i Vlada Republike Srbije i što se tiče poslaničke grupe Srpske napredne stranke, pomoći ćemo toj istoj Vladi da od Srbije napravi još uređeniju i još bolju državu, gde neće biti svega onoga što je bilo do 2012. godine, između ostalog i tih famoznih crnih političkih fondova, gde su se pare držale po sefovima, po kancelarijama i gde su se za gotov novac kupovali glasovi građana Srbije, samo zato što bi tako neko na silu Boga morao da ostane na vlasti, jer alternativa gubitku vlasti je odlazak u zatvor. Zato su oni radili sve to što su radili do 2012. godine.
Srpska napredna stranka to hoće da promeni. Ako se narodu ne sviđa ekonomska politika koju vodimo neka nas briše na sledećim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, povređeni su članovi 106. i 107. Poslovnika.
Prvo, prethodni govornik, odnosno gospođa Čomić nije govorila samo o amandmanu nego je potpuno pogrešno, da li svesno ili nesvesno tumačila izjavu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića.
Dakle, on nije rekao i nije pozivao na bilo čiju etničku diskriminaciju nego je rekao da će Vlada Republike Srbije iz budžeta da obezbedi novac za udžbenike svim pripadnicima nacionalnih manjina i nije spominjao samo Albance, nego ako se ne varam i Mađare i Rusine i sve druge. Pozvao je građane, dakle ne Albance nego građane koji žive u Preševu, Bujanovcu i drugim opštinama u tom delu Republike Srbije da plaćaju struju. Što je potpuno normalna stvar, priznaćete u svakoj državi.
Dakle, ovo je grubo vređanje dostojanstva Narodne skupštine, jer predsednik Vlade nije bilo koga diskriminisao nego je rekao da će država da učini sve da se omogući pripadnicima nacionalnih manjina da uče iz udžbenika na svom maternjem jeziku kao što je i obaveza svih građana Republike Srbije, uključujući i one koji žive u Preševu, Bujanovcu, Medveđi itd. i Srbe i Albance i druge, da plaćaju struju.
Ovo nije prvi put danas da se predsednik Vlade Republike Srbije izlaže jednom linču zato što je juče rekao da građani treba da plaćaju struju. Građani treba da plaćaju struju kao što treba da plaćaju porez i kao što treba da izvršavaju druge svoje građanske dužnosti, a država je tu da im omogući da ostvare svoja prava, i manjinska i građanska i sva druga.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, postoji više razloga zašto SNS smatra da je Vlada dobro postupila zbog toga što je odbila predloženi amandman. Razumem da su pojedine kolege narodni poslanici, da kažem narodskim jezikom, novi u ovom poslu, ali mislim da su dobili jednu knjigu koju sam dobio svojevremeno i ja, a koja se zove zbirka propisa. Tu se nalaze Ustav, Ustavni zakon, Zakon o Narodnoj skupštini, Poslovnik i jedan akt na koga su izgleda poslanici, ovi novi, zaboravili - jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa.
Ta jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, to želim da podsetim kolege koje su malo duže u ovoj Narodnoj skupštini, je usvojio Zakonodavni odbor 30. marta 2010. godine. Ta jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa su objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ nekoliko dana kasnije, početkom aprila 2010. godine, a na čelu Zakonodavnog odbora, ako se ne varam, nalazio se narodni poslanik iz DS.
Zašto ovo govorim? Zato što se ovim amandmanom predlaže brisanje člana 2, gde se nalaze definicije, odnosno daje se definicija 32 pojma koja su ključna za primenu, odnosno za tumačenje Zakona o privatizaciji. Zašto su bitna ova jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa? Iz sledećeg razloga, Glava 2. ovog akta naziva se „Sadržaj uvodnog dela propisa“. U ovoj Glavi 2. imate član 7. koji glasi – definicija je deo uvodnog dela pripisa, koji se nalazi posle predmeta uređivanja, a sadrži objašnjenje značenja pojedinih pojmova koji se koriste u propisu. U definiciji se koriste opšte poznati i nedvosmisleni izrazi.
Šta vi ovim amandmanom predlažete? Ovim amandmanom predlažete da Narodna skupština ne poštuje jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Vi predlažete da se obrišu 32 definicije pojma, odnosno pojmova koji su neophodni sutra, kada se ovaj zakon usvoji, prilikom njegove primene. Kažete pri tome, što nije istina, da je nepotrebno da se te definicije nalaze u ovom predlogu zakona kada te definicije već postoje u nekim drugim zakonima.
Pitam predlagače, pošto pretpostavljam da su mnogo bolji pravnici, nego ja, u kojim zakonima imate definiciju, sem u ovom predlogu zakona, privatizacije, u kom zakonu imate definiciju predmeta privatizacije, subjekata privatizacije, modela privatizacije, metoda privatizacije, učesnika u postupku privatizacije, strateškog investitora, kupca, fer tržišne vrednosti, metoda javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem itd? To što ste vi izgovorili, kako da vam kažem, u poslovničko, pravničko, formalno-tehničkom smislu nije tačno.
Ono što mi takođe nije jasno – kako to da poslanici koji su 2010. godine na sednici Zakonodavnog odbora, poslanici tadašnje vlasti, glasali za ova jedinstvena metodološka pravila?

Pričam o amandmanu.
Dakle, kako to da poslanici koji su glasali zdušno za ova metodološka pravila sada kažu – nemate pravo što ste odbili amandman, koji kaže – treba obrisati 32 definicije iz predloga zakona, a lepo vam piše u ovim metodološkim pravilima da je neophodno, to je obaveza predlagača zakona, da na početku predloga zakona definiše pojmove koji se u predlogu zakona koriste?
Dakle, to je jedna, ne samo pravnička, to je jedna velika politička nedoslednost. To je, da kažem, formalno-pravni razlog zašto je Vlada dobro postupila kada je odbila ovaj amandman, jer amandman je zaista besmislen. Ne možete obrisati 32 pojma i definiciju tog pojma, tih pojmova, kada je obaveza Narodne skupštine po ovom metodološkom pravilu da ima te definicije. To je formalni razlog.
Materijalni razlog. O tom materijalnom razlogu je već govorio moj kolega Zoran Babić. Šta znači obrisati, odnosno predložiti brisanje svih članova predloga zakona? To znači sledeće: hoćemo da srpska privreda ostane u žabokrečini, hoćemo da ostane mrtvo more, hoćemo da stotine preduzeća, koja do sada nisu privatizovana, i dalje ostanu u tom statusu, nećemo da rešimo problem preduzeća koja su u restrukturiranju, hoćemo da sve ostane isto, a pri tome navodno hoćemo u EU, hoćemo da građani Srbije žive bolje, hoćemo da imaju posao, hoćemo da imaju plate, pa kako sa ovakvim Zakonom o privatizaciji.
Još jedna stvar. Kao dodatni argument zašto su ovi amandmani, neću da kažem besmisleni, da se kolege ne uvrede, ali nemaju baš mnogo smisla, ni pravnog, ni političkog, a boga mi ni ekonomskog. Kolege su, između ostalog, predložile, videćete kasnije kada dođemo do tih amandman, da se iz Predloga zakona obrišu i oni članovi koji su u sadržinskom smislu potpuno identični sa članovima važećeg Zakona o privatizaciji. To znači da vi, ne samo da ne podržavate ovaj Predlog o privatizaciji, već ste sada protiv onog Zakona o privatizaciji koji ste sami predložili i za koji ste glasali.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, mislim da predlagači ovog amandmana bez ikakve potrebe plaše građane Srbije, plaše javnost i plaše privrednike kako se u članu 3. u stavu 2. nalaze nekakve monstruozne odredbe koje će da potpuno poremete funkcionisanje pravnog sistema Republike Srbije.
Član 3. stav 2. Predloga zakona o privatizaciji glasi – ako je ovim zakonom uređeno pitanje koje je drugim zakonom na drugačiji način regulisano, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Želim da skrenem pažnju predlagačima amandmana da studenti na prvog godini svakog pravnog fakulteta u Srbiji iz predmete koji se negde zove Uvod u pravo, negde Teorija države i prava uče da postoje dva pravila prilikom tumačenja pravnih propisa, dva interpretativna pravila.
Jedno pravilo na latinskom glasi – lex specialis derogat legi generali, dakle – poseban zakon suspenduje odredbe opšteg zakona u određenoj oblasti. Drugo pravilo – lex posterior derogat legi priori, što znači – kasniji zakon suspenduje zakon koji je donet pre njega. Tu nema ničeg nelegalnog, tu nema ničeg spornog. To ne unosi nikakav haos u funkcionisanje pravnog sistema. Da unosi, ne bi rimski pravnici, još iz tih davnih vremena formulisali ova pravila. Ta pravila vekovima važe u svakom demokratskom, civilizovanom pravnom sistemu. Čak i da ih predlagač zakona, dakle Vlada Republike Srbije, da ne postoji ova odredba u Predlogu zakona, postoje ova dva pravila, teorijska pravila koja se primenjuju prilikom tumačenja svakog pravnog propisa koga donese, bez obzira da li Narodna skupština, Vlada ili neki drugi državni organ.
Dakle, nema ničeg spornog. Zašto ovo govorim? Ne zato da bih držao bilo kakve akademske pridike podnosiocima amandmana, nego samo zato da bih uputio jednu jasnu političku poruku građanima Srbije, a pre svega zaposlenima u preduzećima koja još nisu privatizovana, odnosno u preduzećima koja se nalaze u statusu restrukturiranja, da ima se ništa strašno neće desiti kada se usvoji ovaj zakon i kada počne njegova primena. Naprotiv, ovaj zakon je jedini lek za tešku bolest u kojoj se nalazi, nažalost, srpska privreda. Vi znate kako naš narod kaže – na ljutu ranu se stavlja ljuta trava. Ovaj zakon je ljuta trava za ljute bolesti u kojima se nalazi srpska privreda, a te ljute bolesti nije prouzrokovao ni Aleksandar Vučić, ni SNS, ni Dušan Vujović. Te teške i ljute bolesti su nasleđene i mi te nasleđene bolesti ovim ljutim travama pokušavamo da izlečimo, da bi bilo bolje nama, ali pre svega da bi bilo bolje našoj deci.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je prethodni govornik povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Uzmite bilo koji materijal Narodne skupštine Republike Srbije i videćete da gospodin Živković i njegov kolega nisu poslanici Nove stranke, nego su  poslanici van poslaničke grupe.
Poslanik Nove stranke će biti onda kada Nova stranka na izborima, nekim budućim, pređe cenzus.
Koleginica iz poslaničke grupe SNS jeste napravila grešku. Gospodin Živković definitivno nije poslanik NDS, ali nije ni poslanik Nove stranke, nego je poslanik van poslaničke grupe. To je sada njegov problem zašto je sebe doveo u takvu situaciju, ali prosto da ne bi bilo nesporazuma, Nova stranka nema poslaničku grupu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, povređen je član 107, odnosno prethodni govornik je doveo u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine kada je rekao da Srbija nije demokratska država. Želim da mu skrenem pažnju na činjenicu da ova država ima Ustav i da u članu 1. Ustava Republike Srbije stoji - Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Ovo što je rekao gospodin Pavićević je uvreda ne samo za Narodnu skupštinu, već je ovo uvreda za Republiku Srbiju i za sve njene građane. Mislim da se ovakvim rečima šalje veoma loša poruka onima koje pozivamo da ulažu u Republiku Srbiju. Zamislite kakav smisao imaju reči – Srbija je sve suprotno od demokratije i vladavine prava, od pravne države, a pozivamo i domaće i strane investitore da ulažu u jednu takvu nedemokratsku državu koja ne poštuje principe vladavine prava, koja ne poštuje ljudska prava itd.
Vodite računa o rečima koje izgovarate. Možete da mrzite SNS do mile volje, možete da se ne slažete sa našom politikom, ali nema niko pravo da kaže da Srbija nije demokratska država i da Srbija nije država koja počiva na vladavini prava.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pokušaću da o Predlogu novog zakona o privatizaciji govorim jezikom brojki i da objasnim građanima zašto se novi zakon donosi. Novi zakon se donosi zato što postojeći zakon je prouzrokovao veoma loše efekte po srpsku privredu.
Dakle, ako govorimo jezikom brojki prema podacima Agencije za privatizaciju, od 2001. godine do danas, imali ste ukupno 28 uspešnih privatizacija.
Šta znači relativno uspešna privatizacija? To znači da kupac kapitala nije fabriku pretvorio u skladište jabuka ili u salon automobila, nego je nastavio sa proizvodnjom i nastavio, omogućio da se radnicima isplaćuju plate. Takvih preduzeća slovom i brojem od 2001. godine kada je usvojen postojeći Zakon o privatizaciji imate ukupno 28 i da ne bi bilo nikakve zabune, to su sledeća preduzeća: „Impol Seval“ Sevojno, „Zdravlje“ Leskovac, „Južni Banat“ Bela Crkva, Cementara „Kosjerić“, Cementara „Novi Popovac“, Duvanska industrija Vranje, DIN, Fabrika duvana Niš, Industrija smrznute hrane „Frikom“ Padinska Skela Beograd, „Merima“ Kruševac, „Goša“ Smederevska Palanka, „Sava Kovačević“ Vrbas, „Dušan Petronijević“ Kruševac, „Kolubara gas beton“ Vreoci, „8. mart“ Subotica, a.d. „Rudnik“ Rudnik, a.d. „Jugoprevoz“ Kruševac, „Goša montaža“ Velika Plana, a.d. „Gornja Trepča“ Gornja Trepča, „Elektroremont“ Subotica, „Budućnost“ Bačka Palanka, „Rad Zastava“ Kragujevac, „Mor Stivens revizija i računovodstvo“ DOO Beograd, „Aerodrom ketering“ DO Beograd, a.d. „Tehnika“ Vršac, a.d. „Sreten Gudulić“ Užice, a.d. „Proleter“ Ivanjica, a.d. „Vino Župa“ Aleksandrovac, a.d. „Plastika“ Nova Varoš.
Sve ostale privatizacije od 2001. godine bile su sa čisto ekonomskog aspekta potpuno neuspešne, a bile su neuspešne zato što je Zakon o privatizaciji iz 2001. godine bio loš.
Kolege iz opozicije su pokušale da svale odgovornost za loš Zakon o privatizaciji na prvu Vladu Vojislava Koštunice koja je formirana početkom 2004. godine, ali su pri tom zaboravili da kažu da ta Vlada koja je predložila izmene i dopune Zakona o privatizaciji iz 2004. godine, u stvari nije izmenila jednu odredbu Zakona o privatizaciji iz 2001. godine koja je bila, po mom mišljenju veoma loša i koja je uzrok mnogih loših privatizacija u Srbiji, a to je da je početna cena prodaje društvenog kapitala iznosila 20% od knjigovodstvene vrednosti preduzeća, što je bilo mnogostruko puta manje od tržišne vrednosti tog kapitala. To je jedna stvar.
Druga stvar, novi Zakon o privatizaciji će konačno da reši na ovaj ili na onaj način problem preduzeća u restrukturiranju i da podsetim građane Republike Srbije, nije ova Vlada izmislila postupak restrukturiranja, dakle, opet ako govorimo jezikom brojki.
U 2002. godini četiri preduzeća su uvedena u restrukturiranje, nijedan postupak restrukturiranja nije okončan. U 2003. godini 21 preduzeće, u 2004. godini 16 preduzeća, u 2005. godini 14 preduzeća, u 2006. godini sedam, u 2007. godini dva, u 2008. godini osam, i sada pazite kako raste broj preduzeća u restrukturiranju, godine 2008, dakle, osam, 2009. godine 14, 2010. godine 82, 2011. godine 28, godine 2012, deset i te katastrofalne, po mišljenju opozicije, godine u 2013. godini svega dva preduzeća u restrukturiranju, 19 okončano i u 2014. godini svega dva preduzeća u restrukturiranju, a dva preduzeća okončan postupak restrukturiranja.
Dakle, od 2012. do 2014. godine imali ste evidentan pomak u rešavanju problema preduzeća u restrukturiranju tako što su za, dakle svega dve godine u 21 preduzeću je okončan postupak restrukturiranja što je duplo više od svih okončanih postupaka restrukturiranja počevši od 2002. godine pa do 2012. godine. Dakle, to su zvanični podaci.
Vlada Republike Srbije je u junu 2013. godine, danas su neke kolege iz opozicije podsmešljivo govorile o tome, ali to je činjenica, dakle Vlada Republike Srbije je u junu 2013. godine usvojila akcioni plan za okončanje restrukturiranja koji se odnosi na 179 preduzeća u restrukturiranju i prema tom akcionom planu za 26 preduzeća je odmah trebalo obustaviti ili okončati restrukturiranje ili pokrenuti stečajni postupak, a za 153 preduzeća trebalo je naći rešenje na drugi način. Od tih 26 za sedam nije obustavljeno, odnosno nije okončano restrukturiranje jer nisu ispunjeni svi uslovi.
Na osnovu preporuke Vlade Republike Srbije donete su, dakle kao što sam rekao 2013. i 2014. godine ukupno četiri nove odluke o restrukturiranju za preduzeća „Galenika“, „Politika“, „Trajal“ i „Elektro porcelan“ tako da je prema podacima Agencije za privatizaciju trenutno 162 preduzeća u restrukturiranju. Mislim da se, gospodine ministre, taj broj možda za jedno preduzeće ne slaže sa brojem preduzeća u restrukturiranju koji je naveden u Predlogu zakona o privatizaciji zato što se spominje, ako se ne varam, 161 preduzeće.
Zašto sve ovo govorim? Ovo govorim zato što su brojke neumoljive. Dakle, brojke govore da su vlade u Srbiji od 2012. godine zaista pokazale spremnost da se konačno reši problem preduzeća u restrukturiranju i Predlog novog zakona o privatizaciji je pokušaj odgovora ove Vlade Republike Srbije na lošu ekonomsku politiku koju su sprovodile sve vlade Republike Srbije od 2001. godine pa do 2012. godine.
Da li će za sva preduzeća bez obzira da li ih je 161 ili 162 preduzeća, da li će za sva ta preduzeća biti nađeno idealno rešenje? Neće, ali će neko rešenje biti nađeno i srpska privreda će ovim zakonom o privatizaciji konačno doći u mogućnost da stane na zdrave noge. Da li će ona stati na zdrave noge za dva meseca ili za šest meseci? Neće, zato što su problemi generisani godinama i ono što je generisano godinama ne može da se izleči preko noći, ali svaka čast ovoj Vladi što je krenula svojski, sistematski da pokuša da reši problem preduzeća u restrukturiranju.
Što se tiče broja, odnosno statistike privatizovanih preduzeća, ta statistika je poražavajuća za sve vlade koje su upravljale ovom državom od 2001. godine pa do 2012. godine. Dakle, statistika privatizovanih preduzeća kaže sledeće - u 2002. godini ukupno je prodato 220 preduzeća, u 2003. godini 709, u 2004. godini 238, u 2005. godini 221, u 2006. godini 235, u 2007. godini 294, u 2008. godini 240, u 2009. godini 76, u 2010. godini 27, u 2011. godini tri, u 2012. godini tri i u 2013, 2014. godini nije bilo prodaje preduzeća.
Statistika broja raskida privatizacionih ugovora je takođe poražavajuća za sve Vlade koje su upravljale ovom državom od 2001. godine. U 2003. godini raskinuto je 24 ugovora o privatizaciji, u 2004. godini 90, u 2005. godini 75, u 2006. godini 56, u 2007. godini 69, u 2008. godini 73, u 2009. godini 90, u 2010. godini 128, u 2011. godini 41, u 2012. godini 25, u 2013. godini 12 i u 2014. godini jedno. Dakle, broj raskida privatizacionih ugovora, a ugovori su raskidani zato što kupci kapitala nisu poštovali ugovorne obaveze, govori o tome da je postojeći Zakon o privatizaciji evidentno loš.
Bilo bi dobro da su kolege iz opozicije predložile neku alternativu postojećem zakonu. Nisu predložile. Jedina alternativa postojećem zakonu je predlog zakona, novi Predlog zakona o privatizaciji, za koji će SNS da glasa.
Ono što bih takođe želeo da kažem, ne zbog kolega iz opozicije, jer nekima od njih prosto ne vredi govoriti, oni se prave da su slepi i gluvi na ono što se dešava oko njih i na činjenicu da je Vlada Aleksandra Vučića u stvari dobila jedan veliki teret, jedno veliko breme i to breme je gomilano godinama od promena u Srbiji 2000-te godine, pa do proleća 2012. godine. Mislim da ne postoji nijedna Vlada u Evropi i u svetu koja je u stanju da za dve godine reši ono što je nakaradno rađeno punih deset godina.
Pojedine kolege su pokušale da, i to se ponavlja već iz sednica u sednicu, da za sve ono što je bilo loše tokom 90-tih godina, ako ste primetili optuže, zamislite, SNS. O Srpskoj naprednoj stranci mogu da mislim i ovo i ono, ali činjenica je da je SNS formirana 2008. godine. Kako stranka koja je formirana 2008. godine može da bude odgovorna za lošu ekonomsku situaciju koja je postojala u Republici Srbiji tokom devedesetih godina?
Mi smo ovde optuženi da je SNS odgovorna za to što nije bilo šećera i ulja u prodavnicama, što su postojali redovi za benzin, što su na teritoriji bivše Jugoslavije izbili građanski ratovi, odnosno sukobi, što su uvedene sankcije, itd. To prosto faktografski, istorijski nije tačno.
Ono što takođe nije tačno, to je da DS ne snosi nikakvu odgovornost za te famozne 90-te godine. Podsetio bih kolege iz opozicije, ne znam da li su zaboravile na, na primer, gospodina Miodraga Perišića, on je bio ministar u Saveznoj Vladi početkom 90-ih godina ispred DS. Hoćete li da se podsetimo čiji je kadar bio Slobodan Radulović? Demokratske stranke. On je promenio stranačku pripadnost tek onda kada je ušao u jednu od socijalističkih vlada tokom 90-ih godina i prešao u novu demokratiju, ali on je kadar DS i sada po toj logici ja bih mogao da kažem da je DS odgovorna za ono što je bilo loše u Srbiji tokom 90-ih godina.
Ono što takođe želim da kažem, Demokratska stranka, to je moj utisak, je postala radničko-seljačka stranka 2012. godine kada je otišla u opoziciju. Od 2001. do 2012. godine to je bila stranka i stranke koje su je pratile, koja je u Srbiju uvela najliberalniji mogući kapitalizam. Dakle, oni su rekli bogatašima koji su se obogatili ko zna na koji način – gospodo, bogatite se još više. Rezultat te loše ekonomske politike je ova porazna statistika o kojoj mi sada govorimo.
Dakle, ako hoćete da govorite jezikom brojki, Srbija je u ovoj situaciji zbog katastrofalne ekonomske politike koja je vođena od 2001. godine, pa do 2012. godine.
Zbog građana Republike Srbije, pre svega onih koji žive u Vojvodini, želim da kažem da ono što pojedine kolege iz opozicije iz sednice u sednicu govore jednostavno nije tačno.
Dakle, Vlada Republike Srbije, ako ja dobro razumem stvari, nema nameru da prodaje poljoprivredno zemljište u Vojvodini bilo kome. Namera je da se našim strateškim partnerima i prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, poljoprivredno zemljište u Vojvodini, koje je u državnoj svojini, da u zakup po cenama po kojima se inače daje, odnosno po cenama koje su izlicitirane na licitacijama za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. Dakle, niko nema nameru da poklanja vojvođansku zemlju, kako to neko kaže, Arapima ili bilo kome drugom, nego da se zemlja daje u zakup.
O čemu se ovde u stvari radi? Pokrajinska administracija, koju vodi DS, vodi kampanju protiv Vlade Republike Srbije tako što se građanima Vojvodine predstavlja kao zaštitnik njihovih ekonomskih interesa i njihova politika je otprilike sledeća - Pokrajinska Vlada, ako ćemo po novom Statutu, je ta koja vas štiti od zle i pokvarene Vlade Republike Srbije, koja pokušava da proda inače uspešna poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini, koja su sva sistematski upropaštena tamo nekim Arapima, a mi smo ti koji vas branimo.
Ja sam ovde govorio i mogu kolege iz opozicije da se ljute koliko hoće, ali govorio sam faktografski, govorio sam činjenično. Demokratska stranka, i to govorim sa punom odgovornošću, i danas može da pokaže kako se vodi ekonomska politika i ona to pokazuje na primeru AP Vojvodine.
Pošto su oni danas stalno postavljali pitanje ministru, naše pitanje je – izvinite, ko je odgovoran za pljačkašku transformaciju „Metals banke“ u „Razvojnu banku Vojvodine“, ko je omogućio da kapital, koji je stečen na potpuno nelegalna način, uđe u „Razvojnu banku Vojvodine“, ko je davao kredite povlašćenim firmama iz Vojvodine bez bilo kakvih garancija, kako je moguće da je ista osoba bila i predsednik kreditnog odbora „Razvojne banke Vojvodine“ i istovremeno član nadzornog odbora „Tesla banke“ u Zagrebu gde je većinski akcionar Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, jedna vrlo opskurna institucija u kojoj se poslovi i dan danas dobijaju bez tendera, u kojoj se poslovi zaključuju na burazerski način, institucija koja i dan danas daje pare u Vojvodini isključivo onim opštinama gde je DS na vlasti?
Dakle, umesto što drže lekcije Aleksandru Vučiću, i vama, gospodine ministre, o tome kako se navodno domaćinski upravlja državom, pitajte ih - izvinite, šta vi, gospodo, za to isto vreme radite na jednom dobrom delu teritorije Republike Srbije, koji se zove AP Vojvodina? Moja koleginica Biljana Pilja je danas o tome veoma podrobno govorila na bazi činjenica, na bazi nečega što vide svi građani koji žive na teritoriji AP Vojvodine. AP Vojvodina se sistematski pljačka od 2000 godine. Od 2012. godine, nažalost, taj postupak je nastavljen i taj postupak traje i dan danas.
Meni je žao što ovde nije gospodin Žika Gojković iz SPO da vam kaže kakva je realna situacija u poljoprivrednim preduzećima u Somboru, u Kuli, Vrbasu, itd, a sva ta preduzeća navodno brani aktuelna pokrajinska administracija.
Ta preduzeća su u stečaju, ta preduzeća ne rade. Pojedinci iz tih preduzeća daju državnu zemlju u zakup bez licitacije. Pogodbe se prave u kafanama, uzimaju se velike provizije i to ova Vlada Republike Srbije pokušava da zaustavi. Ne postoji druga alternativa nego da se pronađe strateški partner za poljoprivredna preduzeća koja se nalaze u Vojvodini.
Vlada Republike Srbije je našla strateškog partnera u našim prijateljima iz UAE. Ako vi imate neke partnere, dovedite ih, nemamo ništa protiv, ali nemojte mi reći da je alternativa ovome što radi Vlada – hajde da se dogovaramo u kafani, uz muziku i večeru, kako ćemo da izlicitiramo, odnosno da damo u zakup bez licitacije poljoprivredno zemljište i da se u javnosti predstavljamo kao zaštitnici ekonomskih interesa građana Vojvodine.
Dakle, sa ovakvom politikom koja je vođena, Srbija ne može daleko da dogura. Ova Vlada je dobila u nasleđe ogroman problem i taj problem ona pokušava da reši na svaki mogući način.
Nije tačno, i to želim da naglasim, da će Vlada da smanjuje plate. Vlada pokušava da smanji plate u javnom sektoru ne zato što bilo ko u Vladi mrzi javni sektor, na kraju krajeva Vlada je kruna javnog sektora, nego prosto zato što nema više realnog ekonomskog opravdanja za tolike plate, nema realnog ekonomskog opravdanja za povećavanje plata, za povećavanje penzija. Jednostavno, nema, odnosno ima, ali onda država rizikuje da u 2015. ili 2016. godini definitivno bankrotira.
Ja ću reći moje lično mišljenje. Bolje je mi danas da se malo stisnemo, da se malo stegnemo, da malo štedimo, nego da to za 10 ili 20 godina po hiljadu puta gorim uslovima moraju da rade naša deca.
Ja sam prvi spreman da se ove mere Vlade Republike Srbije primene na mene zato što sam uveren da će moja deca bolje da žive, da neće morati da prolaze kroz sve one užase tranzicije kroz koje smo prolazili mi koji smo bili svedoci svega onoga što se dešavalo u Srbiji od 2001. godine, kao što smo bili svedoci mnogo toga lošeg što se dešavalo tokom devedesetih godina.
Kao što kaže jedan uvaženi kolega iz opozicije, nismo mi zaljubljeni u devedesete godine. Ko može biti srećan situacijom u kojoj se Srbija i srpski narod nalazili devedesetih godina? Niko. Zašto je SNS kriva za ono što je loše rađeno tokom devedesetih godina?
Dakle, i zakon o privatizaciji i izmene Zakona o stečaju su pokušaji odgovora ove Vlade Republike Srbije na ekonomske izazove koji su prouzrokovani lošom ekonomskom politikom koja je u ovoj državi vođena punih deset godina. Zato će SNS za ove zakone da glasa, ne zato što smatra da su oni idealni, ne zato što smatra da će oni doneti brza rešenja, ne zato što smatra da će ta rešenja biti po volji baš svakom pojedinačnom radniku ili građaninu Republike Srbije, nego zato što duboko veruje da mi ovu državu moramo da ostavimo našoj deci i našim potomcima u mnogo zdravijem u političkom i ekonomskom stanju, pa ako hoćete i kulturnom i moralnom nego što smo je zatekli 2012. godine.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, ja zaista ne znam zašto je moj uvaženi kolega toliko nervozan kada god se ja javim za reč. On i ja se poznajemo još iz vremena kada smo zajedno studirali na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. On meni prebacuje to što sam iz Srpske radikalne stranke prešao u Srpsku naprednu stranku. Ja bih sada njemu mogao da prebacim da je on bio i u Srpskom pokretu obnove i u Građanskom savezu Srbije pre nego što je prešao u Demokratsku stranku ali to i nije toliko bitno, ali prosto zbog faktografije.

Gospodine Stefanoviću, ja sam 1994. godine postao punoletan. Dakle, priznaćete da do tada nisam mogao da budem… Znate, maloletna lica ne mogu da budu ministri u Vladi, ni onda ni sada, niti sam ikada bio ministar u bilo kojoj Vladi, ali ni to nije toliko važno.

Ono što je najvažnije, ako vodite dobru politiku na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, ako je sve čisto oko „Razvojne banke Vojvodine“, oko Fonda za kapitalna ulaganja, ako je tačno ovo što pričate da ste vi zaštitnici ekonomskih interesa poljoprivrednih proizvođača iz Sombora, Kule, Vrbasa, Crvenke, Sremske Mitrovice, itd, izvinite, ako je sve tako, zašto se onda bojite izbora u AP Vojvodini? Zašto pokušavate da skrpite većinu u Skupštini AP Vojvodine, bukvalno, na silu Boga? Jedan dan je jedno kadrovsko rešenje, pa je drugi dan drugo kadrovsko rešenje. Izađite na izbore, pokažite da vodite dobru ekonomsku politiku, pokažite da ste pošteno upravljali Vojvodinom od 2000-te godine, pokažite da ste usrećili građane Novog Sada, Sremske Mitrovice, Rume, Pančeva, Subotice, Kikinde, Zrenjanina, izađite na izbore i ubedljivo porazite SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS smatra da je Vlada Republike ispravno postupila što je odbila ovaj amandman. Ništa nije zaboravljeno i nijedna opština, nijedan grad koji je pretrpeo štetu u poplavama u maju ove godine neće biti bez pomoći Republike Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije.
Ono što bih ja hteo da istaknem u ime poslaničke grupe, od kako je Srbiju zadesila najveća elementarna nepogoda, zvana DOS 2000. godine, želim da postavim pitanje, onima koji kritikuje Vladu Republike Srbije i onima koji kritikuju SNS, gde su bili u junu 2001. godine kada su se izlili Jadar, Štira i Resnička reka, gde su bili 2005. godine kada se izlio Tamiš, gde su bili 2005. godine kada je došlo do velikih poplava u slivu Južne Morave, pa u martu i aprilu 2006. godine kada je došlo do problema na celom toku Dunava kroz Srbiju.
Gde su bili u novembru mesecu 2007. godine kada su velike poplave zahvatile jug Srbije, naročito sliv reke Vlasine, pa gde su bili novembra 2009. godine kada su izbile velike poplave u oblasti Užica, Arilja, Požege, Sjenice, Novog Pazara?
Gde su bili juna 2009. godine kada je došlo do velikih poplava u Vrnjačkoj Banji i okolnim naseljima.
Šta su radili u 2010. godini u Kraljevu, o tome smo već pričali.
Dakle, ovo je prva Vlada Republike Srbije koja je predložila zakon koji će omogućiti obnovu poplavljenih područja u roku koji objektivno ne može biti kraći.
Naravno, pravo je opozicije da se ruga vlastima, da kaže, eto, predložili ste zakon tek posle dva meseca od ukidanje vanredne situacije u Republici Srbiji, ali dozvolite, objektivno nije ni moglo ranije.
Dakle, neko je morao u ovoj izuzetno teškoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi, ne samo zbog poplava, da sedne i da napiše predlog zakona, neko je morao da sedne pa da napiše detaljan izveštaj o poplavama kakav nismo videli nikada.
Dakle, gde vam je izveštaj o Kraljevu, gde vam je izveštaj o svim ovim poplavama koje su se od 2001. godine, gde su vam izveštaji šta ste radili u Sjenici, šta u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji koje su bile u poslednjih 14 godina teško pogođene različitim elementarnim nepogodama.
Dakle, ova vlada je učinila nešto što nijedna nije i ova Narodna skupština će učiniti sa vama ili bez vas, ono što nijedna Narodna skupština nije do sada učinila. U rekordnom kratkom periodu donećemo zakon koji će omogućiti da jedan veliki broj građana Republike Srbije, jesen i zimu ne dočeka bez krova nad glavom. Alternativa ne glasanja za ovaj zakon jeste da prepustimo građane sa ugroženih područja, njihovoj nesrećnoj sudbini i da se podsmevamo Vladi Republike Srbije, kako je to ona tek posle dva meseca smogla snage da predloži jedan zakon.
Ovo nijedna Vlada nije učinila i nijedna Narodna skupština ovo nije učinila.
Mi smo ponosni na Vladu Republike Srbije, zato što nam je predložila ovakav zakon. Nijedno pravo u Srbiji zbog ovoga nije suspendovano i nijednom građaninu Republike Srbije, njegovo pravo nije suspendovano.
Zbog javnosti, ne zbog opozicije, želim da kažem da se ovim zakonom ne suspenduje Zakon o javnim nabavkama. Otvoreni postupak je jedan od postupaka javnih nabavki koje su predviđene Zakonom o javnim nabavkama, s tim što se on ovde definiše kao prioritetan postupak, odnosno postupak po kome će se odvijati javne nabavke.
Opet zbog javnosti, ne zbog opozicije želim da kažem da Kancelarija za obnovu poplavljenih područja nije nikakva nova agencija, da u njoj rade državni službenici koji već rade u pojedinim ministarstvima i da praktično, ova kancelarija građane Republike Srbije, ne košta gotovo ništa.
Dakle, Vlada će zajedno sa nama ovde u Skupštini da učini sve da do tog 1. oktobra, svi oni koji su ostali bez krova nad glavom, dobiju svoje kuće, a da u roku važenja, a to znači u roku od godinu dana, učinimo sve, u jednoj izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji koja postoji nezavisno od ovih poplava.
Ove poplave su samo jedna dodatna nevolja koju niko nije mogao da očekuje, da ćemo u tom periodu od godinu dana uspeti da obnovimo, ne samo stambene objekte, što je jako važno, uspećemo da obnovimo i kompletnu infrastrukturu u Republici Srbiji.
Ono što je važno i na šta je SNS naročito ponosna, iako su se neki podsmevali i rekli da to neće uspeti, to je donatorska konferencija koja je pre nekoliko dana održana u Briselu i koja je pokazala, i to je takođe jako važno, da Srbija ima prijatelje i na istoku i na zapadu i da će nam pomoći i Rusi i članice EU i Japanci i Amerikanci i mnogi drugi.
Vidim ovde neke amandmane gde se na neki način limitira pomoć koja dolazi van EU.
Sve to pokazuje da Vlada Republike Srbije ima snagu, ima kapacitet, ima kredibilitet da zajedno sa nama u Narodnoj skupštini učini sve da obnovimo zemlju u tom periodu važenja ovog zakona od godinu dana, a prvi korak je da svim ljudima koji su ostali bez svojih kuća obezbedimo krov nad glavom, a bez ovog zakona to ne bi bilo moguće.