Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS će podržati ovaj Predlog zakona zato što on visinu penzije i stabilnost PIO Fonda dovodi u direktnu vezu sa jačanjem srpske ekonomije i mi mislimo da je to jedini realan i jedino ispravan pristup.

Mi već šest godina za redom kao država imamo stabilnu valutu, odnosno imamo stabilan dinar. Već treću godinu za redom imamo suficit u budžetu Republike Srbije.

Dana, 01. januara 2019. godine, i mislim da je važno da to građani Srbije znaju, javni dug biće manji od 47%. Dakle, nikad manji u novijoj ekonomskoj istoriji Srbije. Ono što je, takođe, važno da građani Srbije znaju, danas, u 2018. godini, 55% svih direktnih stanih investicija na nivou zemalja regiona završi upravo u Republici Srbiji. To znači da je Srbija danas dobro uređena država, stabilna država, i u pravnom i u političkom smislu i to može da bude dobar garant i penzionerima da će u budućnosti imati uredne penzije i penzije koje će se povećavati na realnim osnovama.

Dokaz za to je i današnji događaj u Nišu, odnosno otvaranje fabrike za proizvodnju rasvete „Cuntobel“. U pitanju je investicija koja je vredna 30,6 miliona evra i u Nišu će, zahvaljujući ovoj investiciji, biti otvoreno novih 1.100 radnih mesta, što će, pretpostavljate i sami, značiti mnogo za sve naše južne okruge, a, naravno, posebno za grad Niš. Dakle, jedino takva ekonomska politika može da garantuje i stabilnost penzija i njihov rast na realnim ekonomskim osnovama.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, često puta smo mogli da čujemo u proteklih tri godine da smo mi iz SNS, odnosno da su Vlada Srbije i poslanici u Narodnoj skupštini koji su glasali za Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija nekome nešto oteli, da smo opljačkali, da smo nekome zavukli ruku u džep.

Ja zbog građana Srbije želim da kažem da je Ustavni sud Srbije još 2015. godine odbacio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog zakona i njegove nesaglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ustavni sud je 2015. godine naime našao da kada je reč o penzijama koje su obuhvaćene zakonom, da su osnovane tvrdnje inicijatora da penzija koja je stečena u skladu sa zakonom predstavlja imovinu penzionera, ali ukazuje da iz Ustava ne proizilazi garancija penzijskog davanja u određenom iznosu, jer je ograničenje imovinskih prava pod određenim uslovima dozvoljeno i prema našem Ustavu i prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Polazeći od toga, citiram odluku Ustavnog suda, da su propisane mere uređene zakonom, da se zakonom ne dira u pravo na penziju, da su mere propisane radi postizanja legitimnog cilja jer je stvaranje uslova za redovnu isplatu penzija makar i u umanjenom iznosu u opštem i javnom interesu. Zatim, da postoji srazmernost u propisivanju mera jer su ovim merama manje pogođene osobe sa nižim penzijama, što se postiže upravo time što procenat umanjenja nije isti za sve penzije više od 25.000 dinara.

Konačno, s obzirom na to da je reč o merama privremenog karaktera, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi inicijatora o nesaglasnosti osporenog zakona sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Dakle, nije bilo nikakve pljačke, nije bilo nikakvog zavlačenja ruku u džep bilo kome. Ovo je bila jedna nužna mera da bi uopšte penzije u Srbiji mogle da se isplaćuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đorđeviću, evo, ja ću iskoristiti vaše prisustvo da skrenem pažnju građanima Srbije na ono što se dešava ovih dana, a vezano je za proteste pojedinih stranaka i nevladinih organizacija protiv Vlade Republike Srbije, vezane za nedavne izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Ko stoji iza ovih protesta? Odmah na početku da se razumemo, legitimno je protestovati u Republici Srbiji, i kao što vidite, niko nije uputio nijednu ružnu reč ljudima koji su protestvovali, ali da bi građani Srbije znali, treba ih podsetiti ko su inspiratori ovih protesta. Inspiratori ovih protesta su ljudi koji se mnogo ne brinu ni za žene, ni za decu, ni za demografsku budućnost Srbije.

Jedan od glavnih inspiratora ovog protesta je jedna nevladina organizacija „Medijum grup“, koju vodi rođeni brat Gorana Ješića, Vladimir Ješić, i koji je inače vlasnik portala “Bebac“.

E, sad, kako je nastao portal „Bebac“? Portal „Bebac“ je nastao 2008. godine u junu mesecu, gospodine ministre, tako što je iz budžeta AP Vojvodine nevladinoj organizaciji „Medijum grup“ i Vladimiru Ješiću, kao njenom direktoru, za pokretanje ovog portala uplaćeno oko 57.000 evra. U to vreme je pokrajinski sekretar, koji je bio nadležan za ovu problematiku, bio Miloš Lučić, inače Ješićev kum.

Na osnovu ovih sredstava, koja su uplaćena iz budžeta AP Vojvodine, Vladimir Ješić je napravio portal „Bebac“ i takođe jednu kompaniju „Kord IPS“, koja se bavi jednim unosnim poslom vezanim za matične ćelije, i to možete i da proverite preko sajta Agencije za privredne registre, ima godišnji promet od nekoliko miliona evra.

Taj isti Vladimir Ješić se inače hvalio kako je njegova kompanija „Medijum grup“ i ova druga firma koja se bavila i koja se i dan danas bavi matičnim ćelijama finansirala kampanju DS u vreme kada je tu stranku vodio Dragan Đilas.

Zašto sve ovo govorim? Ovo govorim da bi građani Srbije znali da oni koji danas napadaju Vladu Srbije, koja je Skupštini predložila mere koje nije predložila apsolutno nijedna Vlada u proteklih 50 godina, a koja se tiču demokratske budućnosti Srbije, da tu Vladu i nas koji smo je podržali u svemu tome napadaju u stvari naši politički neistomišljenici, pri tome brutalno manipulišući ženama, majkama i decom. Da je to tako, evo, ja ću vam navesti i primer da je jedan od glavnih organizatora ovih protesta pod nazivom, ako se na varam, „Mame su zakon“ narodna poslanica Tatjana Macura, ona se time javno hvalila, poslanik DS Balša Božović, poslanica DS u Skupštini Vojvodine, bar je bila, ne znam, Marijane, da li je još uvek, Jelena Beba Balašević. I, ono što je veoma zanimljivo, gospodine ministre, da građani Srbije znaju, jedan od onih koji su najviše podržavali ove proteste pod nazivom „Mame su zakon“, znate li ko je bio? Bojan Pajtić. Čovek koji je dao ovih 57.000 evra Vladimiru Ješiću da bi napravio portal „Bebac“, a da bi, u stvari, preko tog portala i preko dve kompanije koje su iz tog portala iznikle u stvari finansirao kampanju DS.

Tako da, dragi građani, da znate, slobodno možete da protestujete ako ste nezadovoljni politikom Vlade Republike Srbije, ali da znate da su proteste inicirali oni koji se politički ne slažu sa Vladom Republike Srbije i koji žele da budu sakriveni, jer ko bi danas krenuo u proteste iza Bojana Pajtića i njemu sličnih, pa su se onda dosetili da podmetnu nekoliko žena, nekoliko majki i da kažu – evo, ovo su žene i ovo su majke koje su nezadovoljne politikom Vlade Republike Srbije.

Ovo je važno da građani Srbije znaju, da bi se shvatilo i da bi se znalo da su sredstvima iz budžeta Vojvodine, sredstvima iz budžeta Srbije pravljene privatne kompanije, iz kojih su se pojedinci bogatili, pojedinci koji danas predstavljaju tzv. Savez za Srbiju.

Ono što je takođe veoma zanimljivo, to je da se danas oglasio i jedan poslanik DS, koji je, mislim da vam to dovoljno govori koliko je taj Savez za Srbiju jedna ozbiljna politička koalicija. Naime, gospodin Radoslav Milojičić je danas na svom fejsbuk profilu objavio sledeće rečenice: „LJudi ne vide smisao da ostanu u Srbiji otkako je SNS nastavila politiku DS. Reče Boško Obradović upravo. Pitam rukovodstvo DS da se nije nešto desilo u tom savezu ili je DS vreća za udaranje?“

Zašto ovo govorim? Prepodne nas je poslanik Boško Obradović plašio kako je napravljena najbolja i najjača moguća politička koalicija u Srbiji u proteklih 15 godina, koja će da oduva SNS sa vlasti, kako mi uskoro nećemo imati šta da tražimo na političkoj sceni Srbije. A, evo, kao što vidite, već danas njegovi koalicioni partneri ga napadaju i pitaju da li je njihova stranka vreća za udaranje.

Zašto ovo govorim? Srpska napredna stranka će jednog dana otići sa vlasti i tu nije ništa sporno. Nema nijedne stranke koja je doveka bila na vlasti u jednom demokratskom pluralističkom društvu. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, i dragi građani Srbije, ako nas neko nekada i pobedi, to sigurno neće biti Bojan Pajtić, to sigurno neće biti Goran Ješić, to sigurno neće biti Boško Obradović, to sigurno neće biti Dušan Petrović Šane, koji ovih dana batina političke protivnike po Šapcu. Moraće da se pojavi neka potpuno nova politička snaga na političkoj sceni Srbije da bi pobedila Aleksandra Vučića i da bi pobedila SNS.

Prvo, apsolutno nemam nikakvu nameru da vas vređam, gospođo Jerkov.

Ono što želim da kažem jeste da smo mi iz SNS glasali za izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom u kome piše, između ostalog, sledeće. Ovo govorim zbog građana Srbije, a ne zbog vas. „Roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 100.000 dinara i isplaćuje se jednokratno. Roditeljski dodatak za drugo dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 240.000 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate, po 10 hiljada dinara. Roditeljski dodatak za treće dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 1.440.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata, po 12 hiljada dinara. Roditeljski dodatak za četvrto dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 2.160.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata, po 18 hiljada dinara.“

Da li su ovo brojevi zbog kojih mi iz SNS i svi oni koji su glasali za ovo treba da crvenimo? Da li treba da nas je sramota zbog ovoga? Ja mislim da treba da bude sramota one koji ove mere napadaju. Ove mere da su bile donete 2001, 2002, 2005, 2008. godine Srbija ne bi bila u ovakvoj demografskoj situaciji u kojoj se nalazi, a treba da je sramota vas koji ste finansirali portale sa 57.000 evra da bi finansirali vašu kampanju. Za to vam je služila pokrajinska administracija u Vojvodini. Hvala.

Član 107. gospođo Gojković, ne vređam ja žene, majke, decu, samo želim da obavestim građane Srbije da protesti nisu spontani. Ovo vam je poslanica Tatjana Macura sa majicom „mame su zakon“. Ovo je gospodin Boško Obradović sa Sandom Rašković Ivić „mame su zakon“, a evo na ovoj fotografiji su sve same mame, Balša Božović, Goran Ćirić itd. Sve same mame, nezadovoljne naknadama koje primaju od države. Ne vidim Zorana Živkovića, malo sam ćorav moram da priznam, ali mora da je u ovoj nepreglednoj koloni od pedesetak ljudi verovatno bio i Zoran Živković koji je ojadio ovu državu za 500.000 evra.

Zašto sve ovo pokazujem? Nemam ništa protiv i nema SNS ništa protiv da bilo ko u ovoj državi bude protiv mera koje je donela Vlada Srbije, a koja je podržala Skupština Srbije, ali imam protiv toga da zamajavate građane kako je nešto spontano, a i sami znate da ste ovo vi organizovali, jer od silnog besa i mržnje koju pokazujete prema Aleksandru Vučiću, više ne znate šta ćete, pa ste sada krenuli da zloupotrebljavate žene i decu.

Ovo je najgora moguća zloupotreba žena i dece. Ovo je prvi red protesta i u prvom redu gospodin Balša Božović, Aleksandra Jerkov, a iza Balše Božovića Goran Ćirić. Molim vas da mi odgovorite na pitanje koje je uputio vaš kolega iz DS da li je vaša stranka vreća za udaranje Boška Obradovića?

Gospodine ministre, našao sam još spontano okupljenih mama na ovim protestima. Evo ga Zoran Živković i gospodin Aleksandar Stevanović, narodni poslanici, a ovo su vam Radomir Lazović i Dobrica Veselinović iz organizacije „Ne davimo Beograd“. Kao što vidite, gospodine ministre, sve same mame nezadovoljne merama koje ste doneli.

(Balša Božović: Povreda Poslovnika.)

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Javio sam se po amandmanu mog uvaženog kolege Marka Atlagića.

Ja sam ovde donosio indeks predsednika moje stranke i predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, ali vi nikako da donesete indeks vaših lidera. Razumem zašto niste hteli da donesete indeks Dragana Šutanovca, čovek je studirao preko 12 godina. Evo, ja vas molim, donesite indeks ovog Željka Veselinovića, vašeg novog lidera, koji preti silovanjem predsednici Vlade Republike Srbije, da vidimo koju školu je on završio i kakvu poruku šalje on deci i omladini Srbije. I da li je to politika koja će zadržati mlade da ostanu u ovoj državi?

Takođe, gospodine Ćiriću, ja vas molim, pošto ste pričali o amandmanu Marka Atlagića i pozivali ministra da vam odgovori da li će prihvatiti njegov amandman, ja sad pitam vas – kako je to Srbija nedemokratska država, tiranija, država u kojoj se pita samo jedan čovek, vi uvek mislite, naravno, pri tome na predsednika Republike, Aleksandra Vučića, kako je to Srbija zemlja neslobode, zemlja strahovlade, a vi predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke na radnom mestu specijalnog savetnika generalnog direktora Javnog preduzeća „Pošta Srbije“ sa platom od 150 hiljada dinara? Pa, kažite mi, kakva je to nedemokratska država u kojoj je tako nešto moguće i da li je tako nešto bilo moguće u vreme vaše demokratije, u vreme vaše slobode, u vreme vaše vladavine prava? Ja mislim da nije bilo moguće.

A ove fotografije koje sam malo čas pokazivao, pokazivao sam ne zato kao što kaže vaš kolega Balša Božović da bih vređao bilo koju majku u Srbiji, ja sam i sin i roditelj i ne pada mi na pamet da vređam ničiju majku i ničiju suprugu, ove fotografije sam pokazivao da bi građani Srbije znali da nije reč ni o kakvim spontanim demonstracijama protiv Vlade Srbije i da nije reč ni o kakvom protestu, kako vi kažete – mama, jel vi, Balša Božović, Zoran Živković, Radomir Lazović, Dobrica Veselinović, Aleksandar Stevanović itd, niste mame, nego ste poslanici opozicije i to tako kažite građanima Srbije. Na ovim fotografijama ne da nisam video skoro ni jednu mamu, video sam skoro sve same poslanike iz Demokratske stranke, iz svih ovih poslaničkih grupa kojima su zajednički šefovi Željko Veselinović i Dragan Đilas.

Evo, jedna vrlo kratka replika, u stvari, jedno pitanje.

Ako je, gospodine Ćiriću, normalno to što vi kažete, ja zaista mislim da je normalno, dakle, da je svakom građaninu Republike Srbije potrebno omogućiti pristup državnoj službi, kažite da li je u vaše vreme bilo moguće da predsednik poslaničke grupe bilo koje opozicione partije, evo, pošto ste sada maločas spominjali bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića, on je u to vreme bio predsednik poslaničke grupe SNS u vreme kada ste vi bili na vlasti, da li je bilo moguće u to vaše demokratsko vreme, evropsko vreme, građansko vreme, da Tomislav Nikolić bude u Narodnoj skupštini predsednik poslaničke grupe SNS i da istovremeno bude specijalni savetnik generalnog direktora JP „Pošte Srbije“ ili bilo kog drugog javnog preduzeća u Srbiji za platu od 150.000 dinara?

Navedite mi, molim vas, jedan primer u periodu od 2008. do 2012. ili od 2000, pa do 2008. godine, da li je takvih primera u Srbiji bilo, dakle, da neko u Skupštini Srbije bude šef opozicione poslaničke grupe i da bude specijalni savetnik direktora „Pošte“, „Elektroprivrede“, „Telekoma“ ili neke druge državne kompanije.

U vaše vreme to nije bilo moguće i to nije bilo normalno, ali je to normalno u naše vreme i kao što vidite, Srbija, pa vi ste očit primer, nije zemlja neslobode, nije zemlja u kojoj nema demokratije. Naprotiv, Srbija je zemlja demokratska, Srbija je zemlja u kojoj nema partijskog zapošljavanja, a najbolji primer za to ste vi, gospodine Ćiriću. Vi ste najbolji udžbenički primer kako treba da izgleda jedna demokratska i pravno uređena država. Čovek je protiv režima, ali zato radi u državnoj kompaniji za 150.000 dinara.

Moje pitanje je bilo vrlo jasno. Ja ne znam o kojim klupama vi govorite. Spominjete neke ljude čija imena ne želite da navodite, a kažete – Srbija je nedemokratska, tiranski režim Aleksandra Vučića itd.

Ja sam vas vrlo jasno srpski pitao – da li je u vaše vreme, gospodine Ćiriću, molim vas, da li je u vaše vreme bilo moguće da neko bude istovremeno predsednik poslaničke grupe u opoziciji i specijalni savetnik generalnog direktora bilo kog javnog preduzeća u Srbiji?

Molim vas, navedite mi jedno jedino ime. Od 2000. do 2012. godine nije bilo moguće i vi to veoma dobro znate. Ne da nije bilo moguće, setite se perioda posle 5. oktobra, šta su vaši politički istomišljenici govorili o onima koje su na nelegalan način srušili sa vlasti. Da ih treba otpuštati sa posla, da ih treba lustrirati, da im decu treba šišati do glave itd. To su bile vaše mere.

U naše vreme je tek postalo moguće, u to naše strašno Vučićevo nedemokratsko vreme. Sećate se šta pričaju vaše stranačke kolege ovde u Skupštini, partijsko zapošljava itd. Pa, tek u to Vučićevo vreme je moguće da neko kritikuje Vučića, bude predsednik poslaničke grupe u opoziciji i istovremeno bude specijalni savetnik generalnog direktora JP „Pošte Srbije“ za platu od 150.000 dinara.

Ako je to već tako, gospodine Ćiriću, ja sad pitam vas – odakle vam moralno pravo da pljujete po rođenoj državi i da kažete da je Srbija zemlja neslobode, zemlja strahovlade, zemlja u kojoj se za sve pita samo jedan čovek? Prosto, kako čovek ima moralnih skrupula da sa takvim primanjima, sa platom od 150.000 dinara, kaže – e, ova država je zla, ova država je pokvarena, ovo je država u kojoj nema slobode?

Dakle, nikako da mi gospodine Ćiriću odgovorite - da li je u vaše vreme i jedan predsednik opozicione poslaničke grupe mogao da bude specijalni savetnik generalnog direktora u nekom javnom preduzeću?

Što se tiče napada na rođenu državu, ja koliko znam DS je član ovog novog Saveza, vi kažete, za Srbiju, ja mislim saveza protiv Srbije, čiji je lider Željko Veselinović. Taj Željko Veselinović je pre dva dana izjavio: „Hvala svim članovima Saveza za Srbiju na nedvosmislenoj podršci. Neće nas uplašiti, pocepati, nego nam samo daju još više snage u borbi protiv ovog fašističkog režima. Jedinstvo, prijateljstvo i sloga su ono što krasi Savez za Srbiju, do pobede.“

Znači, gospodine Ćiriću, ministar Đorđević, ministar Šarčević, Đorđe Komlenski, sve ove moje kolege iz SNS, mi smo po mišljenju vašeg lidera predstavnici fašističkog režima. Niste rekli vi. Rekao je vaš lider. Rekao je lider Željko Veselinović. Jedan dan kaže da treba silovati predsednicu Vlade Anu Brnabić od strane jednog afroamerikanca tek puštenog iz zatvora, a onda posle tri dana kaže da Srbijom vlada jedan fašistički režim. Onda vi kažete – ja ne pljujem po svojoj državi, ja sam branio tu državu. Morate da se odlučite, gospodine Ćiriću, da li ste u koaliciji sa ovakvima ili niste. Ako jeste, a jeste, onda ste isti kao i oni.

Zbog građana Srbije, dakle, niste se izvinili Ani Brnabić zbog reči koje je uputio vaš lider Željko Veselinović. Niste. Mi smo ovde u Skupštini pročitali to što je Željko Veselinović rekao za Anu Brnabić i tek posle toga neko od vaših poslanika je rekao da mu je žao što je to napisano, ali pre toga niko od vas se nije izvinio. Niko od vas se nije izvinio. Niko od vas se nije izvinio zbog ovih reči, sramnih reči da Srbijom vlada fašistički režim.

Da li ste se ogradili od izjave, takođe, jednog od lidera Saveza za Srbiju, a koji dolazi iz stranke Vuka Jeremića? U pitanju je Vladimir Gajić koji je doslovno rekao: „Vučića na izborima da pobedimo ne možemo. Preko 60% funkcionalno nepismenih građana je tu.“ Znači, on vređa čak i građane Srbije, ne vlast, vređa građane. „Šezdeset posto funkcionalno nepismenih građana je tu i oni će do kraja ostati njegovi vernici. Milošević nije izgubio na izborima, već revolucijom. Ja sam zagovornik pobune naroda. Doći će taj trenutak i, dodao je, da garancije za tu pobunu treba tražiti od velikih sila.“ Da li se ograđujete od ove izjave? Da li se slažete sa ovim da je 60% građana funkcionalno nepismeno, da je 60% građana Srbije, da su oni vernici Aleksandra Vučića i da ne možete drugačije da pobedite Aleksandra Vučića, nego tako što ćete da ponovite 5. oktobar? Da li se i od ove izjave ograđujete? Kažite pred građanima Srbije - da li se i od ovog ograđujete?

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Dragana Đilasa, jednog od najvećih tajkuna i kriminalaca u novijoj istoriji Srbije, pre svega, treba da vrate građanima Srbije ono što su oteli od 2000. do 2012. godine. Ali, nemojte da zaboravite da je taj isti Dragan Đilas, čijeg smo poslanika upravo mogli da čujemo, krao narodni novac i za vreme Slobodana Miloševića on je svoj kapital stekao tokom devedesetih godina, tako da njemu nije bilo baš loše pod režimom Slobodana Miloševića. Kao što ni prethodnom govorniku nije loše u vlasti koju predvodi Aleksandar Vučić, jer ako je tako loše, kako je moguće da jedan mlad čovek, koji sem što je narodni poslanik, ništa drugo u životu nije radio, može da letuje na Maldivima? Pa, nije ekonomija u Srbiji baš tako loša kad jedan mlad čovek može to sebi da priušti.

Mi tražimo da DS i svi oni koji danas slede Dragana Đilasa vrate građanima Srbije ono što su oteli od 5. oktobra 2000. godine, sve ono što ste privatizovali, sve one šećerane koje ste privatizovali po tri evra, sve one firme od Subotice do Vranja koje ste upropastili, da vratite narodni novac ljudima koje ste ostavili bez posla u vreme Borisa Tadića, kada je za četiri godine preko 400.000 ljudi ostalo bez radnih mesta. Vratite ono što ste oteli, pa onda možemo da pričamo o tome da li su potezi koje povlači sadašnja Vlada Srbije dobri ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je ova Đilasova koalicija preširoka, pa nisu baš sasvim sinhronizovani ko šta treba da priča.

Evo, jedan od lidera te Đilasove koalicije, gospodin Boško Obradović, izjavio je – Dragan Đilas je ušao u posao sa medijima u vreme režima Slobodana Miloševića, kada su to mogli ili strani agenti, poput njegovog kompanjona sa početka B92 Verana Matića ili pouzdani ljudi bračnog para Milošević.

Dakle, to je izjavio vaš koalicioni partner Boško Obradović. Vi ste sad svi u jednoj velikoj koaliciji. Ja vam savetujem, pre nego što uđete u Narodnu skupštinu, morate, pošto vam je jako široka koalicija, tu ima i tajkuna i lopova, ima i ljotićevaca, znači, prilično raznorodna jedna koalicija, morate redovnije da se sastajete, redovnije da obavljate konsultacije, da biste znali ko šta priča i ko koga brani.

Dragan Đilas, da vas podsetim gospodine Božoviću, vi ste to izgleda zaboravili, itekako ima veze sa režimom koji je uspostavljen 2000. godine, zato što je protivno Ustavu, kada je Boris Tadić 2004. godine izabran za predsednika Republike Srbije, postavljen za direktora tzv. narodne kancelarije, koja je služila za ispumpavanje para, narodnih para, državnih para, za kampanju DS od 2004. godine, pa sve dok je ta narodna kancelarija postojala. I ako je neko ekspert za ispumpavanje narodnog novca, onda je to vaš stvarni šef Dragan Đilas.

Nemojte da plačete i da kukate kako ne smemo da ga pominjemo, jer on nije tu. Vi ste tu, vi ste njegovi poslanici, svi ovde na gomili i nema nikakve razlike među vama. Jedina stvar koja vas zanima je da ponovo zasednete na grbaču naroda i ponovo da kradete.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine, zato što čovek koji je sticajem nesrećnih okolnosti postao predsednik Vlade Republike Srbije 2003. godine, a pre toga, a možda i posle toga je švercovao bunde iz Bugarske, danas je izgovorio reči koje ne priliče ovom parlamentu. Rekao je da mi iz SNS i ministri u Vladi Srbije lažemo, da smo lopovi, pa je onda rekao da smo penzije ukinuli, pa se popravio, malo se popravio, pa je rekao da smo ih oteli.

Sve u svemu, čovek koji je bio otelotvorenje 5. oktobra, jedan od ljudi koji su naneli najveću moguću nesreću i ekonomsku i političku štetu državi Srbiji, evo, ima dovoljno hrabrosti da danas izgovara najbezočnije uvrede u Narodnoj skupštini Republike Srbije i čestita 24. septembar 2000. godine svima onima koji su, kaže, glasali, između ostalog, i za njega.

On kaže da su tog 24. septembra pobedili. Možda su pobedili, ali to ne može niko pouzdano da vam kaže, jer ja ne znam da li postoji negde jedna država u svetu u kojoj pobednik na izborima zapali kompletan izborni materijal izborne komisije koja, navodno, treba da proglasi njegovu pobedu. Ako mi kažete da postoji i jedna država u svetu u kojoj je jedna koalicija, kako on tvrdi, ubedljivo pobedila na izborima, a onda posle nekih 10-ak dana upadne…

(Marko Đurišić: Vreme.)

Vaše vreme je prošlo, gospodine Đurišiću, davno, i nikada neće da se vrati.

Pa, posle 10 dana upadne u Saveznu skupštinu i spali kompletan izborni materijal Savezne izborne komisije, onda ja postavljam pitanje – kakva je to pobeda iza koje ne postoji nikakav pisani trag?

(Zoran Živković: Replika.)