Samo da završim rečenicu.

Oduzmite mi od vremena poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je prihvaćen. Na sednici tima za odbranu gospodina Šešelja 5. septembra 2008. godine Šešelj pita: „Kako je Skupština danas izgledala“? Onda odgovaraju – izgledala je ovako i onako. Onda kaže - dobro, neka oni usvoje tako i gotovo, oni kada tako usvoje, onda time mogu da završe raspravu, da li je tako, kaže Zoran Krasić, koga ste sada spominjali da je najpamentiji. Ja kažem – jeste najpametniji. Kaže Krasić – postaje sastavni deo zakona. I posle toga, već se večeras izjasnio on o amandmanu, Đelić.

Dakle, gospodine Šešelj, Đelić je za govornicom prihvatio oba amandmana SRS.

(Vojislav Šešelj: Gde su ugrađena u zakonu?)

Prihvaćena su oba amandmana SRS i onda ste vi uplašeni od toga, kako kažete, da će Vojislav Koštunica da nas istisne sa ultranacionalističke pozicije, pa da on to postane. To mene samo brine, a 5. septembra pitate – šta kaže DSS na to? Vjerica Radeta kaže – DSS neće da glasa ni pod ovim uslovom, a onda vi kažete – onda nećemo ni mi da glasamo. To je bila prava istina. Vi ste rekli – glasaćemo, a onda kada ste se uplašili da će Koštunica u očima naroda da ispadne veći nacionalista od vas, onda ste prelomili preko kolena i rekli – e, nećemo sad da glasamo, a Tomislav Nikolić, dan pre toga, 4. septembra, je rekao – glasaćemo ako prihvatite naše amandmane. Božidar Đelić izlazi za govornicu i kaže – Vlada prihvata oba amandmana SRS i amandman Vjerice Radete i amandman Tomislava Nikolića, a vi u strahu od DSS i Vojislava Koštunice kažete – nemojte da Koštunica ispadne veći nacionalista od nas, sad nećemo da glasamo za SSP.

Priznajem po ko zna koji put i da sam glup, i da ne znam ništa, i da sam najveći idiot na svetu, i sve je to u redu. Ali, evo, 4. septembar 2008. godine Momir Marković, poslanik SRS, moj kolega, hajde odgovorite ministre, obraća se Đeliću, da li prihvatate amandman, prihvatite amandman SRS i odmah možemo da idemo na glasanje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Nataša Jovanović, koja mi sada kaže da lažem, da sam budala, da sam idiot, mi hoćemo da se integrišemo i svakako nismo protiv toga. Prema tome, moramo ipak da usmerimo stvari u pravom smeru, da kažemo da mi hoćemo da prihvatimo ovaj sporazum kad se prihvati amandman SRS, ako se bude prihvatio i samo pod tim uslovom koji će da znači jedan dug i trnovit put kada je u pitanju EU.

Gordana Paunović Milosavljević, poslanik SRS, svi mi ovde težimo, a ne samo poslanici koji sede sa moje leve strane, da idemo u EU. Dakle, gospodine Šešelj, niste vi bezuslovno za EU kao što tvrdite. Vi ste za EU pod uslovom, ali pod tim uslovom je i SNS i niko vam ne daje za pravo da vi nas etiketirate kao nekakve veleizdajnike i mi kažemo – hoćemo u EU sa KiM. Kad ste čuli od nekog funkcionera SNS da je rekao – hoćemo u EU po svaku cenu i bez KiM? Ovo što vi sad govorite, ovamo, EU nas tretira kao robove, pljačka nas, truje nam zemlju, uljni škriljci, nafta, itd, ali ako priznaju da je Kosovo naše onda hoćemo u EU. Vi ste u kontradiktornosti sa samim sobom.

(Vojislav Šešelj: Replika. Mora biti moja poslednja replika.)

Član 107, mislim da ste, gospodine Milićeviću, na kraju prepodnevnog rada bili izloženi teškim uvredama od strane gospodina Šešelja, po mom ličnom mišljenju bez ikakvog razloga. On čovek je ubeđen da on uvek mora i po svaku cenu da bude u pravu.

Ako je Vojislav Šešelj za vas novi Staljin koji je bezgrešan, za mene nije. Vojislav Šešelj je mene pokušavao da ubedi da sam budala, hajde, to je u redu, da sam kreten, i to je u redu, sve to prihvatam, ali ne može da me ubedi da amandman Tomislava Nikolića koji je prihvaćen od strane Vlade nije ugrađen u Zakon o potvrđivanju SSP kada je ugrađen.

Sada sam doneo, da građani Srbije vide, dakle, Zakon o potvrđivanju SSP između evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, objavljen u „Službenom glasniku RS“ – međunarodni ugovori, broj 83/2008. Član 2. tog Zakona o ratifikaciji SSP glasi u slovo onako kako glasi amandman Tomislava Nikolića. Dakle - Republika Srbija kao pravni sledbenik SRJ odredbu sedmog po redu paragrafa itd, između ostalog, člana 135. stav 2. Sporazuma, po kojoj to što se sporazum ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova, ni određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji.

Tek onda član 3. koji kaže – tekst sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi: „Sporazum o stabilizaciji“ itd, itd. Dakle, amandman Tomislava Nikolića koga je Vlada prihvatila, koga je prihvatio Božidar Đelić za skupštinskom govornicom ugrađen je u tekst Zakona o potvrđivanju SSP.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam juče rekao da je opozicija u Srbiji nejaka, da opoziciju u Srbiji danas čine jedna šminkerka, a vi znate o kome se radi, jedna ili više glumica i nekoliko skribomana na Tviteru i Fejsbuku koji objavljuju najveće moguće gadosti o Aleksandru Vučiću, o njegovoj porodici i o nama iz SNS.

Zato što ste vi slabi i nejaki, ulogu opozicije, između ostalog, mora da izigrava i Rodoljub Šabić, kršeći na taj način Ustav i zakon. Da je to tako govori i činjenica da je gospodin Šabić, koji prima platu iz budžeta Republike Srbije, u današnjem „Nedeljniku“, dakle ovo je „Nedeljnik“ od 20. jula 2017. godine, dao izjavu na nekoliko stranica pod naslovom: „Opozicija ima šansu da osvoji Beograd, pitanje je samo da li će umeti da je iskoristi“.

Kaže gospodin Šabić, nezavisni stručnjak za informacije od javnog značaja – Beograd je moj grad, volim ga više od bilo kog drugog, a u njemu posebno volim kraj u kome i živim, Savamalu. Sada svi žive u Savamali. Dalje kaže - Zato me arhitektonski poduhvat u njoj veoma zanima, a ni to nije tajna, nemam za njega simpatija. Sve je to u opisu njegovog radnog mesta, sve je to u slučaju „Beograda na vodi“ od početka bilo problematično, opterećeno, najblaže rečeno, kontroverzama i kulminiralo je noćnim rušenjem u Hercegovačkoj događajem koji je postao simbolička potvrda kraha pravne države kod nas, kaže u intervjuu za „Nedeljnik“ Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, koji se pominje kao mogući kandidat opozicije za gradonačelnika Beograda.

Dakle, zato što ste vi nejaki, slabi, nemate ideje, ništa drugo ne umete da radite sem što po Tviteru i Fejsbuku objavljujete umrlice za Aleksandrom Vučićem, onda Rodoljub Šabić, kao što je to radio i Saša Janković, mora da preuzima ulogu opozicije i da radi vaš posao. Time, naravno, krši Ustav i zakon.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Gospođa Gojković je već objasnila, dakle, gospodin Božović je rekao – predsednik poslaničke grupe SNS je juče rekao da se Rodoljub Šabić bavi politikom.

Gospodine Božoviću, nemojte vi da branite Rodoljuba Šabića.

Evo, obraćam se vama, gospodine Marinkoviću.
Dakle, uloga Rodoljuba Šabića je da brani njih jer su slabi, jer ne vrede ničemu, jer se bore za cenzus. Tako da, ne treba oni da brane Rodoljuba Šabića, nego Rodoljub Šabić brani njih. On je kandidat za gradonačelnika Beograda. Nije kandidat za gradonačelnika Beograda Balša Božović, jer za njega niko živi neće da glasa, nego je Rodoljub Šabić kandidat za gradonačelnika.
Dakle, mi ovde imamo jednu paradoksalnu situaciju koja ne postoji ni u jednoj demokratskoj državi, a to je da državni organ, Rodoljub Šabić nije nikakvo nezavisno regulatorno telo, to sam juče pokušao da objasnim, ali izgleda da nisam uspeo, dakle nije nikakvo nezavisno regulatorno telo, nego je državni organ koji vodi političku hajku protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića, protiv Vlade Republike Srbije i protiv SNS. On za nas nije neko ko obavlja svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom.
Neko će da me pita – a zašto ga ne razrešimo? Iz istog razloga zašto nismo razrešili ni Sašu Jankovića. Neka on slobodno koristi državne resurse, i veliku platu, i službeni automobil, i kompjuter, i Tviter u radno vreme, i nek šeta kučiće, nek pomaže DS-u i svima ostalima, ali nećemo od njega da pravimo mučenika. Hoćemo da ga pobedimo, iako koristi državne resurse, kao što smo ubedljivo pobedili Sašu Jankovića koji je dobio eminentnih 16% glasova.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Čini mi se da gospodin Mirčić ima veoma dobre kontakte u američkoj ambasadi, čim je pomno upoznat sa nekakvim sastancima sa američkim ambasadorom. Ili mu je to američki ambasador uz kafu prepričao? Ja za taj sastanak ne znam. Ali, nije to sad toliko ni bitno.

Ono što je mnogo važnije, to je da nije Aleksandar Vučić počeo da napada Sašu Jankovića, nego je Saša Janković unazad dve do tri godine počeo da izigrava opoziciju u Srbiji, da od nekoga ko treba da kontroliše rad organa uprave u Srbiji pretvorio se u političkog protivnika Aleksandra Vučića i SNS. I nije mu se desilo ništa strašno. Ovde je prethodni govornik govorio - evo, vidite šta se desilo Saši Jankoviću, to može da se desi nekom drugom, desilo mu se ovo, desilo mu se ono. Pa, nije se njemu desilo ništa strašno. Nije čoveku pala glava sa ramena. Samo je izgubio izbore, isto kao i vi. Eto, to mu se desilo.

Ali, problem je u tom što se neko kandidovao za predsednika Republike, dao je ostavku dva ili tri dana pred raspisivanje predsedničkih izbora, a funkcija Zaštitnika građana mu nije prestala danom podnošenja ostavke, nego danom kada ga je razrešila Narodna skupština i on je sve vreme koristio državne resurse u kampanji, službene automobile, telefone, kancelarije, novac itd.

Dakle, on nije išao u kampanju kao građanin. On je išao u kampanju kao Zaštitnik građana. I ono na šta je SNS ukazivala i na šta će uvek da ukazuje, to je da takvog primera ni u jednoj evropskoj zemlji nema. Ako mi navedete jedan takav primer, biću vam zahvalan, ali ga nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem da neki ljudi smatraju da jedino oni imaju monopol na ono što se zove obraz. Oni su časni, oni su pošteni, oni su dosledni i onda kada su glasnogovornici Bojana Pajtića i kada su glasnogovornici Vojislava Šešelja, i sve je to super. Ali, ono što nije tačno u ovome što je uvaženi prethodnik govorio, to su reči Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je rekao da nema ništa protiv i da je spreman da sarađuje sa Sašom Jankovićem, ali podrazumevajući da Saša Janković radi svoj posao Zaštitnika građana.

Šta je posao Zaštitnika građana piše u članu 138. Ustava Republike Srbije i piše u čl. 17. do 23. Zakona o Zaštitniku građana. On kontroliše zakonitost rada organa državne uprave, organa koji štite imovinska prava i interese Republike Srbije i subjekte kojima su poverena javna ovlašćenja.

Juče sam vam, zbog nedostatka vremena u tome nisam uspeo do kraja, pročitao samo neke rečenice iz izveštaja Zaštitnika građana za 2015. godinu, iz kojih se vidi da Zaštitnik građana potpuno suprotno Ustavu i zakonu u svom izveštaju koji podnosi Narodnoj skupštini bavi se komentarisanjem šta je rekao Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare, šta je rekao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, da li su efekti Vlade Republike Srbije, koju on po Ustavu nema pravo da kontroliše, dali svoje rezultate ili nisu dali svoje rezultate.

Dakle, Saša Janković je svesno i namerno prekršio Ustav i zakon, kandidovao se za predsednika Republike i do nogu je poražen.

Mi želimo da novi Zaštitnik građana Zoran Pašalić ne ide primerom Saše Jankovića, da poštuje Ustav, da poštuje zakon i sve će biti u redu.

Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, današnjoj sednici prisustvuje, ako se ne varam i gospodin Vladimir Radomirović iz Udruženja novinara Srbije.

Gospodine Radomiroviću, vi ste predložili, odnosno UNS i NUNS zajedno jednog kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Ovo je sutrašnja naslovna strana NIN-a, evo da vidite poštovani narodni poslanici, građani Srbije. Ovo je fotografija kapije nemačkog nacističkog koncentracionog logora Aušvic „arbajt maht fraj“ što na nemačkom znači rad oslobađa, zloglasna nacistička licemerna parola, sa naslovom „Radni logor – Srbija“.

Nisam čuo da se bilo ko od ovih nezavisnih branilaca ljudskih prava i sloboda tim povodom oglasio. Vas molim, kao predstavnike novinarskog udruženja, da se oglasite i da jasno kažete da li je Srbija država svih njenih građana onako kao što je to Ustavom definisano ili je pak, kao što misle urednici NIN-a, Srbija Aušvic, a njeni građani zatočenici u radnom logoru?

Ovo je sramota za one koji će sutra NIN da prodaju na svojim kioscima. Srbija je suverena, samostalna zemlja, zemlja koja se bori da izađe iz teške ekonomske i finansijske krize koju su nam drugi ostavili u nasleđe, a gospoda iz NIN-a, valjda je to ta elitna prosvećena demokratska, evropska, ne znam više ni ja kakva Srbija koja za svoju rođenu Srbiju kaže „arbajt mah fraj“, „Radni logor – Srbija“.

Takođe, nisam čuo ni jednog poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, ni jednu nevladinu ogranizaciju , ni jednog gospodina, ni jednu ženu u crnom, ovo vam je umrlica za živim čovekom. Ovaj čovek je voljom naroda predsednik republike, Aleksandar Vučić. Ali, on je pre svega građanin ove zemlje. Za živim čovekom bolesni umovi, ne znam kako drugačije da ih nazovem, koji sebe takođe smatraju alternativom SNS, koji kažu da su oni ta demokratska prosvećena emancipovana Srbija, a da smo mi svi ovde koji sedimo i koji smo glasali i borili se da ovaj čovek pobedi, neki divljaci, primitivci, da smo nepismeni, da niko od nas ništa ne zna, a da samo ovi koji objavljuju umrlice za živim ljudima sve znaju, oni su prepametni, imaju rešenje za svaki problem u Srbiji, samo nikako da nam kažu koje je to rešenje.

Na ovoj umrlici piše: Umro je naš Vučić. Dragi naš Vučiću, neka te anđeli večno čuvaju u sumpornom jezeru. Ožalošćeni: mi, mudri i pametni SNS sendvičari iz centralne ljubavne uprave.

Nisam čuo ni Miloša Jankovića, ni Rodoljuba Šabića, niti bilo koga od tih nezavisnih i super nezavisnih državnih organa da su rekli i jednu jedinu reč protiv ovakvih monstruoznih stvari koje se dešavaju u Srbiji u 2017. godini.

Rođenu državu, državu u kojoj radiš, u kojoj živiš, u kojoj ti deca žive, u kojoj ti unuci žive, u kojoj primaš platu, porediti sa Aušvicem i njene građane sa zatočenicima radnog logora, koji uzgred budi rečeno i nije bio radni logor nego je bio kao Jasenovac, logor sa sistematsko istrebljivanje političkih protivnika, ćutati na umrlice živim ljudima, u ovom slučaju kada je u pitanju Aleksandar Vučić, to je vrhunac licemerja u kome se davi ta tzv. demokratska, emancipovana i građanska Srbija.

Ovo sam rekao zato što hoću da naglasim i zato što hoću da građani Srbije znaju ko su oni koji se danas u Srbiji predstavljaju da su nezavisni, da su eksperti, da samo oni baštine evropske vrednosti, a jedini cilj im je borba protiv SNS. Tu mislim i na bivšeg Zaštitnika građana Sašu Jankovića i na v.d. Zaštitnika građana, njegovog naslednika Miloša Jankovića. Oni su tu uspostavili već neku vrstu monarhijskog principa, jedan Janković nasleđuje drugog Jankovića i sada je zamislite čudo neviđeno, skandal neviđen u Srbiji, neće biti izabran Miloš Janković kao da mu je to, što kažu – babo ostavio, pa sada ako ne bude Miloš Janković izabran za Zaštitnika građana, bože moj, propašće Srbija, a sa Srbijom i ceo svet. Naravno da neće.

Dakle, naše pitanje je – dokle će ti nezavisni, super nezavisni, ekstra nezavisni, prepametni zaštitnici ljudskih prava i sloboda koji primaju plate od tri, četiri, pet hiljada evra, konačno da se oglase povodom ovakvih sramotnih natpisa u pojedinim novinama, u državi u kojoj, zamislite vlada takva strašna cenzura nad medijima, da se Srbija proglašava radnim logorom i gde se za predsednikom države objavljuje umrlica sa željom da gori u sumpornom jezeru.

Toliko o onima koji ne mogu noćima da spavaju od zaštite ljudskih prava i sloboda, zaštite prava ličnosti, zaštite podataka o ličnosti itd.

Ovde je bilo reči i ovde su se pojedine poslaničke grupe utrkivale ko će više puta da izgovori u svojim nastupima reči kao što su Aleksandar Vučić i SNS. Ja da vam kažem, to je moj lični utisak, mislim da je mrtva trka između ovih iz DS, ovih iz Dveri, ovih iz partije Borisa Tadića, Saše Radulovića, mrtva je trka ko više u minuti može da izgovori reč SNS i Aleksandar Vučić. U stvari, oni drugih tema i nemaju, oni se ljudi ni u šta drugo i ne razumeju. Sada da ih pitate – da li vi imate neko rešenje za „Fijat“? Pa, nemamo. Da li imate neko rešenje za „Petrohemiju“? Pa, nemamo. Da li imate neko rešenje kako da pomognete da se formira zajednica srpskih opština na KiM? Pa, nemamo. Jeste li doveli nekog investitora u Srbiju? Kažete da imate velike prijatelje na raznim meridijanima sveta, pa jeste li doveli nekog vašeg prijatelja u Srbiju da investira?

Ovde se jedan hvalio, kaže – mi koji punimo budžet, mi koji punimo budžet. On je čovek na budžetu. Prva stvar koju je uradio, to je da je meni kao predsedniku Administrativnog odbora poslao zahteva da postane narodni poslanik na stalnom radu u Narodnoj skupštini. Pitam ga kog je investitora doveo u Srbiju? Koga je on zaposlio, jednog jedinog čoveka? Da, mislim na vas koji sada trenutno dobacujete. Koga ste vi doveli u Srbiju? Kažete da imate prijatelje u Rusiji, imate prijatelje u Kini, imate prijatelje ne znam ni ja gde, imate prijatelje u Bugarskoj, super. Jesmo videli nekog bugarskog investitora koga su oni doveli? Ja ih nisam video. Možda su ga oni videli. Ali, nema.

Jedini investitori koji postoje u Srbiji su oni koje je doveo Aleksandar Vučić. Pedeset pet fabrika koje su otvorene u Srbiji doveo je, i zahvaljujući Aleksandru Vučiću te fabrike rade. Ostale ne rade. Ostale su upropaštene u vreme kada su Srbijom vladali oni koji nam sada drže lekcije o ljudskim pravima i slobodama, o tome ko je i koliko dugo studirao, kakav je imao prosek, itd.

Ovde je bilo reči o tome kako je SNS, to je inače mantra koja se ponavlja godinama, zavela neku strašnu diktaturu da smo mi sve živo posmenjivali, da u Srbiji vlada medijski mrak. Evo, kakav mrak vlada, sutra će vam NIN reći da je Srbija novi Aušvic, a da su njeni građani zatočenici u tom Aušvicu i nikom ništa neće niko iz te građanske, pristojne, demokratske i evropske Srbije i jednu reč da kaže.

Dakle, zaveli smo neki strašan medijski mrak, sve živo smo posmenjivali, i, evo, sad, kada čovek onako stavi prst na čelo i malo razmisli, evo ja pitam svoje kolege iz SNS – ljudi, a koga smo mi to smenili od 2012. godine? Da li je Rodoljub Šabić smenjen, a svaki dan vodi političku kampanju protiv Aleksandra Vučića i protiv SNS pod firmom „Ja sam nezavisni organ“, kao da su svi građani Srbije zaboravili da je taj isti Rodoljub Šabić svojevremeno bio potpredsednik Narodne skupštine, da je bio ministar, da je bio istaknuti član i funkcioner jedne od partija iz DOS-a, sad odjedanput preko noći kaže – ja čovek, nemam veze sa dnevnom politikom, jedino što imam veze to je da svakog dana napadam na Vučića, Batu Gašića, Maju Gojković, Marijana Rističevića, bilo kog ko ima bilo kakve veze sa SNS.

Da li smo smenili Rodoljuba Šabića? Nismo. Sašu Jankovića? Izabrali smo ga 2012. godine upravo da nam ne bi rekli – evo, došli ovi zlikovci, ovi monstrumi, pa sve živo smenjuju. Znači, Saša Janković je izgurao puna dva mandata. Dao je ostavku nekoliko dana pred raspisivanje predsedničkih izbora, inače je najmanje dve godine unazad vodio kampanju za predsedničke izbore, naravno o trošku građana i na štetu budžeta Republike Srbije.

Da li smo smenili bilo koga u Agenciji za borbu protiv korupcije? Evo, sada ponovo biramo. Ponovo ćemo birati isti sastav Fiskalnog saveta, isti onaj Fiskalni savet koji je na najžešći mogući način kritikovao gotovo svaki potez Vlade Republike Srbije, Ministarstva finansija i Ministarstva privrede. Mi ćemo ponovo te ljude da izaberemo, zato što se mi ne plašimo ozbiljne i argumentovane kritike. Neka ljudi kritikuju, neka rade svoj posao, ja se ne razumem u javne finansije ni izbliza onoliko koliko se razume Pavle Petrović, kao i ova dva člana Fiskalnog saveta. Ja ne spadam u red onih ljudi koji kažu da znaju sve. Ne znam. Mislim da ti ljudi znaju mnogo više od mene i mi ćemo ih izabrati upravo zato što mi hoćemo da postoji jedno telo koje će da kritikuje, ali na argumentovan način poteze Vlade Republike Srbije, jer je dobra, argumentovana kritika blagotvorna za svaku vlast.

Dakle, nismo nikoga smenili. Nije niko oteran sa svog radnog mesta. Nije niko izgubio posao. Svi ti ljudi su u kontinuitetu na svojim funkcijama, kao što su bili i do 2012. godine, kao što niko nije smenjen ni u bilo kojoj medijskoj kući, nismo zabranili nijedne novine, nijedan časopis, nijedan nedeljnik, nijednu emisiju, apsolutno ništa. Mogu da vam nabrajam do sutra dnevne novine, nedeljne, televizijske kuće, itd, u kojima je Aleksandar Vučić i u kojima su SNS apsolutno jedna jedina tema.

Danas je bilo mnogo reči oko toga zašto ne treba izabrati Zorana Pašalića. Navodno je čovek pripadnik SNS-a, nije. Dakle, čovek nije član SNS-a, nema nikakve veze sa SNS. Čovek je predsednik Prekršajnog apelacionog suda, dobro, izuzetno dobro, radi svoj posao i o tome govori, na kraju krajeva, statistika. Ja ću čitati samo onu statistiku iz perioda za tri godine kada SNS nije bila na vlasti. U 2006. godini, dakle Zoran Pašalić je imao u radu 2.014 predmeta, rešio je 1.374 predmeta. Imao je 91% potvrđenih odluka. U 2007. godini imao je 1.698 predmeta u radu, rešio je 1.164 predmeta. Imao je 89% potvrđenih odluka. U 2008. godini imao je 833 predmeta u radu, rešenih predmeta 760, opet 89% potvrđenih odluka. To znači da je skoro pa svaka odluka, koju je on kao sudija doneo, bila potvrđena. To govori o njegovom kvalitetu kao pravniku.

Ovde su neke neznalice pokušale da ospore njegovu kandidaturu za Zaštitnika građana time što su posprdno o njemu govorili, kaže – pa on je, kaže, bio sudija za prekršaje, kako je on mogao da štiti građane kada je bio sudija za prekršaje? Pa, on više štiti građane kao sudija za prekršaje, nego Zaštitnik građana. Evo, zašto? Zaštitnik građana, ali to oni ne znaju, oni ne čitaju Ustav, oni ne čitaju zakon, oni nisu pročitali ni jedan udžbenik koji se bavi, ni jedan naučni rad koji se bavi funkcijom Zaštitnika građana o ustavnom i političkom.

Sudija za prekršaje može da vam izrekne pravnosnažnu kaznu, može da vam izrekne pravnosnažnu sudsku odluku. Zaštitnik građana ne može da donese, ne može da poništi, da preinači ni jedan upravni akt, po Ustavu ne može, po zakonu ne može. Nigde u bilo kojoj državi koja poznaje instituciju Zaštitnika građana, ni Zaštitnik građana ne može da preinačava, da menja ili ukida upravne akte, a upravnim aktima se direktno utiče na prava i obaveze građana. Zbog toga Zaštitnika građana u pravnoj teoriji nazivaju tigrom bez zuba. Može on da vam piše preporuke, može da vam kaže šta treba da radite, ali ne može direktno da menja bilo koji upravni akt, ma koliko da je on objektivno nezakonit, nepravilan ili necelishodan.

Sudija za prekršaje direktno može svojom odlukom da zaštiti vas kao građanina, vaša prava imovinska, lična, građanska, bilo koja druga. Prema tome, sudija za prekršaje je daleko kvalifikovaniji za Zaštitnika građana nego što je to bio Saša Janković kada je biran i 2007. i 2012. godine.

Zbog građana Srbije, želim da kažem još jednu stvar. Ovde su nam držali lekcije o tome kako, a te lekcije nam je najpre počeo da drži Saša Janković, pa su se onda uključili ovi iz tzv. opozicije, pa je to nastavio i Miloš Janković. Samo jedna mala digresija, u Srbiji jaču opoziciju Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci predstavlja jedna šminkerka, jedna glumica i nekoliko skribomana na Fejsbuku i Tviteri, nego svi ovi ljudi koji sede preko puta nas. Zbog toga što su ovi ljudi slabi i nejaki, zato što od njih ne možete da čujete ni jednu jedinu ideju, sem puke mržnje prema Aleksandru Vučiću. Onda su Saša Janković, Miloš Janković, Rodoljub Šabić, raznorazni stručnjaci i nezavisni eksperti preuzeli na sebe ulogu opozicije, pa umesto da to rade političke stranke, to rade, ne nikakva nezavisna regulatorna tela, nego državni organi.

Saša Janković kao Zaštitnik građana nije bio nezavisno regulatorno telo, nego po zakonu i Ustavu državni organ. Rodoljub Šabić nije nezavisno regulatorno telo, nego je državni organ. Agencija za borbu protiv korupcije nije nezavisno regulatorno telo, nego državni organ. Sad imate jednu neverovatno situaciju da državni organi vode, u ime opozicije koja je slaba i nejaka, politički rat protiv Vlade Republike Srbije. To je bilo na delu u Srbiji proteklih nekoliko godina.

Da je to tako, sada ću vam samo nekoliko stvari da iznesem vezano za Izveštaj Zaštitnika građana Saše Jankovića za 2015. godinu. On je protiv SNS vodio kampanju zašto Narodna skupština nije usvojila ovaj njegov izveštaj. Inače, dok su državu vodili oni koji su je vodili do 2012. godine, nijedan izveštaj Zaštitnika građana nije usvojen u Narodnoj skupštini. Zahvaljujući SNS usvojena su dva izveštaja Zaštitnika građana, jedan za 2012. godinu i jedan za 2013. godinu.

Zašto nismo usvojili izveštaj za 2015. godinu bivšeg Zaštitnika Saše Jankovića? Zato što je ovo izveštaj ne Zaštitnika građana, nego jednog od budućih kandidata za predsednika Republike. Zato što je izveštaj prepun političkih ocena. Zato što se izveštaj odnosi na rad onih državnih organa koje po Ustavu i po zakonu Zaštitnik građana ne može da kontroliše. On može da kontroliše rad organa državne uprave, može da kontroliše rad organa koji je zadužen za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije i subjekata kojima su poverena javna ovlašćenja. On nema pravo po Ustavu da kritikuje rad Vlade, ma koliko da mu se ta Vlada sviđa ili ne sviđa.

Evo šta kaže Saša Janković u svom izveštaju i ovo smo mi trebali da navodno usvojimo. Kaže - država i administracija bavile su se…

Evo, završavam.
Dakle, bavile su se sopstvenim reformama čiji rezultati još nisu doveli do promena koje građani osećaju kao jasan boljitak. Pa onda - nezavisnost Zaštitnika građana propisana Ustavom grubo je prekršena odredbama Zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih.

Završavam.
Onda kritikuje na strani 7. izjavu ministra unutrašnjih poslova.

Pa komentariše Aleksandra Vučića i njegov nastup na konferenciji za medije itd, itd. Dakle, to je razlog zašto ovaj izveštaj nismo usvojili.

Moram da odgovorim, zato što sam već rekao na prošloj sednici, nećemo dozvoliti da Srpska Napredna Stranka i njena poslanička grupa budu vreća za udaranje one koje su upropastili Srbiju.

Gospodine Aleksiću, da pitam ja vas nešto, a šta je sa Prvom petoletkom iz Trstenika? Hajde vi nama da objasnite ko je uništio Prvu petoletku iz Trstenika? Ko je tolike hiljade ljudi ostavio bez posla? Pa, ćemo onda da se bavimo Sinišom Malim, Savamalom za koju vi do pre godinu dana niste ni čulo i Hrvatskom, da, da.

Hajde pre toga da se bavimo Prvom petoletkom kada ste vi bili predsednik opštine Trstenik, sa JKP … Prvi put čujem da je Javno preduzeće osnovano u nekoj seoskoj mesnoj zajednici, imalo je jednog zaposlenog i jedan pokvareni traktor.

Marko Atlagić: Koje mu je ime?

Dakle, jedan zaposleni, ne znam mu ime gospodinu Atlagiću, zaboravio sam i to preduzeće imalo je jedan traktor. Evo, gospodine Sretenoviću, vi kao državni revizor, molim vas proverite tu informaciju da li je tačna ili nije tačna.

Pre nego što mi odgovaramo, dajte da mi malo čujemo odgovore na pitanja koja postavljaju građani Srbije.

LJudi, ko nam je uništio fabrike? Godine i 2001, 2005, 2010. i 2011. godine, od Subotice do Leskovca, do Vranja, do Kosovske Mitrovice, ko je sve živo upropastio po Srbiji? Pa, oni koji nam danas drže lekcije o tome, a ko je Zoran Pašalić, a ko je ovaj, a ko je onaj? A ko ste vi?

Vi ste upropastili ovu državu. Isisali ste ekonomsku supstancu ove države. U julu 2012. godine ova država je bila pred bankrotom, sa sve vašim genijalnim ekonomskim stručnjacima…