Samo da izgovorim još dve rečenice.
(Saša Radulović, s mesta: Prošlo je vreme, ne može)
Evo, Saša Radulović kaže da je prošlo vreme. Javiću se kasnije.

Zbog ovih poslanika koji konstantno plaše javnost kako, navodno, sad mi iz Srpske napredne stranke hoćemo nešto strašno da uradimo pravosuđu i da vršimo neki strašan pritisak.
Dakle, poslovi pravosudne uprave sastoje se u sledećem – praćenje rada sudova, prikupljanje statističkih i drugih podataka o radu sudova, davanje saglasnosti na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu, nadzor nad postupanje u predmetima u propisanim rokovima i postupanje po pritužbama i predstavkama, predlaganje dela budžeta za rashode za sudsko osoblje i za održavanje opreme i objekata, kao i raspodela ovih sredstava, predlaganje dela budžeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa, staranje o smeštajnim uslovima, opremanju i obezbeđenju sudova, nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva, uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema, razvoj i sprovođenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe, postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača.
E sad, kažite mi, u ovim taksativno nabrojanim tačkama koji obuhvataju poslove pravosudne uprave, gde se kriju reči – Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka i uticaj izvršne vlasti bilo kog ministarstva na bilo koji sud u Republici Srbiji, kada postupa u bilo kom konkretnom sudskom predmetu? To samo potvrđuje da vi o sudovima i o nadležnostima Ministarstva pravde u odnosu na sudove pojma nemate. Vi svi govorite jednu te istu priču, koji god zakon da dođe na dnevni red – udri po Aleksandru Vučiću, udri po Srpskoj naprednoj stranci, slaži što više, kaži kako mi radimo ne znam ni ja, nešto loše po državu Srbiju i po građane Srbije. Za vas su najbolje sednice opšteg tipa, kakvi zakoni, kakvi amandmani.
Molim vas, gospodine Milićeviću, zakažite jednom sednicu bez dnevnog reda, sa jednom tačkom dnevnog reda – Razno, pošto oni jedino o tački Razno znaju da pričaju i jedino se u tačku Razno razumeju.

Pa, pre svega, po Ustavu i po Poslovniku, pravo predlaganja zakona pripada ne samo Vladi nego i narodnim poslanicima. Da li je tako? Tako je. Kao što pravo da predložim zakon imam ja, tako imate i vi i ja u tome ne vidim ništa sporno.
Ono što bih ja voleo da čujem kao odgovor, a to je u kom konkretnom sudskom predmetu je Aleksandar Vučić ili bi ko iz SNS vršio pritisak na sud da sud donese presudu ili odluku u korist Aleksandra Vučića ili nekog iz SNS. Najlakše je tako paušalno reći, Aleksandar Vučić vrši pritisak na pravosuđe. Šta to znači? Morate da kažete, izvršio je pritisak na tog i tog sudiju u tom i tom sudskom predmetu, tako što mu je uradio, odveo ga u podrum, dao mu 100 evra, pretio mu da će dobiti batine ili nešto slično. Dakle, voleo bih da čuje cela Srbija kada se to desilo, u kom sudskom predmetu, pod kojim okolnostima itd.
Još jednu stvar ste prevideli da kažete. Ja sam u obrazloženju zašto ne prihvatam amandman na član 1. lepo rekao ako Ustavni sud odluči da nije saglasan Ustavu taj član Zakona o uređenju sudova, od njega mora da se odustane, odnosno ako odluči da jeste u tom slučaju treba sprovesti prelazak nadležnosti sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva. Nema tu nikakvog pritiska. Samo sam pošao od jedne razumne pretpostavke, ako je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti te odredbe Zakona o uređenju sudova, pa razumno je da se sačeka odluka Ustavnog suda, jer kao što je rekao i gospodin Jovanović, šta u slučaju da odluka Ustavnog suda bude pozitivna i da se prihvati da je odredba zakona neustavna …

Mislim da građani Srbije sada mogu da vide u čemu je razlika između vas iz tzv. evropske, građanske, već kako se zovete, opozicije i nas iz SNS. Mi kada prozovemo vas, mi konkretno kažemo, bili ste stečajni upravnik u tom i tom preduzeću. Zaključili ste taj i taj štetan ugovor. Dobili ste toliko i toliko para. Vi se na to ljutite.
A ja vas pitam, u toj masi, kako vi kažete, stravičnih primera uticaja Aleksandra Vučića na srpsko pravosuđe, da mi navedete jedan jedini primer. Ja mogu da vam navedem koliko hoćete primera gde ste vi bili stečajni upravnik i gde ste sa svojom sopstvenom firmom zaključivali ugovore o pružanju, kako vi kažete, u tom ugovoru, računovodstvenih usluga, u Kovačici, Fabrika šećera „Dimitrije Tucović“, ne mogu da nabrojim svih 15 ili 16 društvenih preduzeća u kojima ste bili stečajni upravnik i u kojima ste, ali apsolutno, u svakom preduzeću imali zaključen ugovor sa svojom sopstvenom firmom. Zato vas je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika kaznila još 2011. godine kada Aleksandar Vučić i SNS nisu bili na vlasti. U tome je razlika između vas i nas.
Vi govorite paušalno, a mi vam navodimo konkretne činjenice. Evo, ja vas sada pitam, kažite mi jedan sudski predmet, broj predmeta, ime sudije, o čemu se radi u tom sudskom predmetu na koji je Aleksandar Vučić vršio pritisak. Kažite mi, samo jedan jedini slučaj.

Pa, ja većeg lupeža i prevaranta od Saše Radulovića nisam sreo.

Potpuno vas razumem, gospodine Milićeviću, nije lako voditi sednicu Narodne skupštine kada imate pojedince koji se ponašaju potpuno suprotno Poslovniku i suprotno zdravom razumu, ali šta da se radi, mora čovek da deluje i pod takvim okolnostima.
Dakle, ja samo želim da kažem mojim koleginicama koje mi dobacuju da ja nekoga vređam, Saša Radulović je rekao za sve nas da smo lupeži, paraziti, bitange i da će on nad nama da sprovede stečajni postupak.
E, sad, ja se samo nadam, gospodine Raduloviću, da nećete opet angažovati firmu „E Biznis Servis“ kada budete sprovodili taj stečaj, koji se uzgred budi rečeno, nikada neće desiti, jer vam građani Srbije nikad za to neće dati priliku.
Ali, evo ja vas pitam ponovo - u kom sudskom predmetu je vršen pritisak od strane bilo koga od SNS na bilo koji pravosudni organ u Republici Srbiji?
Što se tiče odluka koje se odnose na vas, postoji odluka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika iz 2011. godine kojom ste kažnjeni sa 100 hiljada dinara, upravo iz ovih razloga koje sam navodio, zato što ste sa svojom sopstvenom firmom kao stečajni upravnik zaključivali ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga. Pa, onda, imate odluku Upravnog suda, pa posle odluke Upravnog suda, imate ponovo odluku Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Pričate o subvencijama. Kada ste bili ministar privrede, vi ste rekli da je to odlična ideja, da je to jedini način kako možemo da privučemo strane investitore u Republiku Srbiju. I kažite mi, gospodine Raduloviću, koji stečajni postupak ste vi pozitivno rešili po radnike?

Ako možete da mi odgovorite na jedno prethodno pitanje, da li ja sada mogu da kažem da su Dveri finansirane od strane Dušana Petrovića i Saše Dragina još pre četiri, pet, šest i ko zna koliko godina, preko tzv. star projekata, da li mogu da kažem da su finansirane preko izvesne gospođe Jasmine Vujić, koja radi u…

Da li smem da pričam u duhu u kome pričaju ova gospoda koja kažu da se član 2. briše.

Nije sporno. Znači, gospodine Milićeviću, ako ta pravila važe za njih, valjda važe i za mene.

Ako oni kažu da je Aleksandar Vučić neko ko vrši pritisak na pravosuđe, da li smem da kažem kako su Dveri nastale i ko ih je finansirao. Finansirala ih je DS, preko tzv. star projekata. Finansirale su ih određene strane službe, finansirale su ih određene ambasade, po tom zadatku su i poslati ovde u Narodnu skupštinu da bi glumili navodne srpske patriote i najveće Srbe koje je ikada čovečanstvo videlo.
(Marija Janjušević dobacuje.)
Dakle, šta i vi ste najveći Srbi?

E, sada da se vratim malo na amandman.
Ne razumem kada neko kaže – zbog jednog čoveka se pokreće ceo zakonodavni mehanizam, pa i zbog vas bi se pokretao ceo zakonodavni mehanizam da ste predložili neki zakon. Dakle, vi imate ista prava u Narodnoj skupštini kao i ja, kao i svih 250 narodnih poslanika. Samo da vas obavestim, izgleda da niste čitali obrazloženje Predloga zakona i obrazloženje zašto se ne prihvata vaš amandman, ja sam kao narodni poslanik, a to pravo imate i vi, pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom i Ustavni sud je taj predlog prihvatio. I, ponovo vam kažem, razumno je…

Gospodine Milićeviću, ja imam neko valjda vreme i kao predstavnik predlagača.

Imam valjda neko vreme kao predlagač?

Znači, imam isto vreme kao podnosioci amandmana.

Mislim da ne tumačite Poslovnik na ispravan način.