Ja bih zamolio zamenika sekretara da čita član 201. da bi ostali poslanici čuli. Vi ste rekli da nemam pravo na pet minuta, ja kažem da imam pravo na pet minuta, a zamenik sekretara kaže: ne. Član 201. jasno i glasno kaže, ako nisam zadovoljan odgovorom, imam pravo da u trajanju od najviše pet minuta komentarišem odgovor. Znači, nisam ja neobavešten, nego je, izgleda, neko drugi.

Sad da nastavim. Vlada Republike Srbije je prekršila član 13. Ustava Srbije jer ništa nije učinila da zaštiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. Vojislav Šešelj je državljanin Srbije, a pet godina, nerazuman rok, nije počelo suđenje i sada počinje posle toliko-ovoliko, a Vlada Republike Srbije nije pokrenula to pitanje gde treba, a to je Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Oni se tamo plaše kao miševi. Mi imamo informaciju. Kada je tadašnji predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti, sadašnji ministar inostranih poslova, hteo da traži od predstavnika tadašnje Srbije i Crne Gore neko mišljenje i da postavi pitanje o radu Haškog tribunala pred Generalnom skupštinom Saveta bezbednosti, tadašnji nesretnik tzv. naš predstavnik je rekao: ne, ne, mi smo zadovoljni, nemojte, molim vas. Kako može tu da krši Ustav i zakon?
Tražim posebno odgovor i tražim lično od predsednika Vlade Koštunice da mi odgovori: zašto krši član 13. Ustava? Hvala.

Ministre, moram da priznam, nisam razumeo vaše objašnjenje za amandman našeg poslanika Martinovića, da nije u duhu zakona. Naši amandmani su u duhu preciznosti, efikasnosti. Ovaj amandman traži, povezan je isto sa amandmanom gospodina Martinovića, da bude sve precizno, a ne da bude uopšteno.
Vi ste naglasili, e, nemate poverenje u našu koaliciju, imate poverenje, to nije u pitanju. Vi ne znate koliko, čak i znate neke segmente, to je toliko osetljivo, toliko ima zloupotreba od nekih službenika našeg MUP-a u takvim situacijama.
Kada dođe čovek koji se zove azilant pod strahom mora da oseća odmah sigurnost, da mu odredite tačan termin kada će da izjavu, tj. treba odmah, da želi da bude azilant i kad će da bude ispitan. Onda će da oseća sigurnost, a ne da bude na milost i nemilost milicionera, odnosno čoveka sa granice, koji će da ga gleda sa simpatijom ili bez simpatije.
U praksi ima dosta primera za druge stvari koje se ne dešavaju po zakonu. Znate, oko viza na primer, ljudi sa Bliskog istoka koji dolaze sa vizom, sve je legalno, sve je u redu, na aerodromu ih stave tamo u tranzit kao teroriste dok ih ne ispitaju.
Poslednji primer je bio pre mesec dana. Jedan naš prijatelj, profesor univerziteta, koji je imao čak i pismo od naše ambasade u Libiji, koja traži da mu olakšaju sve, a oni ga maltretiraju dok neko ne kaže, hajde pustite ga, a ima urednu vizu. Tako se ponašaju na granici.
Na primer, za državljanstvo, čovek koji je dobio ovde penziju, njegova žena, deca su Srbi, imaju srpsko državljanstvo, a on do danas ne može da dobije državljanstvo. Podneo je zahtev. Kad god ide, kažu - šta se tebi žuri. Ima takvih slučajeva zloupotrebe.
Ne znači da je milicija loša ili dobra, ali treba da bude sve precizirano zakonom. Imamo ovde precizan zakon, ali se ne poštuje. Zamislite kada nema precizno, kao ono u najkraćem mogućem roku. Šta to znači? To može da bude godinu dana.
Niko ne može čoveku da kaže da je prekršio službeno ovlašćenje ako zakasni tri-četiri meseca, godinu dana, kaže - nije bilo odgovarajućih dokumenata, na primer, čekali smo da dobiju dokumente. Ne može da bude nepreciznost.
Osnovni cilj svakog zakona je da bude precizan, da može da bude primenljiv. Ako nije precizan, onda je po volji ovog ili onoga. Zato bih vas zamolio da prihvatite duh naših amandmana, da budu svi članovi zakona precizni, da može da se primenjuje. Vi znate da ima dosta preciznih stvari koje se ne primenjuju zato što Evropska unija tako traži od vas, kao što je režim viza i ulazak, na primer. Prema tome, razmislite malo ozbiljnije o tim randmanima. Hvala.

Mi smo podneli taj amandman da bismo dali značaj odvajanju fizičkih i pravnih lica u opštem okviru pravnog sistema.
Drugo, veoma je interesantan odgovor Vlade koji kaže... Nema potrebe, ministre, da li mogu da, ministre, vama to obrazlažem.

Vidite, mislim da je to samo jedan način nemarnosti i arogancije Vlade kada tako jednostavno odbije i kaže da nema potrebe. Inače, odvajanje lokalnih organa i autonomije pokrajine je posebno zaštićeno u čl. 187. i 193. Znači, Ustav je odvojio te kategorije od opšte ustavne žalbe i postupka po ustavnoj žalbi. Ovde postoje dva interesa. Nije u interesu samo pravda. Ovde postoji javni interes.
Kada je pokrajina ili organ samouprave ometen u radu, to ne znači samo da je to jedna mala grupa ljudi koja neće da radi, nego broji dosta stanovnika, i kada bismo odvojili to poglavlje, onda bi to dobilo na značaju. Postoji još jedan politički momenat koji je važan i u Ustavu je određen. Zašto se to odvaja? Kako bismo dali do znanja lokalnim samoupravama i autonomijama da ih Ustavni sud, odnosno Ustav, štiti od centralne vlasti. Čim je posebno poglavlje, to znači da ima viši značaj.
Trebalo bi, ali nismo hteli da ulazimo u vašu koncepciju, da se rešava po hitnom postupku kada je ugrožen rad autonomije, lokalnih samouprava, jer to utiče na rad organa, i to ne samo kao obična tužba koju pojedinac podnosi, zbog pravde traži rešenje, nego to utiče i ugrožava veliki broj stanovnika na jednom području.
Zato bi trebalo da sledimo Ustav i da damo tome značaj, a ne da se kaže da nema potrebe. Ima potrebe, postoji pravna potreba, politička potreba da se da značaj ovom posebnom poglavlju. Tehnički je moguće da se ne menja vaš koncept nego samo da se da do značaja da Ustavni sud posebno gleda na takve žalbe. Hvala.

Javio sam se po Poslovniku, član 226. Dobio sam odgovor od Vlade Srbije na moje pitanje - da li je naša država zadovoljna radom Haškog tribunala. Ne znam ko je to pisao, znam da mi je faksom poslao Vojislav Koštunica. Misli da sam glup, ali on vređa inteligenciju Narodne skupštine. Pošaljem jedno pitanje, a on mi pošalje sasvim drugi odgovor.

Tražim objašnjenje, jer ovo što je pisano ovde nema veze sa pameću. Kažu da oni učestvuju u diskusiji. Sada meni ništa nije jasno. Šta oni u toj diskusiji kažu u Generalnoj skupštini? Konkretno tražim objašnjenje da li u Generalnoj skupština, na primer, zastupate stav, na osnovu onoga što je juče u Haškom tribunalu sudsko veće potvrdilo da pravično suđenje nije omogućeno za Vojislava Šešelja: jer, prvo, 207.000 strana nije mu dostavljeno kao oslobađajući materijal; drugo, 24.000 strana koje treba da mu dostave nisu dostavljene; treće, nije rešeno pitanje finansiranja i ne može da počne suđenje; četvrto, najvažnije, šta radi država Srbija?
Na osnovu člana 13. Ustava, da je čovek pet godina u Haškom tribunalu, a još tužilaštvo nije spremno za proces, zašto je on tamo? Znam da je gospodinu Koštunici lakše da je on tamo, ali on mora po članu 13. da štiti svoje građane i njihova prava. Zato takav odgovor je čisto vređanje inteligencije Narodne skupštine i svih poslanika. Zato tražim od Vlade Srbije ponovo objašnjenje na taj odgovor i na naknadno pitanje koje sam postavio, ne kao pitanje, nego da mogu da radim moj posao u Skupštini. Ako oni ne poštuju Ustav, zašto onda vladaju?

Javljam se po članu 226, vezano za član 64. Sinoć sam gledao na Studiju B jednu emisiju koja propagira govor mržnje i dosta laži, a pogotovo o nama srpskim radikalima.
Jedan nesrećnik u toj emisiji kaže da su nacionalisti u srpskom parlamentu gori nego fašisti. Zamislite! Takođe je konstatacija da Srbija ide ka fašizmu. Taj nesretnik nije ovde da s njim sad razgovaramo.
Međutim, tražim od Odbora za kulturu i informisanje da ispita rad Studija B, da li je u skladu sa zakonom, da li on radi u interesu građana Srbije, a pogotovo Beograda koji ga finansira, ili radi propagandu jedne stranke ili jedne ideje ili nekima sa strane koji hoće da predstavljaju Srbiju u to vreme ... kao tobož početak fašizma koji će da vlada.
To nije prvi put. Novinar se sinoć nije ponašao kao novinar nego je potvrdio konstataciju da je SRS opasnija od fašista itd. i takve gluposti koje nikako ne mogu da budu u skladu sa zakonom i Ustavom. Ako je pijanac, onda treba da dobije otkaz. Ne može pijanac da vodi emisiju.
Drugo, ne mogu da verujem da ceo Upravni odbor Studija B su pijanci. Onda moraju svi da odgovaraju. Ili da vode politiku u skladu sa zakonom i da budu svi predstavljeni kako jesu, Studio B da bude objektivan, ili da promeni naziv i da se zove Studio D i da kaže: mi nismo više na budžetu grada Beograda, i da radi šta hoće, pa ćemo da vidimo. Hvala.

Član 104. Gospodin Meho, vi ste u taj emisiji na "Foksu" izneli dosta neistinitih činjenica.
Prvo, duhovno sedište islama je Meka, jedina i jedinstvena. Sarajevo ne može da bude duhovni centar muslimana u bivšoj Jugoslaviji. To je proces, sa otcepljenjem bivše Jugoslavije počela je svaka islamska zajednica da ima svoju samostalnost.
Drugo, svuda u svetu je centar islamske zajednice svake države u samoj državi. Nema ni jednog primera gde je administrativni centar islamske zajednice van države.
Treće, Reis-ul-ulema u Sarajevu, poznato je, devedesetih godina je bio političar, a ne poglavar verskih zajednica, vodio je kampanju koja se sada zove "govor mržnje" protiv Srbije i Srba. Tada sam se bavio profesionalno novinarstvom i pratio sve. Bilo je žalosno da čujete šta on govori o tome.
S obzirom da je svuda u svetu poznato da nacija ne može da bude vera, u Jugoslaviji je to bilo čudan primer, gde su muslimani pretvoreni u naciju. To nigde nema. Nijedna nacija ne može da bude jedna vera. To je apsurd.
Podsećam vas da su se do 1974. godine muslimani u Jugoslaviji deklarisali uglavnom kao Srbi islamske veroispovesti, uključujući i gospodina Izetbegovića. U arhivi postoje dokumenti iz njegove lične karte.
Prema tome, nemojte sada da dozvolimo snagama koje hoće da se otcepe od ove Srbiju, da kroz islam opet prave taj razdor. Islamska zajednica u Srbiji treba da bude jedinstvena, to je tačno, ali njen centar mora da bude Srbija, odnosno Beograd. A duhovni centar, to je opštepoznato, kod muslimana to je Meka.
Zato nemojte da zamenjujemo teze i nemojte opet muslimani da budu žrtve nekih međunarodnih planova, bivši ambasador Nemačke je već obavestio šta će da bude, i da ih koriste protiv Srbije, gde oni žive i rade.

Član 226, tražim pismeni odgovor od Vlade Republike Srbije, preko ministra pravde – šta je Vlada Republike Srbije, odnosno šta je Srbija uopšte spremila ukoliko Generalna skupština UN otvori debatu o radu Haškog tribunala, jer kao što znate, hrvatska Vlada je već saopštila da oni žele da otvore debatu, da se diskutuje o radu nelegalnog suda u Hagu, jer nije poštovana Povelja UN prilikom osnivanja.

To pitanje postavljam i zbog sledećeg, 2004. godine Lavrov, tadašnji predstavnik Rusije u UN, pitao je predstavnika Srbije kakve oni primedbe imaju na rad Haškog tribunala i suđenja, povodom diskusije koju će da vodi u Savetu bezbednosti. Tadašnji predstavnik je sa velikim strahom rekao – ne, ne, mi smo zadovoljni, molim vas, nemojmo o tome uopšte diskutovati.

Sada ne znamo stav nove Vlade, odnosno sadašnje Vlade, jer su oni zadovoljni radom Haškog tribunala, a većina naroda nije zadovoljna. Jer oni hoće i dalje tako da se ponašaju da Srbija ostane ne samo banana republika, nego republika od kore od banane, koja ne brani međunarodne pravne norme, ni interese svojih građana, već radi suprotno Ustavu. Ako je tako, neka nama odgovore, neka kažu da su zadovoljni, ako nisu zadovoljni, ako hoće isto, kao što do sada nisu učinili, da brane pravni poredak, međunarodni pravni poredak, Ustav i propise države Srbije onda to javno i glasno da kažu.

Jer, u tom slučaju, SRS, odnosno profesor doktor Vojislav Šešelj i tim koji pomaže u njegovoj odbrani će dostaviti sve glavne nedostatke presuda koje su izrečene građanima Republike Srbije i bez ikakve zakonske osnove, jer ima dosta takvih slučajeva. Onda mi želimo da u tome učestvujemo i pomognemo.

Ukoliko ne, onda neka kažu glasno i jasno građanima da je Ustav nevažeći, da je Haški tribunal bog i batina, da je Karla del Ponte jača od bilo koga u toj zemlji, pa neka građani o tome odluče. Hvala.

Član 225, 226. Tražim objašnjenje od ministra, Vlade, predsednika Skupštine, predsednika nadležnih odbora,
kad će već jednom da nam daju zakone koji vrede i koje zaista koristi i Skupština i narod.
Podržavam ono što je rekao kolega Krasić, jer ovo ovde je zamajavanje Skupštine i naroda zakonom o platama. Prvo, vi govorite o nekom standardu, svetskom standardu, je li tako? Hajde da menjamo taj svetski standard na izabrane funkcije.
Zna se u svetu, na primer, da postoji plafon za plate, na primer, prvo, predsednika Republike, pa predsednika Skupštine, predsednika Ustavnog suda, predsednika Vlade ili narodnih poslanika, sudija Ustavnog suda, pa ministara, itd. A šta mi imamo ovde? Vi kukate na sednicama Vlade da državni sekretar ima veću platu nego njegov ministar. Pa, gde je tu logika?
Mi u Skupštini, damo, na primer, šefu kabineta jednu i po veću platu nego što ima poslanik. A funkcioneri imaju pravo na šta? Šef kabineta, na primer, savetnici? Hajde, sve to u jednom zakonu da se potvrdi, a ne ovde, potpredsednik Vlade kad se razreši dužnosti, onda se i njegov šef kabineta razreši dužnosti, a šta je sa savetnicima, što to ne ide u paketu? Hajde već jednom da pravimo zakon kako treba, pa da bude jednom zauvek i za svaku vladu, a ne - svaka vlada kako hoće. Kada ćemo da dođemo do takvog standarda? Da li vi pričate o svetskom standardu, ne znam. Ali, zato, na primer, svi pričaju kako poslanici imaju velike plate, šta ja znam, a svi imaju veće od njih.
Da se razumemo, Srpska radikalna stranka ne traži da se povećava plata poslanicima, nego da bude nivo prema njima, da se meri tako da ministri imaju manje od poslanika. Vi kažete da nema para u budžetu. Hajde da malo radimo zajedno. Dajte zakon o tome.
Kada će da dođe zakon o tome, umesto ovakvog, da samo delimično zadovoljimo ovo ili ono. Hvala.

Dame i gospodo, ovaj predlog zakona ima i neke kontradiktornosti, kao i teorijski veoma otvorena pitanja, koja nisu rešena, odnosno nisu čak ni taknuta.

U članu 24. tačka 5), o sadržini obrasca, kaže se da obrazac sadrži prostor i za upis državljanstva. To je smešno ako imamo zakon o putnim ispravama za putovanje državljana Republike Srbije. Kakvo državljanstvo treba da bude? On je državljanin Srbije, nema druge države. Nije više Srbija i Crna Gora.

Možda je ministar mislio na strance, da bi trebalo da dobiju putne isprave. Onda tu treba da se izdvoje, a ovde da se naglasi da je zakon omogućio strancu koji je izgubio pasoš u Srbiji, a nema diplomatskih predstavništava ili po drugom osnovu nema pasoša i žiga, da dobije tu putnu ispravu. Onda, po zakonu, treba da mu se izda putna isprava Republike Srbije, a ne samo državljanima Srbije .

Druga nelogičnost. Član 19. kaže da se skrati rok trajanja pasoša, a vi kritikujete prethodne vlasti, takva je vaša praksa, zato što samo 11% građana ima pasoš. Ako hoćete da imaju svi pasoš, onda treba da im omogućite da budu jeftiniji, dužeg trajanja, na deset godina.

I za tehnički napredak nije tačno, jer ćemo videti da ovde vi ne koristite tehničke mogućnosti i napredak. To se vidi po broju obrazaca za zahtev.

Vi tražite veliki broj obrazaca. Šta će vam to? Ako već imate kompjuterske podatke, imate čip koji ima sve podatke, onda pasoš treba da se izda samo na osnovu lične karte, ili onoga što imaju druge zemlje - tzv. matičnog lista ili matične knjige. Sve ostalo znači samo više troškova za građane i neefikasnost državne administracije, da proguta što više para od građana.

Zato je neshvatljivo da tražite toliko dokumenata kad postoji taj osnovni dokument - lična karta, npr, ili možete da uvedete matični list ili matičnu knjigu, i tako sve skratite, da građani mogu lakše da dobiju pasoš.

Kod zahteva za izdavanje putne isprave, nelogično je da to traje 30 dana. Skoro svuda u svetu, i u manje razvijenim zemljama, istog dana se izdaju pasoši. Zašto treba 30 dana?

Da li je Ministarstvo toliko u haosu da nemaju koordinaciju, nemaju tehničke mogućnosti, pa im treba 30 dana da se reši taj zahtev?

To je apsurdno. To nema veze sa realnošću. Pasoš treba da se da u najkraće vreme, najduže da bude nedelja dana, jer je 30 dana samo odraz neefikasnosti državne administracije.

Član 48 - korišćenje podataka. Član 48. stav 1, koji kaže da se podaci mogu davati organu koji je za to zakonom ili drugim propisom ovlašćen, sasvim je u redu. Ali, ako postoji stav 1, onda ne može i stav 2, koji kaže - organu koji traži podatke oni su neophodni za izvršavanje poslova iz njegove nadležnosti.

Ako nije po zakonu nadležan, ne može, baš me briga što ne može da izvrši svoj posao, ako to nije u skladu sa Ustavom i sa zakonom. Da li ovde mislite na privatne detektivske agencije? Šta nas briga za njih.

Dolazi veoma smešan, stav 3 – da se podaci mogu davati ako ih nije moguće pribaviti na drugi način ili ako bi to mnogo koštalo. Državni organ, kada ima ovlašćenja po zakonu, neće ga koštati ništa. Zar nije tako? Ako je ovlašćen po zakonu, onda nema nikakvih troškova. To je smešno. Ne razumem uopšte šta znače stavovi 2. i 3. Ako je ovlašćen po zakonu, onda je sve u redu, a ako nije ovlašćen po zakonu, kako, šta me briga što ne može da radi, šta me briga što to košta mnogo. To je veoma nelogično.

Pitanje koje se otvara odavno i traje do dan-danas, to je - da li može neko da ograničava izdavanje pasoša, da li neko može da ne izda građaninu pasoš? To je tekovina demokratije, tu niko ne može da zabrani bilo kome da ima pasoš. Odredbe ograničenja treba da se izbace. Samo nadležni sud može da zabrani putovanje određenoj osobi, ništa više i ništa manje.

Pasoš, kao lični dokument, kao što je lična karta, ili svaki drugi dokument, svaki građanin koji ga je tražio mora da dobije, ako je građanin. Niko ne može, čak ni sud ne može da ograničava da ga ne dobije. Sud samo može da mu zabrani da privremeno napusti zemlju i da putuje, ali to je lični dokument koji niko, Ustav je jasan - svi su jednaki, ne može da mu uzme. Međutim, zakonska materija može samo da zabrani privremeno kretanje, znači da se na određeno vreme oduzima pravo na putovanje, ni manje ni više.

Sada će neko da kaže, šta ako pobegne, šverc, pa imate taj međunarodni mehanizam, to je krivično delo i tražite ga preko poternica. Onda ćete vi dokazati da ste demokrate. Te zabrane, ta ograničenja, mogu da budu samo politička manipulacija protiv vaših neistomišljenika. Čak ste i ovde jasno pokazali da može javni tužilac da pokrene postupak. Pa, ovde je većina postupaka javnih tužilaca političke prirode, a ono što je zaista krivično, hajde da vam dam primer, to je ova tzv. duvanska mafija.

Vojislav Šešelj je još pre 2000. godine o tome pričao, dao je podatke, a niko nije reagovao. Danas vam to treba, ali ste potencirani malo sa strane. Morate da budete malo u toku savremenih tekovina. Morate da poštujete građanina i njegova prava. Pustite te političke manipulacije.

Ne treba pasoš da bude predmet političkog pritiska. Ljudi koji imaju taj problem zbog politike znaju to veoma dobro. Oni koji ga nemaju, misle da je to ovako, ništa, sud ima pravo. Sud nema pravo. Taj lični dokument mora da ima svako ko hoće; sud može samo da mu zabrani da putuje privremeno, ni manje, ni više. Zašto mi komplikujemo stvar kada može da bude jednostavna?

Zato bih voleo da ministar malo to vidi i da dokaže da je ovo demokratija, da su oni napredniji od njihovih gazda, na primer, ovih u Americi posle 11. septembra, koji je uveo toliko ograničenja, a vi ste ih odmah prihvatili, što nije dobro. Oni su sada postali najzatvorenija država sveta i njihov građanin je najomraženiji građanin sveta samo zbog tog njihovog ograničenja.

Mi nemamo s tim ništa. Kažite glasno i jasno, da se prodiskutuje i da vidimo ko je u pravu a ko nije, da li su njihovi propisi dobri, da li su u skladu sa modernom demokratijom ili nisu. Zato bih voleo da ministar malo o tome razmisli, a pogotovo o ovoj kontradiktornosti koju zakon ima, a fali i malo teorijske rasprave.

Hvala.

Ovaj amandman logično je povezan sa prethodnim amandmanom. Mi u SRS smo iznenađeni zašto ste povećali cenzus za plaćanje PDV-a, jer, podsećam vas da ste ranije, odnosno gospodin Dinkić dok je bio ministar, rekao je da će, čak, taksisti, na primer, na pijaci, na buvljaku da uđu u sistem PDV-a. Mi zaista želimo da sve bude otvoreno, jasno i glasno.

Zašto? Zato što sa tim kada uvećavamo broj koji je u sistemu PDV-a, onda ima mogućnosti da sam procenat PDV-a smanjimo sa 18% na 14%. Što više korisnika, što više plaćaju taj sistem, to više država ima para.

Međutim, vi ovde stvarate prostor za neka čudna preduzeće, kao, da sistem PDV poboljšamo. Neverovatno da advokati, kada znamo da su njihove usluge veoma visoke, taksisti da uđu u sistem PDV-a, kada ne mogu da se uporede sa advokatima. Zato ne bi bilo dobro da tu povećavamo taj prag.

Treba da se trudimo da sve zajedno da sve ulazi u sistem PDV-a, sve da bude jasno, glasno, čisto. Tako bi moglo, taj procenat da se smanji. Sistem poreza koji je na dobitku, treba onda tu aktivirati kada se smanji sistem PDV-a.

To je logično, a ne ovo što ste rekli. Stalno kažete da hoćete da sve bude transparentno, nećete kriminal, korupciju.

Međutim, ovde otvarate prostor, neću da ulazim u to, da li je to slučajno ili namerno, za takve korupcije, za takvo izbegavanje da se plati PDV.

Ljudi koje obuhvatate paušalom znate da godišnje veoma dobro zarađuju, a ne samo dva miliona ili četiri miliona, mnogo više od toga, ali opet će da pokazuju da je samo tri ili četiri. To je jedno.

Drugo, gospodin Dinkić svojevremeno kada je obrazlagao zašto treba i taksisti da plate PDV, rekao je da ne mogu biti izuzeti od ostalih, svi moraju pred zakonom da budu jednaki.

Kako objašnjavate ovo sa članom 21. Ustava? Ova grupa ljudi koji zarade do četiri miliona godišnje ne moraju da uđu u taj sistem. Šta na primer sa onim koji ima malu prodavnicu, koji ima promet manji od četiri miliona godišnje, mora da bude u sistemu PDV.

Stvarno nešto nije logično, svi su jednaki pred zakonom. Prema tome, bilo bi dobro da još jednom razmislite o tome, da vratite na prvobitno, dva miliona, da bi kasnije čak i tu izbacili i sistem paušala, uopšte ne bi postojao u poreskom sistemu.

(Aplauz.)

Šta je ''primerku''? Da li si platio struju? Nemoj. Da li si platio struju onu, milion dinara, koju si dužan? Posle ćemo o tome. Milion dinara biće...

Član 104. Reklamiram član 104, 225. i 226. Vraćamo se na budžet. Rekli ste da je taj budžet transparentan, koristan narodu i državi itd. Međutim, za neke stvari koje traže objašnjenje, ne mogu da razumem, na primer ovo, stavka 2: 110.3 – 05 i 06, Predsednik Republike, zamislite, pola miliona dinara ili 250 hiljada dinara prima iz budžeta, od stranih država i međunarodnih organizacija. To je toliko mizerno. Šta će mu te pare? Zašto, neka država da predsedniku republike 250 hiljada dinara. To je čudno.

Stavka 41: 250.3 – 01, Centar za razminiranje, a to znaju vaši prijatelji iz NATO koji su sejali smrt u državi, koliko su bombi bacili tu, ukupan budžet je 10 miliona, a nisu našli za shodno te međunarodne organizacije ili strane države da daju neki dinar da taj narod koji je nesrećan i koji je stradao od tih mina, da se malo bolje oseća. Kako može da bude transparentan? Koje države su dale te donacije, kako hoćete, od koje osobe? Dvesta pedeset hiljada, zar toliko Predsednik Republike ima jeftinu cenu? Stvarno to nema smisla. Drugo, zašto to uopšte prima i zašto ne stavite u neke humanitarne fondove koji može da se raspodeli drugome? Kako može da bude transparentno, kako to može da bude u korist građana Srbije? Hvala.