Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6958">Vitomir Plužarević</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. ovog krivičnog zakona.
U članu 13. stav 1. Predloga zakona menja se i glasi: U članu 136. stav 1. reči "najmanje tri godine" zamenjuju se rečima "od tri do deset godina".
Ako bi bio prihvaćen predlog po kome postoji samo minimalna kazna, onda bi za mnoga krivična dela mogla da bude izrečena kazna do 40 godina zatvora.
Ovaj zakon nije sistematičan i kao takav trpeo je konstantne promene. Po vašim komentarima ovaj zakon će trpeti određene kodifikacije, a glavni komentar je da treba da se briše ime Savezne Republike Jugoslavije i da taj zakon nazovete opštim zakonom, što će dovesti do pravne nelogičnosti i zabune kod sudskih organa. To je kao kada bih ja kao šumar sadio sadnice naopako. Tako da će svi zakoni biti privedeni Ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore.
U izveštajima vaših ministarstava, uglavnom se misli na Ministarstvo unutrašnjih poslova, prilikom podnošenja izveštaja u sredstvima javnog informisanja stiče se utisak da to ministarstvo izuzetno deluje i radi i da po evropskim standardima ima najmanji porast kriminaliteta. To je samo komentar za vas, a sada ovaj zakon treba hitno da se koriguje zbog povećanog procenta kriminaliteta u našoj državi.
Čudne li igre sa zakonima. Verovatno vam mentori nisu izvršili detaljan uvid u naslov, već ste samo detaljno razrađivali njihove postavke na naše zakonske uslove. Vraćate nas u period 1950. godine, tako da time činite korak unazad, a ne korak napred. To je evidentno i vidljivo iz svih vaših zakonskih projekata.
Amandman na član 13. ovog zakona, koji sam predložio ispred Srpske radikalne stranke, sigurno nećete usvojiti. Ako, neka ostane pisani trag, i to nama čini satisfakciju. Zar da mi prećutimo sve ovo što vi radite? Nećemo ćutati. Od sredstava informisanja nam jedino ostaje ova skupštinska govornica i zapisi stenografa. Smešan je, pomalo i neshvatljiv, stav vaše većine da sve ove zakone objedinjujete. To samo može da radi grupa kojoj se jako žuri.
Iako se SRS zalaže za primerene kazne za teška krivična dela, ovim zakonom koji danas donosite i neprihvatanjem ovog amandmana pokazujete vaš bes zbog povećanja krivičnih dela od kada ste vi na vlasti.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona. U članu 66. stav 2. brišu se reči: "i Vladu". Ako javni tužilac i zamenici javnih tužilaca ne stupe na dužnost, Republički javni tužilac o tome treba da obavesti Narodnu skupštinu kao organ koji ih bira i imenuje, a ne Vladu.
Sve zakonske projekte koje ste do sada istakli i usvojili vašom većinom od 126 glasova je nezakonito i nedemokratski izraženo. To će vam budućnost pokazati i dokazati. I ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, vi ste, gospodo, već pretresali 2002. godine. Zar ćete sve ove zakone krpiti, prekrajati, u zavisnosti od dnevno-političkih potreba.
Zašto sve to radite, kad i sami znate da već sutra kad siđete sa vlasti oni više neće moći da funkcionišu?
Ovim setom zakona koji danas pretresamo nisu zadovoljni ni vaši mentori koji vas uvode u Evropu i brinu o ljudskim pravima. A vi im odgovarate - dajte da mi ovo sve promenimo i to neće trajati, možda samo šest meseci ili dve godine, dok ne završimo ovo što smo započeli. To opravdanje vam je loše. Pa vi ste već tri godine na vlasti, a mi smo vas, kao srpski radikali, upućivali na sve ove aktivnosti koje su danas aktuelne.
Ustavni osnov vam stoji u obrazloženju, a vi sa Ustavom nemate baš nijednu dodirnu tačku, osim da ste po Ustavu uveli vanredno stanje.
Mi srpski radikali smo vam na sve ovo što vam se danas događa ukazivali. To je vama tada bilo smešno, čak i neprihvatljivo. Pročitajte sve naše konferencije za štampu koje je vodio dr Vojislav Šešelj od aprila 2001. godine i samo će vam se reći sve.
Dame i gospodo narodni poslanici,         podneo sam amandman na član 10. Mi srpski radikali i u decembru 2002. godine bili smo protiv ovakvog i na ovaj način predloženog budžeta koji vredi oko 271.000.000.000 dinara. Mi smo imali veliki komentar oko privatizacije koja nije sprovedena i koja se ne sprovodi prema obećanjima DOS-a, a bitno utiče na ovaj današnji rebalans budžeta, a i na onaj koji je usvojen u decembru 2002. godine.

Rebalans budžeta za 2003. godinu - komentar u vezi nove državne zajednice koja svojim imenom, svojim stavom i svojim pogledom ide ka "vašoj Evropi". To nema smisla. Zar našu državu da nazivamo "članicom", a to sve da upakujemo u rebalans ovog budžeta? Traži se reforma državne administracije, to je želja svakog građanina, pa i naša, srpskih radikala, ali ta reforma mora biti potkovana novom proizvodnjom, novim radnim mestima, a time i punjenjem državne kase, a ne na ovakav i na ovaj način.

Smanjuje se broj organa i organizacija koje su svedene na 23. Da li će to moći da uvede ovu novu državu u "svet Evrope", to će tek da se vidi i oseti na koži građana!?

Izmenjena je struktura finansiranja deficita, zahvaljujući većem iznosu donacija: donacije 14,9 milijardi dinara, privatizacija oko 12,5 milijardi dinara, krediti međunarodnih finansijskih institucija oko 12,7 milijardi dinara, što ukupno iznosi oko 46,9 milijardi.

Donacije koje dolaze u ovaj budžet imaće nesagledive posledice po buduće generacije. Slično smo to već imali u Titovo vreme. Dobijali smo stalne donacije, a danas ih isplaćujemo glavama, teritorijama i podaništvom u svim oblastima.

Donatorstvo u prošlim vremenima nas uči da više ne primamo donacije od bilo koga. Treba voditi računa da stranci nikom ništa ne daju bez profita, koji se na kraju meri nekoliko puta u njihovu korist.

Amandman na član 10. (da se doda član 10a) glasi: "Sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije u 2003. godini koristiće se prema ostvarenim prihodima u skladu sa Zakonom o privatizaciji, a nadležni ministar podnosi o tome izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, najmanje jednom u šest meseci."

Sasvim je normalno da tako važna i, po ministru, transparentna privatizacija bude kontrolisana od strane Narodne skupštine.

Moj amandman iritira vas, gospodo iz DOS-a, a na vašu temu, na vaše gafove, na to je da je sve "transparentno". To ste vi isticali samo zakratko. Više se ne kunete u transparentnost. I to je prirodno jer ste sada vi vlast, a vlast ne voli da se sve vidi, što dokazujete i danas, vozeći se u blindiranim kolima i sa ogromnim brojem telohranitelja. To je vaša transparentnost.

Reče neko - ko ne bude glasao za ovaj budžet, glasaće protiv svoga naroda. Nažalost, ko bude glasao, taj glasa protiv volje svoga naroda.
        Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 40. i predlažem da se u tom članu brišu reči "prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću".
Nije ovaj zakon reformski, nije za budućnost, on je da dopuni broj u domaćem zadatku koji je DOS dobio od belosvetskih moćnika. Čitav set zakona koje smo mi kao narodni poslanici u ovom cenjenom domu usvajali i komentarisali je iz iste kuhinje predložen ovom domu.
Zamislite, gospodo, taj zakon koji rešava penzijsko i invalidsko pitanje danas, kada nemamo ni elementarne koordinate kako da pokrenemo proizvodnju iz koje treba da poteče neki zakon koji rešava pitanja makar dve ili više generacija. Ovaj to ne rešava.
Ovaj zakon ima zadatak samo da zaustavi tok. Mi srpski radikali smatramo da brzina donošenja ovog zakona ne rešava ovu oblast bez dorade pratećih zakona koji čine jedan konglomerat. Stari zakon se mogao korigovati određenim izmenama i to bi bio lakši i prihvatljiviji put. Milion i dvesta hiljada penzionera treba da se uklope u ovaj zakon i svi novi ljudi koji stiču pravo, a vezani su za ovaj zakon. Danas je penzija po starom, sutra će doći novi zakon bez para, a u budućnosti se razmišlja na svetskom i globalnom nivou - šta će vama, gospodo, ta penzija.
Pismenost zakona je na niskom nivou. Izgleda kao da je zakon prepisan sa nekog jezika koji nije usklađen sa našim jezikom. Mogao bih sada, ali mi vreme ne dozvoljava, da komentarišem sve to što je negativno, ali mislim da je bit ovo demografsko pitanje.
To je bela kuga koja je zahvatila Srbiju i treba da se reši sa više zakonskih projekata, a i u ovom zakonskom projektu to nije rešeno. Niste pomenuli majke ni sa jednim ni sa petoro dece. To je trebalo biti rešeno tako da majke koje su rodile četvoro i više dece imaju ovim zakonom neku minimalnu prednost u odnosu na sve ostale, jer one svojim stavom štite nacionalno biće naše zajednice. Ovim zakonom smanjuje se broj prava i to čak onih prava koja su bila već stečena.
        Dame i gospodo narodni poslanici,         put Novi Sad - Beograd, predmet koncesije u prošlim vremenima, ostavio je negativan trag na ovoj vlasti jer je nekim svojim akcijama i postupcima zaustavila tok i dinamiku izgradnje te deonice.
Taj put je imao razrađen koncesioni ugovor verovatno prekinut po važećim zakonskim normama. Današnja vlast, na čelu sa Vladom Zorana Đinđića, nije sklopila nijedan ugovor ni sa jednom firmom, a da se odnosi na koncesije. Možda bi se ovaj zakon i ranije našao na raspravi ovog parlamenta, ali nesuglasice u DOS-u koje kulminiraju nisu dozvolile prohodnost ovog zakona do ovog doma.
Stari Zakon o koncesijama donet 1997. godine otvorio je put koncesijama i danas prisutan. Nismo mi ni kao narod a ni kao država danas spremni da prihvatimo ovaj zakon i ostale zakone koje vi, gospodo iz Vlade, protežirate kao reformske zakone. Ti reformski zakoni su tako daleko od reformi - ljudi danas u Srbiji žive na ivici ekonomske bede. Mnogo je ljudi na ulici bez posla. Vlada opšte nezadovoljstvo. Pitanje je dana kad će to nezadovoljstvo da se pretoči da vi gospodo, koji danas vodite ovu zemlju, siđete sa tog pijedestala.
Treba omogućiti da narod i pojedinci u državi i društvu budu u blagostanju, pa tek onda kada se stvori određeni broj ljudi koji imaju želju i ekonomsku moć da se bave koncesijama, doneti zakon o koncesijama. Predlog ima 45 članova. Koncesionari se bave eksploatacijom rudnih bogatstava, popravljaju puteve, uređuju obale reka, grade pruge, svojim mukotrpnim i istrajnim radom ostavljaju blagostanje celom društvu i sebi na duži vremenski period, a ne kao vi danas da se obogatite po sistemu što pre na neobičan i neljudski način. To znaju i komšije u našem okruženju koje su prošle tranziciju. Njihova negativna iskustva su doprla i do nas.
Kako mislite da formulacijama ovog zakona privučete strane učesnike kad oni znaju da sve ovo što vi radite nema zakonsku osnovu, nema ni ova skupština legitimitet, to smo u više navrata isticali i danas to podvlačim. Šta tek da komentarišu ti ljudi, a oni treba da donesu ogromnu količinu para i da ih pretvore u profit, koji imaju u svom imidžu demokratiju kao stav? Pa toga kod nas sada nema, tako da ovaj zakon njima ne daje sigurnost.
Što se tiče ravnoteže privatnog i javnog prava - isto je nemoguće danas sa ovom vladom, to sam napomenuo u gornjem stavu ovog mog izlaganja. Izbor koncesionara treba da bude regulisan ovim zakonom tako da to bude sve providno, odnosno kako vi kažete transparentno. Ali, ta providnost i vaša transparentnost nije stvorila ambijent za tu delatnost.
Smatrate da će načelo jednakosti i pravičnosti prilikom izvođenja koncesija biti zastupljeno po demokratskim principima, a štitiće ih pravne norme naše države? Koje to države? Pa mi smo zarušili i međunarodne pravne norme koje su imale svoj istorijski tok. Pa kako da se sada vežemo za sve te norme u međunarodnom pravu kad nemamo ni državu, nemamo ni status koji to omogućava? Vi imate Ustavnu povelju.
Koje to delatnosti treba da budu regulisane ovim zakonom? Znamo da smo nabrojali sve šta reguliše ovaj zakon o koncesiji, ali te opšte delatnosti mogu da se izmanipulišu, tako da one ne daju sigurnost ni državi, ni koncesionarima. To znači šta nam se svidi, to ćemo tražiti da se podvede pod ovaj zakon.
Što se tiče zabrane strancima oko ulaganja a vezano za koncesije, zakonom je regulisano i evidentirano da je to zona pravljenja i prometa oružja, ta zabrana je prividna, pošto će ona posle proizvesti uvoz gotovih proizvoda.
Tenderske komisije su obavezne da pripreme i završe sve poslove oko davanja koncesija. One su sastavljene i od članova sa nivoa lokalne samouprave. One treba da izvrše prethodni uviđaj na terenu i predlože Vladi rešenje određenog koncesionog problema. Ali, mi na tom prostoru imamo takve kadrove ...
Koncesijama, od ovih naših generacija koje danas funkcionišu, nije se niko bavio, tako da i stručna javnost o tome zna samo iz literature. Mislim da i ministar sa ovim problemom nije do detalja upoznat. To je jedan veliki problem. Ljudi koji se bave koncesijama nisu živeli na ovim prostorima više od 60 godina, a procesi svetskog koncesionarstva su tako napredovali da će ovaj zakon biti teško prihvaćen.
Kojim članom želite da rešite nacionalne parkove, šume, jezera i vode, a da vam to ne krši zakone iz ovih oblasti koje svoju osnovu ne zasnivaju na koncesijama? Na primer, rudno bogatstvo se nalazi u nacionalnom parku. Prljava tehnologija kao sirovina mora da ide duž ili preko nacionalnog parka u dužini od 10 do 15 kilometara - kako to da se reši, a da se pri tom ne vrši zagađivanje? Tako Beočinska fabrika cementa ima svoje iskope na južnoj padini Fruške Gore. Da li Zakon o zaštiti čovekove okoline mora da spreči taj proces koncesije? Jedan od komentara ovog zakona je i neusklađenost želja i ideja marginalnih stranaka DOS-ovskog konglomerata, koje nisu uspostavile konsenzus već i one svoje nezadovoljstvo ističu amandmanima.
Nezadovoljna medijskom blokadom na RTS-u prema Srpskoj radikalnoj stranci, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srpska radikalna stranka organizuje veliki narodni miting za ispraćaj svog predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, u Hag u odbranu srpstva. Miting će se održati u nedelju 23. februara, na Trgu Repbulike, u 18,00 časova.
         Dame i gospodo narodni poslanici,         podneo sam amandman na član 17. Zakona o duvanu kojim predlažem da se stav 3. u članu 17. briše. On reguliše agencije.
Ovaj zakon u sebi ima i negativnih odredaba. Ali, kako da u ovako kratkom poslovničkom terminu sve to obradim - to je nemoguće. Duvan je problem celog sveta, a time je problem i kod nas. Ovom agencijom Vlada želi da stvori jedan novi interes, odnosno monopol, kako bi mogla da kontroliše ovu delatnost. Nama je, što se tiče agencija, toga već dosta. Niko živ ne zna ni koje su agencije otvorene, ni čemu one služe, tako da ova agencija, koja je predložena ovim stavom u članu 17, ima za cilj samo da utvrdi monopol u kretanju duvana. Zna se ko sprovodi taj monopol i kome on služi na čast.
Zašto ovaj zakon nije sproveden odmah, odnosno predstavljen odmah po dolasku DOS-a na vlast? To je za komentar koji ostavljam vama, poštovana gospodo iz DOS-a, da vi o tome razmišljate. Nekada je država imala ljude koji su se zvali finansi i oni su sprečavali nelegalnu trgovinu i time štitili budžet države. Ova agencija neće biti u stanju da zaštiti ovu delatnost.
U zakonu se spominje da će agencija biti kontrolisana u toku godine, čak možda i dva puta. To je smešno! Skupština danas nije u stanju da kontroliše i da da obrazloženja u datom trenutku, vezano za Administrativni odbor, a ne da kontroliše agenciju koja se bavi duvanom. To nema nikakve logike i to je neizvodljivo.
Obično kod ovih agencija koje se formiraju deluju znani i neznani klanovi. A, znamo šta klanovi danas čine. Agencija je problematična i iz komentara da će ona i sprovoditi tendere, a znamo da su i ti tenderi danas sumnjivi. To je evidentno u procesu privatizacije. Ko raspisuje tender, može kod tendera odmah da uspostavi monopol. Mi predlažemo da se ova agencija zameni javnom licitacijom.
Imamo i komentar da se putem malih fabrika otvori proces konkurencije i da ta konkurencija proizvede kvalitet. Time bi, znači, stvorili i marke kvalitetnog duvana. Te mini fabrike bi verovatno neko iz Vlade mogao da kontroliše, odnosno iz državnih organa.
Neko je u svom izlaganju spomenuo da je ovo jedan od reformskih zakona. On, u suštini, to nije. Svi ti reformski zakoni koji bi pratili duvan bi to morali temeljito da preinače u jedan novi kvalitet, a taj kvalitet je zaštita čoveka, zaštita čovekove sredine. Duvan je štetan po zdravlje, to je evidentno. Jedino u našoj zemlji to nije regulisano nijednim zakonom, a ne reguliše se ni ovim zakonom. Cigarete i duvan se reklamiraju na svakom koraku, tako da ovaj zakon u tom kontekstu ne zadovoljava gorepomenute norme.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Pominjani smo i kao najstariji narod u Evropi. Niko nije komentarisao da nam danas deca, odnosno mladi koriste duvan i da su oni već dobili i neku svoju patinu od tog duvana koja ima dalekosežne posledice na ukupnu populaciju koja treba tek da dođe. Zakon o duvanu je zakon o legalizaciji šverca duvana. Ovaj zakon ne reguliše proizvodnju domaćeg duvana, već destimuliše istu.
Član 22. daje dozvole, a znamo kako. Član 25. oduzima te dozvole, isto znamo kako. Cilj ovog zakona je da uništi našu proizvodnju, a da krenemo sa uvozom cigareta jer smo mi veliki potrošači tih čudnih stranih cigareta. Agencija tada obavlja sve svoje zadate ciljeve.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa uređeni su uslovi i način osnivanja i poslovanja javnih preduzeća i drugih oblika preduzeća radi obavljanja delatnosti od opšteg interesa za Republiku odnosno jedinicu lokalne samouprave ili autonomnu pokrajinu.
Taj zakon čije se izmene ovde predlažu donet je u 2000. godini, u skladu sa još uvek važećim Ustavom Republike Srbije koji nije menjan.
Članom 72. tačka 7. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, i sistem javnih službi jer su to prava i dužnosti Republike Srbije. Članom 65. Ustav daje mogućnosti da se uslovi i način obavljanja delatnosti javne službe urede zakonom.
Kako javna preduzeća obavljaju poslove od opšteg interesa građana, Vlada Republike Srbije mora kontrolisati rad tih preduzeća, njihovu organizaciju, funkcionisanje probleme na koje nailaze, kao jedini nadležni organ Republike Srbije; sa tim treba da se upozna Skupština radi preduzimanja potrebnih mera u cilju celishodnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova od opšteg interesa građana. Ovaj zakon i svi ostali zakoni koji su bili na dnevnom redu Skupštine imaju istu smernicu, a to je da su protivustavni. DOS to svesno radi, narod to sve posmatra i očekuje brze i kvalitetne promene koje treba da skinu sa vlasti sve te koji to podržavaju i sprovode.
U javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija cilj je da se sačuva radom i ostalim delatnostima stečeni kapital; taj kapital ima svoju vrednost. Verovatno ovim izmenama i dopunama Zakona neko želi da devalvira tu vrednost i da se posle toga izvrši privatizacija po normama i principima istim kao i kad se donose svi zakoni - što gore to bolje.
Predložene izmene u velikoj meri brišu mogućnost Vlade da kontroliše rad ovih preduzeća, naročito tamo gde Vlada nije osnivač već su osnivači jedinice lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine ili dva javna preduzeća. Predloženim izmenama uskraćena joj je mogućnost kontrole ugovora koje javna preduzeća čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave zaključuju sa trećim licima. Na taj način nije moguće kontrolisati protok i trošenje sredstava, a najmanje obavljanje poslova od opšteg interesa građana i jedinica lokalne samouprave.
Omnibus zakonom i predloženim izmenama ovog zakona daje se mogućnost da se bez saglasnosti Vlade Republike Srbije osnuju javna preduzeća koja su do sada bila u isključivoj nadležnosti Republike Srbije, odnosno osnivač je bila Republika Srbija. Primera radi, Autonomna Pokrajina Vojvodina kao teritorijalna autonomija može organizovati javno preduzeće za gazdovanje šumama ili vodom bez saglasnosti Vlade Republike Srbije. Srbija je izgubila AP Kosovo jer je ono okupirano, sada gubljenjem kontrole nad AP Vojvodinom, njenim javnim preduzećima, kao što su Elektroprivreda Vojvodine, Vojvodinevode, Vojvodinašume i sl. gubi i Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu. O ovoj temi mi srpski radikali smo dosta toga rekli.
Takođe postoji mogućnost da dođe do nesrazmere cena usluga javnih preduzeća u jedinicama lokalne samouprave, bez obzira što saglasnost na cene usluga daje ministarstvo za cene. Cene usluga formira preduzeće prema kriterijumu svih komponenata koje ulaze u formiranje cena, pa takve on i predlaže sa obrazloženjem. Pada nam na pamet da su ove predložene izmene možda potrebne da bi se bezbolnije, odnosno bez saglasnosti i znanja Republike Srbije, pojedina javna preduzeća mogla lakše da privatizuju.
Da li je to razlog da se Elektrodistribucija lakše proda, odnosno njen prenosni sistem, pa da nam cena struje bude još veća iako je sada najveća u Evropi, a DOS je obećavao da će ta cena biti realna i normalna za svakog potrošača, što danas nije slučaj.
Smatramo da predložene izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima nisu u duhu Ustava Republike Srbije i da davanje saglasnosti na akta javnih preduzeća od strane Republike Srbije nije razlog neefikasnog rada javnih preduzeća, kako to predlagač kaže u obrazloženju Predloga izmena i dopuna Zakona o javnim preduzećima, već da je rad ovih preduzeća nešto sasvim drugo, odnosno postoje drugi razlozi. Ovaj predlog je osnov za potpunu decentralizaciju gazdovanja javnim dobrima i mogućnosti za lakšu privatizaciju, odnosno prodaju ovih preduzeća u kojoj neće postojati kontrola od strane Vlade, odnosno Republike Srbije.
Svi programi na koje Vlada, odnosno Ministarstvo daje saglasnost imaju za cilj da se neka javna vrednost sačuva, odnosno da se zaštiti od raznih uticaja koji svesno ili nesvesno narušavaju tu vrednost. NATO bombarderi su najviše svojih bombi izbacili baš na te objekte o kojima mi danas u ovom zakonu raspravljamo - to su šume, reke, mostovi, pruge, EPS, nacionalni parkovi, bolnice. Nije Vlada Srbije uputila međunarodnoj zajednici račun o učinjenoj šteti koju nam je ona učinila, već Vlada sve suprotno čini kako bi se toj aždaji dodvorila, a sve to radi zbog šake dolara. Ta šaka dolara će dosta da košta - napuštanje, bežanje sa vladajućeg trona i to što pre. Hvala.
        Dame i gospodo narodni poslanici,        po oceni Srpske radikalne stranke predložene izmene i dopune Zakona o srednjoj školi predstavljaju pokušaj uvođenja samoupravljanja u školu preko školskih odbora.
Vlada je osnivač škola i ona treba da se stara o školama a ne školski odbori. Taj ko finansira školu treba da vodi brigu o školi. Amandman na ovaj član 19. koji smo mi, srpski radikali, predložili glasi da se taj član briše. Odbor je odbio ovaj amandman na član 19. što smo mi srpski radikali i očekivali jer nema tog amandmana srpskih radikala koji će odbor i DOS-ovska većina prihvatiti, tako da i ovaj nije prihvaćen. Član 19. je naišao na podeljena mišljenja i u samom DOS-u, tako da je on sa stanovišta Srpske radikalne stranke nepotreban, jer je Vlada osnivač, i on je samo farsa demokratičnosti.
Ne bi me iznenadilo da je u ovom članu 19. vezanom za školske odbore predlagač uspostavio takve odnose da u odborima bude delegirana i Evropska zajednica, pošto su na ovaj zakon i sve zakone koji treba po brzom postupku da se donesu uticali i utiču raznorazni evropski mislioci koji pokušavaju da naše školstvo i našu decu u budućnosti edukuju po njihovim pravilima i njihovim sistemima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 24. Zakona o osnovnim školama. Tim amandmanom predlažem da se član 24. predloženog zakona briše.
Mi srpski radikali smo protiv takvih školskih odbora i svih formula iz tih odbora. Razlog je što se uvodi samoupravljanje koje se razlaže na tri puta po tri subjekta, koji neće donositi prave odluke, a razlog tog nedonošenja odluka može biti protkan raznim idejama. Osnivač škole je Vlada Republike; po našem mišljenju osnivač treba da vrši i upravljanje školama.
Školski odbor je postojao i u prethodnom zakonu i u praksi nije pokazao nikakve pozitivne efekte. To je samo jedan od razloga što se predlaže brisanje ovog člana.
Članovi školskog odbora su bili, a i danas su ljudi neadekvatnog obrazovanja, ali zato politički podobni, tako da je školski odbor bio i ostao jedno od sredstava političke manipulacije na lokalnom nivou.
Predlog zakona nije regulisao način upravljanja u školama čiji su osnivači pravna i fizička lica. Prosto je neshvatljivo da u školama čiji su osnivači pravna i fizička lica upravljanje vrše školski odbori, u kojima participiraju predstavnici lokalne samouprave koje predlaže ministar prosvete.
Iz izlaganja ministra za prosvetu i sport se moglo zaključiti da se u ovom zakonu protežu tri principa, koja treba da eliminišu negativne intencije, a to su: decentralizam, depolitizacija i demokratizacija.
Centralizam se pretače u lokalnu samoupravu, znaju to oni koji su vam dali ova načela zašto to rade. Lakše im je da utiču na lokalnu nego na nivou ministarstva. Politizacija nije isterana danas iz škole, već je još više učvrstila pozicije.
To je danas transparetno u svim osnovnim i srednjim školama. Demokratizacija u školama je tako postavljena da sada nevladine grupacije mogu da pokažu i skreću smer ka svojim zamišljenim ciljevima, tako da ova tri principa danas ne mogu biti iskrena i ne obećavaju neku sigurnost u ovom zakonu.
        Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakoni iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja ne predstavljaju nikakve celovite reformske zakone koje je DOS-ovska vlast najavljivala u sferi obrazovanja, već pokušaj da se krpljenjem postojećih zakona stekne utisak da se i u sferi obrazovanja sprovode reforme  a suštinskih reformi i nema.
Donošenje zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju je toliko sporo, da je vreme donošenja ovog zakona odloženo iz nepoznatih razloga. U "Politici" od 6. juna 2001. godine je objavljen tekst da je Ministarstvo uradilo nacrt. Zakon je znači bio jednu godinu na baznoj analizi, ali ta bazna analiza nije uspela.
Bilo je i raznih obećanja od Ministarstva o skraćivanju sadašnjih programa, ali tek u 2002. odnosno 2003. godini. Stručne komisije već rade na ovom planu i one treba da prihvate primere iz Nemačke i Austrije, koji su navodno najrazvijeniji iz ove oblasti. Pominju se i eksterne mature, planira se uvođenje nekih novina u organizovanju ekskurzija. Ništa od toga danas, a ne verujem ni sutra da će biti. I dalje autobusi kruže Srbijom, a deca bez pripreme putuju u maglu i ne znaju ništa o tim destinacijama, osim što roditeljima izvlače pare iz džepa.
Verovatno je to reakcija da taj zakon nema progresivne ciljeve već se vraća u samoupravu, a ta samouprava ne odgovara nikom, osim navodno Ministarstvu. U toj raspravi od jedne godine su se desile obustave rada u ovoj sferi u više navrata. U izradi ovog zakona i svih zakona koje je ministar predložio učestvovali su i stranci; šta ti stranci, zamislite, poštovana gospodo, rade - jedan apsolutno unutrašnji akt iz oblasti obrazovanja, kojim se dokazuje suverenitet, zahvaljujući ministru Gaši Kneževiću, stranci rade i određuju opredeljenja države. Ovi stranci se slikaju kraj naših škola, kao humanitarni darodavci, ispisuju table koje upozoravaju da smo pod čistim protektoratom.
Po oceni Srpske radikalne stranke predložene izmene i dopune zakona o osnovnoj i srednjoj školi predstavljaju pokušaj uvođenja samoupravljanja u škole, preko školskih odbora.
Prilikom izbora direktora škole, sa stanovišta Srpske radikalne stranke, ovakvo rešenje je neprihvatljivo, jer direktora škole, čiji je osnivač Vlada, može da imenuje samo ministar prosvete i sporta na osnovu javnog konkursa po pribavljenom mišljenju skupštine lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi škola.
Po pitanju izbornih predmeta stav Srpske radikalne stranke je da se izborna nastava može samo sprovoditi preko verske nastave koja ne može imati alternativu u etičko-humanističkim predmetima, jer se etičko-humanistički sadržaj nastave obezbeđuje kroz sve predmete koje izučavaju učenici.
Što se tiče verske nastave, naš stav je da zakon mora precizno tj. taksativno da navede koje su to tradicionalne crkve i verske zajednice koje mogu vršiti versku nastavu, čime se sprečava mogućnost upliva raznih sekti, koje pogubno deluju na našu omladinu (a čemu smo i mi svedoci) i da se preko verske nastave uvuku u škole. To je bio sada slučaj, da je bilo i raznih samoubistava i sličnih aktivnosti u pojedinim školama.
Pored već navedenih manjkavosti Predlog zakona sadrži dosta nepreciznosti i nejasnoća. To je evidentno i po broju podnetih amandmana od strane Vlade i svih poslanika u republičkom parlamentu. Ovog puta navešću samo neke: vrednovanje kvaliteta rada škole, odnosno doma; jer, institucije ne mogu biti predmet ocenjivanja već to mogu biti samo oni koji neposredno vrše obrazovno-nastavni rad - nastavnici, stručni saradnici, vaspitači itd.
Poslednji Zakon je donet 1992. godine. Znači li to da odredbe Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. godine, do sada u našoj zemlji nisu poštovane. Ako nas neko pita u kojoj zemlji? Po vama iz DOS-a ta zemlja i ne postoji. Vi ste se usudili da izbrišete istoriju, da izbrišete državne vrednosti koje su stečene istorijskim tokom, a da proklamujete neke nove unije. Zar se tom unijom i ovaj zakon o osnovnom obrazovanju treba da podvede pod te korelacije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali podneli smo amandman na član 112. kako bi koliko - toliko smanjili samoupravne tokove ovog zakona koji su evidentni u celom zakonu.
Ovaj naš amandman se odnosi na VI poglavlje koje reguliše organe upravljanja i stručne organe, između ostalog i savet fakulteta, gde predlažemo dodatni amandman 112a koji glasi:
"Nadzorni odbor fakulteta ima pet članova i imenuje ga i razrešava osnivač.
Dva člana nadzornog odbora iz stava 1. ovog člana imenuje se iz reda zaposlenih na fakultetu.
Mandat članova nadzornog odbora iz stava 1. ovog člana traje pet godina, počev od dana konstituisanja".
Baza ovog zakona je model iz 1992. godine; ta baza upućuje da se vraćamo na samoupravne tokove koje ste osudili i za koje ste u više navrata pominjali da nisu u skladu sa tom čuvenom Evropom. Evropa se odlepila od samoupravnih tokova. Evropa poštuje samo profit i način da se on na što lakši način stekne, tako da Evropa neće prihvatiti ovaj samoupravni Zakon o univerzitetu. Zašto da dekana birate po samoupravnom principu? Pominje se vraćanje autonomije univerziteta i to nije tačno. Kako ta autonomija da se sprovede u delo kada su univerziteti još čvrsto vezani za državu?
Zakon o univerzitetu je po izjavi gospodina Gaša Kneževića, tranzicionog karaktera. Gde su vam sada kod ovog zakona eksperti? Nema ih nigde. Navodno nema politike u ovom zakonu, a on je ceo protkan DOS-ovskim nitima koje su vrlo tanke. Ovaj zakon je u nizu donetih zakona kratkog karaktera i neće izdržati svoj zamišljeni put. Zašto je po rečima gospodina Gaša Kneževića toliko gorčine u zakonu iz 1998. godine? Nema u njemu baš toliko gorčine da ministar mora prvo da uzme šećer, pa onda posle nešto drugo, kako bi ublažio gorak ukus tog zakona.
Kako to da ova vlast ne može da predloži jedan dobar zakon koji se neće menjati za duži vremenski period, no je preuzela odredbe zakona iz 1992. Sklon sam da poverujem da su ovaj zakon radili diletanti, a ne eksperti i stručnjaci, jer takvih u DOS-u nema. Koje to hvatanje sa Evropom zastupate, kad njime regulišete i retroaktivnost?
Ovaj zakon nisu prihvatili ni rektori, ni dekani, ni studenti. Zašto ga nisu prihvatili? To se vidi iz svih ovih rasprava koje traju već nekoliko dana i vidi se iz velikog broja amandmana koje su podneli i studenti i dekani.
Čak i sama Vlada nije zadovoljna ovim predlogom, pošto je stalno grejala ovaj zakon i u toku kaljenja isti ispravljala brže - bolje nekim svojim amandmanima.
Srpski radikali neće prihvatiti ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, onaj bivši nenarodni diktatorski režim je zbog pokušaja ubistva raspisao poternicu za         Ljubomirom Jovanovićem Staklenim, rođakom Čedomira Jovanovića. Vrli rođak Čedomira Jovanovića, Ljubomir Jovanović...
.... pobegao je u inostranstvo. Kada je 5. oktobra demokratija pobedila u Srbiji, DOS je došao na vlast, a Čedomir Jovanović  postao važan državni faktor...
.... poternica je povučena, pa se rođak Čedomira Jovanovića, Ljubomir Jovanović Stakleni, slobodno vratio u Srbiju.
Nijedan sud nije u stanju da Čedinom rođaku, Ljubomiru Jovanoviću Staklenom...