Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani zemljoradnici Srbije, ustavni osnov za donošenje zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 13. Taj član i ti stavovi su sada pozitivni i za tu Evropsku uniju. Kako to?
Ministarstvo poljoprivrede je prilikom dolaska na vlast obećalo nama poslanicima i građanima da će ova oblast biti regulisana sa više od 45 zakona.
Očekivali smo i kao Odbor za poljoprivredu na više sednica tražili smo odgovore zašto se ovaj tok i ovaj proces zaustavlja. Ko stoji iza tog zaustavnog toka ovog projektovanog procesa od 45 i više zakona?
Za sada je iz ove oblasti usvojeno tri zakona i ova dva su na dnevnom redu. Od ta tri jedan je Zakon o sadnom materijalu, koji već danas ima dosta problema, tako nam javljaju kalemari iz kruševačkog kraja.
Podsticajna sredstva deljena su po burazerskoj tehnologiji znamo i zašto i kome. Podela kredita je išla preko poznatih banaka, to je bila Nacionalna štedionica i Delta banka, a mi smo na Odboru u više navrata tražili da nam dostave spisak tih korisnika kredita kako bismo videli da li je ispoštovan minimum obaveza prema državi i narodu. I to je uvek bila tabu tema.
Proizvodnja genetski modifikovanih biljaka je uzela u našem ministarstvu vidno mesto, jer na čelu te proizvodnje i glavni bos za to je gospođa ministarka.
Naše semenarstvo se uništava; to smo videli i danas iz izlaganja ministarke i iz njenog uzbuđenog stava prema ovom našem ministarstvu.
Nije joj savest čista, jer je ona dobila zadatak od raznoraznih kompanija koje imaju za cilj da unište naše semenarstvo i u Zemunu, i u Novom Sadu i šire.
Navešću jedan primer kako je uništeno hmeljarstvo u Sremu, konkretno u Erdeviku, i sada mi kao država treba da uvozimo kojekakav hmelj i proizvode od hmelja.
Što se tiče uvoza ovih junica iz Holandije, to je povezano sa ovim podsticajnim sredstvima i mi smo na Odboru o tome dobili određene informacije, tako da gospodin Vitošević ne treba da se pravi nevešta mlada.
Pravite druge programe, a ti programi su za vas. Po pare idete u Ameriku, a naše seljake šaljete u Čurug da čekaju pare.
Što se tiče vašeg kredibiliteta u Sremu, niste baš tako poželjni i poštovani kao što ovde danas govorite. To kažu naši seljaci i paori. Ovo govorim vezano za ministra poljoprivrede.
Javna rasprava o ovom zakonu – ko je za vas obavio javnu raspravu kad seljake niko nizašta u ovoj državi ne pita, samo od njih uzima na svim poljima i na svim mestima? Zar je za vas Zaharije Trnavčević najbitniji u sistemu javne rasprave? Za nas nije.
Zamislite, poštovani građani Srbije, ovaj zakon predlaže grupa koju podržava 2,5% biračkog tela. A mi, koje podržava više od 42%, protiv smo ovakvog zakona. Šta to znači i čemu to vodi? Vi sami odredite i opredelite se na sledećim izborima.
Nadam se da taj naš Ustav nije tako loš kada je u pitanju ova materija koja je na dnevnom redu, a to je zakon o poljoprivrednom zemljištu. Smatram da je ovaj zakon o poljoprivrednom zemljištu morao biti donet pre svih zakona koje je predlagalo i projektovalo Ministarstvo za poljoprivredu. Zašto pre svih? Zato što je ovaj zakon mogao da zaustavi svu zloupotrebu privatizacije koja se desila i koja se dešava danas na poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. Taj proces bi bio zaustavljen i država bi imala više koristi od pojedinaca koji su danas došli na lak i volšeban način do velikog kapitala. Koji je to kapital? Taj kapital je svuda oko nas, a to je poljoprivredno zemljište koje život znači.
Ta Evropa je nama projektovala i mi kao sumanuti sve to što oni žele da ubace u naš sistem prihvatamo i prisvajamo, kao da mi to znamo, želimo i kao da će nam biti bolje.
Pomenuo sam gore ustavni osnov; taj ustavni osnov se uglavnom koristi po potrebi nekada i toj Evropi taj ustavni osnov znači da je Ustav u redu, a danas se već podigla i diže se velika prašina i oko donošenja tog budućeg ustava.
Ovaj predloženi zakon do sada je bio na obradi 1992, 1993, 1994, 1995, 1996. i 2000. godine. Ministarka je govorila kako je trebalo da mi (koji to mi, to nisam razumeo, verovatno ovaj parlament) taj zakon donesemo 1992. godine. Verovatno bi on bio donet i pre, ali moraju se neke realne činjenice poštovati. Znamo da je ovaj zakon sa svim tim predloženim izmenama sada u fazi da treba radikalno da se promeni, ovim predlogom predlagač to čini, ali on se već u startu predloga suočava sa dosta nedorečenih članova i stavki u ovom zakonu. Ima dosta amandmana, sa praktičnim predlozima da se poboljša ovaj zakon.
Šta će u ovom zakonu uprava za poljoprivredno zemljište, kad znamo da su te uprave samo jedan novi birokratski aparat koji će imati za cilj da ispuni kvotu vladajuće koalicije koja će zaposliti 20 - 50 novih ljudi? Ti će ljudi navodno pratiti ovaj zakon i usmeravati 70 i više miliona dinara budžetskih sredstava koja će služiti u njihove svrhe. Dajte tih 70 miliona dinara nekom institutu, fakultetu ili nekoj poljoprivrednoj školi ne bi li se osposobili i poboljšali nivo znanja, pošto i taj nivo znanja, po ovom zakonu i nekim drugim zakonima, nije po evropskim standardima.
Zašto govorim o ovom nivou znanja? Zato što on ukazuje da i kada je u pitanju Predlog zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, koji je podnela Vlada, mi po tom zakonu nismo do sada ništa uradili, navodno nismo imali sertifikovane firme i pojedince koji su mogli da prate ovu organsku proizvodnju.
Mi srpski radikali smatramo da ne treba baš sve direktive Evropske unije prihvatiti zdravo za gotovo, nisu ni oni baš tako ekspertski spremni da nam daju savete iz ove oblasti koju naši stručni ljudi dobro poznaju. Ovo me je ponukalo da izgovorim iz sledećih razloga: naš zemljoradnik danas, slušajući tu Evropu, nije u stanju da izvrši ni prostu reprodukciju na svom imanju. Tu zakonodavac mora da pokaže kreativnost.
Navešću jedan primer: pre dve ili tri godine Evropa nam je ponudila, konkretno u Sremu, farme puževa. Sjatili se svi, krenuli da podižu te farme ulažući i poslednji dinar u njih, podižući kredite i prodajući nekretnine, ne bi li obezbedili finansijsku potporu za te farme. Šta im se na kraju pojavilo kao rezultat? One su sve danas u parlogu i korovu, ti isti seljaci i građani se prosto stide da javno kažu kako su prevareni a hteli su da budu i oni Evropa.
E, ta strategija je bitna i ona ima za cilj da unapred predoči šta će u Srbiji biti glavni proizvod, po geografskim, orografskim, hidrografskim, pedološkim i ostalim prilikama, da nam se ne dese ti vajni puževi, da celu Srbiju zagadimo tom evropskom folijom, pa da za narednih 50 - 100 godina od agrarne zemlje postanemo najlon zemlja na kojoj ne raste ništa osim ambrozije.
Ove osnove na nivou Republike moraju da zaustave otimanje obradivog i ziratnog zemljišta za stambene, infrastrukturne površine. Smanjivanjem plodnih, bogom danih površina mi sečemo granu na kojoj sedimo. Ta Evropa osvaja nove plodne površine, a mi smanjujemo, po njihovim direktivama. Plašim se tih dobronamernih svetskih arendaša koji žele da od nas stvore dobro potrošačko društvo koje će njihove poljoprivredne proizvode trošiti.
Oni su već tu i nude nam genetski modifikovane proizvode koje mi koristimo, a ne znamo posledice.
Tu očekujem da država, po cenu bilo kakvih profitnih želja, stane i kaže – to nije naša strategija. Naša budućnost će biti zdrava zemlja, zdrava hrana, zdravi ljudi. To je, po meni, ta strategija, koja se iz ovog zakona slabo vidi.
Ovih dana u Sremu su aktuelni skupovi gde čelnici lokalnih samouprava idu od sela do sela, konkretno u pećinačkoj opštini, i promovišu neke specijalne spalionice, odnosno deponije koje su po evropskim standardima. U Sremu, koji se geografski proteže između reka Dunava i Save sa blagim nagibom prema reci Savi, a Srem je plodno ziratno zemljište. Zašto to? Ta Evropa želi da stvori deponije i spalionice baš na tom plodnom i ziratnom zemljištu. Nek se one stvaraju i podižu tamo gde to geografija, hidrografija, pedologija i flora i fauna dozvoljavaju, a ne na ovakvim prostorima. Mi smo protiv takvih stavova, pa makar što oni dolaze iz te Evrope. Da je to dobro ne bismo mi ni stigli do tog komentara, oni bi to sve radili tamo na licu mesta, odnosno u toj njihovoj Evropi.
Kontrola plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i količine unetog mineralnog đubriva i pesticida u obradivo poljoprivredno zemljište – ovaj naslov iznad člana 21. ovog zakona nam govori da više niko niti misli, niti predlaže da se u zemljište mora uneti organsko đubrivo ili stajnjak.
Kada će ta učestalost biti regulisana? Vlasnik zemlje mora to da ispoštuje. Stajnjakom se štiti struktura zemljišta, stvara se plodno zemljište, o tome vi ni reči u ovom zakonu. Sa stručne strane sam zatečen da niko o tome nije rekao ni reč. Ta obaveza je morala biti uneta u zakon i vlasnik zemlje se mora pridržavati tog zakonskog načela da se stajnjak unese u zemlju najmanje jednom u 10 godina, i to na površinama prve, druge i treće klase, time se podstiče i stočarstvo koje je vezano za poljoprivredno zemljište, a posebno na površine koje se zalivaju.
Ova materija je trebalo da bude rešena članom 58. gde se govori o poboljšanju kvaliteta obradivog zemljišta. Nismo mi kao seljaci u prošlosti imali nikakve projekte koji su bili sačinjeni, ali smo imali kvalitetne i zdrave proizvode na zdravoj i plodnoj zemlji. Unošenje stajnjaka, zeleno đubrenje i ugarenje su uvek dovodili do poboljšanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljišta.
Komasacija je grupisanje poljoprivrednog zemljišta u veće komplekse. Ono može da se organizuje kada na lokalnom nivou bude doneta takva odluka. Taj deo posla u Srbiji se neće još zadugo završiti, a to nam je cilj kako bi savremena mehanizacija mogla da se dotera na te površine. O asfaltnim putevima u našim kompleksima možemo da komentarišemo pojedinačno. Komesirana zemlja, asfaltirani putevi i savremena mehanizacija sa velikim radnim zahvatima, uz primenu navodnjavanja, cilj je svih naprednih društava.
To je cilj i Srbije, nećemo mi drugačije razmišljati na tu temu. Kod ovih komasacija bilo je zloupotreba tamo gde su one bile sprovođene od strane lokalnih moćnika koji su sebi uvek prigrabili bolje površine.
Srpska radikalna stranka se protivi prodaji ili otuđenju državnog poljoprivrednog zemljišta. Ministar poljoprivrede ovim zakonom predviđa tu mogućnost na malim površinama, odnosno moći će se prodavati određene katastarske parcele koje navodno moraju da se prodaju. Mi smatramo da državno poljoprivredno zemljište ne treba nikada otuđivati i prodavati. Neko reče da država nije dobar vlasnik zemlje, a ovim zakonom će biti postavljen taj državni problem na nivo lokalne samouprave.
Zamislite ako u nekoj lokalnoj samoupravi dođu na vlast, na primer, ljudi koji žele da uruše ovu državu; kakva će biti njihova funkcija i kako se će oni ponašati prema toj državnoj zemlji?
Zna se da u registar poljoprivrednih gazdinstava nije upisano više od polovine poljoprivrednih gazdinstava i mi se, kao Srpska radikalna stranka, borimo da tu ne bude neke već projektovane diskriminacije po bilo kom osnovu, a vezano je za ovaj zakonski projekat.
U članu 26. stav 1. posle tačke 8) dodaje se nova tačka koja glasi: "Podizanje veštačkih livada i pašnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu šeste i sedme klase, kao i kad je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se to zemljište racionalnije koristiti ako se pretvori u veštačke livade i pašnjake".
Danas u okruženju u kome živim, a to je južna padina Fruške gore koja se nekada koristila za vinograde i voćnjake, površine su pretovarene zbog neobrađivanja u šipražja i guleže, niko o tome više ne vodi računa, takvih površina ima na hiljade hektara. Smatram da one ovim zakonom moraju biti rešene na pozitivan način, a to je da neko, odnosno država mora da obezbedi 50 radnika po hektaru kako bi se ti parlozi priveli nameni.
Kako mislite da to rešite kada ćete ove nadležnosti predavati lokalnim samoupravama, a one danas ne mogu da obave ni minimum poslova iz nadležnosti koje su im danas date. Bilo je ovde komentara oko ovih sudova da će tu biti angažovani i sudovi, lokalna samouprava i sve ostalo, a znamo da su u stvari sudovi u ovom današnjem sastavu i proizveli ovako zaparloženi sistem poljoprivrede.
A te šikare su uslovno i oni proizveli. To znači da će lokalna samouprava morati da obezbedi 60.000 dinara po jednom hektaru da kultiviše te površine u pašnjačke ili obradive površine. Zamislite neku lokalnu samoupravu koja ima tri-četiri hiljade hektara takvih površina.
Za to su potrebna velika finansijska sredstva, a vi to niste u stanju da obezbedite. Vi to rešavate članom 56. ovog zakona, ali samo načelno šta treba uraditi na osnovu projekata.
To nije dovoljno. Članom 74. se reguliše korišćenje pašnjaka. Kako mislite da i tu oblast sprovedete na nivou lokalne samouprave?
Postoje poljoprivredno savetodavne službe. To su kao poljoprivredne stanice na nivou određenih lokalnih samouprava i te poljoprivredne stanice danas se suočavaju sa velikim problemima po sistemu – mi nismo na vlasti u toj lokalnoj samoupravi i tu ne treba ni da se bilo šta dešava.
Navešću nekoliko primera: organizaciona jedinca Senta ima jednog zaštitara i dobila je posao aprobacije semenske proizvodnje, a tamo je na vlasti neko iz aktuelne vlasti; a u Kikindi, Rumi i još nekim radikalskim opštinama ti poslovi su marginalizovani i oni u stvari ne mogu da dobiju te sertifikate i poslove. Zašto to i čemu to vodi?
Tom tehnologijom se zatvaraju pojedine službe, a ovim 1. članom se predviđaju uprave za zemljišta i te će uprave verovatno biti uspostavljene po stranačkoj liniji. Hvala.