Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo Ustav već i potreba branše je zahtevala da ovaj zakon još ranije bude predstavljen javnosti i da prođe skupštinsku proceduru.
Ovaj zakon nije za idealne pohvale, ali nije ni za veliko kuđenje. On će dati nove smernice u šumarstvu i struci - kako treba da se vrši organizacija i priprema sadnog materijala za buduće pošumljavanje i povećanje šumovitosti određenih regiona naše zemlje.
Radim u Nacionalnom parku "Fruška gora" već više od 30 godina i problematika proizvodnje i promet sadnog materijala su mi dosta poznati. Upoznat sam od osnivanja rasadnika, pa preko formiranja rasadnika, pa do uspostavljanja semenskih sastojina, tako da ta problematika mora biti rešavana zakonskim putem i ona je bila rešavana na određeni način, tako da ovaj zakon sada to radikalno komentariše, u smislu da se ova proizvodnja mora uspostaviti u skladu sa evropskim normama.
Ova oblast je do sada rešavana propisima za šumsko bilje, tako da ti propisi treba da se regulišu ovim i sličnim zakonom, sličnosti i razlike u proizvodnji poljoprivrednog i šumskog bilja traže odgovore u obliku zakona, a ti odgovori su već komentar na tu evropsku uniju koji su i dali zadatak, oni nam nude i nalažu ovakva i slična rešenja, mada kad posmatram sa stručnog i zdravstvenog aspekta naše šume nisam baš pobornik njihovih svih rešenja. Treba nekad i mi sami sebi da postavimo pitanje i da damo odgovor, to je neka naša specifičnost.
Semenske sastojine šumskog bilja se sada nalaze u državnom posedu i one kao takve ne mogu da se organizuju bez vremenske distance, kad koja vrsta počne da plodonosi ili kad je zrela za uzimanje semena iz te sastojine (učestalost plodonošenja kod hrasta jeste 5-7 godina), a to se meri i vremenom od 50 do 100 godina, tako da ovaj deo zakona pripada nekom budućem komentaru i pitanje je kako će se regulisati ti vlasnički odnosi, a znamo da najbolje rezultate i najveću kontrolu tih sastojina mogu da imaju u Evropi kompanije i privatne firme koje se bave tom delatnošću.
Znamo mi da naša zemlja ima dobre potencijale za proizvodnju reproduktivnog materijala koji bi bio interesantan za evropsko i svetsko tržište. Jednim od članova ovaj zakon reguliše polazne osnove za proizvodnju reproduktivnog materijala šumskog drveća. I tu bi mogao da se da neki komentar, šta je to za Evropu šumsko drveće a šta za nas. To šumsko drveće nije šumsko drveće jer ima biljaka koje su u hortikulturnom smislu za nekog od ekonomskog odnosno šumskog značaja, a za nekog su hortikulturnog odnosno urbanog značaja.
Osnovne odredbe ovog zakona su predstavljene u osam članova. Ministar ustanovljava regione, provenijencije, znači vrši se ustanovljavanje polaznog materijala odnosno matičnjaka, plantaže i sl.
Ministarstvo vodi registar regiona provenijencije polaznog materijala za proizvodnju, ko može da se bavi proizvodnjom reproduktivnog materijala je regulisano u pet stavki, gde se navodi koji su to uslovi bitni da se on može registrovati.
Knjiga reproduktivnog materijala mora da se vodi, knjigom se reguliše ceo sistem kontrole, vrsta sorti, količina, starost, datum izvođenja radova. Kontrolu reproduktivnog materijala vrši Ministarstvo, stručnu kontrolu Ministarstvo može da poveri preduzeću ili pravnom licu. Ministarstvo izdaje uverenje o poreklu reproduktivnog materijala.
Doradu reproduktivnog materijala, semena – sušenje, trušenje, čišćenje, kalibriranje, pakovanje, dezinfekciju i dezinsekciju – može da vrši preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik dorađivač, koji mora da ispuni određene uslove, prostori opremu i da tim poslovima rukovodi šumarski inženjer sa dve godine radnog iskustva i položenim stručnim ispitom. Tu ima raznih komentara i mišljenja, da li dve godine, znači sa većim iskustvom.
Kvalitet reproduktivnog materijala; ovde će sigurno biti dosta problema oko norme. Te norme treba da propiše ministar. Ispitivanje i utvrđivanje reproduktivnog materijala iz uvoza vrši preduzeće odnosno pravno lice koje je ovlašćeno da izdaje sertifikate međunarodnog udruženja za ispitivanje kvaliteta materijala.
Taj sertifikat nije jasan u ovom zakonu, ko će njega davati, koji su profili stručnosti potrebni.
Promet i upotreba reproduktivnog materijala; to zakon predviđa u 7 članova, gde po članu 34. u promet može da se stavi reproduktivni materijal šumskog drveća poznatog porekla, selekcionisan, kvalifikovan ili testiran. U promet može da se stavi reproduktivni materijal koji potiče od genetski modifikovanih organizama samo ako je testiran.
Ovaj član, sa dozvolom ovih genetski modifikovanih organizama, vrlo je problematičan, jer mi znamo da nemamo ni iskustva sa takvim genetskim modifikovanim biljkama, koje bi verovatno u nekoj radikalnoj proizvodnji mogle da zagade naše čisto područje, a to čisto područje je u Evropi i svetu već poznato, i time bismo mi ugrozili sami sebe, a omogućili svim prometnicima odnosno ljudima koji se bave trgovinom repromaterijala da na naše prostore mogu da donose ko zna kakvu robu i kog porekla.
Što se tiče pakovanja i prometa sadnog materijala, mislim da tu neće biti problema, u tom smislu da mi kao struka nismo u stanju da propratimo sve svetske trendove, tako da tu neće imati bilo ko šta da zameri, a znamo da će i kontrolori usmeravati ceo taj prometni sistem, sa biljnim vrstama koje budu upućene u bilo koji deo sveta, to su ambalaža i to su kompletna propratna dokumenta koja prate te pošiljke.
Inspekcijski nadzor se vrši nad reproduktivnim sadnim materijalom, a nad proizvodnjom, doradom, prometom i upotrebom reproduktivnog materijala Ministarstvo vrši preko šumarskog inspektora.
U vršenju inspekcijskih poslova inspektor je ovlašćen i dužan da izvrši kontrolu u šest odnosno devet tačaka i ukoliko je to sve u skladu sa zakonom taj nadzor je uredan. U članu 45. ovog zakona stoji da je protiv rešenja inspektora dopuštena žalba Vladi Republike Srbije. Taj član nije logičan, ukoliko dođe do greške inspektora iz subjektivnih razloga, a vremenska distanca bude duža od nekoliko dana, ceo taj transport ili količina robe može da propadne i propašće. Ko je za to tada odgovoran? Zakon to ne pokazuje.
Ako ovaj zakon zaživi, mi u šumarstvu ćemo tek za narednih 50, odnosno 100 godina moći da komentarišemo kvalitet naših šuma, kao što su to danas baseni (Posavski, Podunavski i ostali). Ili, šta da uradimo sa Pančićevom omorikom iz Zaovina sa Tare, koja je sada na izdisaju, i pitanje je da li ćemo uspeti da sačuvamo matična stabla sa kojih ćemo uzimati šišarke.
Bio sam 1968. godine u Češkoj i oni i danas imaju kulture Pančićeve omorike koje genetski potiču sa Tare. Te kulture su podignute 1903. godine i one danas predstavljaju najkvalitetnije kulture ove vrste.
Naše trušnice su u teškom i neremontovanom stanju i proizvode po sistemu iz 18. veka. Verovatno će ovaj zakon regulisati i tu oblast, pa nećemo morati da se borimo sa genetski modifikovanim biljkama, u koje struka nema poverenja.