Ovaj zakon o državnim praznicima je moguć i treba ga urediti u skladu sa principima koji su mogući, a ne da se vraćamo na neka stara vremena, odnosno da drugačije to definišemo. Komisija je predložila Vladi da ovaj zakon sa novim načinom razmišljanja bude definisan.
Državni praznik je Sretenje koje je vezano za 1804. odnosno 1835. godinu i predstavlja dan državnosti. Mi, srpski radikali, predlažemo da ovaj datum i praznik bude dan ustavnosti jer je tada donet prvi Ustav u Srbiji, a to je Sretenjski ustav, 1835. godine.
Što se tiče praznika za Vaskrs, Veliki petak ne treba da bude neradni dan. U članu 5. ovog zakona predlažem da Vidovdan i Sveti Sava budu neradni dani, odnosno da se tog dana praznuje. Pitam se zašto vi uopšte predlažete Vidovdan za državni praznik?
Ako je praznik državni praznik, a ne smemo zaboraviti da je to i crkveni praznik, onda naši građani vernici moraju imatu priliku i mogućnost da toga dana odu na svetu liturgiju. Ako je praznik onda moramo imati vremena i da ga praznujemo. Ako nije praznik, zašto onda uopšte da ga obeležavamo? Meni se čini da Vidovdan za vas baš i nije neki praznik. Jeste to praznik, ali ne toliko važan da biste mu posvetili toliku pažnju koju taj dan zaslužuje. Ne mogu se oteti utisku da vi to gledate nekim zapadnjačkim očima koje kao da kažu - lud narod slavi svoj najveći poraz kao pobedu. Utisak me, na žalost, ne vara, jer znamo da vi imate mnogo prijatelja koji o našem narodu misle upravo tako. Vi ne znate ili nećete da znate šta u našoj istoriji znači Vidovdan.
Vidovdan, ako izuzemo dan praznovanja mučenika Vida, asocira na Kosovsku bitku, a bitka na Kosovu na Srbe i na Srbiju, i gle čuda, moramo priznati pred svetom da su Srbi bili na Kosovu i pre celih 612 godina. Kakvo li je to kažnjavanje za vas nakon toliko truda da pokažete i dokažete da Kosovo nije srpsko, barem ne toliko dugo i odavno. Vidovdan za naš narod ne predstavlja tek neki malen ili nevažan ili malo važan datum.
Nisu Kosovska bitka i car Lazar simbol poraza. Vidovdan je hrišćanstvo, vera, krst, ljubav prema otadžbini. Arhiepiskop Danilo je 1390. godine ustanovio kult velikomučenika Lazara kosovskog, i od tada, pa do današnjeg dana u našem narodu vidovdanski kult je svetinja, a sa svetinjama ovog naroda nije pametno, niti lepo poigravati se.
Ovome narodu je toliko toga uzeto i oduzeto. Ostavite mu makar njegove svetinje. Ne rugajte mu se. Tolike godine Vidovdan je crveno slovo, a biće, hvala Bogu, i dalje. Ako ne možete da ponudite pravi istinski praznik, zašto se uopšte trudite? Ako država ne može da prizna taj sveti dan i datum za neradni dan, onda bolje da ostane kao i do sada - "crveno slovo". Poštenije je tako.
Predlažem da se 27. januar - Sveti Sava, slavi kao dan duhovnosti i državnosti, zato što je sveti Sava utemeljivač moderne države. Naš narod će se održati jedino ako se bude držao svetosavskog puta, jer iza tog puta stoji onaj koji je jedini rekao za sebe "Ja sam put, istina i život". Sveti Sava je i danas prisutan i živ, jer živi njegova slava.
Živeće i srpski narod na ovim horizontima sve dotle dok bude imao vizije, svoju zvezdu vodilju, jer narod koji nema vizije i svoju zvezdu vodilju propada. Koji je to crv razorio staru nemanjićku državu? Taj crv je bila nesloga, vlastoljublje, razdor i izdajstvo. To je, jednom rečju, nesloga i danas ta nesloga dolazi do izražaja. Vidljiva je i osetili smo je na svim nivoima. Borićemo se da stvorimo slogu, svetosavlje, požrtvovanje i savesno vršenje duhovnosti.