Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj saziv Skupštine polako postaje, rekao bih, specifičan po tome što gotovo nikad pred narodnim poslanicima nije resorni ministar i ono što je nekada bio izuzetak da nekada resornog ministra koji je valjda najstručniji, trebalo bi da je najstručniji za datu oblast, eventualno na kratko zameni neko od kolega. Mi smo suočeni s novom praksom da nam stalno dolaze ministri čiji to nije resor i koji se, realno govoreći, ne razumeju mnogo u sve to.

Vi, naravno, pokušavate da nas ubedite da postoje ministri opšte prakse, ljudi koji su valjda stručni za sve, i to jeste u skladu sa tom tendencijom da od saziva do saziva pojedini ministri menjaju resore, pa možda možemo očekivati da i Zoran Đorđević u narednom mandatu bude ministar građevine. Ako može Rasim da menja od saziva do saziva ministarstvo, kao i još neki drugi, onda valjda može i on.

Što se samog zakona tiče, odnosno da budem precizan, Predloga za izmene i dopune Zakona, opet u obrazloženju imamo mnogo nekih lepih želja, opet čujemo kako će to dovesti do ekspanzije gradnje, kako će se brže dobijati dozvole, kako će dotrčati investitori sa svih strana. Međutim, to može možda obmanuti nekoga ko se ne bavi ozbiljno politikom i ko ne zna da je ovo sve već pisalo prethodni put kada ste menjali i dopunjavali ovaj zakon, a isto to tvrdili kada ste taj zakon donosili.

Da podsetimo, pre svega, građane Srbije, tada je rečeno da je problem građevinskih dozvola rešen, da će od sad svi objekti imati građevinske dozvole, da će one biti izdavane za 28 dana najduže i da će to značiti veliko olakšanje za sve građane Srbije. Svako ko u Srbiji želi da gradi zna da to apsolutno nije tako, osim ukoliko se radi o nekom državnom projektu, pa to narede iz određenog ministarstva, ili ukoliko se radi o nekom stranačkom projektu, pa jedna od vladajućih stranaka naredi da se na volšeban način brzo izda dozvola. Ukoliko to nije takav slučaj, apsolutno je nemoguće, i to tvrdim, da običan građanin, u skladu sa zakonom, dobije dozvolu u tom zakonskom roku od 28 dana.

Evo, prvo pa muško, gospodine Milićeviću, odmah ste naleteli na mene. Ja bih u ime poslaničke grupe SRS najpre vama da poželim dobrodošlicu i dobro zdravlje.

Što se tiče predloga koji sam uputio, on se tiče utvrđivanja činjenica vezanih za ubistvo i političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića. Već dugo godina koliko je prošlo od njegove smrti, konstantno i tada vladajući DOS, ali i danas vladajuća većina pokušava Srbiji da nametne nekakvo političko nasleđe Zorana Đinđića.

Ne bi to nama ni smetalo kada bi se te priče bazirale na istini. Međutim, tu se radi o najgorim mogućim podmetačinama. Kada kažete Zoran Đinđić, ono na šta mi srpski radikali prvo pomislimo, to je bombardovanje Srbije za koje je on insistirao da se nastavi, to je pljačkaška privatizacija, to su Janjušević i Kolesar, to je, kako se beše zove, onaj što su ga zvali „lakirana bubašvaba“, isto je bio istaknuti član Đinđićevog kabineta i mnogi drugi.

Svi žele da se očešu o mrtvog Đinđića i da na njemu profitiraju, ali niko ne želi da zaista utvrdi šta se dešavalo, ko je imao interes za njegovu likvidaciju, a znamo veoma dobro da se čak i odmah nakon ubistva govorilo o tome da oni koji su nosili njegov kovčeg, da su zapravo oni bili umešani i da su oni i politički i na svaki drugi mogući način najviše profitirali od njegove smrti.

Vi ste u svojoj nemoći, tu govorim pre svega o ovim kvazidemokratskim i evropski orijentisanim strankama, u svojoj nemoći, u svom besu, optuživali čak i predsednika SRS i čitavu SRS da smo mi stvarali atmosferu u kojoj je likvidiran Đinđić, a zapravo je ono što je Vojislav Šešelj rekao na svom odlasku, a to je da će Đinđić završiti na dnu duboke i mutne reke bilo samo, može se reći, sociološka studija. To je bilo zapažanje na osnovu aktuelne situacije, jer je Đinđić bio taj koga je mafija dovela na vlast i to je bilo vreme kada se govorilo da svaka država ima svoju mafiju, a da samo u Srbiji mafija ima svoju državu.

Mi znamo da su oni koji su kasnije optuženi da su ubili Zorana Đinđića i oni koji su, evo završavam, ga streljali imali i policijske značke i da je njima i današnji narodni poslanik i tada visoki funkcioner DS i šef poslaničke grupe u Skupštini Narodne skupštine bio taj koji je navodne njegove ubice dovodio, odnosno njegovim ubicama dovodio ženu i decu u zatvor.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedna tema o kojoj svi predstavnici vladajuće koalicije rado pričaju. Međutim, ono što uporno odbijate je to da se bavite na jedan jedini adekvatan način, a to je da činjenice vezano za izbore, vezano za nepravilnosti utvrdi anketni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.

Može neko reći da postoje drugi organi koji su ovlašćeni u skladu sa zakonom da se time bave, međutim činjenica je da ti drugi organi policija, sudovi i tužilaštvo koji imaju mogućnost da se bave nepravilnostima i krađom prilikom izbora, do sada ne samo u ovom poslednjem mandatu, već uopšte od nastanka, odnosno od uvođenja višestranačja ponovnog u Srbiji, da nikada tu svoju funkciju nisu ispunili.

Jedini način, ukoliko zaista želite da se te činjenice rasvetle, da vidimo ko je krao, da vidimo ko je prešao cenzus, a ko nije, da vidimo koga je Skot na silu ugurao u Skupštinu, govorim o američkom ambasadoru Skotu, jedini način je da se formira anketni odbor, koji bi bio sastavljen od predstavnika različitih političkih stranaka.

Smatram da svako ko se bavi politikom ima interes, najviši mogući interes da utvrdi činjenice, odnosno da učestvuje u njihovom utvrđivanju i da na taj način spreči da se i ubuduće na nekim narednim izborima, kada god oni budu bili, nakon izbora govori o krađi.

Sve izbore, prethodna tri ili četiri ciklusa i praktično sve one od petooktobarske buldožer revolucije, obeležile su priče o nepravilnostima, priče o izbornim krađama, o nevažećim listićima, to je nešto što je obeležilo i dolazak Tomislava Nikolića na vlast.

Podsetiću vas i to da je DOS režim 2000. godine, odnosno njegovi čelnici, kada su upali u Narodnu skupštinu Republike Srbije, kada su je zapalili, da su zapalili izborni materijal da bi sprečili da se bilo kada u budućnosti na validan način utvrdi da Koštunica nije pobedio u prvom krugu izbora. Činjenica je bila da nije, uprkos tome drugi krug nije održan i od tada, pa do danas nastavlja se od izbora do izbora da imamo nepravilnosti.

Da li će izbori biti sada ili će biti početkom naredne godine, potpuno je svejedno. Mi iz SRS insistiramo da uslovi za izbore budu fer i demokratski, da izbori i sam izborni dan, izborne radnje budu sprovedene u skladu sa zakonom, ali što je najvažnije da se više nikada ne desi nakon izbora da nakon zatvaranja biračkih mesta i objavljivanja od strane RIK, npr. da lista Dveri – DSS nije prešla cenzus, da njih okuplja američki ambasador Skot, da poziva državno rukovodstvo i da kaže da se ta lista, kao i lista Čeda-Čanak-Tadić mora naći u novom sazivu Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo intervenisali i na član 21, mi smo tražili konkretno da se briše stav 2, jer stav 1. ovoga člana govori o zabrani diskriminacije, dok drugi stav ovoga istoga člana propisuje mogućnosti diskriminacije i to predstavnici Vlade obrazlažu i opravdavaju nekakvom pozitivnom diskriminacijom, a diskriminacije ne može biti ni pozitivna ni negativna, već je diskriminacija.

Evo, ministar ne zna, do sada se kikotao tamo i pozdravljao, pa sada ne zna o čemu se radi. Član 21. zakona, tražimo brisanje 2. stava.

Stav 1. govori o zabrani diskriminacije, a 2. stavom propisujete da može biti diskriminacija kada se radi o pripadnicima grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Ta formulacija je preširoka, ta formulacija je pravno nedopustiva i to vama omogućuje da bilo koga sutra proglasite grupom koja se nalazi u neravnopravnom položaju i da na osnovu toga određenoj grupi date neke privilegije.

Ne sviđa mi se ni redosled kada ste ovde nabrajali, hoćete da sačekam, a da mi zaustavi vreme Arsić, da vi dobijete informaciju od saradnika koje su vam potrebne, pa da nastavimo?

Dakle, ovde kažete, zabrana diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu, pa prvo ide pola roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Kada se nabrajaju osnove diskriminacije, mislim da treba krenuti od najvažnijih. Ovo svakako nisu ni najvažniji, ni najbrojniji, ali govore o tome koje su vaše namere i u kom će pravcu to ići u budućnosti.

Mnogo su važniji osnovi diskriminacije po osnovu, ne kaže se starosti, ne može biti diskriminacija po osnovu starosti, nego se kaže po osnovu godina života, ako ćemo pravno, pa onda kaže, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog i drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, to su mnogo važniji osnovi.

Ja se plašim, gospodine ministre, da vi na mala vrata uvodite nešto što ćete zloupotrebljavati baš zbog ovoga, kako vi kažete, rodnog identiteta, seksualne orijentacije i drugih stvari, a da to građani Srbije ne žele. Jedna od vesti koju smo danas videli je to da je u Engleskoj nekom homoseksualnom paru, odnosno jednom od njih sinu, je rodila dete, a istovremeno sebi unuka majka, da je jajna ćelija od njegove sestre, a da je on otac. Dakle, brati i sestra prave dete, a rađa im ga majka. U skladu sa standardima srpskog naroda, to je potpuno bolesno, to je suprotno svemu na čemu srpsko društvo počiva.

Plašim se da ćete vi upravo od takve, ja bih rekao bolesne pojave, proglasiti, i takve ljude, proglasiti za pripadnike grupe koja se nalazi u podređenom položaju. Ne može biti ono što je suprotno prirodi, što je suprotno veri, što je suprotno svemu zašta se većina građana jedne zemlje zalaže, proglasiti za pripadnike grupe koja je u podređenom položaju, odnosno u nejednakom položaju.

Bez ograničenja kako ćete to uraditi vi ili neko drugi posle vas, ovo je stav zakona koji se može brisati, jer daje neograničenu praktično mogućnost zloupotrebe ili vama ili nekome drugom na vašem mestu, a to je nešto što ozbiljna država, ozbiljna nacija i ozbiljna Narodna skupština ne smeju dozvoliti.

Gospodine Lončar, deo ovoga što smo prethodno čuli mislim da apsolutno nema nikakve veze sa mojim amandmanom. Znači, da li je gospođa pogrešila, vi slušajući nju i vi krenuli istom stranputicom, ali to sa amandmanom koji sam ja predložio nema nikakve veze.

Druga stvar, reći da nema razloga za zabrinutost i da smo mi daleko od Engleske i daleko o Bregzita, nažalost, daleko od Bregzita jesmo, ali bi Bregzit upravo trebalo da nam bude putokaz u kom pravcu treba Srbija da se kreće.

Ako Engleska, kao zemlja osnivač EU i zemlja koja je svakako među tri zemlje koje imaju najveći uticaj u EU, ako su oni utvrdili da ne mogu svoje nacionalne i svoje ekonomske interese da ostvare unutar EU jer to, priznaćete, uglavnom može samo Nemačka, ili u potpunosti može samo Nemačka, onda je pitanje šta će mala, siromašna i politički veoma malo uticajna Srbija moći da radi u toj uniji. Ja mislim da mi tamo nećemo i kada bismo, kojim čudom, ušli za 20 ili 30 godina, ne bismo imali nikakav uticaj i to nije naš interes.

Što se tiče primera iz Engleske, za koji vi kažete da smo mi daleko od toga, nije to garancija. Znate, reč ministra u raspravi u pojedinostima ne znači mnogo, to ide u vetar. Ostaće negde u arhivi i u transkriptima, ali to treba da bude u zakonu, da se spreči mogućnost zloupotrebe zakonskim tekstom, a ne vašom deklaratornom izjavom. Sutra može biti drugi ministar na vašem mestu. Ne treba zaboraviti još jednu stvar, da je Toni Bler neko ko savetuje Vladu Republike Srbije. Prema tome, nije to toliko daleko od nas i nije tačno da ne preti realna opasnost da će se nešto slično dogoditi i u Srbiji u budućnosti.

Gospodine Arsiću, čudan je način na koji vi vodite sednice Narodne skupštine. Prekršili ste član 27. koji vas obavezuje da ih vodite u skladu sa Poslovnikom, a Poslovnik u svom članu 157. stav 8. kaže da ministar o svakom amandmanu može govoriti jednom i to u trajanju najduže do dva minuta.

Samo u ovom poslednjem javljanju, što je navodno bila replika, ne postoji replika na repliku, ministar je govorio skoro punih šest minuta.

Ne postoji način u skladu sa Poslovnikom…

Hvala.

Gospodine Lončar, mi smo danas čuli od vas kako vi raspolažete, odnosno Ministarstvo zdravlja nekakvim republičkim stručnim komisijama, kako su to najstručniji ljudi u čitavoj Srbiji, kako se oni neretko konsultuju i među sobom, međutim, vi ste juče govorili nešto što je u koliziji sa tim što danas govorite. Naime, juče ste govorili o činjenici da ste Sergeju Trifunoviću dali 250.000 evra za privatnu fondaciju, da nemate nikakvu ideju kako je taj novac trošen, da li je potrošen ili je i taj novac završio poput onog novca koji su uplaćivali građani Srbije putem SMS poruka, a to je, kako ste vi rekli, da se kockao sa tim novcem ulažući u neke investicione fondove po Sloveniji, pod za sada, ja mislim ipak, nedovoljno razjašnjenim uslovima.

Moje pitanje je za vas, s obzirom na to da i Ministarstvo zdravlja ima sličnu fondaciju, za koju ste takođe u javnosti rekli da se o njoj ne zna dovoljno, koji su to putevi i koje su procedure odlučivanja u Ministarstvu zdravlja? Kako je došlo do toga da vi zbog toga što je, opet kako ste vi rekli, Sergej Trifunović tih dana u javnosti glumio nekog narodnog heroja da mu date 250.000 evra? Da li biste, da je on npr. glumio hirurga, da li biste mu vi onda dali da operiše nekoga? Ne daj bože, da se Vulin našao tu, da je ovaj glumio pilota, možda bi mu poverili i neki avion da malo provoza okolo.

Dakle, vaše objašnjenje za mene nije dovoljno posebno imajući u vidu raspravu koja se odvijala na Tviteru prethodnog dana, vi znate da je on tražio preko Tvitera novac, da je obećano da će taj novac doći i da je sutradan već taj novac uplaćen. Što se mene tiče to je potpuni skandal.

Ni u kom trenutku država ne bi smela uplaćivati u privatne, humanitarne fondove, ni jedan jedini dinar, a kamoli 250.000 evra, jer šta će nam država ukoliko će pojedinci koji uopšte stručni za to, nikakve veze sa tim nemaju raspolagati tim sredstvima, a rekli ste još nešto, a to je da je u tom trenutku u toj fondaciji o svim oboljenjima, o tome koje će dete imati prioritet, odlučivao samo jedan jedini lekar, koji svakako ne može biti stručan za sve, niti je mogao popiti svu pamet sveta, a što je još gore, da je drugostepena komisija za donošenje odluka bio sam Sergej Trifunović, koji apsolutno nikakvo obrazovanje nema, nije baš ni što se tiče opšteg obrazovanja nešto da kažem posebno obrazovan, a kamoli što se tiče zdravstva.

Mene zanima kako je to moglo da se desi, koje procedure redovne postoje iz kog razloga su te procedure prekršene, šta ste uradili da novac građana Srbije vratite u legalne tokove, jer to što je urađeno, nesumnjivo nije u skladu sa zakonom i ko će snositi odgovornost zbog svega toga što je urađeno? Ja mislim da je to pitanje potpuno na mestu i da takve situacije ne smeju da se dešavaju. Hvala.

Gospodine Lončar, moram priznati da mi se vaš odgovor ne sviđa, a reći ću vam i zašto.

Vi ste rekli upravo da ne biste tom čoveku poverili ni 100 dinara koje biste uplatili iz sopstvenih sredstava sms porukom, ali ste istovremeno dali 250.000 evra državnog novca. Vi biste morali imati mnogo oštriji kriterijum kada raspolažete državnim novcem nego kad to radite sa svojim.

Znate, vi svoju celu platu možete da odete da potrošite na šešire ili da podelite na ulici, to je vaše pravo i to niko ne može da vam zameri. Ali, za svaki dinar državnog novca, vi odgovarate.

Nije tu u pitanju samo odgovornost Sergeja Trifunovića, već je tu u pitanju čitav sistem, kako je došlo do toga da u jednoj državi, za koju vi tvrdite da je organizovana da postoji sistem, da postoje procedure, da postoje republičke stručne komisije, da se jednom šarlatanu u njegov fond uplati 250.000 evra i 25 evra je mnogo, jer je sa tih 250.000 evra moglo neko drugo dete da se leči u skladu sa zakonom i po državnim pokroviteljstvom, što je normalno, čemu mora da se teži.

I, druga stvar, ako već imate, vi kažete nemate ingerencije, imate vi mnoge ingerencije, imate ingerenciju da predlažete zakone, pa ću vam postaviti još jedno pitanje.

Ako imate tu nesrećnu situaciju da je taj čovek mogao da se kocka sa novcem, da uplaćuje u investicione fondove, da daje pozajmice i bilo šta drugo. Šta ste vi kao ministar uradili da se zakonski reguliše rad tih humanitarnih organizacija da se ograniči šta mogu da rade sa novcem.

Svaki taj dinar koji je uplaćen, uplaćen je namenski. Niko kad je uplaćivao taj novac nije pomislio – pa, hajde ako ne bude trebalo za dete, neka ide on malo, pa nek uplati u slovenački investicioni fond, pa da vidimo za pet, šest godina, šta ćemo dobiti.

Niti je ko pomislio da od tog novca treba da se izdržava nekakav administrativni aparat u tim humanitarnim organizacijama, pa i procenat novca koji može biti potrošen, a da to nije isključivo za lečenje dece, mora biti sveden na minimum i mora biti zakonski ograničen.

Prema tome, nemojte se vi praviti nevešti da to nije vaša odgovornost, ako nije zašto je niste preuzeli? Ne postoje od juče ti fondovi, koji služe za javnu promociju, na osnovu nečije bolesti, na osnovu nečije nesreće, a priznaćete da je to veoma jadan i primitivan način da se neko promoviše u javnosti.

(Predsedavajući: Hvala.)

Imam ja i vreme poslaničke grupe, budite strpljivi gospodine Marinkoviću. Puštali ste ministra koji ima pravo na dva minuta, koliko on hoće.

(Predsedavajući: I vas sam pustio gotovo minut više po replici)Dezinfikujte tu stolicu, izgleda je nešto od Arsića ostalo.

Dakle, veoma je ozbiljna diskusija u pitanju, ne znam zaista zašto je prekidate.

Vi ste dužni, a nije ni prvi mandat da ste ministar, da uočite šta ne valja, ne samo ono na šta vam ukažu narodni poslanici i opozicija, da nije sve zlonamerno, iako vas kritikujemo.

Vi treba da budete zahvalni na svakoj ozbiljnoj kritici koja nije ni lične prirode, nije ni uvredljiva, nije vulgarna, nije bilo šta. Ali, vas kritikujemo zato što smatramo da loše radite određene stvari, da morate mnogo bolje i da u određene odnose, u određene oblasti, u koje se do sada niste mešali.

Vi po prirodi posla morate da se umešate, a ne da samo naknadno lamentirate, da plačete nad prolivenim mlekom i da kažete – evo, čekaćemo da on opravda.

Nemamo mi ništa od toga što on opravdava, nego želimo uređen sistem u kome takve stvari neće moći da se dešavaju i u kome neće moći, zahvaljujući tome što neko izigrava narodnog heroja, da dobije 250.000 evra.

Dakle, gospodine Lončar, vi niste izabrani za ministra jer ste lepi i pametni, niti je to takmičenje u popularnosti. Vi ste izabrani da biste povlačili poteze koji su najispravniji, koji su najodgovorniji, da biste radili ono što je u interesu građana, a ne da biste se ponašali onako kako javnost očekuje, a vi ste već dva poteza tu napravili zbog očekivanja javnosti.

Prvi, što ste dali pare, to je samo zbog javnosti, nema drugog razloga, drugi, što nemate dovoljno hrabrosti da se ozbiljnije i žešće obračunate sa tim nus pojavama, to moram tako da nazovem, jer, što se kasnije sa njima obračunate, to će više zloupotreba biti. To će više, kako vi kažete, špediterskih firmi prikupljati novac za nekoga, koristeći slike bolesne dece, a suštinski zloupotrebljavajući upravo tu bolesnu decu i duže će trebati da se uredi sistem.

Vaš je posao ne da se borite za popularnost, nego da se borite da uredite sistem, pa da, kada završite mandat, nebitno, sad ili za pet godina, da kažete, evo, ja sam uradio to, to i to za Srbiju, za njenu decu, za sve generacije koje dolaze, možda su me napadali zbog ovoga i onoga, uradio sam to i to pogrešno, ali sam ostavio uređen sistem. E, to je vaš cilj.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 10. stav 5. pokušavajući da preciziramo jednu činjenicu. Ovde se radi o tome da tražimo da se precizno odredi da Republika Srbija mora da obezbedi zdravstvenim ustanovama, čiji je osnivač, i sredstva za izvršavanje obaveza po izvršnim sudskim odlukama i to za sve obaveze koje se ne finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili na drugi način u skladu sa zakonom.

Vi veoma dobro znate da je bilo različitih primera širom Srbije, lošeg i slobodno mogu reći nedomaćinskog poslovanja nekih zdravstvenih ustanova. Imali smo slučajeve blokiranja računa, razne druge i da je to nešto što dovodi u opasnost čitav zdravstveni sistem, odnosno njegove delove i način na koji će biti pružene zdravstvene usluge krajnjim korisnicima.

Mislim da bi ste vi kao ministar takođe morali da uradite mnogo više i po planu toga da te izvršne sudske presude protiv zdravstvenih ustanova, čiji osnivač Republika budu manje.

Kako ćete to uraditi? Tako što će se voditi selekcija koji će sporovi biti vođeni. Vi znate da u državi postoji taj neki sistem da se uvek ide do kraja, da se država sudi do kraja, da to nekad traje zaista dugi niz godina, da se povećavaju potpuno neopravdano troškovi i da bi to nekad moralo da se preseče.

Veliki problem, znam, pošto sam radio i u pravosuđu je to što je izuzetno teško utvrditi odgovornost lekara i to je nešto što se gotovo nikad ne priznaje. Jako je teško naći lekare koji će veštačiti i svedočiti protiv drugih lekara i ispada da pored toga što mi zaista imamo i vrsnih stručnjaka i ljudi koji kvalitetno obavljaju svoj posao, ali ispada da su jedino u Srbiji lekari apsolutno nepogrešivi i to je možda teže čak dokazati na sudu nego korupciju kod ministara. Lakše je čak i ministra osuditi i u javnosti i bilo gde drugo, nego pojedine lekare.

Ima lekara koji su nečasni, ima lekara koji su sramota za svoju profesiju i ja vodim protiv jednog takvog nekoliko postupaka. Znam koliko je teško kroz institucije sistema suočiti se sa takvim stvarima.

Vi kao ministar morate da pokažete spremnost, da se ogradite od takvih ljudi i da jasno kažete da ti koji ne postupaju u skladu sa etičkim kodeksom koji obavezuju sve, da oni su kukolj i da oni ne treba da zasluže i da uživaju bilo kakvu zaštitu od institucija sistema.

Poseban problem, naravno, sudovi časti, imao sam prilike sa tim da se upoznam, sa sudskom praksom njihovom, gde npr. lekar, gde je konstatovano, radi se o lekaru hitne pomoći, konstatovao je sud časti da je prekršio procedure, da je posledica smrtni ishod, a njemu je kazna, verovali ili ne, bila opomena. Dakle, to je najblaža sankcija, postoji mogućnost novčanog kažnjavanja više meseci, postoji mogućnost čak i oduzimanja licence. Umesto da neko krivično odgovara u takvom slučaju, on je dobio opomenu. To su stvari koje obeshrabruju ljude da se uopšte žale na sve ono loše što doživljavaju unutar zdravstvenog sistema, a vi ste taj koji mora poslati upravo suprotnu poruku i reći da ste na strani pacijenta, a ne onih korumpiranih lekara koji u najvećoj meri štete sistemu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću krenuti od ove malopređašnje konstatacije ministra Lončara, koji je rekao kako Srbija nije, niti će ikada uvesti sankcije Ruskoj Federaciji. E sad, to nama radikalima lepo zvuči, a siguran sam i većini građana Srbije, ali vi tu, gospodine Lončar, imate jedan problem, a to je taj problem što je to kontradiktorno, proklamovano i politici Vlade Republike Srbije i tom nesrećnom putu u EU.

Članstvo u EU podrazumeva zajedničku spoljnu politiku. Spoljnu politiku EU određuju vodeće zemlje, niti je određuje Bugarska, niti Rumunija, niti će je određivati sutra Srbija, ako ikada uđe u EU.

Zvanična politika EU su sankcije Ruskoj Federaciji. I tu je dokaz da vi zaista pokušavate da sedite na dve stolice, iako ste maločas, isto deklarativno i demagoški, slobodno mogu reći, pričali o tome kako vi sedite na srpskoj stolici. Da sedite na srpskoj stolici, vodili biste računa o interesima srpskog naroda i odavno bi raskrstili sa tom šarenom lažom zvanom EU.

Vi pokušavate da balansirate, ali to nevešto činite, jer pored nekih izjava kojima govorite o saradnji sa Evroazijskom unijom, sa Rusijom, Indijom, Kinom, gde je očigledno naš interes, vi neprestano ispunjavate uslove EU. Evropska unija nas je bombardovala, vodeće zemlje EU su nas bombardovale, NATO pakt nas je bombardovao, a vi uporno, i vaša Vlada, trčite njima u zagrljaj, servilni ste, ispunjavate uslove i nanosite štetu svim građanima Srbije. I, to je problem. Što se pre okanemo te zablude, što pre otvoreno pogledamo činjenicama u oči i krenemo ka ispunjavanju naših nacionalnih interesa, to ćemo pre živeti bolje.

Mi danas raspravljamo o nekoliko tačaka. Vi, naravno, nemate nikakve veze sa ovom objedinjenom raspravom kao ministar zdravlja. Vaše obrazloženje je – ministri su drugačije planirali svoje vreme. Time pokazujete da ne poštujete Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer ne može se Narodna skupština prilagođavati ministrima koje je izabrala, nažalost, već su ministri ti koji treba da sede u hodniku, da čekaju da tačka za koju su od strane Vlade Republike Srbije određeni kao zastupnici predlagača da dođe na red, pa da uđu i da onda odgovaraju na pitanja narodnih poslanika i da trpe tu baražnu paljbu, politički govoreći, naravno. To je ono kako to izgleda u normalnim i uređenim državama koje razumeju šta znači demokratija. A, ovde, vama je najnormalnije da kažete – nije se Skupština uklopila u raspored ministara.

Mi smo prošle nedelje imali ministra poljoprivrede koji je govorio o zakonima koji nemaju veze sa njim, pre toga neke druge. Dakle, postalo je pravilo da ministri ne govore o predlozima zakona koji su iz njihovog resora. I to je potpuno normalno.

Hvala vam, gospodine.

Hvala, gospodine Arsiću. Veoma cenim to što govorite.
Ajmo dalje, jednu po jednu tačku. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Litvanije, potpisan 16. aprila 2013. godine, pre punih šest godina. Vi ste tu dali jedno, rekao bih, potpuno nesvakidašnje objašnjenje. Vi kažete – bilo je potrebno da se doradi tekst. U pitanju je, kako ste sami rekli, jedna jedina reč. Znači, tamo gde je stajalo – razmena informacija, sada stoji – razmena poverljivih informacija.
Šest godina je vašoj Vladi, i vladama pre vas, ali postoji kontinuitet režima, šest godina vam je trebalo da dodate jednu, jedinu reč. I, vi pričate nama danas da je to potrebno da bi brže tekle informacije. Jednu reč šest godina vi razmenjujete i dodajete. I, onda govorite o važnosti i o nekakvom uskom grlu, jer, Bože moj, ako idu informacije preko Intrpola, to ide preko centrale. Pa, ne šalje se to, ne znam, konjskom zapregom, niti sve informacije moraju proći sedište Interpola. To ne funkcioniše tako.
Znači, svaka država ima svoju podružnu jedinicu Interpola, pa se razmenjuju informacije. Pa, ovde jednostavno nije suština u tome, nego je suština pokazati na koji način vi zaista vodite računa o interesima građana Srbije, ako tvrdite da je ovo interes, onda interes nije bio da se šest godina usaglašava jedna reč.
Litvanija nije prijateljska država prema Republici Srbiji. Oni ne priznaju naš suverenitet i teritorijalni integritet. Ima li goreg zločina u međunarodnim odnosima? Šta je to gore što mogu da nam urade nego da ne priznaju celovitost teritorije Republike Srbije? Šta je to gore što bi mogli? Nema goreg zločina u međunarodnim odnosima nego nipodaštavati neku državu.
Oni nas ne priznaju i vi sa njima razvijate saradnju, pravite se da ništa nije bilo, a onda istovremeno pričate kako se borite za očuvanje Kosova unutar granica Srbije i zaklinjete se na Ustavu Republike Srbije da ćete ga braniti i čuvati. E, to, gospodine Lončar, jedno sa drugim zaista ne ide.
Poslovnik Narodne skupštine kaže da se o predlozima može obaviti zajednička rasprava ukoliko su međusobno uslovljeni, pa bih vas molio, gospodine Lončar, da mi odgovorite kako je ovaj Sporazum o saradnji u borbi kriminala između Srbije i Litvanije povezan sa Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije?
Naime, menja se Vladimir Petković u Odboru za zaštitu životne sredine i imenuje se Maja Gojković. E, kakve bi reperkusije bile ukoliko slučajno ne bismo usvojili ovaj predlog, a usvojili bismo Sporazum sa Litvanijom ili obrnuto? Da li bi to moglo jedno bez drugoga? Da li je možda zbog toga bilo potrebno to šestogodišnje usaglašavanje? Možda su oni tražili zamenu tog člana odbora. Možda je to bio uslov. Možda je tu zapelo, pa smo konačno, kao Vlada se odlučili vi na taj korak. O čemu se radi?
Potpuno je jasno, naravno, da o tome nema ni govora, već da je ovo jednostavno besmislica i pokazuje na koji način vi kreirate dnevni red i tačke o kojima će se diskutovati. Sad vam je bilo potrebno da prikažete u javnosti da se kao nešto radi, pa ste zakazali one dve tačke da malo Čanku date veštačko disanje i da ga vratite u politički život, pa onda ste sad rekli – hajde malo da ovo što je prethodno bio predlog da se obavi jedinstvena rasprava o svim tačkama, podelili ste na dve rasprave, da bi imali mi dve nedelje da ovde pomalo o nečemu pričamo i da zamajavamo javnost da je to nešto što je veoma važno za građane. Većinski nije.
Vi ste, gospodine Lončar, juče obrazlažući zakon u koji se zaista i razumete, što treba pozdraviti, rekli kako ste Sergeju Trifunoviću i njegovoj fondaciji dali 250.000 evra iz razloga…

Upravo o temama, gospodine Arsiću. Ja cenim vašu budnost. Evo, ministar jedva čeka da mi odgovori.
Prema tome, dozvolite da se diskusija obavlja nesmetano.

Gospodine Arsiću, pa upravo o korupciji pričam. Nemojte vi napadati svog ministra. Dozvolite meni da to uradim.