Gospođo Gojković, vi ste upravo prekinuli neviđenu sramotu srpskog parlamenta koja je trajala puna 92 minuta. Puna 92 minuta se ja javljam po Poslovniku. Promenila su se dva predsedavajuća, ne znam koliko govornika je dobilo reč po drugim osnovama i jedino iz njima znanih razloga, Veroljub Arsić i Vladimir Marinković reč nisu dali meni.

Član 103. kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, učinjenoj na sednici Narodne skupštine, neposredno po učinjenoj povredi. Narodni poslanik ne može ukazati na povredu na koju nije ukazano. Predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući daje reč narodnom poslaniku odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.

Za tih sat i 32 minuta sramote srpskog parlamenta je prošlo, da li 20, da li 30, ili više govornika i to je sramota svih vas, i ovih koji su hrabrili predsedavajuće i ovih koji su dobacivali iz klupa – ne daj mu, i razne druge pogrdne izraze. Ali, to je vaša sramota.

Ako vi smatrate da u Narodnoj skupštini mogu na taj način biti uskraćena prava narodnih poslanika, onda i vi, slobodno, dajte meni još jednu opomenu, isključite me sa sednice. Sve vam je na raspolaganju. Ali, morate znati da će ovakve stvari da se dešavaju i ubuduće.

Ovde se ne krše prava Nemanje Šarovića, pojedinca, nego prava svih vas. Kada su to „žuti“ radili, onda ste kukali u prethodnom sazivu, a sad koristite njihov Poslovnik.

Gospodine Marinkoviću, dobro je da vam se popravio i vid i sluh. Sada ste u stanju da mi date reč.

Dobro je što raspravljamo o vanrednim situacijama, jer je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije takođe bila jedna vanredna situacija.

Vi i Veroljub Arsić ste suspendovali Poslovnik o radu Narodne skupštine i čitava 92 minuta mi niste dozvoljavali da se javim po Poslovniku i na taj način, slobodno se može reći, izvršili mini državni udar.

Međutim, u Srbiji se dešavaju i dosta gore stvari. Svi smo mi pre dva dana, ili koliko već je prošlo, bili svedoci da je Sulejman Ugljanin državu Srbiju, Republiku Srbiju nazvao fašističkom tvorevinom i da je rekao da će on pobediti fašističku neman zvanu Srbija.

Sada se postavlja pitanje, evo, tu je gospodin Mijatović, da li je moguće da su zarad ličnog interesa spremni na sve, pa čak i na koaliciju sa takvim čovekom? Da li ste spremni, gospodine Mijatoviću, zarad ličnog interesa? Da li je to lični interes?

Evo, kaže gospodin Mijatović da to nije lični interes. Jedino što možemo da zaključimo jeste da je to programska koalicija, dakle, da i gospodin Mijatović misli da je Srbija fašistička tvorevina.

Zaista je dobro što je tu i ministar pravde, da čujemo da li u zemlji Srbiji bilo ko, a pogotovo onaj ko je nosilac vlasti, ko je nosilac javnih ovlašćenja, može Srbiju nazivati fašističkom tvorevinom.

E sad, da vidimo na šta ste vi sve spremni, da vidimo kakve sve to koalicione partnere možete da prihvatite, da li je bilo dovoljno to što ste koalicioni partneri sa Hašimom Tačijem, sa Ramušem Haradinajem ili ste sada spremni da biste rušili Srbiju da budete koalicioni partneri i sa Sulejmanom Ugljaninom, koji otvoreno govori, ponoviću, i vidim da vam to očigledno smeta, da je Srbija fašistička neman.

Evo, završavam.
Da li vi, gospođice Kuburović, možete da prihvatite da sedite u Vladi sa čovekom koji je u koaliciji, koji ima programsku koaliciju sa onima koji tvrde da je Srbija fašistička neman?
Molim vas, gospođo Kuburović, da odgovorite. Ne znam koliko je poslanika govorilo, nikome niste odgovorili. Zbog toga ste tu. Ako ne želite da odgovarate, onda možete biti slobodno i u Vladi, i u Ministarstvu pravde ili na bilo kojem drugom mestu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo da iskoristim priliku da ministra policije pitam kada će konačno biti obavljena ta hapšenja koja se najavljuju godinama?

Mene je to podstakao jutrošnji tekst u „Blic“-u gde je opet predsednik Republike, rekao bih, ne u skladu sa svojim zakonskim i ustavnim ovlašćenjem, najavljuje krupna hapšenja u Srbiji i to jeste uvek nešto što se objavljuje na naslovnim stranama.

Međutim problem je što se to dešava periodično, i ako pogledate novinske naslove od 2012, 2013, 2013, 2014, 2016, 2017. godine, svakih nekoliko meseci se najavljuje žestok obračun sa kriminalcima, nekada u sopstvenim redovima, dakle, u redovima SNS, pa se kaže biće pohapšeni korumpirani predsednici opština, biće pohapšeni korumpirani predsednici, odnosno direktori javnih preduzeća, biće pohapšeni korumpirani ministri.

Znate, to se gromoglasno najavljuje , ali se to nažalost nikada ne dešava. Mi smo imali i da se slučaj kada je najavljeno čak hapšenje ubice u jednom pojedinačnom slučaju, rečeno je da će to biti učinjeno u roku od 48 sati, ali ni tada u skladu sa tim najavama, nije došlo do toga.

E sada, mene zanima da li postoji bilo kakva koordinacija izmeću Ministarstva policije i predsednika Republike, ili prvog potpredsednika Vlade ili predsednika Vlade u to vreme, jer u svim tim periodima imamo slične najave, jer u skladu sa relevantnim zakonima i zakonima o policiji, tim operativnim saznanjima ne može raspolagati čak ni ministar.

Znate, operativci MUP ne pitaju čak ni ministra da li će nekoga hapsiti, pa čak ni ministar ne bi smeo najavljivati bilo čije hapšenje, jer kako bi on znao, on u skladu sa Ustavom i relevantnim zakonima za to nije zadužen, a posebno ne može za tako nešto biti nadležan predsednik Republike, jer dolazimo u situaciju da neko kaže da institucije sistema ne funkcionišu, nego se hapšenja najavljuju, i hapšenja se dešavaju kada neko za to da zeleno svetlo.

U državi gde funkcionišu institucije, onda valjda ne mogu nikada takve najave da se dešavaju, nego policija u skladu sa svojim operativnim radom, u skladu sa zakonom, nekoga uhapsi pa to saopšti medijima.

Ukoliko je potrebno, može se naknadno na nekoj konferenciji pojaviti neki viši funkcioner MUP, pa i sam ministar ili se na kraju godine pohvaliti rezultatima rada ministarstva, ali najava operativnih radnji u medijima od bilo kog državnog funkcionera ja mislim da je potpuno skandalozna. Hvala.

Pre svega, gospodine Marinkoviću, dva minuta i 53 sekunde je govorio ministar. U skladu sa Poslovnikom, da se ne bih javljao ponovo, može govoriti najduže dva minuta. Dakle, nemojte da dozvoljavate te vrste zloupotrebe. To je već ušlo u praksu, ali onda promenite ovaj nakaradni Poslovnik, neka bude još gori, pa dodajte i to da može ministar koliko hoće i kad hoće.

Što se tiče konkretnog pitanja, ministar je delom svoje diskusije potvrdio ono što sam ja rekao, a onda rekao da to nije tačno. Mora da se odluči.

Mi smo slušali od Aleksandra Vučića, evo, jedanputa kaže na sednici glavnog odbora SNS najavio - oštrom sabljom i metlom počistićemo sve itd. Nije problem kada novine pišu bez osnova, ali je problem kada to najavljuju najviši državni funkcioneri.

Ministar je potvrdio ono što stoji u zakonu, a to je da neko, niko ne može znati ko će biti uhapšen, ali kako to onda zna Aleksandar Vučić? Da li je tačno da je Aleksandar Vučić najavio da će u roku od 48 časova biti uhapšen ubica Jelene Krsmanović? To je činjenica i to u vreme predizborne tišine. Zašto ministarstvo nije reagovalo i reklo - predsednik Republike ili predsednik Vlade priča bez ikakvog osnova. Ne znam šta je tačno bio u tom periodu, ili je bio prvi potpredsednik, nije ni bitno. Vaše je, ministre, da zaštitite instituciju od svih, pa i od predsednika Republike, predsednika skupštine, bilo koga ko narušava ugled institucije time što u javnosti govori ono na šta nema pravo ili za šta nema osnova, a vi ste upravo maločas rekli da nema osnova.

Mi smo slušali o tome da niko u državi, pa ni vi kao ministar policije ne sme da pomene ime Kosmajca. Ja mu ne znam prezime, Kosmajac. Označen je kao jedan od najvećih dilera droge na Balkanu,

Evo, do 2.53, samo da završim.

Gospodine Marinkoviću, prekršili ste član 104, prekršili ste član 27. koji vas obavezuje da vodite sednicu u skladu sa Poslovnikom. Član 104. govori o pravu na repliku.

Pre svega, pravo na repliku sam dobio ja na izlaganje ministra, koje je trajalo dva minuta i 53 sekunde.

(Nebojša Stefanović: Samo ti polako.)

Ako možete da budete mirni i vi i ministar. Dok izlažem ne smete da pričate…

… i da ometate govornika.
Ministru kada dobacuje narodnom poslaniku treba da koknete opomenu. Tako piše u Poslovniku.
(Nebojša Stefanović: Košulju obuci sledeći put.)
Dakle, kada ministar bude poslanik, onda će moći sa poslanicima da diskutuje na ravnopravnoj osnovi. Do tog trenutka je dužan sa poštovanjem i uvažavanjem da se svima nama obraća.
Ne postoji pravo ministra da dobije repliku na repliku.
Replika na repliku ne postoji i to je ono što vi često ističete, ali postoje delovi sednice u kojima Poslovnik ne važi i očigledno je da kad god ministar poželi da dobije reč suprotno Poslovniku, onda strada Poslovnik i to je kod vas postalo pravilo.
Što se tiče najava hapšenja, ja sam govorio o konkretnim činjenicama. Najavljeno je hapšenje ubica Jelene Krsmanović i rečeno je – biće u roku od 24 sata. To je urađeno u predizbornoj tišini. Dakle, u konkretnim slučajevima je najavljivano hapšenje, kao što je za Kosmajca rečeno da čak ni ministar policije ne sme da pominje njegovo ime u javnosti, da je najveći kriminalac i narko-diler na Balkanu, a kasnije je optužen samo zbog toga što je podsticao geometra na zloupotrebu službenog položaja, e, sad, da li je to bio u pravu predsednik Republike kada je govorio o najvećem narko- dileru i da li je to što nije optužen za dilovanje droge posledica straha koji postoji u MUP i svih ostalih koji ne smeju čak ni ime da mu pomenu…

Evo prilike da nastavimo onu krajnje zanimljivu raspravu sa ministrom i gospodine ministre s obzirom na to da ste vi rekli da ne postoji niko ko može da najavljuje hapšenje i da se to nikada nije ni dogodilo, ja ću vas podsetiti na jedan slučaj. Dvadeset i prvog juna 2014. godine, Aleksandar Vučić je najavio hapšenje Dragoslava Kosmajca.

Međutim, to nije sve. On je rekao da se radi o najvećem narko dileru u Srbiji, kome niko ne sme ni ime da pomene. Još nešto mnogo ozbiljnije, u policiji postoje ljudi koji se viđaju sa tim Kosmajcem, koji je Bog i batina, svi se bre plaše i svi ćute o tome da ljudi iz policije i drugih službi imaju kontakte sa njim. Tražio sam udare na Kosmajca, ali to do danas nije urađeno. Posle toga je bilo je nekih smena u vrhu policije i nekoliko meseci kasnije Dragoslav Kosmajac, kako vi kažete, je uhapšen, najveći diler u Srbiji. Međutim, umesto optužbi za dilovanje droge, koje su priznaćete neuporedivo ozbiljnije, on je optužen jedino za podsticanje geodete na zloupotrebu službenog položaja.

Sada, kao građanin, kao narodni poslanik, ja mislim da ni vi ne možete biti ne zabrinuti, a ne mogu ni ja i postavlja se pitanje – zašto je to tako? Zašto nakon ovakvih optužbi? Da li su ovo bile optužbe bez ikakvog osnova. Kako je moguće da vi za jednu osobu tvrdite da je najveći narko diler, a na kraju ne bude optužen i kako mi, gospodine ministre, da vam verujemo danas kada predsednik SRS iznese optužbe za nekoga da je jedan od najvećih narko dilera u Srbiji, kako da vam verujemo kada vi kažete da nemate o tome nikakva saznanja? To je pitanje.

Razumete? Vidite kako se menjaju stvari. Neko je narko diler, pa sud dokaže da nije. Za nekoga postoje određena saznanja, iznose se u javnosti, a onda vi, kao ministar, to demantujete. Da li ste vi pod nečijim uticajem i pod čijim, ko su ti ljudi iz vrha policije o kojima je govorio Aleksandar Vučić i vrha bezbednosnih službi koji se sastaju i koji su se sastajali sa Kosmajcem? Da li su ti ljudi procesuirani? Da li oni i dalje rade u MUP? Da li i dalje rade u bezbednosnim službama? To su sve izuzetno ozbiljna pitanja i molim vas da mi odgovorite.

Drago mi je što su kolege iz vladajućih stranaka ovako oduševljene što sam se javio. Gospodine Marinkoviću, javio sam se u skladu sa čl. 107. i 27. Vi ste dužni da sednice Narodne skupštine vodite u skladu sa Poslovnikom. Međutim, postoje očigledno i kada vi predsedavate, više kada predsedavaju drugi, delovi sednice u kojima Poslovnik ne važi. I ja zaista ne mogu da se otmem utisku da sve ovo nije unapred režirano. Svi ovi sukobi su unapred režirani. To je zaista dimna zavesa za građane Srbije, jer ne treba smetnuti sa uma nekoliko činjenica.

Prva činjenica je da je upravo Demokratska stranka imala najvažniju ulogu u formiranju Srpske napredne stranke i da su oni ti koji su im zaštitili mandate, dali medije, izdašno ih finansirali.

Druga stvar, da ne zanemarimo ni prelivanje kadrova iz jedne u drugu stranku. Odnosno, prvo je to išlo u smeru Demokratske stranke, kada su došli naprednjaci na vlast, onda su se ti čuveni kadrovi iz Demokratske stranke, koji su nazivani najvećim lopovima, slili u Srpsku naprednu stranku.

Očigledno je da je ogromna sličnost između te dve strane. Nema tu ni ideoloških razlika, a rekao bih da ih nema ni u ljudskom i moralnom pogledu. I jedni i drugi vrše satanizaciju političkih protivnika, i to je izuzetno loše i za Narodnu skupštinu i za demokratiju u Srbiji i za sve njene građane.

Na vama je da to sprečite. Ali, to se mora seći u korenu. Ako pustite jednoga da vređa iz vladajuće koalicije, onda se mora očekivati odgovor. Prema tome, secite. Ima ovde ljudi koji su došli i da rade i da govore o onome što je na dnevnom redu. Ja sam jedan od njih i to sa nestrpljenjem čekam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav Republike Srbije u svojoj preambuli kaže: „Polazeći od toga da je pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja pokrajina Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije.“ Ovo je svakako najvažniji deo Ustava Republike Srbije.

Zorana Mihajlović, koja je danas u ime Vlade u Narodnoj skupštini Republike Srbije, čak četiri puta birana za ministra u Vladi Republike Srbije i za potpredsednika Vlade Republike Srbije je izabrana, svaki put kada je birana položila je i zakletvu. Tekst zakletve glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećena očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.“

Činjenica da je važnost Kosova i Metohije naglašena je u preambuli i u zakletvi koju polaže svaki ministar, u zakletvi koju polaže predsednik Republike, govori o tome da su građani Srbije donošenjem Ustava utvrdili da nema apsolutno važnijeg zadatka od očuvanja Kosova i Metohije i očuvanja teritorijalnog suvereniteta i integriteta Republike Srbije.

Daju zakletvu, čovek realno zalaže sve ono što je časno čoveku najsvetije, čast, obraz, svoju reč i svoju savest. Zakletvu časni ljudi poštuju više od bilo kakvog zakona jer onaj ko pogazi datu zakletvu pljune i na svoju reč i na svoj obraz i ostaje bez časti.

Postoji kroz istoriju čitav niz srpskih velikana koje istorija veliča upravo zbog toga što im je čak i život bio manje vredan od mogućnosti da pogaze svoju zakletvu, da pogaze svoju reč, da pogaze čast. Postoji veliki broj narodnih poslovica koje o tome govore. Jedna od njih kaže – čovek se drži za reč, a vo za rogove.

Mi smo svi bili svedoci pre dva dana da je prilikom potpisivanja nekakvog ugovora u Vladi Republike Srbije, ambasador SAD, Skot, na najgori mogući način uvredio i ponizio ne samo Vladu Republike Srbije, već sve njene građane time što je rekao da za njih Kosovo i Metohija nije tzv, da vlada nije tzv. već da je to za njih suverena država.

Predstavnik Vlade Republike Srbije, Zorana Mihajlović, ćutala je kao zalivena. Ćutala je iako se obavezala da će braniti Ustav Republike Srbije, da će učiniti sve da ga sačuva i to u svakom trenutku, u svakoj prilici i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.

Usledile su nekakve kritike, ministarka je i dalje ćutala. Međutim, ona je dan kasnije izdala nekakvo saopštenje u kome kaže: „Nisam reagovala odmah na ovu neprimerenu izjavu američkog ambasadora jer je data na događaju na kojem smo sa američkom kompanijom ugovarali izgradnju za Srbiju izuzetno važnog autoputa, o autoputu koji će doneti nove poslove za više od 20.000 malih i srednjih preduzeća.“

To je naravno očigledna laž, ali ono što je bitnije, kaže ministar i potpredsednik Vlade Republike Srbije, nije reagovala zbog izuzetno važnog autoputa u vrednosti, kaže, od 800 miliona evra. I da je bio u vrednosti od osam milijardi evra i 80 milijardi evra i 800 milijardi, Kosovo je važnije. Onaj ko čast ima, ko obraz ima, ko zna šta znači dati reč, njemu od reči nema ništa važnije.

Bila je dužna ministar i potpredsednik, Mihajlović, da reaguje odmah. Kaže: „Nisam reagovala odmah, reagovala sam posle, sutradan.“ Mi smo imali skoro sličnu situaciju da predsednik Vlade, Ana Brnabić, u govoru pred Savetom bezbednosti, odnosno UN, ne pomene Rezoluciju 1244, pa kaže: „Nije tačno da nisam pomenula, jesam, ali prethodni dan.“

Dakle, neki Kosovo i Metohiju brane dan ranije, neki brane juče, neki brane sutra, a niko ne brani onda kada treba. Da je rekla Zorna Mihajlović – nisam se snašla, da je rekla – uplašila sam se, da je rekla – nisam znala šta da kažem, da je rekla bilo šta drugo, to bi možda i bilo neko opravdanje, ali reći: „Nisam rekla ništa zbog ugovora koji sam potpisivala“, to znači da je svesno to uradila, da se svesno osramotila, da je svesno osramotila i Vladu Republike Srbije i sve njene građane.

Šta je svetije od Kosova i Metohije i kako će braniti Kosovo i Metohiju oni koji biraju trenutak pa kažu – pričali smo o ugovoru. Kakav ugovor? Sram vas bilo. Vi gospođo Mihajlović … (Isključen mikrofon.)

Gospodine Marinkoviću, ja iza svake svoje reči stojim. Kao što vidite, pažljivo sam ih birao. Ja ničim nikoga nisam uvredio, izneo sam svoj stav, svoj vrednosni sud, svoj politički stav da je to što je uradila Zorana Mihajlović sramota. To su uradili i drugi, čak i iz vaše vladajuće koalicije, ali u tome je problem. Znate, predsednik Republike kaže: „Uh, što ja nisam bio.“ Brnabićka kaže: „U pravu je Vulin koji kritikuje Zoranu.“
Zašto Vlada Republike Srbije nije donela odluku da Skota proglasi personom non grata, da ga protera iz Republike Srbije? Jeste li to uradili? Pa, da vidi neko da zaista stojite iza svojih reči. Ne stojite. I ovi koji su je kritikovali, uradili su to da bi dobili političke poene na unutrašnjem planu, na političkoj sceni Srbije, gde se predstavljaju kao zaštitnici državnih interesa, a pred staranim ambasadorima drhtite.
To nije, čak, ni nivo ni za predsednika Vlade, ni za predsednika Republike. Pa, ni u jednoj državi predsednik Vlade ili Republike nije nivo ambasadora. On nikad ne bi smeo da se sastane sa nekim ko je iznad nivoa pomoćnika ministra inostranih poslova. To je nivo u diplomatiji, za one koji nešto znaju o diplomatiji. Vi, očigledno, ne znate.
Da li je upućena zvanična protesna nota? Pa, naravno da nije. Ne smete, drhtite. Zašto ne proterate Skota? To je čovek koji je ostatak Klintonove administracije.
Juče je ministar i potpredsednik Vlade Mihajlović pričala o tome da su padale bombe. I jeste, i Skot je predstavnik te politike, fašističke politike, onih koji su učinili zločin nad zločinima, zločin protiv mira, koji su bombardovali Republiku Srbiju, suverenu državu, suprotno Povelji UN, bez objave rata, koji su ubijali njene građane danima, nedeljama i mesecima. Zašto ne proterate tog čoveka? Može li gori doći? Ne može, a i da dođe, pa vi ste pokazali taj stav. Pokazali ste da ste ozbiljni, pokazali ste da ste odlučni u odbrani interesa Republike Srbije.
E sad, kako nakon ovoga, nakon ovakvog skandala, može Zorana Mihajlović da brani i predstavlja bilo koji zakon u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da bi neko to uradio, mora da ima moralni kredibilitet, mora imati čast i mora imati obraza. To ne može biti osoba koja gazi zakletvu. Hajde, recite – gde je to opravdano pogaziti reč i pogaziti zakletvu? Jesu li to moralne norme koje vi propagirate? Jel to ono što želite da nametnete srpskom narodu?
Što se SRS tiče, i ponavljam, sramota je svakog građanina što je Zorana Mihajlović potpredsednik Vlade i ministar. Sram vas bilo, Zorana Mihajlović! Podnesite ostavku ako imate i malo časti i morala, i malo. Niste ni trepnuli, niste ni pokušali da zaštitite ono što je građanima Srbije najsvetije, ono što je u skladu sa vašom zakletvom i Ustavom Republike Srbije najsvetije, a to je KiM, srpsko KiM. Sram vas bilo! Podnesite ostavku!

Gospodine Marinkoviću, javljam se u skladu sa čl. 27. i 107.

Prvo, što se tiče Aleksandra Martinovića, on nije trebao da replicira meni, nego ministru Mihajlović i potpredsedniku Vlade. Ona je ta koja je rekla – ne daj Bože da radikali brane KiM. Ja vas podsećam da je veliki broj i većina, praktično, ovih ljudi koji sada sede u SNS, pogotovo oni koji su na istaknutim pozicijama, bila u SRS. Aleksandar Vučić je bio ratni ministar propagande u Vladi Republike Srbije, upravo u vreme bombardovanja. Prema tome, vodite o tome računa. Znate, vi ste tu u nekom unutrašnjem konfliktu kada to pričate.

Druga stvar, gospodine Marinkoviću, ono što je mnogo ozbiljnije, a to je način na koji ste dozvolili da se Zorana Mihajlović obraća Narodnoj Skupštini i pojedinačno poslanicima, da pominje porodice, da ona govori, da li je neko nešto razumeo i da li je neko bio tu. To je skandal. Ako ovde nešto ne razume ili ništa, to je Zorana Mihajlović. Da razume, znala bi kakva su pravila lepog ponašanja u Narodnoj skupštini, na koji način se sa poštovanjem obraća narodnim poslanicima i bila bi manja od makovog zrna, kada dođe ovde, a ne kada je postroji ambasador Skot.

Dakle, ne može ministar na kritike, principijelne kritike, argumentovane kritike, na činjenice koje iznese poslanik, da priča o tome koliki je čiji rejting. To se meri na izborima, na izborima, ona tu nije, niti je neko ko je ikada izašao sa svojim imenom i prezimenom na izbore, pa da vidimo koliki je njen rejting kod građana Republike Srbije.

Prema tome, ne dozvolite, ukoliko ne želite ozbiljniji incident, da ministar, bilo koji, vređa narodne poslanike, da im pominje porodicu i da ih omalovažava. To je nedopustivo.

(Predsedavajući: Hvala.)

Vi imate na raspolaganju mere. Izrekli ste meru Nataši Jovanović, koja ničim nije nikoga uvredila, a bili ste dužni da ministru i potpredsedniku Vlade Zorani Mihajlović izreknete meru, i to najtežu meru, udaljenja sa sednice.

Gospodine Marinkoviću, govorim u skladu sa čl. 27, 108. i 103.

Mi smo prethodno čuli nekakve govore Aleksandra Martinovića i on je, pokušavajući na nekakav način da opravda skandalozno ponašanje Zorane Mihajlović i uvrede koje je uputila narodnim poslanicima, rekao kako je nju, navodno, neko vređao i konkretno rekao da sam ja govorio o tome, o lopovluku, o raznim drugim stvarima i iskoristio je mnoge izraze koje ja nisam.

Ja nikoga nisam uvredio. Govorio sam, kao što ste čuli, veoma staloženo. Znao sam šta govorim i stojim iza svake svoje reči. Rekao sam da je mene sramota što je Zorana Mihajlović potpredsednik Vlade i ministar, da nju treba da bude sramota kako se ponašala i da treba da podnese ostavku. Da li je tu nešto sporno? Nije ništa. Ovo je Narodna skupština i ja na to imam pravo.

Zorana Mihajlović nema pravo da pominje moju porodicu, nema pravo da me vređa, nema pravo da na argumente… Čitao sam Ustav, čitao sam zakletvu koju je položila u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tekst zakletve koju je pogazila i rekao šta to znači. Koje su posledice kršenja zakletve? Čovek se zaklinje čašću. Čašću se zaklela Zorana Mihajlović, prekršila zakletvu. Ima li časti posle toga? Nema. Zaklinje se čašću, obrazom, daje reč i pogazi je. Nema moralni kredibilitet da bude u Narodnoj skupštini, pa čak ni gost, i to je suština.

Insistiram na tome da je kaznite za izrečene uvrede i za skandalozno ponašanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, danas se polako završava rasprava o ovom zakonu i mislim da treba sumirati utiske. Građani to verovatno nisu shvatili, ali radi se o zakonu od svega tri člana i 4. član koji glasi da zakon stupa na snagu osmog dana od dana donošenja u „Službenom glasniku“. Na ta četiri člana podneto je 400 amandmana. Od tih 400 amandmana preko 300 su podneli predstavnici vladajuće koalicije. Ako na tri člana zakona vam podnesu predstavnici vladajuće koalicije 300 amandmana, šta to govori o zakonu i šta to govori o tome koliko oni cene vaš rad?

Druga stvar, što opet govori o kvalitetu zakona, na tri člana ste prihvatili tri amandmana poslanika SPS Đorđa Milićevića. Znači, danima raspravljamo u Skupštini, šaljete zakon od tri člana i ni jedan član nije dovoljno dobar da ne bi morao da se ispravlja amandmanom.

Kakvi su to odnosi u vladajućoj koaliciji, to je pravo pitanje?

Vi, s druge strane, ne računajući poslanika SPS, čija ste tri amandmana prihvatili, preko 300 amandmana poslanika vladajuće koalicije, koliko ste prihvatili? Dvadeset posto? Trideset posto? Niste. Dva promila? Tri promila? I to je mnogo, niste ni toliko prihvatili,