Prvo, što se Ustava tiče, Ustav je tu vrlo jasan i Ustav kaže da je sloboda javnog okupljanja nešto što jeste potpuno slobodno, ali može se zakonom ograničiti. Mi to upravo predlažemo ovim zakonom.
Zašto da se neko okuplja ispred škole? Zamislite sad stotine prvačića koji dolaze u školu i vide tu neku grupu ljudi koja viče nešto ispred ulaza, zamislite da je to vaše dete, kako biste se osećali. Šta će oni u školskom dvorištu? Šta će ispred škole? Neka idu ispred Vlade, neka idu ispred Gradskog sekretarijata za obrazovanje, neka idu ispred Ministarstva, neka idu na Trg, neka idu gde god žele. Nemojte da okupljamo ljude u školskim dvorištima. Tu su nam deca, tu se neko igra, tu neko uči. Nema šta politika okupljanja, protesti, narušavanje javnog reda i mira da radi u školi. U školi ne može, u predškolskoj ustanovi ne može.
Ispred zdravstvene ustanove, a onda dozvoljavate i tamo gde se rađaju deca da se okupljaju, da viču, da pište. Znači, nema šta da se tu radi. Neka idu ispred Ministarstva za zdravlje, ispred Vlade, ispred Skupštine, tu neka se okupljaju. Ispred škola, tamo gde su naša deca, ne može, i to važi za sve, i to je najbolje, iako razumem vašu želju da se time napravi demokratija u smislu da imamo veći stepen mogućnosti izražavanja neslaganja. Apsolutno mislim da je bolje da se niko ne okuplja ispred škola, tu nemaju šta da rade.

Policija ne odobrava skupove. Policija može samo da ih zabrani, ako postoje elementi zabrane.
Što se tiče objekata, naravno da ljudi mogu da se okupe ispred Vlade, ispred ministarstava. Bilo je tih skupova. Imali smo već proteste, nimalo onoliko masovne koliko su to bili u vreme dok ste vi bili na vlasti, ali bilo je tih protesta, skupio se određeni broj ljudi, i to je za poštovanje. Sa tim ljudima se razgovaralo.
Što se tiče MUP-a aktivno su uključeni svi sindikati, bar oni najveći ne možemo uključiti svakog koji se formiraju sa 10 članova i sindikati u najvećoj meri bili zadovoljni rešenjima koje smo doneli, te nikakvih ozbiljnijih okupljanja i protesta nije bilo i ne vidim da će ih biti.
Što se tiče onih rešenja, ovde sam mislio na one objekte od posebnog strateškog značaja, kao što su objekti postrojenja za proizvodnju vode, struje, vojni objekti, kasarne, policijski objekti, specijalne jedinice i itd, pošto tu nema šta ko da se okuplja, tu nam ugrožava nacionalnu bezbednost.
Što se tiče zgrade Vlade, administrativnih zgrada, što se tiče ministarstva, što se tiče svih tih državnih zgrada tog nivoa, nek se okuplja ko god želi i kako god želi i koliko god želi, niti ćemo kome to ograničavati, niti sprečavati i ovde kad se kaže prostor ispred objekata od strateškog je od posebnog značaja za odbranu, ti objekti možda imaju poseban strateški značaj za odbranu u širem smislu, ali ne u smislu ovog zakona. U smislu ovog zakona su to oni koji neposredno učestvuju, a to su ovi objekti o kojima sam maločas govorio.
Dakle, zgrada Vlade je administrativna zgrada sedišta Vlade. Možete sve posmatrati kao nešto što ima poseban značaj za odbranu, ali faktički ovde smo želeli da sprečimo da bilo ko dolazi u škole, ispred vrtića. Vi kažete – roditelj. Jeste, ali ajde onda da delimo roditelje onih koji se okupljaju i čija deca to možda podržavaju, misle da imaju interes i onda oni roditelji koji to ne žele, pa najbolje da se potuku u školskom dvorištu. Šta će okupljanje u školskom dvorištu? Neka se okupe na drugom mestu, a ono što organizuje škola to je potpuno u redu.

Pa, dakle ispred ovih objekata nije zabranjeno kretanje. Imate objekte gde je zabranjeno kretanje lica, jer su od posebnog strateškog interesa za, vi znate da u određene objekte ne može da uđe bilo ko. Kroz školsko dvorište može da prođe bilo ko, pored Vlade može da prođe bilo ko, kroz vojnu fabriku, fabriku municije ne može da prođe bilo ko.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ispred.)
Sad, šta je definicija ispred? Pa, ima definisano kako se definiše kroz druge tačke ovog zakona, ali mi hoćemo samo da kažemo da oni objekti koji služe za posebni strateški značaj za odbranu Republiku Srbije, zna se koji su to objekti, prosto, ne mogu da budu predmet, ne mogu biti mesto gde će biti okupljanje, jer prosto mogu da ugroze bezbednost Republike Srbije. Vi onda možete uvek da se opredelite, da li želite da se oni okupljaju ispred kasarne, ispred objekta odakle polaze neke specijalne jedinice, jer je i to pravo građana da se okupe, šta ako im deca tamo služe vojsku, itd, a imamo odredbe ovog zakona koje definišu spontano okupljanje, recimo, kao reakcija roditelja na neki događaj, jer roditelji potpuno slobodno mogu da se okupe, jer je to onda spontano okupljanje koje nije definisano.
Mi imamo okupljanje koje je neko pozvao, nema šta da ih poziva ljudi ispred škole. Ali, ako se ljudi spontano okupe kao reakcija na neki događaj, to je nešto što ovaj zakon tretira na jedan potpuno drugačiji način. Ali, treba da gradimo takvu vrstu, po meni razmišljanja u društvu, da ispred tamo gde uče naša deca, gde provode vreme, gde žive, nema šta da se dešava u okupljanju. Šta će tamo neko da se okuplja? Pa, onda nema ispred vrtića. Prosto, u čemu je razlika, u tom što ovde idu deca od šest, a ovde od sedam godina. Nema nikakve razlike.

Niste u pravu.
Dakle, većina, prvo narodnih poslanika, koliko sam ja čuo ne deli vaše mišljenje, iz onog što sam čuo u dosadašnjoj raspravi. Što se škola tiče, većina ljudi smatra da ispred škola i vrtića ne treba niko da se okuplja.
Verujem da kada bi smo anketirali građane, kao roditelj četvorogodišnjeg deteta apsolutno ne želim da se bilo ko, pa ni stranka kojoj pripadam, okuplja ispred vrtića. Šta će tamo? To je vrtić, tamo ide moje četvorogodišnje dete, nema tamo ko šta da se okuplja. Ako hoće da ide, nek se okuplja gde god hoće, tu su naša deca. Ta deca mogu samo da se uplaše od veće broja ljudi.
Što se tiče štrajka, kada smo kod obustave rada, ako se obustava rada odvija na teritoriji objekta institucije, ona se odvija na radnom mestu, tako kaže Zakon o štrajku. Ako se ti ljudi okupljaju na ulici, na trgu itd. i tako sprovode štrajk, oni onda nisu u toj ustanovi i onda se na njih odnosi javna okupljanja.
Dakle, nema nikakve veze sa tim. Ali, i dalje stojim decidirano, ispred škole, vrtića nema okupljanja.

Znam da ste vi sve građane pokušali da isterate na ulicu u vreme vaše vlasti, ali srećom niste uspeli.
Nažalost, uspeli ste u slučaju oko 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla i tada vas nije zanimalo šta će oni da rade i njihova deca i njihove žene, šta će da rade posle 24 ili u 6 ujutru ili 7. To vas tada nije zanimalo, tada vam je bilo lepo, vlast, prštalo na sve strane, bilo vam je super.
Međutim, prvo zbog nekoliko neistinitih informacija, uopšte se ne radi o 1.500 ljudi, pošto se danima sprovodi jedna besomučna kampanja, tih ljudi je manje od 1.050, ne 1.500, manje od 1.050. Od tih 1.050 negde oko polovine je administracija, pa i ti ljudi isto imaju žene, decu itd, ali su partijski zapošljavani u raznim vremenima i od raznih stranaka, uopšte neću da licitiram kojih.
Došlo je vreme da ili građani Srbije, ostali, preuzmu taj teret pa da im namećemo veći porez da bi plaćali njihove plate i izdržavali ih ili da smanjimo broj zaposlenih u javnoj administraciji.
Ako mislite da neko voli da sprovodi nepopularne i teške mere, ne voli niko, ali neko mora nekada da preuzme odgovornost u zemlji za teške mere. Znam da to nekada neki nisu imali hrabrosti, niti bi to ikada uradili, ali neko mora da to uradi i u ovom trenutku se nažalost na takav način to mora uraditi.
Što se tiče penzionera, ja sam uveren da su ti ljudi najodgovorniji deo našeg društva i oni potpuno razumeju šta je cilj ovog zakona i zato će se isto tako odgovorno i ozbiljno i ponašati.
Što se tiče teksta zakona, on kaže – javna okupljanja mogu se održavati, pa umetnuto, po pravili, u vremenu između šest i 24 sata. Dakle, to može biti i drugo vreme. To može biti i tri noću i jedan noću i može biti u pet ujutro. Nisam baš primetio masovna okupljanja oko dva ujutro ili tri ujutru, ali smo i tu mogućnost ostavili kao nešto što građani mogu.
Na kraju krajeva, uvek imate mogućnost sudske zaštite i sud na kraju odlučuje da li nešto možete ili ne možete, a ne viši organi izvršne vlasti i zato mislim da je zakon dobar.

U krajnjoj instanci odlučuje sud i sud je taj koji definiše da li nešto može ili ne može. Zašto je ova norma iz policijskog ugla i ugla bezbednosti građana potrebna?
Prvo, vi imate normu koja kaže da faktički po pravilu se održava skup od 6 do 24 časa, kada imate i dovoljan broj policijskih službenika koji mogu biti na raspolaganju za obezbeđenje, bez dodatnih troškova za Republiku Srbiju. Kada imate pripravnost od 00 do 24 časa imate mogućnost da svako kome padne napamet u dva noću održi skup i treba da držite jednu celu policijsku brigadu u pripravnosti, da platite više da svi oni koji se ubiše ovde od brige za policijske službenike, da tražimo njihovo dodatno iznurivanje i mučenje itd. Sa druge strane, naravno da imamo vreme u kome je dosadašnje iskustvo pokazalo da zaista nema preveliki broj javnih okupljanja od 24 sata do 6 ujutru, stvarno nema veliki broj okupljanja ljudi u tom periodu.
S druge strane, postoji naravno za mesta koja organizuju ugostitelji itd, postoje drugi zakoni koji to regulišu, pa to nije javno okupljanje u tom smislu, pogotovo što javno okupljanje u zatvorenom prostoru više ne podleže prijavljivanju. Naravno da imamo mogućnost da se i vanredno odobri okupljanje nakon 24 časa, odnosno da se ne zabrani, pošto policija ne odobrava, da se ne zabrani okupljanje zato što je to potpuno prirodno i potpuno normalno.
Imamo spontano okupljanje, zbog čega smo želeli to posebno da uvedemo, zato što naši fudbaleri, kako su to svi istakli, u tri ujutru mogu da pobede na nekom drugom kontinentu, pa da onda dođe do spontanog javnog okupljanja na ulicama i da to javno okupljanje ne bi bilo nezakonito, onda imamo i mogućnost da se ljudi okupe u to vreme.
U svakom slučaju, najveći broj javnih okupljanja po dosadašnjem zakonu su bila od 7 do 23 časa, mi smo proširili od 6 do 24 časa, dakle nova dva sata, veća sloboda i veća širina nego što je bila u vreme od 2000. pa na ovamo, više slobode za okupljanje. Čudi me da neki koji to danas predlažu to nisu predložili sami u izmenama raznih zakona kada su bili sve i upravljali ovom zemljom. Mi smo se pokazali da smo eto za dva sata dali više prava građanima da se okupe, a čak po pravilu, što znači da mogu da se okupe i tokom noći. To do sada nije bilo moguće.

Razgovarao sam, ima kolega koje su radile u to vreme i koje se sećaju da su tada lajali na njih na ulicama, polivali ih hladnom vodom, gađali kamenjem, itd. Sećaju se tih stvari. Tada su se palile i zgrade, a oni se dobro sećaju tih vremena.

Ako pričamo o tim vremena, onda da se čuje i šta kažu policajci, mada je to bilo davno.
Naš posao je da gledamo u budućnost.

Ima onih ljudi koji ne mogu, koji su zakačeni na retrovizor i ne možete, ne vredi, tu od budućnosti nema ništa. Nema plana, nema programa, nema ničega. Ali, dobro, i to je legitimno. Svako ima pravo da iznese šta misli, ono što ima da ponudi, a građani će se o tome izjasniti.
Što se tiče bilo kakvih okupljanja, mi smo ponosni na to što danas, kad su najveći protesti i najveći skupovi i sve što imamo, imate minimalan broj policajaca na ulici. Danas vlast nema potrebe da se štiti Žandarmerijom, nema potrebe da se štiti policijom, nema potrebe da se štiti silom. Naprosto, kad imate vlast koja je spremna da u svakom trenutku raspiše izbore i da proveri poverenje koje ima kod građana, ali i ta opozicija, imaćemo priliku da vidimo ko su ljudi u koje građani veruju, koliko, i ko su ljudi kojima građani ne veruju. Imaćemo priliku svi da se izmerimo politički na izborima. Tada građani kažu da li misle da zaslužujemo poverenje. Tada to ne kaže nijedan ministar, nijedan poslanik, nego kažu građani i oni odluče da li neko zaslužuje da ih predstavlja, u kom telu, sa kakvom snagom i da li je ono što su radili do tada bilo legitimno ili ne.
Ali, što se tiče ove vlasti, niti ćemo se grčevito, sa 6% poput nekih u Vojvodini, držati za fotelju, niti nam to pada napamet. Predsednik SNS i ove Vlade rekao je da sa 36% neće da bude predsednik Vlade, dok neki hoće i sa 6% i ne smeta im. Jer, politika nije matematika. Politika je ono što morate da urade za građane, politika je ono što morate da osećate. Ili to možete, ili ne možete. Oni koji bi samo matematički da sabiraju procente i da na takav način grade politiku, nisam siguran da mogu mnogo da donesu građanima Srbije, ali verovatno mogu sebi.

Naravno da ovo nije imalo bilo kakve veze sa tekstom amandmana, ali ako smo već u duhu te rasprave, ja sam ministar koji vrlo ozbiljno shvata svoj posao. Ja sam obišao veliki broj policijskih stanica i policijskih uprava i bavili smo se i time što se, da tako kažemo, nekada učini i trivijalna stvar, ali za građane važna, a to je, recimo, sitna krađa bicikala i svega ostalog.
Razgovarao sam i sa građanima. Recimo, bio sam u Pančevu, to je bila posredna poseta u kojoj smo razgovarali ozbiljno o ovoj temi, zato što je na ovaj način policijska uprava i gospodin Popovac rešio, recimo, jednu veliku krađu, gde smo pronašli 70-80 ukradenih bicikala sa dve neke kriminalne grupe koje su to radile i vratili to građanima. Vi imate statistiku koja je neumoljiva. U vreme kada ste vi bili na vlasti, ti bicikli su se krali mnogo više, krivičnih dela protiv života i tela je bilo mnogo više, razbojništava je bilo mnogo više. Tu nije samo uvek broj policajaca.
Prvo, oni ljudi koji rade u policiji, ne rade svi ljudi na istim poslovima i nisu svi istog kvaliteta, a nisu svi ni istog morala. Onako kako su se neki ponašali, ne dao Bog da nas ti više ikada igde čuvaju. To znate i vi. Jedina dobra stvar je što ste prihvatili i što ste smanjili ove brojeve, pa smo sa 1500 došli na 500. Videćemo, naravno, kako će to sve biti na kraju, ali ono što vam ja pokazujem je da su rezultati takvi, da smo mi sada mnogo manje ugroženi nego što smo bili ranije i to građani Srbije osećaju.
Odlazim na tribine na kojima razgovaram sa stotinama građana u pojedinim gradovima, razgovaram o njihovoj bezbednosti i oni jasno i otvoreno kažu. Ne kažem da je situacija idealna, ali vam kažem da je bolja nego što je bila. Ja hoću da imamo policajce, ali one policajce koji ne sede sa dilerima i sa njima dogovaraju politiku bezbednosti, već o ozbiljnim policajcima.

Moramo naučiti zakone. Zakon kaže da takvu vrstu kvalifikacija može da uradi i tužilaštvo. Dakle, to morate da naučite.
Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, nikad nije bio problem da se bilo šta ispita i naravno da nije tačno da građani ne mogu da prijave krađu i bicikla i bilo čega sličnog. Ono što je dobro, što danas građani mogu da prijave krađu bicikla, ali ne prijavljuju krađu novca od hendikepirane dece, ne prijavljuju otimačinu najvišeg nivoa, ne prijavljuju zato što toga nema. Nema krađe radnih mesta, nema krađe fabrika pa ih iseku u staro gvožđe i prodaju budzašto, to se danas ne dešava.
Da li su u ukrade neki bicikl? Nažalost, ukrade se. Ali, danas, možete u svakoj policijskoj stanici to da prijavite, kao što ste čuli mi to i rešavamo, rešavamo i te stvari koje nisu od najviše društvene opasnosti, ali i to rešavamo i pokazujemo da policija nije tu samo da rešava najkrupnije slučajeve, već svaki slučaj krađe to je naša uloga u društvu.
Što se tiče srpske policije u svim delovima Srbije i u severnoj Srbiji i u centralnoj Srbiji, u svim delovima Srbije, naša policija će se truditi da ispuni svoju ulogu u kojoj je zakon dao. Imamo svake godine istraživanja OEBS-a, to istraživanje se predstavlja početkom godine, da li budu u januaru, da li u februaru, to zavisi od OEBS-a. Videćemo kakvo je poverenje u našu policiju, šta su građani rekli? U svakom slučaju, da li se povećalo ili smanjilo videćemo u narednom periodu, šta građani misle o državi, šta misle o vlasti, reći će na izborima? Na tim izborima videćemo koliko svako od nas vredi i to nije matematika da li imamo nekog odbornika više ili manje, to je podrška naroda. Ako je imate, imate pravo da vladate, ako je nemate, ne treba zadržati fotelje po svaku cenu.

Pa, u ovom prvom delu svakako smatramo da je važno da se organizuje i redarska služba koja mora da ima neko ko je organizator, moraju da imaju neku odgovornost za dolazak i odlazak njihovih učesnika, pogotovo kada je organizovani prevoz i sve ostale. Dakle, mislimo da je to potpuno normalno.
Što se tiče ovog drugog dela, bilo je dileme tu oko javnog prevoza i ja sada u razgovoru sa kolegama, imamo jednu situaciju koja je, recimo, karakteristična za Beograd, a to je tramvajski saobraćaj, jer tramvajski saobraćaj ne može se preusmeri. Vi možete da organizujete preusmeravanje autobuskog saobraćaja i to se uvek i radi, ali problem je što ako zaustavite tramvaj to povlači celu liniju i svi tramvaji na tim linijama svi brojevi, sve staje.
Prosto, tu je samo dilema da li zamoliti te ljude da obezbede samo prolaz tramvajskim šinama da tramvaj prođe i time nema nikakve štete naročite, naravno i trolejbuski saobraćaj u skladu sa mrežom, autobus može uvek da se preusmeri i uvek kada se skupe veće okupljanje organizuje uvek se sekretarijat za saobraćaj gradski i saobraćajne policije rade preusmeravanje, samo u tom smislu.
Mislim da je ovaj zakon inače takav, duh ovog zakona je takav da je potreban dogovor. Znači, potreban je dogovor, jer ako dogovora nema neće biti nijedna mera koju zakon predviđa pomoći. Ako dogovora ima neće ovo smetati nikome. Shvatam, naravno, i kao neko ko je učestvovao u organizaciji brojih skupova protiv lopovluka, krađe, korupcije i svega ostalog, shvatam da kada se okupi veći broj ljudi, da je nemoguće da kroz tu masu ljudi prođe javni prevoz. To je prosto nemoguće. Niti će se ti ljudi razmicati, pa stalno primicati, razmicati, to je nemoguće. Sada razmišljam kako da omogućimo da opet ne zaustavimo saobraćaj, poput ovog tramvajskog, a da na neki način ne obezbedimo kaznenu meru za nekog ko je faktički odradio svoj posao.

Što se tiče rušilačkih demonstracija, pretpostavljam kako su se vlasti ponašale, da je tako reagovao i narod, ali me nećete ubediti da je Ranko Panić nešto uradio čime je zaslužio da bude tako pretučen da od toga umre, nećete me nikad u to ubediti.
Prošli put ste pokušali da to relativizujete, neću vam dozvoliti da to uradite ni sada. Taj čovek nije bio kriv ni zbog čega drugog osim što je bio na mestu da je izražavao drugačiju volju od volje vlasti i zbog toga je pretučen na takav način da je od toga umro. To se bogu hvala u ovoj zemlji više ne dešava, a dešavalo se. Takve stvari se nadam da više nikada nećemo videti na ulicama, nikada.
Što se tiče policijskih, odnosno vojnih vozila, kada vojna vozila treba da prođu kroz neke demonstracije obezbediće ih policija. Policija će ići ispred, iza njih, obezbediti kolonu i ti ljudi će imati uvek mogućnost da prođu pošto policija obezbeđuje takvu vrstu skupa.
Policija je nadležna za sprovođenje javnog reda i mira, osim u slučaju nekih vanrednih, ili nedaj Bože, ratnih situacija, tada vojska, ionako ima glavnu reč u ulozi u odbrani zemlje, ali što se tiče ovih situacija, pošto policija svakako obezbeđuje ove skupove, ona će omogućiti prolazak vojnih vozila. Dakle, to apsolutno nema nikakve veze sa ovim
Što se tiče javnog prevoza, nisam siguran da smo doneli najbolje rešenje, evo i sada se konsultujemo, da vidimo šta možemo da uradimo u tom smislu, zato što imate i „za“ i „protiv“. Nisam siguran da je moguće da ovakva norma ostane, a da na takav način rešimo situaciju, ali problem nam je što nemamo nijedan amandman kojim se samo to predviđa.
Sada moram da se konsultujem da li postoji mogućnost, da li još uvek imamo poslovničke mogućnosti da prihvatimo samo tu vrstu amandmana i da zamolim predsednicu Narodne skupštine, da možda nadležni odbor samo usvoji ovaj deo, gde se skida reč „javnog prevoza“, pošto je ipak veća sloboda, ako dozvolimo da to ne bude, pa neka se onda gradske službe dovijaju kako će da reše, jer ipak ti skupovi ne traju toliko dugo, jer ovako bi mogli da dođemo do povrede nekih prava.

Da da tehničku ispravku. Mogu li ja da predložim?

Ako možete, ja bih vas zamolio da date tehničku ispravku vašeg amandmana na član 11. Dakle, da tamo stavite faktički – tačka 3. menja se i glasi, taj deo bismo mogli da prihvatimo, da se omogući nesmetan prolazak vozilima hitne pomoći, policije i vatrogasnih vozila, pošto ste vi ipak u 9,45 predali amandman, mislim da je to u redu.