Postavili ste pitanje, pa da vam objasnim. Ja sam ovde da objašnjavam narodnim poslanicima.

Što se tiče ovoga konkretno, dakle, kada smo govorili o tome ko može da propiše, ja nisam rekao da neko ko je član Vlade i ko učestvuje u kolektivnom odlučivanju ne može da odluči. To je nadležnost Vlade, ali ne može drugi ministar, ko god bio, da propisuje nekom drugom ministru šta će mu biti posao. To može samo Vlada kao kolektivno telo.

U onim ovlašćenjima koja nisu izvorna, kao što je akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, već su povereni ministarstvu u onom obimu koliko ministarstvu treba da odluči o svom radu, o svom delovanju, politici odbrane, bilo čemu sličnom, a u onom delu koliko to utiče na rad Vlade, na iznose koji se izdvajaju svakog meseca, svake godine za određeni razdeo, finansiranje, broj zaposlenih, Ministarstvo državne uprave donosi i, na kraju krajeva, predlaže Vladi akt o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru.

Dakle, i Vlada propisuje ministrima koliko maksimalno mogu imati zaposlenih u svom sektoru. Ministri u tom broju treba da naprave najbolju organizaciju. To je suštinska razlika. Zato se ovaj akt donosi na Vlada, jer Vlada u jednom delu učestvuje, jer ministar bi mogao da propiše da ima u svom ministarstvu zaposlenih deset hiljada više jer on smatra da tako treba, ali pitanje je da li to može da se plati i da li to može da se izdrži. O tome odlučuje Vlada, to je izvorna nadležnost Vlade.

Reći ću vam, što se tiče prvog dela, to je metodološki pristup, vi se zalažete za jedan, a mi se zalažemo za drugi. Dakle, ako smo u svim ostalim članovima primenjivali ovaj prvi, ne možemo u ovom članu, ali ne vidim da tu ima neke suštinske razlike, to je naše mišljenje.

Što se tiče, ovog drugog dela, nema potrebe da se saradnja sa bilo kojom kontrolnom organizacijom koja vrši kontrolu na osnovu drugih zakona definiše kroz ovaj zakon. Upravo to bi značilo da mi ako ne navedemo u zakonu da ćemo sarađivati oni ne mogu da kontrolišu. Tu bi se svaki smisao kontrole izgubio. Njima nju drugim zakonima i propisima date mogućnosti da nezavisno kontrolišu i vrše, da kažem, tu vrstu nadzora u MUP, šta god MUP mislio ili ne mislio.

Dakle, to je suština kontrole. Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Poverenik za ravnopravnost, skupštinski odbor mogu na osnovu zakona koji definišu njihov rad doći u MUP i da zahtevaju određene podatke, informacije i Ministarstvo te podatke i informacije mora da im pruži. Naravno mi nismo hteli da nabrajamo, mi ovde sarađujemo sa velikim brojem institucija u onoj meri koliki je interes građana Republike Srbije.

Što se tiče ovog poslednjeg, smeštaj i ishrana, mi imamo dve vrste aktivnosti u tom smislu. Prvi, se tiče pripadnika policije, odnosno MUP-a na određenim zadacima na kojima se pružaju smeštaj i ishrana u objektima MUP i hrana koju MUP plaća, a radi se o pripadnicima policije koji su na izvršenju nekih zadataka, recimo, u zoni, kopnenoj zoni bezbednosti ili na terenu ili bilo šta slično, u pojačanim aktivnostima, u suzbijanju dela u narušavanju javnog reda i mira i to je taj deo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova ima jedan deo komercijalne aktivnosti, dakle, u odmaralištima koje može da koristi u sadržajima koje ima. Dakle, sagrađeni su pre deset godina, pedesetih, šezdesetih godina, sedamdesetih godina, naravno tu su smešteni pripadnici unutrašnjih poslova kada su na izvršenju zadataka i tako štedimo novac. Dakle, manji su nam troškovi nego da ih smeštamo u neke objekte čiji su vlasnici drugi. Možda je to neka nepreciznost, ali sam hteo čisto da vam kažem šta.

Prihvatamo amandman.

Samo jedna rečenica.

To je definisano i Zakonom o Vladi. Dakle, postoji i u Zakonu o Vladi ta norma. Poslovnik je ovde naveden. Trebalo da je da bude navedeno u obrazloženju i da je Zakon o Vladi to predvideo. Tako da, već imamo zakonsku normu. Ali, u suštini je, da kažem, stvar koja je potpuno logična.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Možete da prihvatite. Nije u koliziji ni sa jednim zakonom.)

Moram da kažem da svi podaci postoje, naravno da postoje, postoji i statistika. Postoje izveštaji o radu MUP koji su javno dostupni, koji sadrže sve ove podatke koje ste tražili.

Što se tiče pokrajinskog odbora i Skupštine, išao sam onoliko puta koliko su me zvali. Dakle, ja ne mogu da idem kada nisam pozvan. Dakle MUP ima obavezu polaganja računa Skupštini Srbije i onda kada Skupština Srbije nas pozove, odnosno skupštinski odbor, a što se tiče pokrajinske skupštine nemamo nikakvu formalnu zakonsku obavezu, ali sam ja hteo da pokažem dobru volju i dva puta bio pred odborom, gde smo razgovarali o stanju bezbednosti na teritoriji AP Vojvodine, što mislim da je dobra stvar i neman nikakv problem da se odazovem kada god me pozovu, naravno u skladu sa mojim vremenom i mogućnostima.

Dakle, prosto me nisu zvali više puta. Ne smatram da je to moja manjkavost ili moja neka greška, naprosto nisu zvali MUP. Možda ih nije zanimalo, ne mogu da kažem zbog čega. Prosto nije bilo.

S druge strane, mi imao situaciju da vi ovde predlažete formiranje sekretarijata za AP Vojvodinu. Dakle, time bi se faktički direktno mešali u organizacionu nadležnost MUP. Ministarstvo unutrašnjih poslova samostalno procenjuje da li mu takva vrsta organizacione jedinice treba, ili ne treba. Što se tiče postojanja radom policijskog sekretarijata za Vojvodinu rukovodi sekretar, po vašem predlogu, koga na predlog Vlade pokrajine Vojvodine imenuje ministar. Mi time potpuno urušavamo karijerni sistem napredovanja.

Dakle, tu imamo političkog predstavnika Vlade, koji rukovodi radom policije. Gde, je tu operativna nezavisnost policije? Onda bi to mogli da uradimo i na nivou Republike, da direktora policije na predlog Vlade, postavlja, na predlog ministra, postavlja premijer. Dakle, pokrajinska policija je deo policije Srbije. Dakle mi na teritoriji Republike Srbije imamo jedinstvenu policiju.

Hoću da vam kažem, nemoguće je da direktor policije upravlja nečim, u čiji izbor se ne meša uopšte. Direktor policije nema nikakvu ulogu onda u izboru tog sekretara. Nikakvu. Taj čovek koga predlaže Vlada iz tih kandidata ministar bira jednu ličnost sutra će karijerno da odgovara direktoru. On zna gde mu je odgovornost. Njega predlaže ta vlada pokrajine, bez obzira ko je čini. Kakve on onda ima veze sa direktorom policije? Nikakve. Može da kaže direktoru policije – mene to ne interesuje, mene je predložila pokrajinska vlada, kakve ja veze imam. Znači, njega direktor policije ne može da smeni. Ako nekog ne možete da smenite, vi nemate nikakvu polugu o njegovom radu. On ne mora uopšte da ispunjava naloge direktora policije. Nikakve.

Drugo, gde je tu karijera? Ko nam garantuje da će taj čovek biti predložen iz reda karijernih policajaca? Ovde nema nikakvog ograničenja. Načelnik te policijske uprave može da bude i najlošiji policajac kog ta pokrajinska vlada izabere. Jer ovde ne kaže – bira ga iz redova, najzaslužnijih, najboljih, nego piše – predlaže ga pokrajinska vlada, a ministar od tih kandidata izabere jednog od tri, recimo, koji su mu predloženi.

Znači, urušava se sistem karijernog napredovanja. to što je nešto bilo u prošlosti, tada su izazovi bili drugačiji. Situacija je bila drugačija, ne samo u Vojvodini, postojao je sekretarijat policijski u Beogradu. Beograd je imao, da tako kažemo, svoju policiju. Vremenom se pokazalo da taj sistem u kome svaki grad...

Znači, šta ćemo sa onim gradovima koji su siromašniji? Da tu nemamo policiju. Policija mora da bude jedinstvena za celu teritoriju Republike Srbije, to je policija Republike Srbije i svih njenih građana, raspoređena po policijskim upravama i na takav način deluje. Svaka vrsta druge organizacije nije se pokazala kao delotvorna. Ali, to vas molim da prepustite Ministarstvu da predloži nivo svoje organizacije.

Analogno o ovakvim predlozima mogli bi da vam očekujemo i da će sledeći predlog da bude generalštab za Vojvodinu i načelnik vojvođanskog generalštaba, pa da imamo i deo vojske koji bi tamo bio, ali koji bi odgovarao na Predlog Vojvođanske vlade i sekretarijata za odbranu, sekretara za odbranu koji bi odgovarao, koji bi birao ministar odbrane, a na Predlog Vojvođanske vlade.

Dakle, došli bi do jednog potpuno rastakanja ideje države i ideje da objedinimo sve one snage bezbednosti koje treba međusobno da sarađuje. Mi bi tim uveli što više tih nekih funkcionera i faktički ljudi koji razmiču organizaciju od njenog optimalnog delovanja.

U svom timu imam ljude različitog profila, ljude za koje verujem da mogu da pomognu da ministarstvo radi bolje, da donosi bolje rezultate i stvarno sam ponosan na svakog od tih savetnika i saradnika koji pomažu da ministarstvo bolje funkcioniše, između ostalog, da kažem i vojne generale koje sam ja uzeo poput generala Živkovića koji pomaže u reorganizaciji specijalnih jedinica. Dakle, ljude koji su ratovali od Kosova, pa da kažem do drugih mesta, patriote iskrene i čestite ljude, gospodin Votlkinsa koji je učestvovao u reformama i u MUP-u i u vojsci i u poslednjih mnogo godina. Dakle, ljude koji su dali doprinos na različite načine u svim vladama do sada i mislim da su svi ministri koji su ih angažovali ili radili na projektima u tim ministarstvima bili ponosni na to što su oni uradili, jer nisu ih pominjali ranije, tako da pretpostavljam da je to u redu.

U svakom slučaju, mislim da je ideja o tom sekretarijatu neprihvatljiva iz mnogo razloga, pre svega i stručnih razloga karijernog napredovanja, nećemo imati karijerno napredovanje u Srbiji ako bilo gde na ovakav način postavimo, jer onda će gradonačelnik Beograda tražiti da on predlaže sekretara za unutrašnje poslove Beograda, a da ga bira ministar i tako ćemo krenuti u regionalnu zastupljenost, što uopšte nije dobro.

Pre svega, vraćam se na ono, ovo nema veze, ovo rešenje nema veze sa nacionalnim manjinama, ovo rešenje nema nikakve veze.

Mi moramo da pravimo policiju koja ne razlikuje upravo ljude i ovo što ste vi rekli za dovođenje čoveka sa Vračara pokazuje upravo da vi ne razumete suštinu funkcionisanja policije. Vama smeta što dolazi čovek iz drugog dela naše zemlje u jedan deo svoje zemlje na službu. On dolazi zbog potrebe službe.

Direktori i ljudi i policije procenjuju da je taj čovek na osnovu rezultata koje je postigao u karijeri a ovde su poslanici jedne opozicione stranke hvalili njegov izbor, ne samo ovde nego i na skupštinskom odboru, to sam sačuvao, jer je obavljao funkciju načelnika policijske stanice na Vračaru, radio veoma dobro i napravio veoma dobar rezultat i ljudi su rekli – izuzetan stručnjak, profesionalac. On je 30 godina u policiji.

Doveli smo čoveka koji zna svoj posao, koji je karijerni policajac i koji je popravio situaciju u Novom Sadu. Smanjen je značajno kriminalitet u odnosu na ono što je zatekao kada je došao.

Zašto šest godina nije bilo načelnika? Zaista ne znam. Ja sam ministar nešto više od godinu i po dana. Ali, verujte da situacija nije jednostavna u složenim uslovima. Mnogi ljudi su se tada pitali, odlučivali za mnoge stvari. Bilo je vrlo komplikovano i kompleksno doneti dobro rešenje.

U ovom trenutku donosimo zakon koji će omogućiti da se upravo na tim principima karijernog napredovanja, nadam se, kao što smo našli kvalitetnog čoveka, da će se tako pokazati, u Nišu, koji vodi policijsku upravu sada, neko ko je iz Niša, da ćemo isto tako pronaći dosta dobre ljude i u svakom delu naše zemlje, ali to ne znači kada dođe starešina policije iz nekog drugog grada ili drugog dela Srbije da taj čovek ne može da radi dobro posao.

Dakle, pre svega, ne možemo upoređivati različite sisteme različitih država, zato što oni postoje i na različite načine imaju druge službe, kao što Britanija ima, recimo, National crime agency koja se bavi borbom protiv određenog kriminala, ima određene druge strukture policijske i nije organizovan na način kako je to u našoj zemlji. Na kraju krajeva, dosta je veća od naše zemlje. Mi smo se više orijentisali spram švedskog modela policije, koji je, recimo, prihvaćen u Škotskoj. Taj model se više godina razmatra i radimo na upotrebi tog modela. Recimo, u Švedskoj su došli do toga da rade na ukrupnjavanju policijskih jedinica, odnosno policijskih uprava i danas Švedska ima jednu policijsku upravu za celu teritoriju Švedske. Dakle, oni su se odlučili za ovaj model, jer smatraju da je taj model najbolji za njih i spram različitih rizika koje imaju i svega ostalog.

Mi ovde razmatramo jednu suštinsku stvar. Naravno da će kroz lokalne savete za bezbednost građani i lokalna samouprava imati određeni uticaj i imati mogućnost da kažu ono što nije dobro na njihovim teritorijama i da utiču na razgovor o bezbednosti u njihovoj lokalnoj samoupravi, ali ono što je važno je da ta komanda u policijskim jedinicama bude zasnovana na načelima karijernog napredovanja, operativne nezavisnosti policije i da bude zasnovana na sistemu da za celu teritoriju Srbije imamo jedinstvenu policiju koja radi svoj posao za sve građane ove zemlje.

Naravno da u rečima gospodina Šutanovca nema ni trunke istine. Dakle, nikakvi animoziteti ne postoje. U najboljim odnosima Ministarstvo radi sa svim organizacionim jedinicama, kao i sa Žandarmerijom. Na kraju krajeva, ne sećam se da je neko više od mene te ljude pominjao i hvalio za ono što su radili u poplavama. Za razliku od mnogih koji su obavljali ministarske dužnosti, ja sam sa tim ljudima provodio vreme onda kada je to bilo potrebno i kada je bilo teško. Nisam išao da se slikam s njima, po nekim udobnim i lepim mestima, gde dođem 20 minuta ranije pa onda idemo na neki ručak. Ne, ja sam bio s njima tada kada je bilo potrebno i za građane Srbije, i kada je bila potrebna podrška njima, svake vrste, i bio sa njima i u čamcima, u vodi, na različitim mestima, da pružim njima podršku i građanima ove zemlje.

Na kraju krajeva, primanja kakva postoje u Žandarmeriji, nova oprema, nova oklopna vozila, bolja zaštita, njihov komandant je sada i šef Republičkog štaba na jugu Srbije, koji koordinira sve službe bezbednosti, uključujući i Vojsku, komandant Dragović, i to pokazuje sa kakvim uvažavanjem se odnosimo prema Žandarmeriji. Taj čovek rukovodi jedinicama vojske u štabu, bezbednosno-informativne agencije i policije, a to do sada nikada nije bio slučaj. Na zajedničkoj združenoj taktičkoj vežbi, koju smo imali ispred, na više lokacija u Beogradu pre nekoliko meseci, komandant tog štaba uprave došao je iz Žandarmerije, koji je objedinjavao rad svih tih ljudi.

U nekoliko prilika pokazali smo da se na ovu jedinicu računa ozbiljno. Ona je stvorena, pre svega, da štiti prostor kopnene zone bezbednosti, ali, naravno, pored toga, suzbija i nerede u smislu narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, kao i sve druge najsloženije zadatke, od ronilačkih jedinica koje rade spasavanje na rekama u najtežim uslovima, do ljudi koji učestvuju u različitim međunarodnim operacijama. Dakle, najveće poštovanje za ovu i sve ostale jedinice koje, ni na kakav način nisu dovedene u podređen položaj. Naprotiv, njihova primanja ni za dinar nisu smanjena. Ti ljudi obavljaju svoj posao na jedan ozbiljan i kompleksan način i žao mi je što se ovde to koristi na jedan netačan način, ali ću ja uvek reagovati kada se to pomene.

Gospodine predsedavajući, ja sam šokiran pokušajem jednog narodnog poslanika da relativizuje smrt Milana Panića. Iskreno sam kao čovek šokiran da neko ko je ubijen za vreme njihovog režima, za vreme tog režima kada je ubijen čovek na ulici, na protestima političke prirode ovde se govori na najgrublji, najgori mogući način. Iskreno sam kao čovek šokiran.

Nisam očekivao da će doći dan da u Narodnoj skupštini neko pokušava da relativizuje smrt jednog čoveka na ovakav način. Iskreno nisam verova da će se to ikada dogoditi. U svakom slučaju, mislim da je to potpuno užasno i zastrašujuće.

Čovek je mrtav, nikada ga niko nije pominjao, niti je pokušavao da istraži njegovu smrt, ne postoje reči kojima može da se opravda da li je šutiran do smrti ili je šutiran do onog momenta da mora da ode u bolnicu pa tamo umre. Možda postoji pravna razlika, moralna nikakva.

Taj čovek je ubijen zato što je drugačije mislio. Ako smo došli do toga da određeni poslanici opravdavaju ubistva zbog drugačijeg mišljenja ili pokušavaju da ih relativizuju, mi smo u ozbiljnom problemu kao društvo.

Ja sam šokiran da su ovakve reči izrečene danas u Narodnoj skupštini, zaista sam šokiran, ali ostavljam narodu da ceni i da sudi. Ne postoji čovek koji može da bude ubijen zbog drugačijeg mišljenja.

Hvala Bogu, danas se na ulicama Srbije tako nešto ne dešava, a dešavalo se, nažalost se dešavalo. Zaista sam šokiran.

Kada se angažuju kapaciteti policije, pogotovo svih jedinica koje rade smenski, angažuju se oni kapaciteti, i kada se kaže „maksimalni kapaciteti“, koji su na raspolaganju tim jedinicama, ali čak i da se računaju svi pripadnici tih odreda, jer vi u svakom trenutku imate jedan veliki broj, neću da kažem koliko, koji su angažovani u kopnenoj zoni bezbednosti, uz malo povećanje broja tih ljudi vi dolazite do angažovanja tog broja pripadnika.

Drugo, u bilo kom slučaju terorističkog napada, nećemo valjda da ih mazimo. Ne mislite da ćemo da pošaljemo deset ljudi da se tuku sa njima, poslaćemo onoliki broj ljudi koji je dovoljan da reši tu situaciju i da im nikada više ne padne na pamet da tako nešto probaju.

Svi pripadnici MUP rade u jedinstvenom sistemu po jedinstvenom zakonskom okviru i jedinstvenoj metodologiji. To što su neke jedinice više ili manje specijalizovane za neke posebne stvari je stvar njihove posebne specijalizacije, obuke i svega ostalog.

Međutim, zašto bismo oduzimali mogućnost da se bilo koja policijska jedinica u skladu sa zakonom bavi bilo kojom pojavom za čije angažovanje, rešavanje te situacije je njihovo angažovanje neophodno? Da li to znači, ako ne predvidimo da se SAJ bavi rešavanjem vanrednih situacija, znači da ne možemo da ih upotrebimo kada dođe do poplava?

Mi upravo hoćemo da kažemo koliko je policija jedinstvena. Sve ono što je nadležnost policije u skladu sa zakonom, može da obavlja bilo koja policijska jedinica, a procena je direktora i rukovodilaca policije, da li baš ta jedinica može najbolje da odgovori izazovima i da li baš ta policija može na najbolji način da odgovori za rešavanje te situacije? Naravno da tu postoji finansijski aspekt koji ljudi nekada zaborave, jer angažovanje jedinica višeg ranga, koje su više plaćene, koje koriste skuplju opremu, više vozila, troše više goriva, na takav način se povećavaju troškovi MUP i zato ministar ima ulogu u odobravanju određenih aktivnosti policije da bi mogli da sagledamo da li će budžet to moći da izdrži ili ne.

Kada dođemo do toga da smo potrošili sav novac, onda ne vredi ništa što su te jedinice spremne kada ne mogu da plate gorivo, a ne možemo biti neodgovorni prema građanima i koristiti uvek, da kažem, kako kome padne na pamet, zato što bi neko mogao da, ali ovo što je vaše pitanje, mislim da je upravo potreba da svaka jedinica može biti angažovana za rešavanje bilo koje situacije po proceni policije, da je to dobar osnov zašto ih posebno ne definišemo šta su njihove nadležnosti.

Država je i donela odluku, to je juče bilo aktuelno, o jednošalterskom sistemu, dakle, jedinstveno upravo na mestu za izdavanje raznih administrativnih uverenja, odluka, potvrda, dozvola i svega. U svakom slučaju ideja je da se sa tog mesta šalje nadležnom državnom organu koji bi odgovarao i da građanin na jednom mestu završava sve ono što je njegov posao.

Ono što je naš problem, a to je što različiti nivoi državne uprave, od lokalne samouprave do različitih ministarstava i drugih oblika državne uprave, nisu jednako spremni da pređu na ovaj sistem i u smislu baza podataka koje čuvaju, obrađuju i naravno na različiti tehnički, tehnološki način da budu pripremljeni za ovakvu vrstu posla.

Što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova, verujte da bih voleo vrlo rado da se rasteretimo mnogih obaveza i poslova. Apsolutno nepotrebni za rad Ministarstva unutrašnjih poslova.

Naravno, kada bi čitavu upravu za upravne poslove, koja radi u MUP-u izmislili, na primer, u lokalnu samoupravu i time smanjili broj zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Mi ne bismo smanjili broj zaposlenih u državnoj upravi, ti ljudi bi dalje nastavili da primaju plate. Dakle, njihove plate bi samo prešle u nadležnost drugog državnog organa, a izašle bi iz MUP-a, te bi za nove zaposlene u MUP-u bilo potrebno naći novi novac.

Dakle, mi time samim ne povećavamo mogućnost da mi sada možemo da donesemo odluku i da povećamo sistematizaciju za 10, 20, 30 hiljada radnih mesta u Direkciji policije. Nemamo tu vrstu prepreke. Država odlučuje samo o broju pripadnika policije. Postavlja se pitanje – šta je ono što možete da platite? Jer, onda kada treba za svakog tog čoveka, pa smo prvi put, posle mnogo godina obezbedili novu uniformu, pa smo prvi put osposobili veći broj oklopnih vozila, pa smo prvi put počeli da nabavljamo nova patrolna vozila. Dakle, to je sve nešto što se dešava, ali zahteva novac.

Samo, postoji jedna razlika. Neki su imali priliku da menjaju i nisu uradili ništa za te građane. Te vlade su mogle da donesu odluke, mogle da skupštinske većine obavežu ministarstva da se tako ponašaju, da oni prihvate to i nisu. Onda im je bilo u redu. Znači, poruka građanima je bila – ne interesuje nas što čekate ispred šaltera, nastavite da čekate. Ova Vlada pokazuje želju da to unapredi, da decentralizuje odlučivanje, da pokuša da obezbedi bolju interakciju između građana i policije. Neki su imali priliku, nisu uradili, neki imaju priliku i rade.

U svakom slučaju, svaki dobar amandman će biti prihvaćen. Niti imam sujetu u tom smislu, niti smatram da je ona potrebna u ovom poslu. Ovde nam je važno da donosio nešto što je dobro za građane Srbije, ko god to predložio, da li to bila neka nevladina organizacija, da li opozicija, da li vlast, bilo ko.