Nastaviću priču nezavršenu o zaduženju države Srbije kod domaćeg poslovnog bankarstva za pokriće budžetskog deficita i refinansiranje duga, pre svega dovodeći u pitanje strukturu deficita, da li je neophodno da on bude takav, jer je uglavnom usmeren na potrošnju, a ne na infrastrukturne objekte i zato što je reč o tome da mi pod ulaganjima zaista podrazumevamo bilo kakve investicije strane, a ne i produktivne.
Hoću pre svega da dovedem u pitanje ne samo ozbiljnost Vlade, nego dobronamernost Vlade koja priča o tome da će sve svoje resurse i znanja i sposobnosti uložiti u to da štedi na svim aspektima, a u stvari da je štedela i povela računa o onome što smo u Zakonu o budžetskom sistemu definisali kao javna sredstva možda ne bi bilo ni potrebe za ovim zaduženjima.
Znači, u trenutku dok se država zadužuje sa 90 miliona evra, pod uslovima koji ne idu u prilog ozbiljnom zajmotražiocu, kakav je država, jer plaća previsoku cenu, jedan posto pristupne naknade, jednomesečni euribor je osnova, a plaćamo šestomesečno rate i kredit sa 12 minuta počeka, pitaću gospođu ministra, koja je sigurno upućena u problem sa Agencijom za kontrolu leta i Direktoratom kontrole leta.
Da li vi znate, gospođo ministre, da je Agencija za kontrolu letenja registrovana kod Agencije za privredne registre kao privredno društvo sa ograničenom odgovornošću, u skladu sa nekom odlukom Vlade koja nigde nije objavljena ili je nisam mogla naći?
Agencijom rukovodi, ovo javnost mora da čuje, upravni odbor koji se sastoji samo od tri člana. Funkciju predsednika Upravnog odbora vrši direktor Agencije, što je posebna anomalija, neću pominjati ime direktora. Za mene, za vas i za građane Srbije je sporno da ova agencija prihoduje 100 miliona dolara godišnje. Upućeni ljudi koji rade u njoj govore o ovom podatku, vi ćete ih proveriti.
Radi se o sredstvima koja se pribavljaju na vrlo nezakonit način, odnosno umesto da ih Vlada prihoduje po ovlašćenjima koja daje nekoj ustanovi koja radi kontrolu preleta, ali kao nekom organu Vlade, upravi u sastavu, ova organizacija, sa prećutnim odnosom Vlade prema nezakonitom činjenju, naplaćuje u svoju kasu ono što bi morao da bude državni prihod.
I to na sledeći način. Prema ustavu i zakonima, obezbeđenje vazdušnog saobraćaja jeste dužnost Republike Srbije i to niko ne može da ospori. Naknada za obezbeđenje tog vazdušnog saobraćaja mora biti prihod Republike Srbije kao javni prihod, mora da bude prikazana u budžetu i mora da bude naplaćena u korist budžeta.
Obezbeđenje vazdušnog saobraćaja je vrlo precizno regulisano Zakonom o vazdušnom saobraćaju i odluke iz nadležnosti te uprave je ono što je najspornije – visina naknade za usluge te vrste treba da bude određena od strane Vlade. Vi znate da to reguliše i Zakon o ministarstvima, član 11, i da je po Zakonu o državnoj upravi, član 28. i 29, precizno regulisano da je Vlada preko svog, tada Ministarstva za infrastrukturu, morala biti nadležna za ove poslove i za ove prihode.
Zašto su mi zanimljivi u kontekstu razgovora o kreditu? Nesumnjivo je da iz tih zakona koje sam pomenula ovih 100.000.000 dolara godišnje plaćaju isključivo strani avioprevoznici, znači reč je o neto deviznom prilivu.
Sadašnji način naplate, odgovorno tvrdim, jeste nezakonit i neracionalan. Vi nad tim nemate nikakvu kontrolu kao Vlada. Zašto? Zato što se taj prihod naplaćuje od strane preduzeća, privrednog društva, pod nazivom – Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore. Da, još uvek se tako zove.
Registrovana je kao D.O.O. društvo i nije registrovana ni kao javno preduzeće, ni kao javna agencija, ne vrši nabavke po Zakonu o javnim nabavkama. Zato sam toliko insistirala da svako ko upravlja javnim sredstvima mora da potpada, po Zakonu o budžetskom sistemu, u ovaj okvir nabavki i Upravni odbor od tri člana je vlastan da raspolaže ovakvim ogromnim sredstvima, sam i bez ikakve kontrole.
Raspadom Srbije i Crne Gore nadležni organi Republike Srbije do danas nisu uredili ovu oblast i, prema dostupnim podacima, ovo je jedinstven slučaj u svetu da se na ovaj način privredno društvo sa ograničenom odgovornošću umesto države bavi ovim poslovima, sa punum ovlašćenjima, državne uprave i naplaćuje prelet za svoj račun, u trenutku kada vi nama ovde podnosite zahtev da vam dozvolimo i da dobijete zakonsko odobrenje da se zadužite 90 miliona evra za budžetski deficit.
Posebno je pitanje – ako se desi bilo koja vrsta propusta u obezbeđenju tog vazdušnog dobra i ako bi neko od nas potraživao naknadu za štetu, poput onog što je bilo sa Lokerbijem, ta bi se šteta naplaćivala od Republike Srbije, a ne od ove agencije, koja je u stvari društvo sa ograničenom odgovornošću, od koje država ne prihoduje apsolutno ni jedan dolar.
Ona ima upravna ovlašćenja iako je privredno društvo i za ta ovlašćenja ona jednostavno državi ne prihoduje, ne doprinosi, već je, po saznanjima, vrlo ozbiljnim, počela nedavno gradnju nove zgrade na aerodromu Surčin u vrednosti od 100.000.000 evra sa opremom, iako je opremljena izuzetno savremenom opremom za svoj rad i raspolaže odgovarajućim prostorom.
Ono što građani treba da čuju i da znaju, to je da je prosečna plata u ovom privrednom društvu oko 160.000 dinara i imaju je ljudi sa srednjom stručnom spremom. Imaju brojne privilegije i ta kvalifikacija osnovnog izvršioca kontrolora je na nivou srednje stručne spreme, što bi moglo da odgovara kvalifikaciji medicinskog tehničara.
Takvu platu nema ni pilot borbenog aviona u Vojsci Srbije, njegova plata je upola manja, a u kakvim uslovima i sa kakvim sredstvima radi, neću govoriti i pominjati poslednju nesreću koja se dogodila.
Ono što jeste vrlo sporno za mene i vi znate, gospođo Dragutinović, da ste kao ministar vrlo upućeni u organizaciju, koju takođe ne znam kako bih nazvala i svrstala. Isto je reč o društvu sa ograničenom odgovornošću, koja prihoduje od ove agencije nekih 10%, a znate zbog sastava Upravnog odbora, koja se zove Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, koji naplaćuje usluge na osnovu jednog pravilnika o načinu obračuna i visini naknade za usluge koje pruža Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, koji se nalazi na Ustavnom sudu zbog visine, načina naplate i svega ostalog.
Odlično znate ko je u tom direktoratu zaposlen. Nije mi svojstveno da pominjem imena, ali je u bliskim vezama sa Vladom i odlično znate da je odobren izuzetan rast cena za ovaj pravilnik, u vreme kada onaj ko ne daje Vladi ni dinar, međusobno sa agencijom kao društva sa ograničenom odgovornošću, u jednoj godini 100.000.000 dolara prihoduju, mogu da povećavaju cene kako im padne na pamet.
Zato je zejtin poskupeo, dok mi sedimo ovde 12 sati najmanje dnevno, i niko o tome ne može da govori, nikom ne stiže to kao aktuelna tema na dnevni red, ali ovde, u ovom direktoratu, kojim rukovodi Savet koji broji četiri člana, vi znate ko su članovi tog saveta, moguće je da se radi ovo što se radi.
A ono što je najzanimljivije po pitanju ove teme je da je račun tog direktorata otvoren kod Alfa banke, i gle sad besmislice, država se zadužuje kod Alfa banke pod uslovima jednomesečni euribor plus fiksna marža 4,75, jedan posto pristupnih troškova i svih ostalih troškova i naknada, ali na prihode koje propusti da naplati jer su njeni, taj devizni, taj Direktorat za civilno vazduhoplovstvo drži novac kod Alfa banke i država praktično uzima na kredit svoja sredstva o kojima ne vodi računa.
Je l' to građani treba da čuju u dva, tri, pet ujutru ili je trebalo da čuju u neko pristojno vreme?
Doduše, od Alfa banke je kredit 30.000.000. Ni ovde par miliona evra nije beznačajan i država ne sme jedan evro da ostavi bez svoje kontrole, ako je njen i ako se naplaćuje na osnovu njenih ovlašćenja.
Inače, račun je otvoren, mogu reći bez znakova navoda, ilegalno, jer on uopšte nije, ovaj direktorat nije registrovan kao pravno lice kod Privrednog suda, odnosno nije bio do pre par nedelja, od kada se šuškalo, odnosno od kada ste pokrenuli postupak javne nabavke i znalo se otprilike da će i Alfa banka biti jedan od onih koji će vam dati vaše pare, pare građana Srbije na kredit i pod kamatu.
To što je moj način izražavanja malo oštriji, to samo govori da se zaista protivim onome da nam neko pod firmom teškog stanja kaže da alternativa ne postoji i da izlaza nema.
Ima izlaza. Rekla sam, od svih troškova koji se prepuštaju Narodnoj banci previsokih, od izdavanja dokumenata, ličnih karata i pasoša, od onoga što ne naplaćujete od Agencije za kontrolu leta i Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i do toga da imate preveliki broj troškova koje iz raznih koalicionih razloga ne smete da srežete, a moralo bi, postoji još jedna krupna stvar koju vam zameram.
Ponekad čovek može vrlo ozbiljno da laže i prećutkujući. To je laž koja mene kao čoveka najviše boli, ne privatno, u službenim odnosima. Nisam videla da je i u jednom tekstu, sem jednog ozbiljnog mesečnika, igde napisanog zašto je Brazil danas poželjan saradnik u bilo kojoj vrsti odnosa, jer za nas, za građane Srbije, ko nije spreman da na internetu vidi šta se u svetu dešava, Brazil ne postoji.
Brazil kao zemlja koja se uspešno izborila, zato je za nas zanimljiv i zato zameram što o Brazilu kao čudu koji se izborio sa velikim javnim dugovima niko ne govori i ne uzima ga za primer. Građane ću zainteresovati sa svega nekoliko podataka.
To je zemlja koja se pokazala vrlo otpornom na krizu. Tajna je u onom o čemu gotovo dosađujući pričam, u kontroli finansijskog sistema, u regulisanom bankarskom sistemu i u kontroli finansijske situacije, odnosno zaduženosti i države i građana.
U Brazilu osnov bankarskog sistema su tri banke. Najveća banka „Banco do Brasil“, Nacionalna banka za ekonomski i socijalni razvoj i „Caixa Economica Federal Bank“, koja se takođe bavi izvozom i razvojem.
U čemu je tajna? Odnos kredita, zato govorim o ovome večeras, odnos kredita i BDP u Brazilu je na nivou 40%. Znači, ukupni krediti plasirani brazilskoj privredi su svega 40%. U SAD, koje su ovde promovisane kao jedini poželjni model do krize, taj odnos je šest puta veći i iznosi 249%. Pokazalo se da to nije dobro i tome ne treba težiti.
Brazilske banke na jedan dolar štednje daju ne onih opreznosnih gornjih 12 dolara kredita, već 9 do 10 dolara kredita. U Americi je to za „Goldman Sachs“ banku na jedan dolar štednje, odnosno depozita 25 dolara kredita, a za „Meri Linč“ je to na jedan dolar depozita štednje 31 dolar kredita.
Imamo li mi meru takvog odnosa? Da li znamo gde se nalazimo? Brazil je zemlja perspektivnih potrošača, ono što svako želi, zemlja rastućeg tržišta u kojem postoje ljudi koji će moći da kupuju proizvode i trgovinskih lanaca koji tu dolaze i svih koji dolaze da ulažu.
Program smanjenja siromaštva koji se zove „Fome zero“ uspešno preraspodeljuje bogatstvo. Kada ćemo mi početi da preraspodeljujemo bogatstvo, počev od Vlade. Odgovor je na vama.
Ono na čemu insistiram, to je zemlja koja ima unutrašnju političku stabilnost i ona je ono što se zove respektabilna demokratija, bez oscilacija. Gospodinu Luli, predsedniku, nije bilo teško da sprovodi nasleđen program reformi. Sprovodi ga sam i spreman je da kada on ode ostavi na dalju realizaciju tog programa nekome ko će doći.
Za vas ovde izbore i promenu političke partije koja vodi zemlju predstavljate građanima smakom sveta, ne želeći da budemo trajna i stabilna demokratija, preteći da će ako ovi dođu na vlast skočiti kamate, urušiće se berza, desiće se ne znam šta već. To nije dobro za građane i za državu, a nije pitanje šta je najbolje za jednu političku stranku.
Današnji Brazil je rezultat procesa koji se odvija zadnjih 15 godina. Strani investitori, ono što zovem respektabilnom demokratijom, zovu Brazil zemljom konsolidovane demokratije. Imam utisak da su ovde smerovi i akcije potpuno drugačije, počev od ovoga što nam se danas desilo u ovom zdanju, krađom najbezazlenijeg, krađom vremena nekog ko je trebalo da govori, ali najčasnije čime čovek raspolaže, a to je javna reč.
Solidna ekonomska stabilnost je karakteristika Brazila sa nesvršenom, ali ono što i nama treba, predvidljivom zakonskom regulativom. Ne možete vi da najavite, kolege iz Vlade, zato što smatra da treba da vodi celu Vladu, kaže, ne, neće biti povećanja PDV-a, nije ministarka upućena, to nije lepo ni u ličnom odnosu njegovom prema vama, a nama građanima nisu kategorije za ocenjivanje „nije lepo“, to je za nas „štetno“.
Znači, predvidivost zakonske regulative je nešto što je neophodno. Najveći izvoznik hrane, a i mi smo bili značajan, Brazil je upravo zato što ima velike inostrane prodaje u svakom scenariju.
Sada insistiram na ovome u svakom scenariju. Brazil se nije vezao za jedno tržište, nego za sva tržišta i velika disperzija kupaca, da ni u jednom trenutku krize ne zavise samo od jednog tržišta. Stidljivo i nedavno počeli ste priču o zemljama koje su budućnost, o zemljama BRIK-a, okretanje nesvrstanima. Prekasno, ali pozdravljam u svakom trenutku i u tom smeru mora da ide okrenutost našeg tržišta.
Brazil je proizvodnju hrane, ona nije subvencionisana, razvio i privatne i državne investicije u naučni razvoj koji je podrška toj proizvodnji.
Gde je naša nauka, ko nam je vode, tzv. vojvoda od Meridijan banke, koga je više brinuo lični interes, govori u prilog tome koliko mislimo na nauku, a bojim se da će ono što se u Vinči radi iza leđa javnosti biti konačni crven karton za gospodina Đelića.
Brazil ima devirsifikovano spoljno tržište i njega ni drugi udar neće pogoditi jako, ali će nas, kao i zemlje istočne i srednje Evrope, koje se zadužuju u evrima i tako indeksiraju svoje kredite, ova kriza zaista pogoditi mnogo.
Iskoristiću zadnjih pet minuta svoje diskusije da kažem reč-dve o apeksu zajma za mala i srednja preduzeća i onome što je kredit za zdravstvo.
Tendencija na koju vas upozoravam dok je vreme jeste tendencija u kojoj niži organ gleda da od višeg dobije saglasnost da radi ključne poslove za koje nije nadležan i samo u određenim situacijama može da dobije odobrenje da to radi.
Znači, kao što upravni odbori banaka svojevremeno, dok sam se bavila bankarstvom, od Skupštine su otimali nadležnost da između dve sednice oni odlučuju o bitnim stvarima, na isti takav način imamo situaciju da skupštine akcionara gledaju da istisnu male akcionare gde se malim akcionarima zovu i 22% akcionara koji nisu vlasnici neko stolice, neko zgrade, neko mašine, nego vlasnici akcija, ali se niko nije potrudio da im to objasni i da ima kaže da njihova prava treba štititi, jer se tako razvija akcionarstvo.
Na isti takav način pokušaj da se u ime Republike Srbije, Narodna banka ovog puta javi kao garant, a inače izbegava sve obaveze koje ima prema narodu i državi, za mene je dokaz te tendencije: oduzmi ovlašćenje višeg organa kada ti odgovara, jer imaš pravo da se nešto pitaš, ali kada treba da odgovaraš za odluke svojom imovinom, svojim poslovnim uspehom, to nekako prenesi na taj viši organ, na drugi organ ili na drugog čoveka.
Dok ne postignemo pravu i direktnu meru odgovornosti i prava, počev od Vlade i počev od ove najodgovornije stvari, mi se kao država i kao ljudi ne možemo pomaknuti. Dok god vi vodite ove poslove, imaćete podršku koja se zove ne uvreda, ne kritika da bi vas naljutili i obeshrabrili, nego ukazivanje na negativne pojave, da onima koji vas ne podržavaju ili misle da smo mi vredni toga da nas prave ludima, kažite ima nekih ljudi koji znaju da čitaju ovo i koji će sutra za propuste tražiti odgovornost.
Želimo da vama, ljudima dobrih namera koji trenutno vrše vlast, budemo podrška, ukazujući na ono što nije dovoljno dobro u ovim zakonima. To je svrha opozicije i svrha postojanja Srpske napredne stranke u ovim klupama.
U to ime molim one kojima ću prvi put da se obratim, a to je predsedništvo Skupštine, počev od potpredsednika, odsutnog predsednika gospođe Slavice, sekretara i zamenika sekretara - održite dostojanstvo jer mi smo ljudi koji ovde rade u interesu svoje države i svojih građana. Nismo na različitom poslu, cenite nas da bismo mi cenili vas.