Evo, počeću od ovog što zahteva kraća obrazloženja, a to je reč o potpunoj liberalizaciji kretanja kapitala u smislu otvaranja deviznih računa naših građana u inostranstvu.
Postojećim izmenama mi smo deo onog što je bilo potrebno i moguće liberalizovali pre mesec i po dana, dva. Tu potpunu liberalizaciju bez ikakvih ograničenja oročili smo na vreme pristupanja EU, zato što je to odgovorno i racionalno.
Ja postavljam samo jedno pitanje – a šta bi se dogodilo onog trenutka koji nije ovog momenta, zato što su kamate na štednju i uopšte kamate na novac trošak trenutno u Evropskoj uniji, znači, negativne, nulte, u Srbiji, na novcu se još uvek zarađuje, i na dinarskoj štednji i na deviznoj. Ali, šta kad krene normalizacija politike Evropske centralne banke, u kojoj će možda biti i pozitivne kamatne stope na štednju i u jednom trenutku neko pomisli da je bolje, sigurnije u inostranstvu, nije ni važno da li neko unese nemir i da li za to zaista ne postoje razlozi, ali, zamislite da se 10 milijardi s mukom stvarane sigurnosti i štednje u jednom trenutku nađe potpuno oslobođeno za iznošenje negde drugo i da se taj isti novac vraća u Srbiju za ulaganje preko nekih drugih kanala. Čija je obaveza da o tome brine?
Svaka zemlja je radila potpunu liberalizaciju kapitalnih tokova tek momentom pristupanja Evropskoj uniji. Narodna banka Srbije je uz Vladu i Ministarstvo finansija dužna da vodi računa o platnom bilansu, o njegovoj održivosti i to je razlog zašto je ta formulacija oročena na trenutak pristupanja.
Ono što je mnogo važnije, jeste suštinsko pitanje, principijelno ću da otvorim sada, vi ste postavili meni, a ja ću da postavim svima nama i da odgovorim i vama i prethodnicima, da li je član 9. bio tema javne rasprave? Da kažem svima, član 9 podrazumeva to da se sve transakcije, da budem najrazumnija svima, vezane za netiranje i konačan kliring i poravnanje za domaći platni promet na karticama, bilo domaćim ili stranim, obavlja u državi Srbiji. To podrazumeva taj član 9.
Propisujemo obavezu da se poravnanje za domaće transakcije između dva rezidenta, dva građanina RS obavlja u Srbiji pod nadzorom Narodne banke i ostalih državnih organa, što do sada nije bio slučaj, nezavisno da li se plaća stranim karticama, koje su izdale domaće banke ili se plaća domaćom karticom koju su izdale domaće banke.
Ponavljam, 97% transakcija plaćanja karticama je u zemlji i između domaćih klijenata. Samo 3% se obavlja van, a preko 80% od tih 97% se obračunava, odnosno vrši kliring i poravnava na kraju u inostranstvo.
Pitate me da li je to harmonizacija, što mi želimo da obezbedimo sigurnost platnog sistema u državi Srbiji? Ne, to je normalizacija. Harmonizacija je ono što su uradile sve zemlje u EU, ono što rade sve zemlje i one koje su na putu ka EU, a to je da imaju poravnanje u sopstvenoj zemlji i u sopstvenom sistemu, odnosno uvid u sigurnost platnog sistema u delu kartičnih transakcija.
Pomenula sam slučaj Bugarske koja, iako je članica EU, ima svoj sopstveni sistem koji se zove Borika. Slovenija ima posebna tri sistema preko institucije kojoj ona daje licencu „Bankart“ se zove, jedan od tih sistema je u nadležnosti banke „Intesa“ San Paolo, čije se takođe konačno poravnanje obavlja kod Nacionalne banke Slovenije.
Znači, svaka država želi da obezbedi sigurnost kartičnih plaćanja i da se obezbedi od bilo koje vrste jednostranih akta ili problema koje bi mogla imati strana kartična šema. Treba li da pomenem da je u petak, dok smo mi o ovome raspravljali, čitava EU bila potpuno blokirana padom kartičnih šema i Masterkarda i Vize. Neobjavljujem nikakvu tajnu, govorim samo činjenicu o kojoj pišu sve finansijske, svi mediji i dovode u pitanje da je u rukama malog broja ljudi i sistema izvršena centralizacija ogromnog broja transakcija. Neću čak ni da pominjem slučaj Rusije, koja je morala zbog sankcija i jednostranog akta blokade Masterkard i Viza internacionalnih plaćanja, da sama gradi svoji novi sistem - mir.
Mi govorimo o rešenju u kojem država Srbija mora da preuzme odgovornost za bezbednost platnog sistema koji se obavlja u domaćem platnom prometu između rezidenata, bez obzira na to koja kartična šema učestvuje zato što je reč o bankama koje imaju licencu države Srbije, vršimo njihov nadzor, pa moramo i taj deo kartičnih transakcija da nadziremo, a pokazali smo se da u mnogim oblastima umemo to da radimo, ako ne bolje, jednako dobro kao drugi.
Pitaju me zašto smo čekali na ovu, ja kažem normalizaciju, a vi kažete harmonizaciju? Duže od dve godine pregovaramo u smislu vođenja javne rasprave, ne, ubeđivanja onih koji moraju da shvate da se vreme u Srbiji promenilo. Nemojte da mi zamerite na grubosti, ali to je istina.
Mnogi su zaboravili da čitaju zakone posle 2012. godine koje donosi država Srbija. Mislim na zainteresovane strane koje su navikle da zakone pišu neki lobistički centri koji čitaju želje posebnih grupa, pišući zakone u njihovom interesu. Ovaj zakon je dokaz da je to vreme prošlo, a da smo želeli da otvoreno razgovaramo o svakom detalju i rešenju sa stranim kartičnim šemama, sa bankama dokaz je da je pet meseci efektivno trajala javna rasprava, a da dve godine razgovaramo o ovom zakonu, duže od dve godine. Zašto nismo ranije? Pa, i Evropska centralna banka je išla na ograničenje međubankarskih naknada u decembru 2015. godine. Za one koji vole bankare i za one koji ne vole bankare, ja imam samo jednu istinu. Bankari kažu – a, što ne čekate efekte iz EU da vidite koliko je taj Zakon o ograničenju imao efekta? Znate kada će biti objavljeni prvi efekti? Polovinom 2019 godine, odnosno krajem. I, znate šta je sledeći korak? Da se te kamate svedu na nulti nivo. To je istina i za one koji vole i za one koji ne vole bankare, jer je moj posao ne da volim ili da ne volim, nego da radim u interesu građana Srbije, obezbeđujući im najniže troškove i najveću sigurnost.
Naravno, taj pokušaj da mi budemo strpljivi i da ne izađemo sa rešenjem o kakvom smo dugo razgovarali, jeste bio pokušaj podsećanja na neko staro vreme kad je strpljenje, navikavanja na postojeće stanje, relativizovanje rešenja koje smo izneli i mi smo, želeći da pokažemo svima ozbiljnost, rok za prilagođavanje skratili sa prvobitnog roka od godinu dana na šest meseci, želeći da kažemo – ne, mi smo pružili ruku, želeli da vi shvatite gde je vaše mesto u Srbiji. Oni su mislili da su dobili vreme, a u stvari još jednom ponavljam, nisu čitali zakon.
Znači, svakom je omogućeno da se registruje kao operator platnog sistema, po Zakonu o platnim uslugama koji u ovom domu raspravljan 2014. godine i usvojen, stupio na snagu posle devet meseci u 2015. godini. Još tada je bilo moguće da se bilo ko, ko zadovoljava tehničke uslove, a procedura je detaljno i precizno propisana, na sajtu je Narodne banke, i mogli su, još uvek mogu, da se registruju kao operatori platnog sistema uplaćujući određenu svotu novca i poštujući pre svega informaciono-tehničke uslove za rad po ovom poslu.
Znači, sve priče da su iznenađeni izvesni krugovi, da je ovo diskriminatorska odredba jednostavno su netačne. Ovo je odredba potpuno neutralna, ne favorizuje nikog, ne diskriminiše nikog. Ovim država Srbija, preko svog nadležnog organa koji se zove Narodna banka Srbije, mora da obezbedi sigurnost platnih transakcija u kojem građani moraju da imaju i niže troškove, ali i sigurnost da ni zbog čije nepažnje, namere ili bilo čega, neće doći do blokade platnog sistema.
U tome je sadržana sva istina, a moram da ponovim još jedan razlog zbog čega je donet ovaj član 9, između ostalih članova koji regulišu ovu materiju. Pitajte me zbog koga, rekla sam zbog čega, radi normalizacije stanja i ugledanja na ozbiljne države i svaka, znači od država u EU Francuske, Danske, Belgije, Britanije koja je uzgred, budi rečeno, povećala broj tih post-terminala gde se sada prihvataju platne kartice i vrednost tih povećanih transakcija u jednoj godini, 2016. godini, iznosi 500 miliona funti, a za samo godinu dana primene ovog zakona u EU, povećan je broj transakcija za 11,7%, a proširena mreža tih post-terminala, pa da ne kaže koleginica – u Nišu samo 5%, a u Beogradu 20, za 12,7%. To su tek prvi, ali izuzetno pozitivni efekti donošenja jednog ovakvog zakona.
Da ponovim, zbog koga? Zbog građana Srbije. Ko nas bira? Za koga radimo? Pred kim polažemo zakletve na vernost, zakletve na najozbiljniji predan rad? Pred samima sobom i pred onima koji veruju u nas.
Iskreno da vam kažem, nemojte da brinete ni za banke. Evo, odmah ću reći, dok one ne registruju, što imaju mogućnost, platne sisteme da bi mogli da budu u zemlji operatori platnog sistema, a ne da ono što se dešava u Srbiji bude poravnavano nad Vizom je, nadzor nad Vizom ima ECB, a nad Masterkardom ima Centralna banka Belgije. Da se to ne bi dešavalo tamo gde se u petak desio onaj incident, na osnovu kojeg nećemo da cenimo njihovu, taman posla, efikasnost ili način kako rade, do tada mi smo obavezali svaku banku da besplatno izda domaću Dina karticu besplatno. Ne stavljamo mi njima ruku u džep. Zaradila je NBS na svojim najnižim mogućim troškovima bankama, ne menjajući troškove obrade njihovih transakcija 15 godina. Petnaest godina NBS drži nepromenjene tarife za ono što je obrada naloga od strane poslovnih banaka u Narodnoj banci.
Verujte mi, za sukcesivnu promenu, kako ističe rok nekoj kartici, tako će sukcesivno banke morati da izdaju Dinu bez zahteva, a ove ostale kartice, ne zabranjuje se njihovo izdavanje, da, ali na zahtev korisnika, a ne sa onim nuđenjem gde se preporučuje prvo strana platna kartica, za koju nemamo poravnanje u zemlji, pa onda domaća. Banke će, tvrdim vam, neka budem najkonzervativnija po proceni, ne za jedan dan prihoda koji je ostvaren, ali nek bude za prihod koji ostvare ni za ceo mesec, moći da nadoknade ukupan trošak zamene platnih kartica koje će sukcesivno dospevati, ne sve, sukcesivno će dospevati i tvrdim vam da neće ni osetiti taj trošak.
Vi ste meni postavili pitanje da li će biti stimulisani ti strani investitori, da, i oni su, da ostanu i dalje ovde. Dugujem građanima Srbije da ponovim. Strane kartične šeme ovde su registrovane na takav način da ne plaćaju dinar jedan poreza na dobit, ne plaćaju čak ni PDV na transakcije posredovanja između domaćih banaka i onog što za njih rade, za razliku od Narodne banke Srbije koja na te iste transakcije plaća PDV 20%, Narodne banke Srbije za koju ovo nije profitni posao, nego se pojavljujemo kao katalizator tržišta, koji obezbeđuje bezbednost i sigurnost tržišta.
Da, brinemo o svim investitorima, i o ovih 2,6 milijardi, koliko očekujemo u ovoj godini, 2,4 neto čistog ulaganja stranih direktnih investicija. Ponosna sam, kao i svi oni koji govore da je promenjen i kvalitet i politika, pa od tih 2,4 milijarde, 80% njih su u stvari ono što mi nazivamo reinvestirana dobit ili nova ulaganja, a tek 20% je ono što se ovde pominje potreba da deficit koji se u danu ne može rešiti, ali se rešava godinama, finansiramo dužničkim instrumentima, odnosno hartijama od vrednosti. Znači, 80% u 2,4 milijarde neto prošle godine, 2,6 milijardi koliko očekujemo neto u ovoj godini su takođe investitori, ali koji zapošljavaju ljude, koji plaćaju porez ovde i koji obezbeđuju onaj pun novčanik, pristojno pun frižider ili gorivo u automobilu, kao što reče neko od poslanika.
To je ta politika u kojoj, jedan od kolega reče – sve ste naučili, samo niste naučili kako se zarađuje, a znate kako se troši. To je ta promena kvaliteta. Učimo sve kako da zarađuju. Dovodimo one koji ovde stvaraju prihod i dele ga sa nama. Ne ograničavamo iznošenje profita. Ne, potpuno slobodno iznošenje profita i dobiti iz ranijih godina u bankama, po Zakonu o privrednim društvima i svima ostalima, nemamo nikakvih ograničenja, ali nemamo pravo da ne vodimo računa o sigurnosti platnih transakcija, odnosno ukupnog platnog sistema i nemam prava da budem manje guverner nego guverner centralne banke Slovenije, Bugarske ili bilo koje zemlje iz tog uređenog društva kojem težimo.
Biće još prilike da u raspravi o amandmanima iznesem još neke detalje. Ali, sad ono na kraju, ključno, da ne bude neizvesnosti. Zašto je član 9. u poslednjem trenutku unet, taj član 9. koji obavezuje da se izdaje domaća kartica i da se poravnanje vrši u zemlji? Istražujući sva iskustva, sva ponašanja, troškove banaka, razne, kako bih to rekla, podsticaje koje oni daju bankama da se izdaje što veći broj kartica, a koristeći zakonske nadležnosti Narodne banke da dođemo do podataka o troškovima i prihodima na osnovu kartičnih šema, došli smo do poražavajućeg podatka – 30 miliona evra godišnje ode iz Srbije međunarodnim kartičnim šemama po troškovima o kojima govorim. Znate li koliko banke koje obezbede izlazak tih 30 miliona van zarade izdavanjem kartica? Dva i po miliona evra. Onako kako ste vi iznenađeni, bila sam i ja. Taj podatak smo saznali možda mesec dana pre nego smo ušli u proceduru kada ćemo kao Narodna banka Srbije doći na dnevni red Skupštine da raspravljamo o našim zakonima. Prvi zakon nam je bio da međubankarske naknade, obećali smo, nebrojeno pisama smo dobili od trgovaca malih koji kažu – „šta čekate više“ i sa preciznim obrazloženjima. Čitaću vam i neka od tih pisama gde ljudi javno iznose koliko ljudi radi, kolike plate imaju, koliko poreza plate, koliki im je promet, a koliko ih koštaju te kartične transakcije. Nisam verovala da je podatak istinit.
Slušajući u javnosti kako se za svakih 2.000 evra stimulacije za novootvoreno radno mesto pitamo da li treba, kako, kome, kada sam videla i uporedila podatke koje smo dobili od banaka i kada sam videla da tih 30 miliona evra izašlih iz zemlje po ovom osnovu nisu projekcija, nisu pretpostavka, nego evidentiran trošak, nije mi trebalo ni trenutak više da pozovem svoje saradnike i da kažem – hajde da definišemo ovaj i ovakav član. Pitali su me da li sam spremna da izdržim sve pritiske zbog toga jer će bankari, gospođo Čomić, znamo se vi i ja i mnogi ovde, ja na pritiske reagujem obrnuto srazmerno. Ono što sam ubeđena da je interes građana Srbije, pa po cenu i da, imam običaj da kažem, vernost sam spremna i životom da platim.
Ovo je stvar koju Narodna banka Srbije mora da uradi i za koju očekuje jednodušnu podršku svih poslanika, jer koliko god da smo opozicioni poslanici, pozicije, na funkciji, na kraju krajeva, svi smo građani koji moraju da znaju, kada provuku karticu, Dina košta 2,2 dinara, svi troškovi. Kada provučete Master karticu, 12 dinara vas košta, po prosečnoj transakciji od 1.300 dinara smo računali trošak. Kada 1.300 dinara prosečne transakcije plaćanja provučete Master kardom, vi im platite 12 dinara. Prema Vizi je to 8,2 dinara, a kada platite domaćom karticom to je 2,2 dinara, plus ovo što nemamo, da se ovaj iznos koji ide tamo poravnava negde napolju i nad njim niko ni uvid, ni nadzor, ni kontrole.
Biće previše da kažem još i za „Deksiko“, biće prilike. Predugo već govorim, da ne budem dosadna.
Evo, tu sam otvorena zaista da, na način kako me poznajete, potpuno iskreno odgovorim na svako pitanje, a biće i rasprave u pojedinostima. Zahvaljujem se na pažnji.