Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6979">Jorgovanka Tabaković</a>

Jorgovanka Tabaković

Srpska radikalna stranka

Govori

Najkraće moguće. Oni koji su podržavali prošlu Vladu ili su je na neki način i činili, radi javnosti, moraju da kažu da je ova odredba doslovno prepisana iz zakona koji je još uvek važeći, gde piše da Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na upravljanje poljoprivrednim zemljištem i sve nadležnosti ima. Sada ne razumem, govorite kao da je ukinuta Uprava ili da se neće procenjivati, na osnovu stvarnog stanja i mogućnosti, potreba da se ta uprava ustanovi, što nije predmet ovog zakona. To može da uradi Vlada sama kasnije u okviru svoje delatnosti.
Ako je nešto funkcionisalo na ovaj način do sada i nije bilo problematično, jer poslovi postoje. Na koji način će se oni organizaciono obavljati, to ne mora da se reši sada. Kao što vam je rečeno u uvodnom izlaganju, apsolutno smo gledali da ne širimo delatnosti, da ih ne sužavamo, nego da postojeću strukturu ministarstava u ovom trenutku učinimo takvom da se efikasnije obavljaju poslovi, jer zaista nemamo precizne bilanse stanja, sredstava i obaveza koje se imaju i prema poljoprivrednicima i prema postupcima koji su u toku.
Molim za strpljenje i neverne, molim za strpljenje i one koji se nadaju, jer se ovim zakonom niti svet završava, niti počinje. Život i državna uprava su reka koja teče i mi ćemo uraditi sve ono što je najbolje, a tu smo da to zajedno i promenimo.
Ni jedna jedina nova uprava, nov organ nije ovim zakonom o ministarstvima ustanovljen, ni jedan nov, a da li će ova uprava za upravljanje poljoprivrednim zemljištem biti ustanovljena posebnim zakonima, kao što su i ove, to je sledeći korak, ostavite Vladi da proceni.
Samo ću dve rečenice na kraju.
Mada ćemo mi morati da se izjašnjavamo glasanjem o svim amandmanima, samo bih obavestila sve da, onako kako je to na Odboru i učinjeno, smo prihvatili amandmane: na član 7. gospodina Srđana Mikovića, na član 12. Miletića Mihajlovića, na član 15. narodni poslanik Predrag Marković je podneo amandman, na član 36. Meha Omerovića, ali istini za volju, gotovo istovetnog sadržaja i kolege Markovića i gospodina Đelića i amandman gospodina Šutanovca na član 6. sa ispravkom, gde je reč u stvari o usklađivanju sa zakonima koji su doneti o vanrednim situacijama, ispravnim nazivom "bezbednosne agencije, vojno-bezbednosne i vojno-obaveštajne agencije", ali ćemo u danu za glasanje o njima morati, ipak, da se izjasnimo.
Samo da se zahvalim svima na konstruktivnoj raspravi i da ovo bude tek početak. Hvala.
Ne bih se javila ponovo da zaista nisu iznete neke notorne neistine koje mogu da proizvedu zabludu kod građana Srbije.
Narodna banka ima izvorna ovlašćenja i ne može je niko smatrati ustanovom koja ima preneta ovlašćenja i ne može je podvesti pod termin – imaoci javnih ovlašćenja. Za to ne morate biti pravnik, dovoljno je da želite da govorite istinu.
Jedini nezavisni organ u smislu suštine značenja reči "nezavisnost" je sudska grana vlasti u ovoj Srbiji. Svi ostali organi su samostalni u vršenju svoje vlasti, svog posla, kao i svaki državni službenik.
Zašto zamenjujete reč "samostalan" rečju "nezavisan" i činite ih sinonima iako nisu u smislu o kojem govorimo, posebno je pitanje. Najzanimljivije je pitanje zbog čega se ovoliko upinjete da informišete građane kako mi nešto što smatramo ukidanjem suvišnog broja agencija, u stvari potajno i prividno pretvaramo u potpunu etatizaciju svih ustanova u ovoj državi?
Dugujem građanima, koji nemaju na uvid ovo obrazloženje, da pročitam šta piše. Članom 1. – odgovornost vlade se proširuje i na rad imalaca javnih ovlašćenja na nivou republike, što je bitno, zato što je veliki deo poslova i ovlašćenja državne uprave zakonima prenet javnim agencijama i drugim imaocima.
Gospodin Konstantinović je obmanuo javnost rekavši da je reč samo o javnim agencijama u obrazloženju, a piše – i drugim imaocima javnih ovlašćenja na nivou republike.
Zašto se ovo mora učiniti? Zato što je obim i karakter tih ovlašćenja takav da njihov rad bitno utiče na sprovođenje zakona, i posredno, na vođenje ekonomske politike, i na otežavanje funkcionisanja privrede zbog stvaranja troškova donošenjem propisa koje čine ti imaoci javnih ovlašćenja, naplaćujući raznorazne dozvole, uslove, potvrde, papire, i da ne upotrebim neku reč koja se mnogo puta smatra, na primer, ispravom koju treba da dobijete jednom i da vam važi 10 godina, a vi je dobijate jednom i svake godine morate da je obnavljate, poput nekih licenci, naplaćujući jednu licencu 2000 evra, i kada je neko ne obnovi, gubi pravo da se bavi tim poslom u vreme kada pričate o zapošljavanju, o nedostatku posla za ljude, o ispražnjenom budžetu itd.
Razlog zašto se ovaj zakon donosi, gde će Vlada da odgovara za propise koje donose oni kojima su preneta javna ovlašćenja je upravo taj, jer se donose propisi koji otežavaju rad privredi, ne samo u smislu raznovrsnih papira koje treba pribaviti, nego zato što to košta, i košta nesrazmerno u odnosu na evidenciju iz koje se taj papir izdaje ili košta nesrazmerno u smislu provere ispunjenosti uslova za bavljenje nekom delatnošću.
Što se pravite da to ne razumete? Razumeće građani kada ovo bude stupilo na snagu. Šta je važno? Odgovornost Vlade inače postoji po članu 57. Zakona o državnoj upravi da kontroliše te propise i te troškove. Ima ovde mnogo većih pravnika, vrsnih pravnika, ja sam ekonomista koji mora da se bavi pravom jer se bavi privredom, ali vi odlično znate kakva su iskustva i u zemljama Evrope, u starim tradicionalnim demokratskim društvima koji imaju mnogo dužu praksu uvođenja ovakvih tela i odlično znate da pojam državne uprave u užem smislu i u širem smislu ni slučajno, tvrdim građanima Srbije, ne obuhvata regulatorna tela. Ni ona koja se tiču radio-difuzije, ni telekomunikacija, ni energetike u smislu zakona odnosno agencije o energetici, jer su to agencije i tela koja su proistekla iz posebnih zakona.
Lepo vas pitam, kolegijalno, uvek lepo sarađujemo – zašto se pravite da ne razumete da nije reč samo o agencijama jer neki organi nemaju u nazivu agencija, ali su po načinu kako posluju, donose propise, kakve troškove stvaraju, u stvari javne agencije. Ali, neke javne agencije koje to imaju u nazivu, uopšte ne potpadaju pod ovaj zakona. Zato se i koristi termin – nosioci odnosno imaoci javnih ovlašćenja. O tome je napisano mnogo, o Zakonu o javnim agencijama koji je donet 2005. godine i koji sam ja nazivala Krivim tornjem u Pizi koji jeste spomenik. Ovaj zakon mora da se ispravi i da bude deo konzistentnog pravnog sistema, a ne da se u skladu sa tim krivim tornjem, ali ne monumentalnom i turističkom atrakcijom nego anomalijom u pravnom sistemu, ne usklađuju drugi zakoni, nego da se on ispravi.
Vi ste imali prilike od 2005. godine do 2012. godine da precizno nazovete imaocima javnih ovlašćenja sve one koji to stvarno jesu i da utvrdite neki kriterijum za to. Ne da niste, nego ste najčešće koristili odredbu iz tog zakona gde kaže, i namerno vam je odbijen amandman, gde vi tražite da to bude i da važi samo za one koje je osnovala Republika. To je suviše uzan krug i mnogo njih ostaje van, a to nije cilj i mi smo to rekli otvoreno.
Član 8. Zakona o javnim agencijama kaže: "Pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada, ako posebnim zakonom nije što drugo određeno". To – ako nije što drugo određeno, to je takva širina i takva mogućnost zloupotrebe da vi imate, da ne idem dalje, Agenciju za privatizaciju koja je osnovana parama građana Srbije. Dok je imala novca, nije bila na uvidu kontroli, niti je prebacivala budžetu prihode. Sada kada je šuplja i potrošena ta kasa, videćemo gde, ona nam je u budžetu od prošle godine vraćena na budžetska jasla, da i nju finansiramo.
Nameru ne da ne možete da osporite, svest o tome šta ovo znači, takođe ne možete da osporite, ni nama, ni sebi. Nemojte da se u odbijanju ovog rešenja rukovodite usko stručnim interesima. Neću nikome da kažem da se rukovodi partijskim, taman posla, svi smo građani Srbije, ali, nemojte da vam advokatura ili bilo koja druga vrsta ličnog posla zamagli interes Srbije u kojoj treba da živite i da radite, jer niste samo advokat nego ste i kupac, nego ste i neko čija će supruga da otvori privatnu firmu pa će se susretati sa ovakvim troškovima, problemima, začkoljicama zbog kojih smo u vrhu zemalja koje nisu poželjne za ulaganja zbog ovakvih procedura i ovakvih troškova koji se ne mogu nazvati ni taksom, ni naknadom, ni bilo kojom drugom uslugom koju vam država uzvraća za novac koji neka takva organizacija uzima u ime države zato što joj je država u jednom ovakvom domu na to dala pravo, makar ono bilo i generalno, jednim ovako lošim zakonom o javnim agencijama.
Menjaćemo mnogo. Ovo je minimum neophodan za početak, ali to nije nikakva seča i giljotina bez odmeravanja i bez izračunavanja koliko to znači a koliko košta. Nemoj da se niko plaši, sretaćemo se ovde svakog četvrtka i svakog utorka na poslaničkim pitanjima, na zakonima, i morate biti spremni da zajedno radimo u stvari na primeni ovog početnog zakona koji mora da uvede red u zemlji Srbiji zato što nas preskupo košta ovakav nered ili eventualno dušebrižništvo prema onom što se ne može nazvati ni regulatorno telo, ni neko ko izvorno vrši svoja ovlašćenja.
Predsedavajuća, ja se više neću javljati ni po jednom amandmanu, jer sam dala obrazloženja za sve. Hvala.
Prosto listam, gospodine predsedniče, uvaženi gosti, kandidati za ministre, mandataru, listam Poslovnik, gledam svoje kolege sa kojima sam mnoge vlade birala, glasala ili ne i ne mogu da verujem da 2012. godine i mnogo godina iza nas parlamentarne demokratije i višestranačkog sistema postoje ljudi koji ne mogu dostojanstveno da podnesu trenutak izbora nove vlade.
Nikada do sada i nikada ni na jednom međunarodnom ili domaćem skupu ne dobijate tekst koji će govornik da čita. Gde ste to videli? Mandatar se obraća, iznosi svoj ekspoze, a onda ga dobijamo u tekstu kako je pročitan, dobijamo izvesnu pauzu da proučimo i onda razgovaramo o tome.
U kojoj ste vi zemlji živeli, ako sam ja tu stvarnost delila sa vama i mnoge kolege ovde prisutne i da li to govori o nespremnosti da Srbiju nastavimo da vodimo putem tolerancije spremni, da od istorije i naše književnosti shvatimo da politika nije sreća gde se i kolo sreće okreće, nego da je politika rezultat dobre ili loše vladavine, dobrog ili lošeg načina vođenja države.
Molim vas da prihvatite izborne rezultate, da prihvatite proceduru koja je poštovana do tančina i da način na koji je sednica zakazana, organizovano objavljivanje zakona, govori o ažurnosti i spremnosti ove vlade da ne gubi nijedan trenutak i da nadoknadi izgubljeno vreme u nekim nastojanjima da neka vlada traje četiri godine po svaku cenu. Ako se ne menjamo – ne menjate se. Ako se promenimo – što ste se promenili? Ako se dogovaramo ozbiljno i pravimo programe – spori ste. Ako se organizujemo ovako kao što smo se organizovali, kažete – ponoćne sednice. Koji je to naučni metod analogije, koliko će koja vlada trajati, ako je u neko, ovo ili ono doba, osnovana, započeta, izglasana.
Molim vas, gospodine Mićunoviću, makar vas poznajem kao dostojanstvenog čoveka, imajte dovoljno dostojanstva da sve mlade koji stoje iza vas uputite da mirno i lepo sačekamo da čujemo mandatara šta ima da nam saopšti, da dobijemo pauzu, da razgovaramo o ekspozeu, a govorili ste danas da Vlada ima pravo makar na 100 dana. Ne tražimo večeras 100 dana, tražimo elementarnu kulturu, da ova vlada iznese svoj ekspoze. Molim vas, nemojte da od ovog čina, koji Srbija očekuje sa mnogo nade, pravite nešto što ne služi nikome na čast.
Tražila sam repliku na direktno pominjanje uvaženog gospodina, prof. Dragoljuba Mićunovića, kako ga mi zovemo, zato što, ni predavanje, ni tiradu, nego obrazloženje na, navodno, nedostavljanje ekspozea na uobičajeni način i želim da kažem sledeće.
Gospodin Stefanović, predsednik Skupštine danas ni jednom jedinom poslaniku nije uskratio pravo na repliku. Nismo žurili, nije uskraćena rasprava ni po jednoj tački dnevnog reda. Radili smo vrlo lepo i u jednom duhu tolerancije i saradnje. Ja vas molim da u tom duhu nastavimo da radimo i galerija na kojoj obično primamo i pozdravljamo goste nas na to večeras posebno obavezuje. Ja sam uverena da vas ponašanje mojih kolega, mene lično i mnogih ljudi koji ovde sede, na to i obavezuje, jer su vas mnogi i ličnim odnosom prema vama, vašoj stranci i poslaničkoj grupi i zadužili da im uzvratite na takav način. Zahvaljujem.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 103. i ukazujem vam na dostojanstvo Skupštine, mislim da je član 27. Jednostavno, moram da stanem prvo u vašu odbranu, gospodine predsedniče, iako relativno mladi, sa izuzetno tolerantnošću i bez ijednog konflikta, evo, dva dana raspravljamo i zadovoljstvo mi je što SNS ima takvog čoveka na mestu predsedavajućeg.
Ton kojim se govori, zastrašujuće visok ton kojim se želi postići snaga i nadomestiti nedostatak argumenata, nije nešto što priliči ovom domu.
Molim vas, da bi neko nekoga ocenjivao diletantom u bilo kojoj oblasti, on bi samo morao da bude poznavalac nečega. Tu kontradiktornost u sopstvenoj izjavi i logici mene ne zanima, ali kao zamenik šefa poslaničkog kluba, ja moram da reagujem na način na koji se ovde ponižava verovatno sopstvena fascinacija službama bezbednosti, jer se u životu najbolje kritikuju one mane koje čovek u stvari ima sam kod sebe.
Gospodine Jovanoviću, mislim da je građanima Srbije potpuno smešno ako vi, kao čovek koji nikada ništa nije radio bez završenog fakulteta, dođete na prvo radno mesto koje se zove potpredsednik Vlade, da govorite o iskustvu kao neophodnom uslovu da se bavite nekim poslom poput toga.
(Predsednik: Molim vas, gospođo Tabaković, samo da se ne obraćate direktno narodnom poslaniku.)
Izvinjavam se, gospodine predsedniče, neću to više činiti.
Ono što je meni najvažnije kakvo je stanje u medijima Srbije, ko je sve zloupotrebio i koja sredstva da bi ta struktura bila netransparetna, pokazuje i šteta od informacija koju te i takve novine objavljuju, a vi naivni i lakoverni, nezreli, mladi, nejaki poverujete u ono što novine objave o tome da sam ja spremna da kao politička ličnost preuzmem mesto guvernera.
Gospodine Jovanoviću, ja sam mislila da ste vi u međuvremenu sazreli ili makar stekli neophodan nivo poštovanja prema nečemu što se zove kolega u parlamentu, neko ko će biti potpredsednik Vlade ili bilo šta slično. Vaš nivo obraćanja, svi kvalifikativi koje koristite ne mogu da budu dovoljni da uplaše nekog ko je dovoljno stručan da govori o materiji koju poznaje, koji pre svega poštuje i ceni svakog čoveka i svaku ženu i svako dete i želi da uvek govori samo istinu i ono o čemu zna dovoljno. Ne zaboravite da je svaki čovek u Srbiji, svaki glasač centar sveta svojoj porodici i sebi. Omalovažavati i potcenjivati bilo koga ili one u vrhu države koju danas treba da biramo ne govori o onima o kojima tako govorite, nego o vašem nedostatku samopoštovanja. O uzrocima toga ne bih da govorim, jer zaista nisam stručna.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Ja sam žena koja nikad nije imala ni podršku, ni zaštitu, ni poklon, niti očekivala, niti tražila od drugih, u životu se, kao jedinim i najsnažnijim oružjem borila svojim sopstvenim znanjem i ličnim integritetom. To što kažete da niste nikada uvredili nikoga iz SNS-a znači samo da vi u stvari uopšte ne znate šta znači suština reči uvreda. Tu Vujaklija mnogo ne pomaže, tu pomaže ljudski osećaj, vaspitanje, a ja hoću građane Srbije da podsetim na trenutak kada ste pokušali mene da uvredite, ali niste uspeli, 2008. godine posle formiranja SNS i poslaničkog kluba Napred Srbijo. Još uvek sam bila predsednik Odbora za finansije, na početku finansijske krize koja je počela, kako kažu, da se preliva u Srbiju i iz ličnog osećaja i kao bankar i kao predsednik Odbora za finansije, molila sam sa govornice u staroj zgradi Skupštine, mnogo svedoka ovde, gospodina Čedomira Jovanovića, da ne unosi nemir među građane pričom o krizi, jer bankarstvo počiva na poverenju građana u stabilnost sistema. Odgovor gospodina Čedomira Jovanovića, taj pokušaj uvrede je bio, ne morate to da govorite gospođo Tabaković neće vam niko uzeti mandat. I tada sam svoj mandat zaradila ličnim zalaganjem i nikada ništa nisam dobila na poklon, ni mandat, niti bi mi strah od oduzimanja mandata mogao da oblikuje mišljenje i poštovanje koje imam prema svojim kolegama i gospodinu Stefanoviću i gospodinu Vučiću i svima koji ovde sede nije mereno nikakvom materijalnom moći, novcem, već međusobnim ljudskim poštovanjem, što mislim da nije kategorija dostupna svim ljudima u smislu osećaja poštovanja i načina na koji se ona zaslužuje.
Hvala predsedavajuća.
U ime poslaničke grupe SNS ću reći ono što je najvažnije u ovom trenutku sa našeg aspekta. Nas je na ovom poslu i u ovakvom sastavu okupio zadatak, vrlo ozbiljan i vrlo težak. Drugi i u drugom sastavu nisu bili spremni da preuzmu taj tako ozbiljan i težak zadatak, ili su možda zaboravili da razgovaraju sa narodom, ali u svakom slučaju nisu bili spremni da preuzmu odgovornost za rešavanje ovog zadatka, a mi, ne samo da smo bili spremni, kao SNS, da preuzmemo odgovornost, da formiramo vladu, nego što je još važnije, pokazujemo spremnost da formiramo vladu baš u ovakvom sastavu. To ne znači da bilo ko od nas za onog drugog preuzima odgovornost za ono što je rađeno u prošlosti, za ono što se ne sviđa onom drugom, jer svako za sebe nosi svoj krst i svoju prošlost.
Nažalost, dva dana unazad često se setim Borhesove reči, rečenice – pitam se da li se desilo sve ono čega se sećam. Toliko besmisleno deluju neke izjave i optužbe drugih, da su neki učinili neizvesnom čak i prošlost, a govoreći o temi tuđe odgovornosti, načina formiranja skupštinskih tela i tome slično.
Hoću da kažem da su SNS i njeni koalicioni partneri koji tvore ovu skupštinsku većinu shvatili da neko mora da počne da se bavi narodom. Nije dovoljno bilo više i nije bilo izdržljivo udovoljavati jednom, prvom, a bojati ga se i gledati da ispuniš svaku njegovu želju. To je ono što se zove promena, koje mnogi još nisu svesni, a ja želim da ih podsetim na to. Spremni smo da se bavimo narodom i to je naš prvi i osnovni zadatak, taj težak i ozbiljan.
Iako kažu da su ljudi na Balkanu i mi ovde u Srbiji tako pametni da vole od istoga da preuzmu ugodan i lagodan život i nerad, a komfor i onaj nivo, visoki standard života od zapada, ja hoću da kažem da verujem i onom što je u ekspozeu napisano i ono što je u ekspozeu napisano i te nasleđene osobine ovog naroda mogu da budu stavljene u funkciju zaista razvoja, sa jednom ispravkom mandataru, da nema dileme razvoj ili štednja, nego razvoj zasnovan na štednji. To su dve neodvojive stvari. Ova i ovakva koalicija, da bi ostvarila razvoj društva zasnovan na štednji, mora da odgovori, profesore, na vaša filozofska pitanja – šta presudno određuje čoveka? Evo bilo koga iz Vlade.
Uzeću svog predsednika stranke, vršioca dužnosti, gospodina Vučića. Šta njega određuje presudno? Zavisi od toga ko njemu govori. Onaj ko hoće da ga ospori, on će u Vučiću prvo videti Zakon o informisanju, koji je jezikom mladih rečeno, mala beba u odnosu na ono što imamo danas, a ne po mojoj subjektivnoj oceni, nego po oceni Evropske komisije koja kaže da je u Srbiji cenzura neviđena do sada.
Ako pitate mene šta određuje gospodina Vučića, presudno, reći ću vam – strpljenje, tolerancija i sposobnost da se ustupi i učini manjim nego što jesi kao stranka, da bi okupio sve vredne, raspoložene i hrabre da u ovakvom teškom trenutku u Srbiji preuzmu taj zadatak da učine nešto za svoju zemlju, a to je to da brinu o svom narodu, a ne o svom šefu, bilo šefu države, ili šefu stranke, ili o onom ko je njemu prvi. To isto mogu da kažem za bilo koga od vas koji ste ovde.
Imam posebnu motivaciju da kažem šta, na primer, diskvalifikuje svakog od koalicionih partnera ovde. Opet zavisi od toga ko o kome govori. Isuviše je dokaza za to da je šta diskvalifikuje nekoga za saradnju, zavisi od toga da li sa njim delite vlast, ili ste vi u opoziciji a on na vlasti, iako ste, na primer, do juče zajedno bili u vlasti. Morate da priznate da to nije objektivni kriterijum.
Šta bi, na primer, moglo za mene da diskvalifikuje nekog na čijoj sam kritici zasnivala principijelnu kritiku loših poteza u ekonomiji? Govorim o gospodinu Dinkiću vrlo otvoreno, onako kao što smo razgovarali i kada smo prvi put seli da dogovaramo ovu koaliciju. Šta ga diskvalifikuje? Ništa, zato što svakom čoveku dajemo pravo na promenu. Promenljivost ljudskog karaktera, kao promena na bolje, ne može da diskvalifikuje nikog da mu date priliku da sa vama uradi nešto dobro. Ali, ako gospodin Vučić kaže javno da će, ako treba i nekog svog prvog saradnika, jer u nikog ne možete imati blanko poverenje u onoj borbi za korupciju koja je obećana narodu i od mandatara i prvog potpredsednika i svih ostalih i od gospodina Dinkića, jer i on ima ružno iskustvo sa svojim saradnicima, bilo ko ko se nađe sa prstima u medu odgovaraće nezavisno od toga čiji je član.
Otkuda pravo nekome da diskvalifikuje bilo koga, sada kad više nije sa njim u društvu? To su, prosto, nezrele kvalifikacije koje nisu ni krivica tog čoveka, već odbrana sebe, bivšeg režima ili vlasti koja nije znala da sluša profesora koji je ovde vrlo umno govorio kako treba sa narodom postupati i kako ne treba iz one visoke kule od slonovače posmatrati stvarnost i narod i izgubiti preglednost za situaciju u kojoj živiš.
Šta ovu vladu i ovakvu, gde niko nema prava da diskvalifikuje bilo koga i da mu šansu i gde ne može presudno da vas određuje onoliko koliko vas neko ne voli, da ne upotrebim neku drugu reč, čini legitimnom? Mnogo se o tome govorilo. Teorija politička kaže da legitimitet svake vlade zavisi od toga kako je društvo organizovano. Ta legitimnost stanuje kod Boga, kod cara, kod interesnih grupa ili građana. Religija više nije osnov za osnivanje ljudskih društava i okupljanje, nismo ni monarhija i ostala su samo dva pitanja – da li će Vladu Srbije činiti, stvarati interesne grupe, ili pojedinac koji ima osnovnu osobinu da živi u organizovanom društvu, tj. građani.
Najvažnije je da ovu vladu jesu stvorile partije za koje su građani glasali, gde se neko najveći smanjio dovoljno i bio dovoljno odgovoran da nekom drugom, koji je imao dovoljno hrabrosti da prihvati prilično veliko ministarstvo, funkciju prvog, govorim o mandataru, govorim o ministru finansija i privrede, da prihvati taj izazov odgovornosti u kojem će Vlada kao tim deliti uspeh, ili biti jednako kriva za neuspeh. Ko to može da uradi? Samo Vlada koja očekuje da je građani Srbije nazovu svojom. To je jedina poruka meni i mojih kolega iz ovih klupa koju ne smete da zaboravite. Ovu Vladu Srbije građani moraju da dožive svojom, jer ona mora da rešava njihove probleme sa jasnom svešću da je svaki građanin Srbije svojim glasom stavio budućnost sebe i svojih porodica vama na odgovornost i da građane Srbije ne zanimaju ni izgovori, ni memoari, ni preispitavanje sopstvenih grešaka, već jedino pravi i merljivi rezultati.
Dokažimo zajedno, u nama ćete imati podršku, da smo dostojni zadatka koga smo se prihvatili, ali nemojte računati da ćemo biti ni blagi, ali da nećemo biti zlonamerni kritičari, ali da morate da budete ponos skupštinske većine nas poslanika koji ovde glasamo za vas, kao što ćemo mi biti vaša podrška u narodu i u odbrani onih stavova koji znače njihov bolji život. To vam je i obećanje od nas, to vam je i obaveza od nas. Hvala vam na pažnji.
Moram repliku u ime poslaničkog kluba. Nisam mislila da odgovaram, ali gospodin Petrović, agronomi, pa agronomi. Samo ću dve rečenice iz pisma, koje kruži u štampi ovih dana da 1600 agronoma koje ste jesenas zaposlili kao asistente, savetodavce, pišu da imaju ljudi problem da su svi, citiram, nasamareni beskrupuloznim namerama DS izbornog štaba, jer ne da im niste platili naknade, nego duguju i za put i smeštaj, jer polovina asistenata nije dobila plate tri meseca. Iz dela pisma tih koje ste zaposlili, čitam original, objavljeno je i u štampi i nije u redu da se hvalite onim što je potpuno drugačije u stvarnosti.
Poštovani predsedniče Skupštine, potpredsednici, poštovane kolege, građani Srbije, imam čast da u ime koalicije i skupštinske većine koja će nadam se u najkraćem mogućem roku izglasati novu Vladu, obrazlažem tri zakonska predloga koja su preduslov da se nova vlada formira.

Pred vama se nalaze tri zakonska predloga, jedan govori o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, jedan je nov Predlog zakona o ministarstvima i treći Predlog koji je vrlo kratak i govori o jednom drugačijem tehničkom rešenju o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.

Govoriću o ovim zakonskim predlozima onoliko koliko je nužno da vas uverim da za ove predloge zakona glasate, a da nijednog trenutka ekspoze premijera, koji očekujemo, ne izgubi ekskluzivnost u smislu navođenja zadataka koje nova vlada ima nameru da realizuje, sprovodeći Sporazum o programskoj koaliciji.

Počeću od Zakona o dopunama Zakona o Vladi gde smo u svega četiri člana učinili napor da građane Srbije uverimo da ćemo svako obećanje dato u izbornoj kampanji ispuniti i prvo od tih obećanja se tiče konstatacije koju su iznele sve stranke bez obzira na opredeljenje, levičarsko, desničarsko, centralističko, bilo kakvo, jer su se sve stranke koje su učestvovale u izbornoj kampanji složile da imamo veliki broj organizacija, agencija, tela, organa uprave koja nisu pod kontrolom Vlade, osnovana su na tri različita načina, a neki od njih su osnovani posebnim zakonima koji su definisali njihovo osnivanje. Neki od tih organa su osnovani zakonom i odlukama Vlade, a neki su i osnivali sami sebe.

Da vas uverim koliko smo u pravu reći ću vam da Vlada, nijedno ministarstvo ili organ zadužen da evidentira te organizacije i organe nije mogao da izađe sa preciznim brojem organizacija koje kao imaoci javnih ovlašćenja vrše određene poslove za građane u ime Vlade i ministarstava koja se biraju.

Građani biraju između političkih stranaka na izborima i njihovih programa. Za građane Srbije su političke stranke i njihovi predstavnici u Vladi, od ministara do onog sloja činovnika za koje oni odlučuju i postavljaju ih, bez obzira na način i položaj koji oni imaju po Zakonu o državnim službenicima, za građane je odgovorna Vlada, političke stranke koje tvore Vladu i ministri koji preuzimaju pred građanima obaveze da obave jedan deo posla u ime i na korist građana, a u ime Vlade kojoj pripadaju.

Ta prekinuta veza između ministara za koje glasa Narodna skupština gde sede njeni predstavnici i te organizacije i organi i agencije, koje nisu nikome odgovorne, nad kojima niko na vrši nadzor, čije finansijske tokove gotovo niko ne kontroliše, su ovim zakonom stavljene na uvid i pod kontrolu Vlade, a do donošenja akta kojim će se to nabujalo rastinje i korov, koji mnogo novca građana troši, svesti na meru koju može da podnese privreda Srbije i građani Srbije koji ih finansiraju. Tako je, pored te kontrole koja je ustanovljena već postojećim zakonima, gde Vlada ima nadležnost nad propisima i odlukama koje donose organi uprave, prošireno ima te imaoce javnih ovlašćenja, ali na nivou Republike.

Znači, da se ne stvori zabuna da sada Vlada stavlja neopravdano kontrolu nad onim što se zove lokalna samouprava, definisali smo da je reč o imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike, ali da odmah kažemo onima koji se brinu da se ti i takvi organi i organizacije, odnosno imaoci javnih ovlašćenja ne tiču slučajno, na primer Zaštitnika građana, ja moram da kažem da pogledaju član 138. Ustava koji ne spada u kategoriju tih imalaca javnih ovlašćenja. Znači, u dobru praksu koja jeste u ovom trenutku postojeća u Srbiji, niko ne zadire niti želi dobru praksu regulatornih nezavisnih tela koja su opravdala svoju ulogu i funkciju, niti da ih ograniči, niti da ih na posredan ili neposredan način stavi pod kontrolu.

Ali, član 137. Ustava, koji daje pravo da se povere javna ovlašćenja i javnim službama da se poveri određeni deo posla, se jednim Zakonom o javnim agencijama pretvorio u izvor zloupotrebe monopola vršenja državnog posla. Država osnuje jednu agenciju sa najboljom namerom, daje joj sredstva za poslovanje, a onda ta agencija kada dovoljno ojača polako se izvuče iz jedinstvenog računa republičkog budžeta, izvuče se ispod kontrole ministra koji je za nju nadležan i živi neki svoj poseban život kao nešto jeste korov u državnoj organizaciji i, što je najgore, na finansijsku štetu republičkog budžeta i ukupnih sredstava koje građani plaćaju.

Ovim zakonom smo predvideli da Vlada preduzme mere, znači ne da mora obavezno, da poništi akt koji nije u saglasnosti. Znači, da niko ne misli da je ovo neka vrsta prekog suda, jer se već postojeća praksa, gde po Zakonu o državnoj upravi po članu 57. postoji mogućnosti da se ti i takvi akti preispitaju, da je rok za njihovo preispitivanje i ponovno donošenje preuzet u ovom zakonu, jer imate veliki broj agencija koje najčešće istovremeno donose propise, primenjuju iste, odlučuju o pravima i obavezama i fizičkih lica, ali i pravnih, znači i privrede i pri tom te usluge naplaćuju, čime jednostavno dolaze u sukob interesa i krše ustavni princip podele vlasti.

Vlada dolazi u Skupštinu sa zahtevom da joj se odobri uvođenje nekog poreza. To je uobičajena praksa u demokratskom društvu, gde imamo podelu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ove agencije same sebi određuju naknade, same sebi propisuju poslove i vrlo često visina tih naknada za dokumentaciju koju izdaju, neka uverenja koja su, kažem, monopol i javno ovlašćenje koje im je država predala, da uopšte nije cena te usluge u srazmeri sa poslom, naporom koji ulažu da bi izdali jednu takvu potvrdu. Do čega je to dovelo? Dovelo je to toga da imamo društvo u kojem

imate neuobičajene nesrazmere između plata onih koji su po rangu, funkciji i značaju i vrednosti najviše funkcije u državi, a da sa druge strane imate neke iza zavese sakrivena nepoznata lica i imena koja primaju 10 plata jednog predsednika Republike, jednog predsednika Skupštine ili nekih od najodgovornijih funkcija.

Da se ti više ne bi dešavalo, mi smo doneli izmene i dopune Zakona o Vladi, odnosno samo dopune Zakona o Vladi, gde smo stavili obavezu Vlade, koja je inače odgovorna da odgovara u ovakvim slučajevima, da ima uvida i nad ovim organima i organizacijama.

Imamo još jednu malu izmenu u članu 8. koji definiše te organe državne uprave, gde dodajemo i ove imaoce javnih ovlašćenja. Propisali smo isti postupak kako se akti koje oni donose, a nisu u korist građana, mogu poništavati na način i u predviđenim rokovima. To sve u Zakonu o Vladi, a jeste početak ono što rekoh da će biti ekskluzivno pravo premijera da najavi kao nov pristup u trošenju javnih sredstava i održavanju broja neophodnih i korisnih organa uprave.

Sledeći zakon o kojem želim da govorim je Zakon o ministarstvima. Ovaj zakon nije u velikoj meri inoviran. Preuzeo je ranija rešenja u smislu nadležnosti ministarstava i reč je samo o jednoj drugačijoj kompoziciji nekih ministarstava i u osnivanju posebnih kancelarija, ali postoji jedna bitna novina koja je vezana za zakon o kojem sam maločas govorila i zato ću početi od kraja ovog zakona o ministarstvima, gde smo po pravu koji je prethodni ministar uveo, to smatramo dobrom praksom, to pravo dali i ministru da u članu 38. može u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da predloži Vladi razrešenje državnog službenika na položaju ukoliko nije ostvarivao rezultate u svom radu. Vlada će utvrđivati prestanak rada na položaju rešenjem, gde će biti sadržani i razlozi zbog kojih je rad na položaju prestao. Da se ne bi ovo pravo slučajno tumačilo šire ili zloupotrebljavalo tamo gde mi kao predlagači nismo imali nameru da se zloupotrebi, mi smo stavom 4. ovog člana definisali da će Vlada na predlog ministra, ali samo u ovom slučaju iz stava 2, da predloži vršioca dužnosti državnog službenika na položaju koji će do postavljenja novog da obavlja te poslove.

Novina je da smo uveli četiri kancelarije od kojih će se jedna baviti pitanjima AP Kosova i Metohije, ljudskim i manjinskim pravima, crkvama i verskim zajednicama i dijasporama. Molim vas da niko od vas ne pomisli da je formulacija službe bilo koji nivo snižavanja ovlašćenja ovih organizacionih oblika, nego smo vodili računa o tome da ne stvorimo situaciju da ukidanjem ministarstava, koja su radila ovaj posao, dobijemo sada ogroman posao za nekog koji će pisati rešenja o prekidu radnog odnosa neraspoređenih lica i da ne unosimo nepotreban nemir kod ljudi koji će biti raspoređeni u ove kancelarije. Mi smo iskoristili zakonsku formulaciju u članu 37. da će Vlada osnovati posebne službe, jer zakonodavni dom, Skupština i mi ovde poslanici dajemo Vladi pravo da za ove poslove svojim aktima organizuje te organizacione oblike koji ovde jesu nazvani službama, ali oni ne znače da će se ti organizacioni delovi zvati službe, jer želimo da javnosti damo do znanja da ne da nećemo umanjiti značaj poslova koji se ovde rade, čak naprotiv, na primer, predlog kolega iz URS-a je bio da dijasporu ne ostavimo u okviru Ministarstva kulture i informisanja, jer će to značiti dosadašnji pristup, makar to bilo i u verbalnom smislu, da dijasporu smatramo kulturno-umetničkim društvima i objavljivanjem časopisa na jezicima ili biltenima za našu dijasporu.

Znači, želja da uvažimo specifičnost dijaspore, ljudskih i manjinskih prava, ali i Kosova i Metohije gde ne treba da postoji posebno ministarstvo za deo teritorije države Srbije, već da jedna kancelarija objedinjava sve te poslove, znači da će Vlada imati pravo da izvrši detaljan opis poslova koje će ove kancelarije raditi i molim sve one koji sumnjaju da će, ne daj Bože, biti smanjena nadležnost onih koji se bave pravima manjina ili onog što jeste intencija svih zemalja u Evropi, a i naša na tom evropskom putu, jednostavno da ne brinu, jer će poseban opis poslova biti jedan od prvih poslova Vlade.

Ono o čemu bih želela da kažem reč-dve, a to je da imamo 17 ministarstava i jednostavno molim za razumevanje. Nikome od nas nije, a verujem ni vama, bilo posebno teško da neke predloge od 12 – 15 ministarstava proširimo na ovaj broj, jer uključiti najširu moguću, onako kako je to gospodin mandatar rekao, koaliciju imati preko 140 poslanika u ovom domu kao predstavnika građana, koji će biti zainteresovani za uspeh tima koji će biti Vlada, mi smo u tom smislu taj broj proširili na 17. Uštede koje će biti ostvarene stavljanjem pod kontrolu ovih organa i organizacija, gde imate 2700 računa takvih organizacija koje ministar finansija, iako sam ga godinama molila, nije uspeo da stavi u konsolidovani račun Trezora, da prati njihovo finansijsko kretanje, da se ne bi istovremeno zaduživao i plaćao kamate je dovoljan razlog koji daje nama za pravo, koji danas ovo predlažemo, da vas uverimo da ovih 17 ministarstava neće biti veliki trošak, s obzirom na ono što mislimo da uštedimo.

Nešto od poslova koje ministarstvo finansija i privrede po već uobičajenoj praksi zauzme najveći broj stranica u opisu poslova govori o tome da je to ministarstvo sada popisalo i poslove koje je, u međuvremenu, uspelo da dobije zaslugom onih koji su mu to predali. Uveravam vas da će Vlada na čelu sa mandatarom, gospodinom Dačićem, i očekujem prvim potpredsednikom, gospodinom Vučićem, učiniti sve da nijedno ministarstvo ne bude tvrđava za sebe, ne samo feud za sebe, nego da organi koji moraju da vrše poslove za ukupnu vladu. Počev od onog što se zove Zavod za statistiku, kao posebna organizacija, da sva ona slična tela poput – Sekretarijata za zakonodavstvo moraju da budu kadrovski ojačana i da im bude dat značaj koji je neophodan da bi se Ustavni sud bavio nekim drugim poslovima, a ne procenom neustavnih zakona koji su otišli u ustavni sud i tamo tako ocenjeni, da će Republički

zavod za statistiku, Direkcija za imovinu, Zavod za intelektualnu svojinu, Zavod za socijalno osiguranje, Geodetski i još neki doživeti u kasnijem radu i dogovoru Vlade izvesne izmene, gde će jedini motiv biti objedinjavanje tih organa uprave u okviru ministarstava radi što bolje kontrole i ne preklapanja poslova između pojedinih ministarstava.

Ne bih da više govorim o ovom zakonu. Ono što smo uneli, moram zbog koleginice, koja sedi do mene i koja će sigurno biti ministar za energetiku, da kažem da smo po prvi put uneli ono što jeste obaveza države Srbije, a to je da posebno brine o energetskoj bezbednosti države i da ono što jeste danas praksa, a vezano i za priču o agencijama, nemamo slučaj da država ima obavezu da o nečemu brine. Na primer o bezbednosti neba nad Srbijom, a da novac od tog neba prihoduje, troši neko drugi, a da Vlada Srbije nad time nema apsolutno nikakvu kontrolu, ali kad ima štete i kada treba sanirati neku katastrofu, onda opet zavuci ruku u budžet. Srazmera ovlašćenja mora da bude srazmerna odgovornosti. Pravo da neko prihoduje sredstva mora da bude ujednačeno sa pravom da o tim prihodima podnosi izveštaj i nikada više nijednoj vladi ne sme da se desi da član Vlade ne zna šta se dešava sa punjenjem budžeta i da ne zna o finansijskim tokovima, a da bude član Vlade i da sedi za stolom koji se zove Vlada Republike Srbije, koja je tim, jer je njen uspeh uspeh svih, a pre svega građana Srbije.

Još samo reč-dve o zakonu o izmeni Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, gde smo izmenu oko načina imenovanja sekretara Saveta učinili tako da to ne bude šef kabineta predsednika Republike, kao sekretara Saveta po položaju, već da njega imenuje i razrešava predsednik Republike. Da pohvalim kolege iz opozicije, koji su bili na Odboru za kontrolu službe bezbednosti, koji su u diskusiji bili vrlo konstruktivni, najavili su amandmane. Moram da podsetim, vrlo smo svesni da svako ko vlada službama bezbednosti, onaj ko vlada tajnom, autoritetom, koji ne proističe iz same ličnosti, pre ili kasnije izgubi moć i vlast i da jeste prava snaga, onih koji će ovim poslovima baviti, u odgovornom odnosu prema informacijama koje poseduju i da se te i takve informacije nikada ne zloupotrebljavaju u političkim obračunima.

Zamoliću sve ovom prilikom da se nikada ne ponovi praksa, da kada vam Ustavni sud ukine Odluku o prisluškivanju, da se neka Vlada snađe Zakonom o elektronskim komunikacijama, pa nastavi kontrolu nad građanima praćenjem, snimanjem, slušanjem itd, jer u ovoj državi građani moraju Vladu da dožive svojom. Doživeće je svojom ako ona bude radila u njihovom interesu. Uverena sam da će ova Vlada Republike Srbije raditi pre svega u interesu svih građana Srbije. Očekujem da i ostali poslanici u ovom parlamentu podrže izmene i dopune i jedan potpuno nov zakon. Hvala.
Zahvaljujem gospodine predsedniče. Čujem se ja i kada me ne vidite.

Baš zbog ovako, što bi rekli, prilježnog analiziranja Zakona o ministarstvu, sa zadovoljstvom ću da vam, ne odgovorim, nego da vas razuverim, bez očekivanja da mi verujete na reč, jer je tu neko ko će ovaj zakon, u delu koji nije potpuno definisan danas, da definiše na najbolji način sutra, mislim na mandatara, a kada bude sagledao sa svojim saradnicima, najbolji organizacioni oblik koji je, ponavljam i želim da to više u raspravi ne koristimo ni kao argument, ni kao odgovor na pitanje, služba je formulacija koja postoji u Zakonu o vladi, da se ne bi ljudi i poslovi našli u vakumu u smislu radnog odnosa, u pravnoj praznini i u smislu posla. Znači, nismo ostavili vladi pravo da uredbom osnuje kancelariju, da ne bi, od trenutka od izbora vlade, do faktički tog dana, iko osećao nesigurnost u vezi sa tim.

Moram da vas uverim da nam nije bio cilj, čak smo i o tome vodili računa, da npr. naziv Ministarstvo omladine i sporta ne izmenimo tako, pa da samo treba da menjamo pločice na vratima ili memorandume ministarstava, jer smo namerni, odnosno, vlada je namerna da o svakom dinaru vodi računa i da se ne izlaže ni jednom nepotrebnom trošku. Ali ono na čemu vi insistirate, to da za Republiku Srbiju manjinska prava jesu nešto što je prilično dobro ocenjivano i do sada i da to jeste sastavni deo ukupne demokratizacije našeg društva, da mi o tome vrlo mnogo vodimo računa i da će u toj kancelariji koja će se baviti ovim poslovima, krajnjom obazrivošću biti definisan njen nivo organizovanja, da bi mogla da odgovori svim izazovima koji se, upravo u smislu monitoringa, prava manjinskih i svih tih drugih marginalnih grupa, prati, kontroliše, sprovodi i sve ostalo što jeste u vezi sa tim.

Samo ću da navedem jednu konkretnu meru o kojoj smo pričali dok smo na ovom zakonu radili. To je da će zajednički rad Vlade Republike Srbije i Izvršnog veća AP Vojvodine biti izrada i ostvarivanje nacionalne strategije demokratske manjinske politike u Republici Srbiji. Znači, Vlada će sa svojim nižim nivoom oblika organizovanja raditi na ovoj strategiji, kako bi utvrdili prioritete i ciljeve svih, a posebno državnih organa, političkih stranaka, ali i civilnog društva u ovoj oblasti.

Nadam se da ćemo biti u prilici da ovde jednog dana pozdravimo i osnivanje jednog kompetentnog radnog tela, koje će na ovoj strategiji moći da uradi mnogo i koje će biti pohvaljeno, kao što su od vas pohvaljeni, ovako kako jesu, delovi koji to zaslužuju. Znači, u jednom celovitom zakonu koji će u ovoj oblasti da bude donet biće kodifikovana kompletna materija koja se tiče ove oblasti, a mi smo, kao što ste i sami rekli, u Ministarstvu državne uprave ostavili samo vođenje registara, crkava, verskih zajednica, političkih i ostalih organizacija, ali i Saveta nacionalnih manjina i samo donošenje propisa.

Na primer, pominjete Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu. Vrlo smo vodili računa o tome da, na primer, lokalna samouprava, koja ima veze sa regionalnim razvojem, ne samo time što su regioni, onakvi kakvi jesu, nešto što će biti direktna komunikacija u budućoj Evropi bez granica, ali bez i jednog trenutka da vršimo decentralizacija na nivou koji će značiti da, na primer, ministarstvo ove uprave vrši donošenje propisa o izborima, ali da čak nemamo ni jezičku nedoumicu da se sprovođenje lokalnih izbora tiče ovog ministarstva, jer ga se zaista ne tiče.

Čak sam bila prijatno iznenađena, na primer, ministrom unutrašnjih poslova, koji je, kada smo razgovarali o spoljnoj trgovini i o mestu trgovine naoružanjem i robom dvostruke namene, koja je u jednom trenutku po prirodi stvari trebala da bude u Ministarstvu odbrane, onda smo ipak shvatili da je najbolje da bude u tim poslovima koji se bave spoljnom trgovinom, gospodin Dačić, na primedbu nekog manje informisanog člana tima, je rekao da bi to trebalo npr. u Ministarstvu unutrašnjih poslova da se nađe, vodeći se analogijom da je reč o brizi Ministarstva unutrašnjih poslova o prevozu robe i prometu robe posebne namene, a misli se na zapaljive.

Gospodin Dačić, nema veze što je on uvek bio dobar đak, ali je mene prijatno iznenadio poznavanjem svakog detalja, smejući se takvoj primedbi, rekavši - to nema veze sa trgovinom oružjem, jer promet kao reč u ovom smislu znači kod Ministarstva unutrašnjih poslova samo prevoz. Ne znam da li ću vas ovim uveriti da smo vrlo vodili računa i kad smo unutrašnju i spoljnu trgovinu odvojili, jer vi kao ekonomista sigurno znate da spoljna trgovina, strana sredstva plaćanja, devizni inspektorat, devizna kontrola, evidentiranje spoljne trgovine nije najsrećnije rešeno i nije najcelovitije rešeno na mestima gde treba. Upravo zato smo odvojili unutrašnju trgovinu i spoljnu, gde će to ministarstvo da se bavi i bilateralnim ugovorima i multilateralnim i CEFTOM i mnogim sličnim poslovima koja su u okviru tog ministarstva.

Kada kažete Ministarstvo energetike i prirodnih resursa, apsolutno odvajanje onih resursa koji su već u funkciji proizvodnje energije, toplotne u smislu onog što je rudarstvo kao već napravljeni kop i nešto što se već koristi, i gasovod i proizvodnja energije na osnovu gasovoda koji postoji je nešto potpuno odvojeno od prirodnih resursa, što je danas najšira oblast, od snage vetra, reka i svih ostalih prirodnih resursa, nad kojima svaka zemlja pokušava da vodi posebno računa. Do sada, verujte, prirodni resursi su bili pomenuti samo kao pravo Ministarstva finansija da uvodi taksu na tim prirodnim resursima.

Ne može da bude briga Srbije samo kako će neki prirodni resurs da naplati u smislu eksploatacije, ni lekovitog faktora, ni peska, ni vode, a kamoli onog što je danas najatraktivnije u svetu. Otvorite današnje novine i videćete šta je danas najatraktivnije. Pronalaženje ovog minerala, one rude itd. Mi kao država moramo najozbiljnije da otvorimo ovaj prostor za investitore, garantujući im proceduru jasnu, predvidivu, da mogu da se bave onim što se zove otvaranje mineralnih polja, ali i eksploatacije u kojoj će, pre svega, država Srbija imati koristi.

Verovatno neću ovako detaljno odgovarati na sve ostale primedbe, ali digitalna agenda, informatičko društvo, telekomunikacije, koje su pridodate unutrašnjoj i spoljnoj trgovini, nisu svuda imale funkcionalnu vezu. Ali, jesu imale, znate ono kada hoćete svakog da opteretite jednakim količnikom težine, odnosno snage ministarstva? E, mi to ovde nismo radili prema broju ljudi nad kojima se ima moć kao zaposlenih, nismo radili prema tome da neko ima veći količnik inteligencije, nego jednostavno, i to nije sramota priznati, koliko je moguće realnije i primerenije snazi onog dela koalicije koja učestvuje u jednom ovakvom sporazumu. Molim vas da ne brinete jer će najbolji kadrovi iz svih stranaka biti u onom drugom ministarstvu da pomognu da se stvar uradi na najbolji način, a ako treba, a treba, jer kad vam vrate kusur u prodavnici nije sramota da ga prebrojite, da koalicioni partneri među sobom jedan drugom budu i kontrola i da se, ja bih volela, nikada više ne desi da se prljavi veš bivših koalicija pere.

Molim vas da ovo ne izazove ni jednu repliku, jer jeste kritika svima nama. Svi smo nekad učestvovali u vlasti, ali da se nesporazumi iz ranijih koalicija nikada ne peru pred građanima i u kampanjama, nego da u onom što se zove borba protiv korupcije, protiv nezakonitog korišćenja javnih sredstava, zloupotrebe funkcije, sukoba interesa itd, radi tamo gde je tome mesto i da na tome rade organi koji su za to zaduženi.

Vaša konstruktivnost će sigurno biti uvažena u amandmanima koje budete podneli. Kažem, mi jesmo formalni predlagači, ali će oni koji budu i formalno članovi Vlade Republike Srbije biti u stvari ljudi koji odlučuju o amandmanima koje ćemo ovde usvajati i o kojima ćemo razgovarati. Obećavam da ćemo svaki od njih najpažljivije razmotriti, jer ovo jeste osnova na kojoj ćemo raditi zajedno. Zahvaljujem vam se na diskusiji.
Svako od nas poslanika bira pristup u zavisnosti od toga kakav utisak želi da ostavi kod građana – da li je to duhovitost, ozbiljnost, želja da nekog zaplašite, ali mene najviše brine to sa čime ste pokušali da završite, a to je zaplašivanje građana da će doći do seče zaposlenih u državnoj administraciji.

Šta vi mislite koliko ima državnih službenika na položaju koji, ukoliko ne izvršavaju u periodu, čak je dat i rok, svoje zadatke, može da potpadne pod ovu odredbu o odgovornosti? Kao pravo, ne znam koliko je vama poznato ali u javnoj upravi, u javnim preduzećima postoje planovi rada koji se unose u elektronsku bazu podataka. Postoji ocena uspešnosti koja se tromesečno popunjava, daje radniku na uvid i upoznaje se on sa njom. Na osnovu te i takve ocene koja stoji i u štampanom obliku u bazi podataka, ceni se nečija uspešnost poslovanja. Reći da će to da radi štapom i kanapom nova Vlada, više govori o vašem pravu da ne verujete, da sumnjate unapred i to nije sporno. Ali da iznosite na ovakvom mestu da će doći do seče kadrova, do otpuštanja ljudi, jednostavno ne odgovara istini.

Ne bih da procenjujem zašto se to radi. Možete nekog da ne volite, možete da se ne slažete sa njegovom opcijom, ali vam nikada u životu ne sme zasmetati dobar duh saradnje drugih, kao što vam je zasmetalo što sam pohvalila gospodina Dačića. Jer savremena dostignuća u ekonomiji i merenju resursa kažu da ne postoji dovoljno resursa na Zemlji planeti, da bi se kompetencijom i konkurencijom stvarale dve druge, dve ogromne telekomunikacione kompanije sa infrastrukturom, već da se koordinacijom i saradnjom, svi resursi koji su neobnovljivi, a za Srbiju to su vreme i ljudi, upotrebe na najbolji način, a ne da se međusobno sukobljavaju, ili u svađi dok sarađuju, ili u trenutku kada donose nov zakon o ministarstvima i treba da prave Vladu za građane Srbije, a ne vladajuću koaliciju, da vi podstičete neki duh koji nije baš duh saradnje, nego to smeta jer su lične impresije.

Da, svako od nas je vrlo ličan jer su svi ljudi. Onaj ko sakriva emocije u politici za mene nije dobar političar. Možda ja nisam merilo toga, ali u politici su, gospodine Đuriću, nedopustivi gnev, mržnja, zavist i osvetoljubivost, ali ne samo u politici. Nigde te osobine nisu poželjne ni u kom poslu i ni u kom timu. Saradnja, tolerancija, želja da pohvalite onog drugog, da podstičete da to bude iskreno, to je nešto što nam je preko potrebno.

Nisam to htela da komentarišem, ali mi je žao što je gospođa Elvira, zaključila svoje izlaganje time - ima stvari koje kritikujem, ima one koje bih pohvalila, ali sam opozicija i, znate, moram da glasam protiv. Isto takvu definiciju sam mnogo često morala i takav odgovor da dajem onima koji mi kažu – zašto vi glasate protiv za svaki zakon koji je možda i dobar u Skupštini? Kažem – zato što su u državi Srbiji iskopani rovovi između opozicije i vlasti kao da nismo jedan te isti narod i kao da ne živimo u jednoj državi Srbiji.

Nama treba kritika, trebaju nam i zvizdaši, trebaju nam i navijači, i vama i nama, ali nam trebaju i građani Srbije koji će čuti istinu, koja se može samo u nijansama razlikovati od vašeg ili mog pristupa kako to saopštavate. Vi ne možete da kažete da se sada na drugi način bira sekretar tog tela za nacionalnu bezbednost, ako ga je predsednik imenovao i kao šefa kabineta, a sada ga zovemo sekretarom. To jednostavno ne odgovara istini.

Znate, pročitala sam jedan tekst koji je bio vrlo zanimljiv – predsednika nema ko da kontroliše. Desio se, možda, posle sedam, osam dana od izbora novog predsednika, odnosno od proglašavanja rezultata. Jedan pametan čovek, koji je taj tekst napisao, na jednom elektronskom sajtu je rekao – da li ko ima ili nema da kontroliše predsednika nije pitanje danas, to je pitanje onog ko je stvorio takve okolnosti. To jeste pitanje za nas koji ćemo menjati ono što nije dobro, da ne bi bilo nigde koncentracije vlasti, ali ne možete u formulaciji šefa kabineta, ili sekretara, da izvodite suštinski i drugačiji način izbora tog čoveka koji se bavi nacionalnom bezbednošću i da to nazivate dobijanjem ne znam kakvih neustavnih ovlašćenja za novo izabranog predsednika.

Kolega Đuriću mislim da se vi sećate da sam ovde rekla da se neki organi plaćaju da ne rade svoj posao. Kada smo govorili o Ustavnom sudu i drugačijem načinu plaćanja Ustavnog suda, i njihovih saradnika koje plaća Vlada, a Ustavni sud se finansira, mislim na sudije, na drugi način, rekli smo da to nije dobro, zato što se Ustavni sud finansira i daje mu se privilegija da ne bi ocenjivao ustavnost i zakonitost.

Prečuli ste jedan deo moje diskusije. Naša želja da ojačamo Sekretarijat za zakonodavstvo, gde će konzistentnost pravnog sistema i ustavnost zakona biti obezbeđena još u zgradi u Nemanjinoj. Dok ne dođe ovde, ovo je predlog poslanika. Ovo nije rađeno u tom sekretarijatu za zakonodavstvo, pa ipak sam uverena da onaj ko ne želi da pročita član 138. Ustava, pa još sumnja da li je zaštitnik građana u ovoj kategoriji imalaca prenetih ovlašćenja, taj neće to da pročita. Zaštitnik građanina je nezavisni državni organ i on ne potpada pod ove imaoce koje Vlada stavlja u red.

Otvoreni smo za saradnju, za vaš sud, za kritiku.

Možda smo mi nešto dobro mislili, a loše formulisali. Spremni smo da ovde to učinimo poboljšanim, da zakon bude inoviran i bude najbolji, ali nismo zaista spremni da pristanemo na to da nešto što apsolutno ne menja suštinu jednog Zakona o službama bezbednosti, nazivate neustavnim ovlašćenjima predsednika ili da nazivate veštačkim stvaranjem ministarstava koja postoje u ovom obliku godinama unazad.

Ono što dugujemo sebi i drugima je, pre svega, činjenica i istina. Hvala vam u svakom slučaju.
Zadržaću za sebe ocenu, samo ću još jednom da vas pitam. Da li zaista niste razumeli šta znači naslov teksta – predsednika nema ko da kontroliše u trenutku kada je izabran gospodin Nikolić, a nije promenjen nijedan zakon koji se tiče tajne službe, čuvanja podataka, načina na koji funkcioniše Nacionalni savet za bezbednost. Hajde da ja objasnim, pošto to gospodin nije razumeo.

Znači, zakonska regulativa koja tretira tu oblast kao zatečena, kao nepromenjena, doneta u prethodnom periodu, govori o tome da neko misli da predsednika nema ko da kontroliše. Sve ostalo što ste govorili je u domenu pošalice, možda duhovite strane, vicevi, gde se već to objavljuje, ja nemam vremena to da čitam.

Gospodinu Šoškiću sam vrlo otvoreno davala podršku za nešto što se zove izbegavanje evroizacije, gospodin Đelić je svedok, nešto što znači dinarizacija, da Srbija nema dovoljno deviza da može da vraća kredite u evrima i da vraća kamate u evrima i sve ostalo, ako nema izvoza i zarađuje u dinarima i da njene mere i instrumenti monetarne politike nisu vidljive jer se odnose na dinare, a mi imamo državu sa evroizacijom. Svaku dobru meru svakog, i vas i bilo kog državnog službenika, ću vrlo javno i konkretno i decidno podržati. Znate šta je razlog za ovu moju sreću da to mogu da kažem? Što sam pripadnik stranke u kojoj mogu da kažem otvoreno svoje mišljenje, jer se moja stručnost i pravo da to kažem ne dovodi u pitanje iz političkih razloga.

Međutim, nemojte plašiti narod da će biti otpuštanja. Službenici na položaju, ako ne budu radili kako valja, moći će da potpadnu, rekla sam vam sistem kojim se to ocenjuje, ali za višak državnih službenika na svim nivoima će postojati kancelarije za brzi odgovor koje će one službenike, koji ne rade ili nemaju pravi posao, konačno dobiti posao da sve ono što je obaveza, da se evidentira javna svojina, da se skrate procedure u dovođenju investitora koji će tu na šalteru završavati svoje poslove, a ne negde iza nekih zatvorenih vrata i mi obećavamo da će građani Srbije imati posla i da će plate koje primaju zaista i zarađivati. Nemojte na taj način da razgovarate o zakonu koji ovde predlažemo, bez obzira na to koliko se razlikujemo politički.