Poštovane kolege, predsedavajuća, gospodine Cvetkoviću, mislim da ste imali najkraće izlaganje o budžetu u istoriji države Srbije, novijoj i starijoj. Tek nekoliko rečenica ste potrošili na komentar budžeta i devet zakona koje mi u objedinjenoj raspravi treba da pomenemo ili obrazložimo. Ima dve – tri stvari na koje se nikada neću navići, bez obzira na godine, tolerantnost, strpljivost koju čovek dobija s godinama, a jedna od tih je to, da dobijemo budžet u zadnjem trenutku i da od šest tačaka dnevnog reda, pretvara se dnevni red u plus 11 i od toga devet uz budžet koji ima 981 stranu.
Nije to slučajno. Vi mislite da će neke stvari ostati neviđene, nekomentarisane, a najmanje što sam očekivala to je da kažete – zašto kvarite Zakon o budžetskom sistemu koji je vas kao Ministarstvo finansija i za jednu ozbiljnu državu mali ustav po kojem se budžet donosi, jer on ne važi samo za jednu godinu, nego za sve buduće budžete i da ćemo ovde razgovarati o tome, da se i Zakon o budžetskom sistemu vrlo dosledno i konzistentno kvari na način kako se kvari i vođenje javnih finansija u državi Srbiji.
Budžet jeste zakon koji je najvažniji. Svaki pojedinačni zakon dodiruje po neku oblast života – zdravstvo, saobraćaj, školstvo, a ovaj baš svaku oblast života. Baš svaku. Ne možemo da prihvatimo da vi o budžetu ili o delu koji tretira Zakon o budžetskom sistemu ističete samo dobre stvari, a da one druge koje nisu, ne dovoljno dobre nego koje su loše i razlog su za izmenu zakona, prećutkujete, ne pominjući ih, kao da ne postoje.
Zato što imam malo vremena, jer će moje kolege govoriti o načelu, upravo ću konkretno i početi sa Zakonom o budžetskom sistemu, gde godinama odbijate da sve korisnike javnih sredstava, odnosno sve ono što formira Vlada Republike Srbije kao agenciju, organ uprave, neki organ koji god i kako god da se zove, niste iskoristili svoje zakonsko pravo da ih držite u konsolidovanom računu trezora, da vodite računa o tome gde im je novac, gde ga ulažu. Tri godine unazad, prilikom priče o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu, prvo, donošenja novog, pa izmenama, vi ste taman bili usvojili kao jednu zakonsku odrednicu da ministar pravi taj spisak, a onda ste istisnuli iz ruku to ministru i rekli, to će da radi sa nekim organom koji se bavi statističkim poslovima.
Zašto? Pokušavate krajem 2011. godine da uverite građane Srbije da neki prihodi koja imaju neka regulatorna tela, a ogromni su, nisu po prirodi stvari prihodi države. Ne možete vi da menjate metodologiju ili da izvrćete reči kako vama odgovara, a uvek je sve na štetu građana Srbije. Jedan od primera za to je, da i dan danas nije pod kontrolom države ogroman novac koji se vodi kod Direktorata civilnog vazduhoplovstva i Agencije za kontrolu leta, a za naplatu onog što se zove – taksa za prelet nad nebom Srbije.
Nažalost, u eri civilizacije, moja gospođa Čomić, sve je nešto često citiram u zadnje vreme, nadam se da joj neće biti zlo, kaže – od kad postoji internet, sve što radimo je javno. Nažalost, 2003. godine, kada ste donosili rebalans budžeta, zbog donošenja i ustanovljavanja ključa za finansiranje savezne države sa Crnom Gorom, lepo ste rekli, da u toj podeli organa i organizacija na zajedničkom nivou, smanjen je broj sa 56 na 23, od čega su u Srbiju prešli – uprava, carina, Agencija za osiguranje depozita, sanaciju i stečaj, to je ono što sada osigurava depozite i navodno čuva i troši više nego živa banka, i troši depozit one četiri ugašene banke, Komisija za hartije od vrednosti, finansijsko tržište, Zavod za biljne i životinjske resurse, Muzej istorije Srbije i Crne Gore, dok će se u narednih mesec i po dana formirati Direktorat za civilno vazduhoplovstvo i Agencija za kontrolu letenja.
Jedan podatak koji demantuje sve one koji kažu da je merljiv broj onih koji su prešli sa saveznog na republički novo, koji kaže - u ovom transferu sa saveznog na nivo Srbije je prešlo 4.800 zaposlenih. Nikako se ne objašnjava brojka sa sedam na 28, sada preko 30, to dopunom iz saveznih organa.
Namerno pominjem budžet iz 2003. godine, zbog toga što je naknada za korišćenje vazdušnog prostora koja se meri milionima evra danas van budžeta a bila je i jeste po prirodi stvari državni prihod. Tada ste, te 2003. godine, lepo i jasno govorili kako se pokriva budžetski deficit, precizno – donacijama 14,9 milijardi, prihodima od privatizacije 12,5, kreditima međunarodnih institucija 12 i domaćim zaduživanjem toliko i toliko. Umesto da s vremenom poboljšavamo način pribavljanja sredstava, njihovu evidenciju, izveštaje o trošenju, vi kontinuirane kvarite te zakone, dozvoljavate da novac otiče iz budžeta, pa kada oni to istroše i nemaju više te izvore, vrate nam se na budžet, kao Agencija za privatizaciju.
Koja je sad novina urađena u ovom Zakonu o budžetskom sistemu, a mimo zahteva Fiskalnog saveta, koji je želeo da se zna samo gornja granica duga i neke tehničke, da kažem, karakteristike koje su vezane za domaćinsko ponašanje države? Vi ste novim Zakonom o budžetskom sistemu, i samo ću taj član da citiram, da građani čuju šta radite, članom 18. Predloga povećali Vladi diskreciono pravo da tekuću budžetsku rezervu poveća sa 1,5% na 2%, a koja se određuje u odnosu na ukupne prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.
Šta je to primanje od prodaje nefinansijske imovine, prihodi i primanja od prodaje? Štampanje, odnosno emisija obveznica. Vi stimulišete samu Vladu, sami sebe da što više toga emitujete. Sad ste prinuđeni da pasivom pokrivate pasivu, od vremena Makijavelija do danas oproban sistem, kreditom refinansirate kredit, pa još i povećavate sebi pravo da ono zašta ne polažete računa Skupštini uvećate sa 1,5% na 2%, mereći taj procenat u odnosu na primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu. Znači, ono što dobijete emitujući hartije od vrednosti vam je osnova da trošite i ne polažete nikom račun.
Pošto Zakon o budžetskom sistemu poznaje i stalnu rezervu, ali se ona opredeljuje u iznosu od 0,5%, pa ima definisane namene, pa se kaže – zemljotres, vanredni događaji, klizišta, snežni nanosi, životinjske i biljne bolesti itd, dužni ste da Skupštini o tome podnesete izveštaj. To za vas predstavlja ograničenje diskrecionih prava u trošenju, zbog čega niste pribegli zahtevu da kroz Zakon o budžetskom sistemu povećate ovu rezervu, nego ovu drugu, jer vam nije bilo malo, nije vam bilo dovoljno da kroz sopstvene prihode mnogih ministarstava ulažete u godini izbora novac onako kako vi mislite da treba.
Znači, ova vlast od 2004. godine do dana današnjeg umesto da kontinuirano poboljšava izveštaje, centralizuje račune, ona je tek u 2012. godini prihvatila primedbu da se i devizni računi korisnika, indirektnih i direktnih, budžetskih vode kod Narodne banke i da vi o tome imate uvid. Opet ostavljate neki izuzetak. Vama su se izuzeci u trošenju, ne prikazivanju trošenja, pretvorili u pravilo. Da nije Državne revizorske institucije nikada ne bi saznali mnogo toga o načinu kako raspolažete loše parama građana.
Da nije Fiskalnog saveta, koji je ovog puta časno odbranio svoje ime i ulogu, donoseći jednu analizu vašeg budžeta za 2012. godinu, mi bi se zaista pitali da li živimo u srednjem veku? Pošto ste rebalans analizirajući, koji ste u decembru usvojili, propustili onako i ne gledajući ga, ovog puta su se osetili odgovornim i dali su nam objašnjenje da ova Vlada, ono što već svi znamo, u stvari čitav svoj budžet mora da troši na zakonske obaveze i na ono što su već preuzete obaveze po otplati duga, glavnice, kamata domaćih i stranih. Ali, za vas ostane uvek.
Kad kažem za vas i za vaše specijalizovane i posebne usluge, uvek se nađe, pa se tako našlo i za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, da se kroz specijalizovane usluge, bez obzira na štednju, kažete – štedljiv budžet, uvažava krizu, uvažava niske procene bruto društvenog proizvoda, našlo se, bogami, i za onu Agenciju za privredne registre 210 miliona dinara, a nama ste u zakonu koji ste danas izglasali rekli da za tu agenciju ne treba novac. Gde je vama kredibilitet i kako vam verovati čak i ovaj podatak? Tu se sad lepo našla i Agencija za strana ulaganja, nje redovno ima, 508.190.480 dinara. Koji su efekti diplomatije ekonomske, te agencije koja promoviše izvoz, nastupa na sajmovima, to još nismo dobili. Možda će to biti nekada, zdravlje bože, ko doživi, ali se zato našlo, uvek se nađe, za subvencije privatnim finansijskim institucijama - milijarda i 500 miliona i subvencije privatnim preduzećima, gde su sredstva od ove aproprijacije, a reč je o 10 milijardi 450 miliona, namenjena za ulaganje od posebnog značaja za "Fijat" i drugo. Dokle više za "Fijat" i koliko više za "Fijat"? Kada će početi efekti od "Fijata" da dolaze?
Da li budžet u kojem svi znamo da imate potcenjene rashode, a precenjene prihode, budžet u kojem ste vi prvi, i zato cenim vašu pojavu kao ministra finansija, priznali da prethodni ministar nije prikazao dug prema Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, tada je to bilo nekih, čini mi se, 23 milijarde dinara, pa se suficit pretvorio u deficit, danas to isto radite i vi sami? Vas Fiskalni savet optužuje da niste prikazali sve obaveze koje imate. Nemojte posle da mi kažete – vi ste mnogo tema otvorili i načeli, 981 strana ima toliko tema. Ne prikazujete sve obaveze države onako kako bi moralo, onako kako smo vam Zakonom o budžetskom sistemu tražili još 2009. godine da to učinite.
Nema te metodologije i te crte ispod koje može da se sakrije ono što mora da bude budžet, a on mora da bude sveobuhvatan plan prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodajne finansijske imovine, svega onog što emitujete kao hartije, zaduživanjem i plan rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine, finansijske imovine i otplate kredita, jer je budžet osnovni dokument ekonomske politike Vlade. Ne vredi da crte stavljate ni ispod, ni na sredini budžeta, jer kad pristigne kamata i kada đavo dođe po svoje, onda uđemo u zonu crvenog pa kažemo, koristim priliku što ste tu i nadam se da ćete mi odgovoriti - rebalansom za 2011. godinu, u kojoj se još uvek nalazimo, gospodine Cvetkoviću, vi i vaši stručnjaci ste predvideli da će kamata na strane kredite iznositi 14 milijardi dinara. Po rebalansu ste shvatili da vam treba još šest milijardi, što znači 50% promašaja za otplatu kamata po stranim kreditima. Ni jedne reči i rečenice obrazloženja nema u ovom rebalansu. Euribor nije skočio. Neki tajni zajam, po kojem se hitno i odmah morali da platite kamatu, ne znam da je postojao, jer obično sve ide sa grejs periodom dok traje ova Vlada ili makar dok uzme predah za sledeći koalicioni kapacitet i neku kombinatoriku kojom ste navikli da se bavite.
Otplate po osnovu aktiviranih garancija, predviđeno sedam milijardi, a po rebalansu je kao dve milijarde manje, ali zato u ovoj godini vi planirate 11 milijardi za otplatu po garancijama, gde dovodite u pitanje osnovne definicije instrumenata koje su finansijama poznate od vajkada. Po pitanju "Fijata" vi se ponašate kao prvi obveznik te garancije, ne kao avalista, ne kao jemac, ne kao neko ko će ako ne plati prvi dužnik platiti. Vi kažete i za "Fijat" i za mnoga javna preduzeća – mi moramo da platimo jer oni posluju neprofitabilno.
Da li stvarno očekujete da građani ćutke i dalje finansiraju ovakav budžet, u kojem ono što je rak - rana ovog društva, a to je prebrzo zaduživanje u zadnje tri godine, neodmereno, loše procenjivanje kamata po tim kreditima koji su ovde reklamirani kao najpovoljniji, bez procene efekata ulaganja, da bi nazvali taj rebalans razvojnim, socijalnim, štedljivim, rebalans u kojem ste predvideli da kupite avion, zgradu za Agenciju za borbu protiv korupcije, koja vam služi za obračun protiv opozicionih stranaka. Tu je ušao URS kriv i dužan. Treba vam da kupite zgradu za Prvi osnovni sud i da to radite tako da bi mogli da kupite i izgradite još 50% kvadrata više i mislite da to može da traje neograničeno dugo. Zato ste to saželi u ovih dvadesetak minuta, da se kaže što manje može.
Šta je strašno? Niste zaboravili da izbrišete iz ovog budžeta to da neka stavka 481 podrazumeva isplatu političkim strankama kada održavaju poslaničke klubove. Sramota. Toliko ste unizili Skupštinu kao instituciju i poslanike, sve, da vam je bilo teško da izbrišete rečenicu koja nema osnova, jer se u ovoj Skupštini ne isplaćuje naknada za topli obrok, a ne dnevnica poslanicima, već treba godina, niti im se plaća održavanje poslaničkih klubova. Zašto to piše u materijalu? Znači, sitnica je to. Da, vas neka pljuju, vi izgledajte trošadžije, a mi, ministri, možemo, ne svi, ali zato mogu da se tako procene sopstveni prihodi, npr, u Ministarstvu poljoprivrede, da se čovek uhvati za glavu i kaže – sa pet milijardi sad ljudi zarađuju 15 milijardi sopstvenih prihoda. Odakle?
Tražim amandmanom da odvojite te sopstvene prihode od namenskih, a to vam je DRI tražila još pre dve godine, da bi mogla da prati i pribavljanje tih sopstvenih sredstava i njihovo trošenje, ali i namenskih sredstava, jer uz svo poštovanje koleginice Diane Dragutinović, koja se ovde kao žena teško mogla boriti sa svim koalicionim interesima, ali je svoj posao dobro umela da radi, jednom prilikom izjavi da se dve milijarde dinara nalazi van kontrole budžeta, misleći u jednom velikom delu i na ove sopstvene prihode koji se tako lepo ne prikazuju, a vi na to žmurite i ćutite, ali i onaj ogroman deo, poput Agencije za kontrolu leta i mnogih od onih 136 agencija koje su vam van konsolidovanog računa trezora i koje održavaju likvidnost poslovnim bankama, od kojih nelikvidan budžet uzima kredit, odnosno sopstvene pare pozajmljujući od poslovnih banaka.
Šta je najzanimljivije? Svi se borimo da banke rade sa privredom, a u stvari dalje forsirate oslobađanje prihoda, dobit na prihod od kamata onima koji trguju sa tim hartijama od vrednosti koje vi izdajete i time kažete da niste ni za proizvodnju, ni za rast i reindustrijalizaciju, ni za razvoj. Vi ste za finansijske manipulacije u kojima beda građana i privrede jeste osnov na kome traje raskoš ove vlasti. Zato ovaj budžet ne može da dobije ni jedan plus, a kamo li prelaznu ocenu.