Zahvaljujem kolegi Đuriću.
Baš zbog tona i načina na koji ste diskutovali, obavezujete me da vam odgovorim na svako od pitanja, dajući, normalno, pozitivnu konotaciju vašoj diskusiji, pa ću početi od poslednjih pitanja, pa ću ići ka prvima.
Kao prvo, slažem se sa vama da nije bitno samo koliko ima javnih nabavki, nego da li su one celishodne. Da, u opisu DRI jeste obaveza da se razmatra pre svega celishodnost nabavki, kao što smo i mi kao Skupština često govorili da nije da neko potpiše kredit o zaduženju i da kod nas dođe samo na overu i da tako i prođe, nego da vidimo da li, zašto, kako i ja sam, eto, danas, kada sam u prilici da svoj potpis kao guverner stavljam na jedan međunarodni kredit, gde se daju sredstva za mikrofinansiranje, ali idu preko NBS kao svojevrsnog agenta, ja kažem – da, ja ću potpisivati tehnički taj deo, ali bi bilo najmanje potrebno da dobijemo izveštaj kako su se do sada slično sredstva koristila, da li je bilo zloupotrebe, kontrole, da bih mogla da nastavim posao sa međunarodnom institucijom i da stojim iza toga autoritetom Narodne banke, koju predstavljam svojim potpisom.
Često puta smo i vi i ja tu primedbu stavljali DRI. Odbrana je bila da nisu u punom kapacitetu, da nemaju dovoljan broj ljudi da to rade. Isto kao i vi, očekujem da se, pre svega, stavi do znanja građanima Srbije ne da li je nabavljeno deset tonera u nekoj firmi, odnosno štampača ili kopira po tržišnoj i najnižoj ceni, da li je uopšte trebalo kupiti toliko tonera, štampača i da li procedure tako treba da idu. Taj nivo razmišljanja imam i ovde. Znači, ukupna preglednost za situaciju, a ne samo za delić koji vam je dat u nadležnost.
Kada smo kod duga, znate i sami, to i dan danas tvrdim, NBS ima najbolju metodologiju praćenja ukupnog spoljnog duga po kreditorima, po onome šta su privatni dužnici, šta su komercijalni dužnici itd. Spor je uvek bio sa Ministarstvom finansija, da se razlikuju njihove međusobne tabele i podaci i danas se trudim da to dovedem u sklad. Kako je moguće? Ko zna koliko je novaca dato za nabavku softvera, za umnožavanje, za elektronsko opremanje svih organa, a NBS i Trezor, gde NBS vodi sredstva Ministarstva finansija, oni daju naloge za plaćanje, a nisu umreženi na takav način da mogu da podatke preuzimaju jedni od drugih direktno da se ne bi razlikovali podaci.
Praksa da se nešto prikrije je kratkoročna i mi smo to u Ministarstvu finansija više puta diskutovali, ali ne samo ja, i Dijana Dragutinović, danas kandidat za vice guvernera, tada kao odlazeći kao ministar finansija je rekla da se podaci razlikuju i da vrlo svesno Vlada neke rashode umanjuje, neke prihode precenjuje da bi sebe učinila uspešnijom.
Uverena sam da ću sa ove pozicije na kojoj se nalazim, ne dugujući nikome ništa, sem onima koji su za mene glasali, a kada kažem oni koju su za mene glasali, ja u predstavnicima političkih stranaka vidim građane, me obavezuju da nikome dužna ni jednu kafu, ni jedno nameštenje, ni jedno promovisanje, ni jedan napredak u životu. Mogu da radim, tražim i od drugih da radimo samo u skladu samo sa interesima i mogućnostima.
Kažete da ste protiv načina da političke stranke predlažu članove DRI, Saveta, ali i Agencije za borbu protiv korupcije, RATEL i svih nezavisnih tela, da, ali to nije slučaj samo kod nas. Na jednom od prvih odlazaka u Brisel postavila sam pitanje kako da prevaziđemo kao civilizacija tu nesavršenost demokratije, da neko predloži nezavisnog čoveka, šta čoveka čini nezavisnim. Čini ga zavisnim ako ga neko plaća. Znači, dugujete svakom ko vam je učinio neku uslugu u životu ako smatrate da treba da je vratite pozicijom na kojoj se nalazite. Način predlaganja je svuda sličan našem i nije dobar. Kako ćemo ga izmeniti, valjda će neko naći bolji način, ali nema ko drugi da dođe i da predloži ili da licencu čoveku da je nezavistan i da nikom ništa politički ne duguje. Ne govorim samo o materijalnim dugovima. Vi znate da su oni nematerijalni dugovi uvek mnogo veće težine za promovisanje neke usluge koje ne mogu da se negde evidentiraju ili izmere.
U ovoj skupštini sam postavila poslaničko pitanje na koje nikad nisam dobila odgovor direktori Agencije za privatizaciju šta su imali i šta imaju posle napuštanja svojih funkcija, koliko plaćaju porez danas, koliko su plaćali nekada. Znači, svako onaj ko nije u stanju da dokaže poreklo imovine regularnim načinima verovatno da je nešto stekao nezakonito. Kako ja to na mestu guvernera gledam? Kao i uvek, vrlo neformalno, odgovoriću vam najdirektnije.
Dobijam pitanje od novinarke "Novosti" jutros, kaže – rekli ste da upućeni trguju informacijama i ja kažem – da, upućeni uopšte u tokove i u kreiranje informacija vrlo to mogu da zloupotrebe. Kaže – tragom tog što ste vi rekli došli smo do informacije, citiram novinarku "Novosti", da neka firma iz Novog sada četiri puta mesečno objavljuje podatke o tome kako će se kretati kurs da bi menjačnice znale šta da rade, tu informaciju plaćaju 50 evra.
Odgovorila sam joj na sledeći način i vama i javnosti Srbije - tom vašom informacijom moraju da se bave nadležni organi. Ne bavim se izvršiocima sitnih operacija na ulici, ni uličnim dilerima, želim da se bavim kreatorima tih informacija, onima koji stvarju uslove da se može predviđati i trgovati upućenošću u informacije. Da li ima malog i početnog uspeha koji mi daje za pravo od vas da tražim poverenje u tome šta se dešava sa kursom unazad mesec dana, reći ću – možda, vi ćete reći – ne znam, a ja ću reći – mi kreiramo u Narodnoj banci likvidnost u skladu sa potrebama tržišta, a ne u skladu sa potrebama bilo koje interesne grupe i uverena sam da ćemo u tome uspeti i ja ću na taj način raditi, pa koliko god trajala.
Znači, nemojmo da ikoga zavaravamo bacanjem prašine u oči time što ćemo se baviti sitnim izvođačima radova, a praviti se da ne znamo da u stvari potpuno neko drugi, veliki važan, možda, verovatno i u dogovorom sa nekim u Narodnoj banci to radi. Mehanizme da to kontrolišemo imamo neki su nesavršeni, usavršićemo ih. Nesavršeni su u delu kontrole, nisu baš idealni u delu osiguranja, a u delu kontrole banaka nema potrebe da pričam koliko je taj deo posla ostao u zapećku, promovisanja Narodne banke samo u sektoru kursa i monetarnih operacija. Tome mora da se posveti dužna pažnja gde obećavam Skupštini, javnosti i građanima Srbije da ćete u skladu sa značajem informacija i potrebom da se zaštiti tajnost imati, po vašem zahtevu zatvorenu sednicu ili otvorenu sednicu Odbora za finansije, gde ćete dobiti sve neophodne podatke.
Savet ima pet članova, po zakonu četiri su predložena i razgovarano sa njima, dobijene su izjave o saglasnosti, imamo biografije, ponosna sam na sva četiri kandidata koja će biti uskoro usvajana u ovom domu. Ne želim ničije ime da saopštim. Taj peti koji će biti umesto gospodina Jelašića, sačekaćemo njega i nismo to uradili na ovoj sednici, jer sa onim savetom koji je podneo ostavke, sarađujem najljudskije, imamo sednice, donosimo odluke, iako su podneli ostavke i mogu da vam kažem da postoji izuzetno ljudsko razumevanje i saradnja. Nismo hteli da vršimo pritisak da se na brzinu predloži peti član, izuzetno važnog tela koje će sada donositi strategiju upravljanja deviznim rezervama. Ali, primedba koja je došla iz inostranstva odavde generisana da će operativne poslove vođenja deviznih rezervi da vrši savet, koga bira Skupština je besmislena, zato što strategija i operativne mere su dve različite stvari. Operativne mere će raditi i donositi izvršni odbor, a njegovi članovi su oni viceguverneri koje danas biramo.
Šta su primedbe bile MMF a šta je na kraju ostalo? Zbog istinitosti informisanja obavestite srpsku javnost ko nije pročitao završnu izjavu. Od mnogih primedbi ostala je jedna za koju nije bilo dokaza. Podrška vođenju monetarne politike je definisana precizno, sve dileme oko uprave za nadzor nad bankama su eliminisane i zato nisu ni pomenute u toj izjavi MMF i ostala je jedna rečenica da je način donošenja zakona ugrozio nezavisnost.
Pitala sam gospođu Zuzanu Morgasovu, dajte mi makar jedan dokaz da je u Srbiji ovo jedini zakon koji se primenjuje, i već je naneo štetu. Toliko ih je doneto i imate primedbu da se ne primenjuju, dajte mi praktično dokaz gde je nastala šteta. Reći ću i to kako se računa rejting. Imam utisak da toliko ljudi odavde generisalo negativnu informaciju da je prosto, radi očuvanja ugleda nekih koji su takvu informaciju plasirali, ostala ta formulacija kao jedina primedba, ali bez dokaza.
Raščistili smo u tri dana razgovora i u vrlo otvorenoj i, moram da pohvalim gospođu koja je vodila tu tehničku misiju, njenu detaljnost, privrženost da čuje svaki argument i da iznese svoju sumnju i na kraju da kaže razjasnili smo mnogo toga.
Na brzinu donet zakon ne znači da su rešenja koja zakon sadrži na brzinu i definisana. U izradi tog zakona radilo je nekoliko ljudi od kojih se dvoje bave kontrolom i nadzorom nad bankarskim sistemom, kao životnim opredeljenjem. Gospođa Zuzana Margasova iz MMF je imala priliku da upozna, vidi i čuje argumente i zato nema primedbi na ovaj deo, odnosno na ukupne izmene koje je zakon sadržao. Brzina donošenja ne znači loš kvaliteta naprotiv. Koliko je bilo potrebno izmeniti taj deo kontrole govori priča, da ne govorim dalje o "Agrobanci" gde zaista ima problema i da tu nešto nije baš najbolje funkcionisalo u kontroli bankarskog sistema.
Da li je po ranijem zakonu bilo moguće smeniti guvernera, to vi iz Odbora za finansije i neko ko se vrlo studiozno bavi svojim poslom, znate najbolje da je gotovo bilo nemoguće. Čak je ostavka, koja je ovde podneta, nije bila data na znanje Savetu guvernera, pa kao takva za Narodnu skupštinu nije ni bila dokumenta za raspravu, nego smo izbor vršili po novom zakonu. Nisam srećna što sam došla u takvim okolnostima na mesto guvernera, jer sam čovek kome nije stalo da dođe na bilo koju funkciju po ceni koja jeste sumnja, a ne nekoj drugoj. Međutim, sigurna sam da će vrlo brzo sve ono što je meni u tom trenutku trebalo da bude opterećenje, biti u stvari prednost zato što smo vrlo otvoreno sve zaribale fioke u Narodnoj banci Srbije, od kojih su neke i pod ključem, počeli da otvaramo i da o njima ozbiljno razgovaramo.
Ta velika i uzvišena institucija je bila isuviše zatvorena, muzej koji je bio otvoren za građane, u drugim delovima je ona bila prilično zatvorena, gde se sa svesnom namerom stvarao privid prevelike stručnosti o temama koje se na kraju svode na to koliko danas iznosi rata onog ko je uzeo kredit u švajcarcima i koliko će danas neko od svoje plate moći da plati svoju ratu i da neko danas kaže – pa čekajte, nisam ja nikog primoravao da uzme ratu u švajcarcima, kao da je neko išao na kockanje.
Ne bih rekla da tako može da se govori o stvarima koje se tiču kao krajnjih posledica i monetarne politike i našeg rada ovde, jer sam u ovom domu naučila da sagledavam svaki potez u njegovoj krajnjoj primeni u stvarnom životu građana Srbije. Pomoć u tome, rasprava o tome kao ova npr. da li neke banke jesu zamenile švajcarce u dinare i mi forsiramo dinarsko zaduživanje. Zašto to neke nisu i da li će se Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je ovde donet primenjivati dosledno, kako se primenjuje i kako se ponašaju učesnici u finansijskom sistemu. Potrudiću se da uvedem praksu da vi o tome budete obavešteni a za početak sam zamolila udruženje banaka da njima dostavljamo informacije i da prvo unutar kuće banke vide na šta se najviše građani Srbije žale u ovom sistemu koji za njih nije Narodna banka koja se druži samo sa međunarodnim finansijskim institucijama, koja ima poduži spisak međunarodnih putovanja, predavanja, dolazaka, odlazaka, ali građani Srbije koji trpe gubitak kada ga ima Narodna banka, čija Vlada treba da ima dobitak od te Narodne banke, moraju da znaju takođe gde je otišao svaki dinar potrošen u Narodnoj banci, da li su i zašto morale da budu potrošene devizne rezerve. Ja ću onako kako sam to tražila od ranijih guvernera sada biti u prilici da vama kao kolegama i uvek ću se u toj koži najlagodnije osećati, promenjeno mesto rada me neće promeniti, dostavljaću informacije o svemu onome što ne zadire u zakon kao državna i službena tajna.
Šta još da vam kažem? Sve ono što je odavde kreirano kao snižavanje rejtinga jeste u domenu očekivanja kako će se odvijati neke aktivnosti.
Znači, vi ne možete da kažete – postoji merljiva kategorija na osnovu koje se snižava rejting. I mi smo kao Narodna banka zbog Blumberga kao jedine institucije koja ovde kreira javno mnjenje, a time i pad rejtinga, zatražili da npr. i Iposos agencija, koja je time počela da se bavi, da upoređujemo njihove podatke i da vidimo da li smemo da dozvolimo da budemo predmet upotrebe, da ne upotrebim jednu jaču reč, bilo koje agencije koja kreira javno mnjenje, na isti onakav način kao što javnost pokušava da oteža rad Vladi koja je došla na prilično nasleđene dugove, koja ne ume, ne može da se snađe sada sa ovoliko neprikazanih minusa.
Kao guverner odlazim na svaku Vladu, jer me pozivaju, jer mi je tamo mesto, jer tamo imam o čemu da razgovaram i raspravljam. Neću da omalovažavam ni ovaj parlament, ni svoju vladu, jer to jeste međuzavisnost svega. Ali, ako ja tamo mogu da postignem saglasnost sa gospodinom Dinkićem, da skinemo sa dnevnog reda Vlade izveštaj Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka zbog "Agrobanke", ne vidim zašto "Blic" treba da izmišlja temu da se mi ne slažemo i da se njihova novinarka meni direktno izvinjava da ona to nije rekla. To ne komentarišem, zato što su naši odnosi više nego profesionalni.
Da završim, zašto je ovo sada na dnevnom redu, a ne onda kada je najavljeno? Iz razloga štednje i tehničkih razloga, da ne bude samo jedna tačka na dnevnom redu, nego uz ovih 35, jer mi i inače funkcionišemo već kao tim i sa bivšim viceguvernerima i sa bivšim Savetom i sa onima koji jesu i koji će biti. Kao što vidite, isti su kandidati i u tome nemojte tražiti nikakav razlog za nesporazume unutar Vlade ili Narodne banke, što ne znači da ćemo mi isto misliti po pitanju nekih rešenja, ali ćemo kao ljudi, ozbiljni i zreli, sve nesporazume rešavati, ne nesporazume lične prirode, nego nesporazume koncepcijske, ako postoje, na Vladi, na razgovorima u Narodnoj banci, zato što jesmo Narodna banka Srbije, Narodna banka građana Srbije, kao i Vlada Republike Srbije.
U tom smislu, zaista ćemo biti, ja ću biti, kao neko ko predstavlja tu kuću, ali ko svoje kolege smatra sebi ravnim, u smislu funkcije, u smislu odlučivanja, baš onako kako ste i vi sami rekli, bićemo i u toj funkciji i u ulozi da doprinesemo u najtežem trenutku da ova država krene da se razvija, da krene da se razvija na štednji, da to promovišemo i da promovišemo dinarska zaduživanja. Sigurna sam da ćemo u tome, uz podršku vas ovde i Vlade Republike Srbije, uspeti. Hvala.