…ljudi koji rade kontrolu, više nisu zaštićeni ili sada Narodna banka ne štiti interese, a ranije je štitila? To ipak vi treba da objasnite građanima.

Ja ću kratko da vam dam obrazloženje, da na ovaj član zakona banke i njihovi predstavnici apsolutno nisu imali primedbi, jer je i u njihovom interesu da institucija kao što su banke koje posluju kao banke ćerke na tržištu koje je bez nekih granica međudržavnih imaju interesa da kao institucije od javnog interesa što pre primene međunarodne računovodstvene standarde.
Posebno je značajan taj izveštajni deo u njihovom poslovanju i apsolutno nisu imali primedbe jer se na njih odnosi primena tih računovodstvenih standarda momentom njihovog donošenja, upravo iz razloga da se ne bi desilo da dođe do nesklada između onog što su standardi koje primenjuju banke u Srbiji i ono što se dešava na međunarodnom nivou.
Bio je jedan od naših predloga iza kojeg nismo imali nameru da čvrsto stojimo ako to njima ne odgovara. Naprotiv banke su se izjasnile da ovo njima odgovara i to je jedini razlog zašto je vaš amandman odbijen. Molim vas da to uvažite.

Ja ću o amandmanu ipak i o ovom vašem pitanju – šta znači naplata supervizije u stvari? Ne znam koliko vam je poznato, ali ja ću vam reći da takva praksa postoji u mnogim zemljama u okruženju, pa baš, na primer, u Mađarskoj i Hrvatskoj, na koju ste se pozvali, ali i u Narodnoj banci Srbije postoji praksa naplate supervizije društava za osiguranje.
Nikada se do sada i nigde nije pojavio problem da neko manje profesionalno ili van granica zakona vrši tu kontrolu. Nezavisnost centralne banke je garantovano zakonom, nije samo na papiru, pokazujemo je i u praksi i moram da vam kažem da nezavisnost i profesionalnost onog ko obavlja određenu kontrolu ili neki posao zavisi pre svega od toga kako neko shvata svoj posao. Neko će i bez da nije to naplatio ili da očekuje neku kontrauslugu to da uradi, ali to su izuzeci na nedovoljno kvalitetan način, ali kod nas postoje dovoljno dobri kontrolni mehanizmi, postoje kontrole koje ne vrši samo jedan čovek, one se rade u timu. Komisije odlučuju o tome koje će delove kontrole uneti u zapisnik. Imamo raščišćavajuće sastanke, poput Državne revizorske institucije koja u više navrata razgovara sa onima koji su predmet kontrole. Možda bi Narodna banka samo više trebala da poradi na tome da približi javnosti taj mehanizam kontrole, zbog čega bi pitanja koja postavljate bila potpuno suvišna.
Sve banke koje su imale priliku da u ovo imaju uvid malo su se našalile - da li je to incestuozna naplata naknade za onog ko radi kontrolu? Dobili su od mene odgovor kontrapitanjem - izvinite, ali i revizija se plaća, ali mora da bude urađena na kvalitetan i nezavistan način. Internu reviziju u svakom preduzeću plaćate, pa je ona dužna da radi na zakonom utvrđen način, tako da su to argumenti zbog kojih smo, želeći da podignemo superviziju na jedan viši nivo i da praksu sa kontrole osiguranja prenesemo i na banke, uneli jednu ovakvu odredbu i ona sigurno neće izlaziti iz okvira nečeg što je primerena naknada, koja ničim neće opterećivati korisnike, a doprineće boljoj kontroli bankarskog sistema.
Ne bih želela da otvaramo temu kojoj nije mesto u ovom trenutku i u ovde, ali sigurno da ima prostora da pričamo i o onome što ste vi pomenuli, zaduživanje u dinarima i dinarizacija kao proces, ali ne bih da ulazim u proces ništavosti ugovora i vraćanja, davanja srazmere mogućnosti da se to uradi. Verovatno će o tome biti još priče.

To je ona situacija koju sam objasnila na početku rasprave, da smo samo promenili mesto kaznenim odredbama amandmanom Vlade, što je proizvelo veliko zadovoljstvo kod kolege Pavićevića i njegove poslaničke grupe, gde je njihov jedan od amandmana kao „briše se“ usvojen, čime sam želela samo da objasnim da se potpuno slučajno upisuju u broj onih čiji su amandmani usvojeni, za razliku od kolega koji su zaista dali kvalitetan doprinos poboljšanju ovog zakona, na čemu im se ja zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, pre svega želim da u jednoj jedinoj rečenici objasnim zašto se o predloženom dnevnom redu razgovara u objedinjenoj raspravi. Jednostavno, razlog je što je to paket međusobno uslovljenih zakona i jedini mogući način da razgovaramo o ovim rešenjima je da o njima razgovaramo u objedinjenoj raspravi i da vam i na delu pokažemo šta znači koordinacija monetarne i fiskalne politike na delu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama i izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije je onaj deo o kojem ću ja govoriti u ime Narodne banke Srbije kao predlagača. Zbog javnosti želim da kažem da je Predlog izmena i dopuna Zakona o bankama objavljen na sajtu još 18. decembra prošle godine, a ministar će reći da su zakoni koji su u njegovoj nadležnosti i o kojima će on govoriti više od 20 dana bila na javnoj raspravi.
Pred vama je Predlog zakona koji predstavlja ključni deo paketa koji su, u sklopu reforme finansijskog sektora, na razmatranje na ovoj sednici predložili Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije.
Osnovna namera kojom smo se rukovodili jeste da se pravni okvir za restrukturiranje banaka u Republici Srbiji unapredi tako da preventivnim delovanjem u rešavanju pitanja problematičnih banaka i proširivanjem mera i instrumenata za njihovo restrukturiranje obezbedimo postizanje osnovnih ciljeva restrukturiranja, a to je da očuvamo stabilnost finansijskog sistema, kontinuitet u obavljanju kritičnih funkcija banke i zaštite deponenata uz minimiziranje troškova za poreske obveznike.
Trenutno važeći pravni okvir za rešavanje pitanja problematičnih banaka proizašao je iz potrebe da se ublaže negativne posledice svetske finansijske krize i očuva finansijska stabilnost u našoj zemlji. Ali, iskustvo pokazuje da je pružao ograničene mogućnosti u pogledu izbora instrumenata restrukturiranja i da nije omogućavao dovoljnu fleksibilnost pri izboru strategija za rešavanje problematične banke. Na primer, imovina i obaveze banke u restrukturiranju mogu se preneti i na drugu banku tek nakon što se banci oduzme dozvola za rad.
Iskustvo u primeni postojećeg pravnog okvira za rešavanje pitanja problematičnih banaka u Republici Srbiji ukazalo je na potrebu za njegovim unapređenjem, s obzirom na to da problemi sa kojima se Republika Srbija suočila nisu jedinstveni. Slična potreba je prepoznata i na nivou Evropske unije, pa je u prvoj polovini 2014. godine usvojena i Direktiva o oporavku i restrukturiranju kreditnih institucija i investicionih društava.
U takvim uslovima pripremljen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, čiji je celovit okvir za restrukturiranje banaka usresređen na preventivno delovanje. Ulogu tela, i to je jedna od najbitnijih novina, nadležnog za restrukturiranje preuzima Narodna banka Srbije, dok se istovremeno unapređuje sam postupak restrukturiranja banaka, i to tako što se stavlja na raspolaganje širi spektar instrumenata restrukturiranja, obezbeđuje fleksibilnost pri odabiru instrumenata za svaki konkretan slučaj i omogućava se da se postupak restrukturiranja sprovodi i nad bankom kojoj nije oduzeta dozvola za rad, pa se predviđaju i konkretni mehanizmi zaštite akcionara i poverilaca.
Novine koje donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama možemo da svrstamo u tri oblasti – preventivno delovanje, rana intervencija i restrukturiranje banke.
Dok je u prve dve oblasti akcenat na pravovremenom odgovoru same banke na pogoršanje njenog finansijskog stanja, u fazi restrukturiranja odgovornost prelazi na Narodnu banku Srbije koja u saradnji sa Agencijom za osiguranje depozita, koja je do sada najvećim delom i bila nadležna za ovaj posao, i Ministarstvom finansija treba da preduzme mere koje će na najbolji način zaštititi finansijski sistem i obezbediti da posledice lošeg poslovanja u najvećoj mogućoj meri snose akcionari banke, a tek onda, ako je potrebno, poverioci banke i na samom kraju poreski obveznici.
Mišljenja smo da se ključne novine koje donosi Predlog ovog zakona mogu najbolje sagledati ako vam sam pristup izložimo po fazama koje ga čine. Ja se nadam da nećete ovo doživeti preterano dugim izlaganjem i predavanjem, kako neki koje mnogo ne zanima ova tema žele da kažu, nego prosto poštovanjem poslanika kojima želimo do detalja da objasnimo razloge i instrumente koje sadrži ovo zakonsko rešenje.
U ovoj fazi, znači preventivnoj, kada se banka ne suočava sa problemima u svom poslovanju, očekujemo od nje da preduzme konkretne korake kako bi se što bolje pripremila za moguće suočavanje sa problemima na koje može da naiđe u prevazilaženju tih problema.
Dakle, svaka banka je dužna da izradi i redovno ažurira plan oporavka u kojem utvrđuje koje mere može primeniti u slučaju znatnog pogoršanja finansijskog stanja, a sve sa ciljem da se ponovo uspostavi održivo poslovanje i odgovarajući finansijski položaj. Pošto je plan oporavka dokumenat zasnovan na samoproceni banke, na Narodnoj banci Srbije je da oceni da li je taj plan realan i održiv, odnosno da li bi planirane mere u razumnom roku mogle da spreče da banka dođe u stanje da ne može da nastavi da posluje. Ako ocenimo da ova svrha ne bi mogla da se postigne primenom mera iz plana oporavka, Narodna banka Srbije može da naloži banci da ovaj plan izmeni, ali i da sprovede potrebne promene u svom poslovanju.
U slučaju da mere za oporavak koje je sama banka primenila nisu delotvorne ili adekvatno primenjene, pa njeno finansijsko stanje počne brzo da se pogoršava, Narodna banka Srbije preduzima tzv. mere rane intervencije, kako bi predupredila da banka dođe u takvo stanje da ne može da nastavi da posluje. U ovoj fazi, Narodna banka Srbije može, između ostalog, da naloži banci da sprovede jednu ili više mera iz plana oporavka, da izradi plan aktivnosti za rešavanje identifikovanih problema u poslovanju ili plan pregovora u restrukturiranju duga sa poveriocima banke, a može i da razreši dužnosti članove organa upravljanja banke. Ako ni ove mere ne budu dovoljne da se popravi finansijsko stanje, Narodna banka Srbije može da imenuje privremenog upravnika. Iako se sve ove pomenute aktivnosti i mere preduzimaju da bi se sprečilo da banka dođe u stanje da ne može da nastavi da posluje, Narodna banka Srbije se mora blagovremeno pripremiti za slučaj da banka u takvo stanje ipak dođe.
Zato je Narodna banka Srbije dužna da za svaku pojedinačnu banku izradi plan restrukturiranja kojim, uzimajući u obzir sve specifičnosti te banke, predviđa primenu odgovarajućih instrumenata i mera. Važan deo postupka izrade planova restrukturiranja iz obaveza Narodne banke Srbije je da proceni mogućnost restrukturiranja, da identifikuje prepreke za restrukturiranje i utvrdi mere koje se mogu preduzeti kako bi se te prepreke otklonile. Pri tom je važno imati u vidu da nije svaka banka podjednako značajna za finansijski sistem, te da je jedan od mogućih scenarija u planu restrukturiranja i otvaranje stečajnog postupka nad bankom.
Izvinjavam se, molim poslanike da ja ne delujem u televizijskom prenosu kao neko ko ne čuje dobro pa govori mnogo glasno. Razlog zašto govorim prilično glasno je buka u sali.
Kada stanje banke postane takvo da ona ne može da nastavi da posluje, a nije verovatno da bi bilo koja druga manje invazivna mera mogla u razumnom roku da otkloni smetnje za nastavak poslovanja banke, Narodna banka Srbije će postupak restrukturiranja pokrenuti ako utvrdi da je restrukturiranje banke u javnom interesu.
Vodeći računa o zaštiti akcionara i poverilaca banke, predvideli smo obavezu da Narodna banka Srbije, pre pokretanja ovog postupka, obezbedi nezavisnu, poštenu i realističnu procenu vrednosti imovine i obaveza banaka.
Ovu procenu vrši spoljni revizor sa liste Narodne banke Srbije ili drugo lice koje je nezavisno od bilo kog organa javne vlasti ili institucije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i od banke na koju se procena odnosi ili bankarske grupacije čiji je ona član. Na ovaj način se obezbeđuje ono drugo mišljenje koje je objektivno i koje je garancija akcionarima i poveriocima da će njena imovina o obaveze biti realno sagledane i iskazane.
S obzirom na to da odluku o pokretanju postupka restrukturiranja NBS donosi po slobodnoj proceni, precizno je utvrđeno u kojim će se slučajevima smatrati da su propisani uslovi ispunjeni. U tom smislu, smatraće se da je stanje banke takvo da ona ne može da nastavi da posluje ako su nastupili propisani razlozi zbog kojih bi joj NBS mogla oduzeti dozvolu za rad, ili će ti razlozi uskoro nastupiti, pa ako je banka nesolventna ili nelikvidna, ili je verovatno da će to uskoro biti, kao i ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku od države, osim ako se ova podrška pruža pod uslovima utvrđenim u zakonu.
Što se tiče uslova ispunjenosti koje se odnosi na javni interes, postoji pretpostavka da je ovaj uslov ispunjen ako je reč o sistemski značajnoj banci, a ako to nije slučaj, kada NBS proceni da bi se sprovođenjem restrukturiranja mogao na odgovarajući način ostvariti jedan ili više ciljeva restrukturiranja, koji se ne bi mogao ostvariti u istoj meri sprovođenjem stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom.
S tim u vezi NBS je dužna da izradi test najmanjih troškova kojim se utvrđuje da li bi sprovođenje postupka restrukturiranja bilo celishodnije u odnosu na sprovođenje stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom, naročito uzimajući u obzir troškove isplate osiguranih depozita i odobravanje finansijske podrške kao i ograničenja koja se odnose na korišćenje sredstava Fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja.
Nacrta testa najmanjih troškova NBS dostavlja Agenciji za osiguranje depozita radi dostavljanja svog mišljenja. Važno je imati na umu da su u fazi kada odlučuje o pokretanju postupka restrukturiranja i kada sprovodi ovaj postupak NBS rukovodi jasno propisanim i ciljevima i načelima restrukturiranja.
Zakonskim propisivanjem ovih ciljeva u fokus svakog postupka restrukturiranja nedvosmisleno se stavlja potreba da se u što većoj meri ostvari kontinuitet u obavljanju kritičnih funkcija banke, da se izbegne znatni negativni uticaj na finansijsku stabilnost sistema i da se zaštite budžetska i druga javna sredstva deponenata i investitora. Narodnoj banci Srbije se ovim nameće zahtev da pri donošenju svake pojedinačne odluke u tom postupku vodi računa da li će se doprineti ostvarivanju ovih ciljeva.
Rukovodeći se zahtevom da teret restrukturiranja treba, pre svega, da snose oni koji su doprineli da finansijsko stanje bude takvo da ona ne može da nastavi da posluje, kao jedno od načela postupka restrukturiranja utvrđeno je da gubitke prvo snose akcionari, pa poverioci banke, s tim što ova lica ne mogu pretrpeti veće gubitke od onih koje bi pretrpeli da se primenjuje postupak stečaja nad bankom. Napominjem da su deponenti do iznosa osiguranog depozita posebno zaštićeni i potpuno. I posebno i potpuno zaštićeni.
Kako bi se obezbedila ravnoteža između potreba da se sprovođenjem postupka restrukturiranja zaštiti javni interes i nužnosti da se upravo zbog zaštite tog javnog interesa prava akcionara i poverilaca banke ograniče.
Jedno od načela ovog postupka je i primena odgovarajućih mera zaštite akcionara i poverilaca banke koje su propisane ovim zakonom. U postupku restrukturiranja NBS će na raspolaganju imati širi spektar instrumenata i mera koji će joj omogućiti da strategiju restrukturiranja prilagodi okolnostima svakog pojedinačnog slučaja što će obezbediti navedene ciljeve uz minimalne troškove za budžet i javna sredstava.
Neophodnu fleksibilnost u sprovođenju postupka restrukturiranja obezbediće i mogućnost da NBS u ovom postupku primeni jedan ili više instrumenata koji se odnose na prenos akcija, odnosno imovine i obaveza, primenom nekog od instrumenata koji će se vršiti i više puta u toku tog postupka.
Primena instrumenata prodaja akcija, odnosno imovine i obaveza omogućava da se sticaocu prodaje akcija banke u restrukturiranju ili njena celokupna imovina i obaveze ili njihov deo primene tako da ovaj instrument u primeni NBS obaveže da preduzme sve razumne mere da bi se prenos po osnovu prodaje akcija, odnosno imovine i obaveza izvršio po tržišnim uslovima, a to znači, da se obezbedi transparentnost postupka prodaje, spreči diskriminacija potencijalnih kupaca, mogući sukob interesa i slično, što je takođe mehanizam zaštite akcionara i poverilaca banke.
Instrument prenosa banci za posebne namene omogućava da se ako na tržištu nema uslova da se sprovede prodaja akcija, imovine ili obaveze banke u restrukturiranju. Akcija ove banke, odnosno njena celokupna imovina i obaveze ili njihov deo prenesu na banku za posebne namene čiji osnivač može biti Republika Srbija. Svrha ovog instrumenta je da se preuzimanjem akcija, imovine ili obaveza banke u restrukturiranju, održe njene kritične funkcije i da se kasnije izvrši prodaja prenetih akcija, odnosno imovine i obaveza.
Uzimajući u obzir dosadašnja loša iskustva u primeni ovog instrumenta, kao u slučaju osnivanja nove Agrobanke, a kako bi se predupredila situacija u kojoj bi se njegovim neadekvatnim korišćenjem problem banke u restrukturiranju u stvari samo prelio na banku za posebne namene, izričito je propisano da ukupna vrednost obaveza prenetih banci za posebne namene ne može preći ukupnu vrednost imovine koja je prenete ili obezbeđena iz drugih izvora. S obzirom na njenu svrhu banka za posebne namene se može osnovati na određeni rok koji po pravilu ne može biti duži od dve godine.
Osnovna vrednost instrumenta odbijanja imovine je da se omogući da se na Agenciju za osiguranje depozita ili drugo pravno lice prenese takozvana loša aktiva banke u restrukturiranju. Narodna banka Srbije može preduzeti, odnosno primeniti ovaj instrument u kombinaciji sa nekim od drugih instrumenta u nekom od sledećih slučajeva. Ako je stanje na tržištu takvo da bi prodaja ove imovine u stečajnom postupku mogla negativno da utiče na finansijsko tržište. Ako je prenos potreban da bi se obezbedilo nesmetano poslovanje banke čija se imovina ili obaveza prenosi ili ako proceni da je potreban prenos radi ostvarenja najvećeg mogućeg prihoda od unovčenja, odnosno prodaje prenete imovine uz što manje troškova.
Predviđeno je da se prenos imovine i obaveza u okviru ovog instrumenta može vršiti i na Agenciju za osiguranje depozita, s obzirom na to da ona raspolaže potrebnim resursima i iskustvom u obavljanju ovih i drugih sličnih poslova, pa su razlozi ekonomičnosti i racionalnosti oni koji nalažu da se ti resursi iskoriste.
Posebno je važno uvođenje instrumenta raspodele gubitaka, jer se primenom ovog instrumenta obezbeđuje da glavni teret restrukturiranja banke podnesu, pre svega, akcionari, a zatim i neobezbeđeni poverioci.
Narodna banka Srbije će primeniti ovaj instrument u sledećim slučajevima: kada želimo da postignemo dokapitalizaciju banke u restrukturiranju, u meri neophodnoj za dalje nesmetano poslovanje banke u skladu sa zakonom i održavanje dovoljnog poverenja na finansijskom tržištu u tu konkretnu banku ili radi konverzije u kapital kao i radi otpisa glavnica obaveza ili dužničkih instrumenata koji se prenose banci sticaocu.
Zakonom su izričito utvrđene obaveze banke koje nisu podobne za otpis i konverziju u okviru ovog instrumenta restrukturiranja, a to su, na primer, obaveze po osnovu osiguranih depozita, obaveze čije je ispunjenje obezbeđeno založnim pravom, zakonske obaveze prema zaposlenima i slično.
Pored ovih obaveza, Narodna banka Srbije može izuzetno isključiti primenu otpisa i konverzije i na druge obaveze banke, pod propisanim uslovima. Predloženim zakonom su utvrđena jasna ograničenja u pogledu zadiranja u imovinska prava akcionara i poverilaca kako bi se obezbedilo da se u svakom konkretnom slučaju, prilikom primene ovog instrumenta poštuju principi srazmernosti i ravnopravnosti i to: akcionari i poverioci ne mogu trpeti veće gubitke nego što bi ih trpeli u stečajnom postupku, poštuje se hijerarhija među poveriocima utvrđena Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i otpisu i konverziji se pristupa tek kada su iscrpljene sve druge mogućnosti.
Pored navedenih instrumenata restrukturiranja, predviđen je i otpis i konverzija kapitala. To je jedna od mera koju NBS može da preduzme, pre pokretanja postupka restrukturiranja ili pre primene nekog od instrumenata restrukturiranja. Reč je o efikasnoj meri koja je naročita ako se preduzima pre pokretanja postupka restrukturiranja ima stabilizujući efekat na tržište i kojom se vrlo efikasno ostvaruje zaštita deponenata i budžetskih i drugih korisnika javnih sredstava.
Treba imati u vidu da se sprovođenje restrukturiranja banke i preduzimanje bilo kog instrumenta ili mere vrši uz primenu odgovarajućih mera zaštita akcionara i poverilaca banke. Pored pomenute nezavisne procene, koja se vrši pre pokretanja postupka restrukturiranja, NBS je dužna da obezbedi da se odmah nakon što je poreknut ovaj postupak ili nakon što su primenjeni instrumenti restrukturiranja izvrši posebna nezavisna procena gubitaka akcionara, poverilaca i Fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja i u stečajnom postupku.
Cilj ove nezavisne procene je da se utvrdi da li bi ova lica pretrpela manje gubitke da je na dan pokretanja restrukturiranja pokrenut stečajni postupak nad bankom i za koliko bi ti gubici bili manji.
Ako se utvrdi da su akcionar ili poverilac banke, odnosno Fond za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja pretrpeli veće gubitke od gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku, ova lica imaju pravo na nadoknadu razlike do visine gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku. Ovo je jedna zaista značajna novina koja govori da sva pitanja koja se mogu otvoriti naknadno, otvaramo u pravom momentu pre započinjanja postupka.
Predloženim zakonom se takođe uređuju i posebne mere zaštite druge ugovorne strane u finansijskom ugovoru, zaključenom sa bankom, nad kojom je pokrenut postupak restrukturiranja u slučaju primene nekog od instrumenata restrukturiranja koji predviđa prenos imovine i obaveza ove banke. Najzad, predloženi zakon uvodi dodatnu zaštitu sredstava Fonda za osiguranje depozita u odnosu na postojeći režim.
Naime, ako se ukupni gubici u restrukturiranju ne mogu podneti i pokriti na teret akcionara i deponenata, primenom instrumenata raspodele gubitaka i mere otpisa i konverzije kapitala, sredstva za finansiranje restrukturiranja obezbeđuju se iz Fonda za osiguranje depozita, ali samo u skladu sa jasno propisanim ograničenjima.
Preduslov za korišćenje sredstava Fonda za osiguranje depozita za ovu svrhu je da je primenom instrumenata restrukturiranja obezbeđeno da deponenti banke u restrukturiranju i dalje slobodno raspolažu njihovim depozitima.
U slučaju da je ovaj preduslov ispunjen, sredstva Fonda za osiguranje depozita mogu se koristiti za finansiranje restrukturiranja u iznosima precizno utvrđenim zakonom.
Dodatna garancija zaštite sredstava Fonda za osiguranje depozita je izričito propisivanje da iznos ovih sredstava koji se može koristiti za finansiranje restrukturiranja ni u kom slučaju ne može preći iznos koji bi bio isplaćen iz sredstava Fonda za osiguranje depozita u slučaju da je umesto postupka restrukturiranja nad bankom pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije, kao i utvrđivanje apsolutnog ograničenja od 2,5% od ukupne sume osiguranih depozita.
Pored izmena i dopuna koji se odnose na restrukturiranje banaka, predloženim zakonom menjaju se i pojedine odredbe kojima se uređuje poslovanje banaka i vršenje kontrole nad tim poslovanjem i to radi otklanjanja određenih nedoumica uočenih u primeni zakonskih odredaba, unapređenja pojedinih rešenja radi efikasnijeg obavljanja poslova kontrole banaka i daljeg postepenog usklađivanja sa međunarodnom praksom, dobrom međunarodnom praksom i propisima EU.
Istakla bih one izmene kojima se Narodnoj banci daju dodatna ovlašćenja u vezi sa praćenjem kvaliteta instrumenata obezbeđenja i praćenjem kvaliteta rada lica koja vrše procenu tih instrumenata, kao i ovlašćenje da propiše slučajeve u kojima je banka dužna da otpiše bilansnu aktivu i vanbilansne stanke određenog stepena naplativosti.
Pred toga, značajne su izmene koje se odnose na jasniju podelu odgovornosti između organa upravljanja banke, a koje će doprineti kvalitetnijem korporativnom upravljanju i efikasnijem upravljanju rizicima u poslovanju banke.
Na kraju, skrenula bih vam pažnju na to da su dodatno unapređene odredbe kojima se uređuje izricanje novčanih kazni banci i članovima njenih organa upravljanja, što će omogućiti i efektivnije i efikasnije postizanje svrhe ovog kažnjavanja.
Imajući u vidu da je strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU, kao i činjenicu da je direktiva o oporavku i restrukturiranju kreditnih institucija i investicionih društava, kodifikovala najbolju praksu evropskih zemalja u ovoj oblasti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama je usklađen sa ovom direktivom u značajnijoj meri, s obzirom na makroekonomsku situaciju i postojeće i regulatorno, ali poslovno okruženje.
Uvereni smo da pravni okvir za rešavanje pitanja problematičnih banaka, koji uvodimo ovim zakonom, predstavlja veliki iskorak koji će unaprediti pristup restrukturiranju banaka u Republici Srbiji, a samim tim doprineti da se stabilnost finansijskog sistema i zaštita deponenata i poverilaca banke obezbeđuje uz najmanje moguće troškove za poreske obveznike.
Ovo uverenje, između ostalog, zasnivamo i na činjenici da je predložen zakon rezultat detaljnih i dugotrajnih razmatranja svih ključnih rešenja kroz intenzivnu saradnju NBS sa Ministarstvom finansija i Agencijom za osiguranje depozita, kao i da su u radu na reformi pravnog okvira za restrukturiranje banaka u Republici Srbiji, pored pomenutih domaćih institucija, učestvovali i stručnjaci i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke na način da dogovaramo rešenja najprimerenija Srbiji, a ne da prepisujemo tuđa rešenja ili prihvatamo nametnuta koja nismo namerni da primenimo ili čiju primenu nismo u stanju da obezbedimo.
Ja bih vašu pažnju zadržala samo još par minuta, da vam kažem koje su to izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije koje su uslovljene izmenom izmena i dopuna Zakona o bankama i molila bih za strpljenje. Biću mnogo kraća nego kada je prethodni zakon u pitanju.
Osnovni cilj donošenja izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije jeste da uskladimo već donet u ovom parlamentu Zakon o platnim uslugama i predloženi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama, odnosno da stvorimo preduslove da NBS kao institucija koju su tim zakonima poverena već usvojenim i ovim koji ćemo, nadam se, usvojiti posle rasprave, da možemo da radimo u skladu sa tim poverenim ovlašćenjima i to u oblasti nadzora nad finansijskih institucijama i restrukturiranjem banaka i da blagovremeno započnemo vršenje tih ovlašćenja i funkcija.
To da ovim zakonima jesmo bliži odredbama ugovora o EU i ugovoru o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, a imajući u vidu taj naš strateški opredeljen put ka EU. U tom smislu, mi smo izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije učinili izvesne korake u pravcu jačanja uloge NBS i njene odgovornosti. Precizirali smo odredbe koje se tiču odobravanja kratkoročnih kredita bankama, a u vezi sa restrukturiranjem, o kojem sam govorila, ali smo i preciznije definisali zabrane monetarnog finansiranja koje važe za NBS.
Ja bih izdvojila nekoliko ključnih novina i prva od njih je svakako jasno utvrđena nadležnost NBS da izdaje i oduzima platinim institucijama dozvole za pružanje platnih usluga, a institucijama elektronskog novca dozvole za izdavanje ovog novca, da vršimo nadzor nad pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca, kao i da obavljanje poslova zaštite korisnika usluga koje pružaju ove finansijske institucije.
Drugo, jasno se ovim zakonom propisuje nadležnost NBS - da utvrđuje ispunjenost uslova za pokretanje postupka restrukturiranja banaka, odnosno članova bankarske grupe i da te postupke sprovodi; da odlučuje o primeni instrumenata i merama koje će preduzeti i da obavlja sve druge poslove koje proističu iz toga, ali u skladu sa Zakonom o bankama.
Izvršni odbor NBS je utvrđen kao organ nadležan za donošenje propisa, drugih opštih i pojedinačnih akata u oblasti restrukturiranja banaka. U skladu sa principima koji su sadržani u pravnim aktima EU i preporukama međunarodnih finansijskih institucija, predviđeno je da se poslovi nadzora nad finansijskim institucijama i poslovi koji se odnose na restrukturiranje banaka u NBS obavljaju na način kojim se obezbeđuje odvojeno rukovođenje svakim od tih poslova i njihova organizaciona razdvojenost i da se spreči potencijalni sukob interesa, s obzirom na dosadašnje nadležnosti u postupku nadzora nad radom finansijskih institucija.
Dakle, najveći broj poslova koji proizilazi iz zakona koji je pred vama obavljaće organizaciona jedinica koja je i organizaciona, ali i hijerarhijski odvojna od Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama, ali će ova uprava biti nadležna za ocenu tzv. planova oporavka i obavljanja drugih poslova koji se tiču tih planova, kao i za preduzimanje mera rane intervencije prema bankama, imajući u vidu da taj deo poslova predstavljaju deo nadzorne funkcije nad bankama, a ne deo funkcije restrukturiranja, čime želim da naglasim odvojenost ove dve vrste nadležnosti, od kojih jednu imamo, a drugu dobijamo ovim zakonom.
Pored toga, utvrđuju se i osnovi za vršenje ove nove funkcije, propisivanjem prava NBS da pri sprovođenja restrukturiranja vrši uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke i lica koja su sa njom povezana imovinskim, upravljačkim ili poslovnim odnosima, kao i uređivanjem saradnje i razmene podataka pribavljenih u obavljanju funkcije restrukturiranja banaka između NBS, s jedne strane, i Agencije za osiguranje depozita, domaćih organa, institucija nadležnih za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja, stranih tela nadležnih za restrukturiranje finansijskih institucija i za nadzor u oblasti finansijskog poslovanja, kao i drugih nadležnih tela sa druge strane.
Preciziraju se i poslovi Narodne banke koji se tiču odobravanja kratkoročnih kredita bankama i to tako što se kreditiranje banaka radi obezbeđivanja njihovih redovnih potreba za likvidnošću kao jedan od instrumenata monetarne politike razdvaja od hitne podrške likvidnosti koja se u izuzetnim slučajevima obezbeđuje isključivo solventnoj banci koja se samo privremeno suočava s problemima likvidnosti.
Ono što želim posebno da naglasim jeste zabrana monetarnog finansiranja, koja se, u skladu sa pravnim aktima EU, proširuje tako da pored postojeće zabrane kreditiranja javnog sektora, koji obuhvata zabranu Narodnoj banci da Republici Srbiji, AP ili jedinici lokalne samouprave, javnim preduzećima ili drugim licima čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, odnosno u kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju kontrolno učešće, zabranjuje se i davanje garancija i drugih oblika obezbeđenja. Znači, pored dosadašnje zabrane kreditiranja i poslovi po garancijama i drugih oblika obezbeđenja.
Sledeće odredba koja utvrđuje odgovornost za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, usklađuje se sa evropskim standardima i najboljom uporednom praksom zastupljenom u državama članicama EU, koji nalažu da se odgovornost Centralne banke i njenih zaposlenih odnosi na onu štetu koja je prouzrokovana postupanjem, koja se ne može svrstati u pravni standard postupanja u dobroj veri.
Znači, ono što su krajnji nemar i nepažnja svakako će biti sankcionisani, ali one štete koje mogu da nastanu u trenutku postupanja u dobroj veri, a ipak se dese, moraju da budu rešene i obezbeđene na način kako se to čini u zemljama u okruženju.
Najzad, pošto postoji pravna praznina u pogledu izdavanja numizmatičkog novca u Republici Srbiji, kao izvesni problemi i nedoslednosti u uređivanju izdavanja i distribucije kovanog novca, otklanjaju se svi problemi i nedoslednosti, a uređuje se izdavanje numizmatičkog novca.
Uverena sam da će rešenja sadržana u predloženom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije pozitivno uticati ne samo na organizaciju i poslovanje Narodne banke Srbije, već da će doprineti efikasnijem vršenju njenih funkcija, a samim tim i uspešnijem ostvarivanju propisanih ciljeva, ali i podizanju odgovornosti na jedan viši nivo, jer stvaramo praksu i postavljamo temelje da nekim narednim ljudima na ovim poslovima nikada ne ostavimo probleme kakve smo zatekli, nedorečene i otvorena pitanja koja sutra mogu da budu izgovor za probleme u finansijskom sektoru.
Počinjemo od sebe i posle dve i po godine u Narodnoj banci ja sa svojim saradnicima nemam prava da odgovornost za zatečeno stanje u bankarskom sektoru prenosim na loša rešenja, na zatečeno stanje, već evo kao što vidite postupamo po onoj da se tradicija dobra ne samo nasleđuje, ona se i stvara donošenjem ovakvih zakona, ali i njihovom primenom i poštovanjem.
Nadam se da ćete, u tom smislu, podržati ove zakone i pomoći i Ministarstvu finansija i Agenciji za osiguranje depozita, ali i Narodnoj banci da svako od nas uradi najviše moguće u poštovanju javnog interesa i održavanju stabilnosti Srbije u našem delu, pre svega finansijske stabilnosti. Zahvaljujem se na strpljenju i na pažnji.

Ne samo zato što ste smatrali da ja treba da vam odgovorim, već bih i inače dodala da nikakvo uslovljavanje Međunarodnog monetarnog fonda, ni novcem, ni pomoći, ni bilo čime nije predstavljalo uslov za razgovor o ovim zakonima koje je život nametnuo kao nepohodnu potrebu da izmenimo regulativu zbog uočavanja preplitanja, praznina i ne efikasne, u stvari, zaštite akcionara, poverilaca, depozitara i građana u slučaju preuzimanja prekomernog rizika od strane banaka i nemogućnosti regulatora, što je Narodna banka da se u tome uključi.
Ono što je dragocena pomoć i novina u Republici Srbiji danas jeste, da je pomoć Međunarodnog monetarnog fonda predstavljena tehničkom i ekspertskom pomoći u sačinjavanju ovih zakona, a po prvi put u delu ovih poslova bez ikakvih posrednika, zvučnih, bučnih, agencija, advokatskih kancelarija, itd, već u punom doprinosu ljudi koji sede ovde iz Ministarstva finansija i Narodne banke i onih koji ne sede ovde, ljudi koji primaju platu u Agenciji, Narodnoj banci i Ministarstvu finansija, pravnici su mladi, kreativni i oni sa više iskustva, bez ikakvih dopunskih troškova.
Posrednicima koji se u mnogo slučajeva po principu ostavljanja jedne dobro ne izmalterisane i uglavljene cigle u građevinu sutra, kada više nisu u dobroj komunikaciji sa ljudima po državnim organima i javnim institucijama, pojavljuju kao branioci onog drugog interesa, one druge strane koja izvlačenjem te jedne cigle od tih takvih vrsnih eksperata u stvari prave državi krupne i ozbiljne probleme i štete. Znači, imate pred sobom zakonsku regulativu koje su radili ljudi koji mogu da vam odgovore na svaki stav i član zakona o razlozima i efektima. I ono što je najvažnije, a meni najdragocenije, to je što svima vama mnogo znači da su ovi zakoni doneti u saradnji, neposrednoj saradnji državnih institucija, Narodne banke, ministarstva, agencije i svih za to nadležnih i pozvanih, što garantuje ne samo minimalne troškove i najveću odgovornost, nego i najbolju i najmaksimalniju efektivnost u primeni ovih zakonskih projekata u kojima, da kažem samo kolegi koji je pomenuo diskreciju, da Narodna banka ima diskreciono pravo, ali i vrlo precizno propisanu proceduru primene određenih instrumenata i mera za restrukturiranje banaka koje mogu i zapadnu u probleme.
Znači, diskreciono pravo se nikako ne može identifikovati ili izjednačiti kao arbitrernost ili bilo kakva proizvoljnost u preduzimanju određenih mera. To je pristup sa kojim mi na ovim zakonima započinjemo i koji će sigurno biti nastavljen i u radu drugih organa unutar države Srbije.
Hvala poslanicima što to ističu kao jedan od najvažnijih rezultata ovih zakona koji su danas pred nama, a to je da smo svi na istom poslu tako da se zahvaljujem na mogućnosti da ovo istaknem kao jedan bitan rezultat.

Imam dugo poslaničko iskustvo i mnogo strpljenja i razumevanja za vaš širok otkos primedbi, koje ste ovde izneli, ali sam uključila taster za mikrofon u trenutku kada ste izneli jednu izuzetno opasnu tvrdnju. Izneli ste, namerno se čineći neveštim, da je Narodna banka ovde došla sa jednim zakonskim rešenjem po kojem želi da izdaje novac.
Molim prisutne poslanike, molim srpsku javnost, molim devojke koje vode stenografske beleške da ubeleže i da se čuje da je reč o izdavanju numizmatičkog novca i prigodnog kovanog novca, kao i da se to, ni u kom slučaju, ne može izjednačiti sa terminologijom koju ste vi, vrlo svesno, jer niste neuki, vi ste pravnik, upotrebili ovde i rekli da je Narodna banka došla da izdaje novac, da zatraži odobrenje od poslanika da izdaje novac…
(Janko Veselinović, s mesta: Kuju.)
… kuju se i metalni novci koji služe kao određena poenska struktura u regularnom prometu. Nije reč o tom novcu. Reč je o prigodnom novcu i numizmatici.
Ako smo izašli s predlogom, kojim ograničavamo sebi pravo, da ne samo da poštujemo zabranu monetarnog finansiranja bilo kog nivoa vlasti u Srbiji, nego i to pravo ograničavamo na ne davanje garancija bilo kom nivou javne vlasti.
Izvinite, vi ste predstavnik građana Srbije koje uznemiravate na ovaj način, dovodeći ih u sumnju da će NBS štampati novac, izdavati, kovati, a NBS postiže istorijski rezultat u najnižoj inflaciji do sada zbog koje je donedavno bila prvak u okruženju i zbog čega danas pričamo o stambenim kreditima u stranoj apoenskoj strukturi, odnosno indeksirani u francima, evrima, a ne u dinarima.
Razumem vaše protivljenje Zakonu o javnim nabavkama i to što sam guverner mi ne zabranjuje da stvarnost gledam sa oba oka. Ne može niko da mi zabrani da se sećam kako su u gradu iz koga vi i ja dolazimo nabavljana čak i ambulantna kola po partijama, jel to nedostaje? Što više nije moguće …
Da, dobro ste me razumeli, nabavljana su ambulanta vozila po partijama, šasija, točkovi itd. Ne pričam novinski tekst, pričam o dokumentaciji koju sam u ovom parlamentu iznosila i predala nadležnom ministru, tada predsedniku Vlade.
Da li je u redu da vi danas na priči o NBS i na jednom odgovornom rešavanju problema građana pominjete „Sinkum 4“ meni? Meni koja je kupovala „Sinkum 4“ takođe privatno 2006. i 2007. godine zato što od karcinoma bolestan čovek nema pravo, po tadašnjem pravilniku da dobije na lekarski recept „Heparin“ koji treba da prima svakog dana, već to može samo onaj koji je operisan i kome je ugrađen stent.
Koliko je od onda do danas unapređena lista lekova, kolika je lista lekova koja se prepisuje na recept, koliko su lekovi pojeftinili? Koliko je više onih koji mogu da pristupe zdravstvenoj zaštiti gde nije sve idealno kao nikada i nigde, trudimo se da bude bolje. Nije korektno. Znate da ne pričam o empatiji i saosećanju prema drugima reda, radi ili iz političkih razloga, pričam o tome kao čovek koji je to preživljavao, koji je sada jedan od mnogih koji ima takvog bolesnika, pa snosi takve troškove.
Nije u redu da u isto vreme pominjete i raskopane ulice i nabavku lekova, da bi rekli kako ništa ne valja. Znate, imate pravo na ocenu svakog od nas, ali nemate pravo da prenebregavate činjenice, da iskrivljujete podatke i da time uznemiravate javnost. Jer, ako nekome kažete da je ušao u nabavku držača za stopala čitajući tabloidnu štampu, pitam vas jel vi to od mene zahteva da ne poštujem Zakon o bezbednosti i zdravlju po čijem pravilniku proizilazi obaveza da onome koji radi za računarom obezbedite držač za noge? Izvinite građevinski radnik koristi šlem, a to što vi ne poznajete Zakon o bezbednosti i zdravlju i obavezi poslodavca koji ako ovo ne obezbedi treba da plaća, da dobije prekršajnu prijavu. Vas neznanje ne sme da izvinjava.
To što je po aktu o proceni rizika koji takođe proizilazi iz pravilnika iz istog zakona, poslodavac dužan da obezbedi i ginekološki pregled i oftamološki pregled za onog koji broji novac ili vozi, to je zaista ispod nivoa koji sam očekivala od vas.
Znate, kažu u ratu i u ljubi su sva sredstva dozvoljena. Ovo nije ni ljubav ni rat, ovo je život građana Srbije u kojem NBS ima odgovornost da brine, ne o jednom malom deliću finansijskog sektora, da vrlo važnom, 20.875 partija je tu i NBS brine o njima. Ali, ne brine u javnosti i u novinama i ne pravi od toga buku, nego sa nadležnima i odgovornima razgovara o tome. Tako da ne naruši pravnu sigurnost, tako da ne dozvoli da banke odavde odu, tako što prepisuje rešenja od drugih i iznad svega tako što želi da sačuva ovu državu time što će u njoj biti moguće da se otvaraju nova radna mesta dolaskom investitora koji bez banaka ne mogu da rade, jer su u tim bankama i depoziti privrede, ali i štednja građana.
Koje vi to građane huškate jedne na druge, one koji imaju kredite u švajcarcima na ove koji imaju kredite u evrima ili na one koji nemaju nikakav kredit, na primer na one na jugu Srbije koji nisu ni bili u prilici da se usude na takav rizik živeći tri generacije u jednom stanu i za nadnicu, ne bivajući kreditno sposobni da uopšte podignu kredit. Da li i oni preko budžeta treba da snose trošak npr. jedne grupe klijenata kojima tako naglo poraste kamata, kao što vi kažete, verujem da ima i takvih slučajeva. Svaki slučaj je slučaj za sebe.
Završiću moje izlaganje rečima, svako ko želi da neki problem reši ne rešava ga konfrontacijom, sukobom i podizanjem zida naspram one druge strane sa kojom treba da reši problem, NBS se tako odgovorno i ponaša. Za sve učesnike u poslu problema švajcarskog franka, osiguranja depozita, rešavanja pitanja problematičnih banaka otvoreno razgovaramo, svaki interes uvažavamo i tu su brojke neminovne. U ovaj parlament sam došla danas sa istom željom i sa istim namerama. Poznajete me takvu, kao osobu koja otvorenog uma i srca spremna na razgovor, uvek hoće rado da posluša argumentovanu primedbu, ali izaći sa tvrdnjom da je NBS došla ovde, da traži dozvolu da izdaje novac je zaista nešto na šta ne može da se ćuti.
O svim konkretnim pitanjima koja se tiču zakona, načinu izbora banke i svega ostalog vrlo argumentovane odgovore ćete dobiti u daljoj raspravi, ali prosto neću u ovom trenutku da odgovaram na ta pitanja, jer ćemo imati još vremena. Neću dozvoliti da ovakve namerne insinuacije stvaraju zabunu u javnosti ili strah kod građana. Koliko je NBS uspela da za dve i po godine održi stabilnost, u kakvim uslovima, sa kakvim nasleđem i kakvom privredom i kakve su se sve nestabilnosti dešavale u najbližem okruženju, koliko su slabile valute mnogo jačih ekonomija, ja to vama neću ponavljati, jer onaj ko ne želi da čuje njemu ne vredi ponavljati.
Oni koji žele da u Srbiji dočekaju budućnost svesni da se dokazuje na delu tvrdnja, da se samo kamenje ne može promeniti, ono što ova Vlada radi i koordinacija monetarne politike koja će pomagati u podsticanju i stimulisanju banaka da ulažu u ovu državu, a ne kontrolom, nadzorom i nalogom, preventivno delujući, očekujući ne samo strpljenje nego i interakciju i pomoć svih onih koji su zainteresovani za napredak Srbije jeste jedini put kojim možemo da izađemo iz problema u kome smo se našli, a zaista smo ih mnogo zatekli.
Meni moje lično, porodično ali i političko vaspitanje i taj „bekgraund“ sa kojim se ponosim stranke koja je na vlasti, kojoj pripadam, zbog zakonskih određenja sam zamrzla svoju funkciju, mi ne dozvoljava da te probleme elaboriram onako otvoreno, kako bi možda zasluživala opasnost vaše primedbe. Ja pokazujem strpljenje, jer mi je iznad želje da pokažem koliko vi niste dobronamerno reagovali za interes Srbije, interes građana za koje je mnogo važnije da u ovoj sali vide sve one koji žele da pomognu i NBS i Ministarstvo finansija i Agenciji gde vi pokušavate da unesete nemir i razdor ko je kome uzeo nadležnosti pa podcenjujete našu zrelost i našu posvećenost rešavanju problema Srbije.
Ja vas molim da u budućoj diskusiji, zaista možete da govorite šta god hoćete, ali nemojte da iznosite, kvalifikacije možete i na moj lični izgled, ponašanje ili bilo šta, ali nemojte da iznosite neistinite činjenice poput ove o izdavanju novca koja nije ni omaška, ni slučajno…
(Janko Veselinović dobacuje sa mesta.)

Molim vas da kada govorite o  rešenjima iz zakona pažljivo pročitate jer iako tvrdite da su stigli juče ti zakoni, oni jesu bili javno dostupni i niko vam nije branio da se sa njima upoznate od 18. decembra i od onog trenutka kada ih je Vlada stavila na sajt.
Znači, nemojte pred građanima da govorite kao da je reč o papirima koji su sinoć za danas izašli na svetlo dana. Oni su bili na javnoj raspravi. Da li ste vi imali vremena, da li ste stigli zato što radite, zaista u to neću da ulazim. Ali, nemojte da potcenjujete ni deo stručne javnosti, zajedno sa kojom smo sve ovo radili.
Nemojte da mi zamerite. Vi me poznajete koliko sam energična. Ovo nije ni ljutnja, ni bilo koja vrsta gneva. Vi znate da ja to nemam. Ali, zaista ne mogu da podnesem da neko ko ne ume dovoljno dobro da proceni jer mu ni pravničko, ni ekonomsko znanje nije svojstveno, ali mu je strah od sutrašnjice veliki, da ga vi uznemiravate izjavom, pogotovo one koji o hiperinflaciji znaju ih devedesetih, još uvek slušaju priče o onim mnogobrojnim nulama. A priča o izdavanju novca je priča o inflaciji.
Moje je da radim na tome, a vaše je da naš rad ocenjujete i ja protiv toga nemam ništa. Ali, vas molim da govorimo jezikom činjenica. Zahvaljujem se.

Trajaće i kraće od dva minuta.
Gospodine Veselinoviću, bili ste u parlamentu, ali ste očigledno zaboravili. U decembru mesecu smo ovde usvojili inoviran Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čime smo podigli nivo zaštite svih korisnika finansijskih usluga na viši nivo, 18. decembra je izglasan. Zaista ne vidim razloga da to prenebregavate i kažete da smo trebali da izađemo sa takvim zakonom.
Da vam ponovim, zato što prigodni kovani novac NBS inače prodaje, kao i sve druge centralne banke, u prostorijama svojih izložbenih prostora ili muzejskih delova, mi smo to hteli da uredimo zakonom, jer se ponašamo i radimo po zakonu.

Poštovani poslaniče, počeću od primedbi koje su tema za našu diskusiju, potvrđujući i svoju otvorenost za razgovor. Počeću od onog što je formalno.
Izjednačavanje NBS kao predlagača zakona u ovom domu, sa ostalim predlagačima podrazumeva da može da predstavlja i neko drugi, onaj koga ovlasti guverner, ali se slažem sa vašom primedbom da to treba da bude do nivoa direktora uprave i viceguvernera za koje se mandat dobija upravo glasovima poslanika u ovom domu, znači da se niže od tog nivoa ne spusta lica ovlašćeno da predstavlja zakone koje predlaže Narodna banka.
Znači, mi smo predložili da to ne bude samo guverner, jer može da se desi potreba da je on bolestan, da je na putu, a da neko drugi treba da bude prisutan u parlamentu. Da ne postoji ta vrsta ograničenja, ali da neko ko predstavalja Narodnu banku ne bude nižeg nivoa od viceguvernera ili direktora uprave. I tu smo spremni, ako ste podneli takav amandman, da usvojimo. Nemam nikakav problem.
Takođe, jučerašnja primedba koju ste izneli oko roka dostavljanja, odnosno dinamike dostavljanja izveštaja o sprovođenju monetarne politike. Stručne službe iz NBS su imale problem sa šestomesečnim dostavljanjem monetarne politike, pa onda godišnjem. Ispostavilo se da vam u onom godišnjem dostavljaju dva puta izveštaj za prvih šest meseci.
Takođe, nemam problem sa time da ostane ta dinamika šestomesečna, makar se u onom godišnjem izveštaju ponavljao izveštaj iz prvih šest meseci. Vrlo sam otvorena da sve ono što doprinosi našoj boljoj saradnji izveštavanju, usvojimo. Ako postoji takav amandman, usvojićemo ga, ako ne, možemo ga i na odboru nadležnom zajednički definisati da bude kao amandman odbora s tim da se to, evo ja javno iznosim, da je to vaša ideja koja je potpuno na mestu.
Kada smo kod izveštavanja za saradnju sa međunarodnim institucijama, ne mislim da se neke bitne stvari dešavaju u roku od tri meseca. Ali, ako smatrate da je sada zaključivanje aranžmana iz predostrožnosti sa MMF nešto što bi moglo da doprinosi boljem i da kažem, osnovanijem dolasku u ovu Skupštinu gde imamo zaista šta da vam predstavimo jer će MMF imati te svoje izveštaje i redovnu kontrolu sprovođenja preuzetih obaveza, ne vidim razlog da i to ne bude tromesečno. Znači, nisam uopšte za sužavanje prostora za informisanje narodnih poslanika i podizanje na viši nivo odgovornosti NBS ovom parlamentu.
Ono što jesam dužna da vam objasnim jeste potpuno srpski i otvorena priča o tome, a šta su nezavisni članovi uz prethodnu saglasnost NBS, odnosno Ministarstva finansija u tom organu nadzoru upravljanja u Agenciji za osiguranje depozite.
Izvinite, gospodine Jovanoviću a da li bi vi nešto platili, a da vam neko samo podnese račun i da od vas traži novac, a da vi uopšte ne vidite gde ide taj novac? Zašta se troši? Za mene je to Ministarstvo finansija. Ministarstvo finansija koje u ime Vlade jeste neko ko iz budžeta Republike Srbije troši deo novca za slučajeve koji se podrazumevaju ovim zakonom, pa zato mora i da zna ko će odlučivati o trenutku kada se taj državni novac upotrebljava za održavanje finansijske stabilnosti. To je argument zašto Ministarstvo finansija, odnosno Vlada imenuje, a na predlog ministra finansija.
Zašto uz saglasnost NBS? Pa, ako mislite da NBS nema dovoljno posla i da sada ima ovu jedinicu organizacionu koju zovemo FIRU koja će se baviti restrukturiranje banaka, pre svega preventivno, vara te se. Mi imamo dosta posla. Ali, naši kapaciteti, stručni, informaciono tehnološki, ali pre i iznad svega odgovornost koju imamo za ove slučajeve podrazumeva da treba nešto i da radimo i da se pitamo za ono zašta ćemo biti odgovorni. To je elementarna logika i nema tu nikakve filozofije. Nema tu primene, prinude ili bilo ko. To je elementarna logika. Ako za nešto treba da odgovaram, moram da budem upoznata, da se pitam i da u pravom trenutku, a kako se najviše pitate, kako ste pravi moćni vlasnik. Ako imate predstavnika koji može da utiče na donošenje odluka.
Zbog čega smo došli u situaciju da me danas, između ostalog, pitate za Srpsku banku? Pa, zato što država vlasnik jeste bila nemoćan vlasnik u bankama u kojima je imala akcije, odnosno imala vlasnički udeo. Vreme je da sa tom praksom prekinemo, a ovo su mehanizmi kako se to čini. Zašto je mehanizam kolektivni organ kao mogućnost koja stoji u zakonu? Pa, da li vi vidite da u transformaciji banaka uzimamo dobru praksu, nigde više nemate jednog čoveka isključivo koji odlučuje o tome. Imate predsednika Izvršnog odbora ali ga čini kolektivni organ koji se zove Izvršni odbor.
Po ugledu na tu praksu da više ljudi više zna, kao što ja u dogovoru sa vama želim da poboljšam amandmanima neka rešenja, a zato što ranija rešenja jesu pokazala svoje manjkavosti koje su se na kraju iskazivale kao trošak koji je neko morao da potpiše i da plati, izašlo se sa rešenjem koje jeste dobro ali nismo hteli da ostavimo alternativu nego mogućnost. Ima jednog direktora ali to može da bude i kolektivni organ.
Da li se povećava broj zaposlenih? Pa, povećaće se i u ovom delu gde Narodna banka mora da ustanovi ovu novu organizacionu jedinicu. Nažalost, nove odgovornosti nameću i novi broj ljudi, ali je ta Agencija za osiguranje depozita i do sada pokazala da za nadležnosti koje ima nema dovoljno resursa. Znate onaj izgovor koji je ranije često bio i pred mene i pred vas iznošen, da mrtve banke troše kao žive za nezavršene stečajeve, za mnogobrojna pitanja koja se otvaraju i na koja ne mogu ni ja da dobijem odgovor, ne vi. Kada kažem – ja, a ne vi, ne smatram da je reč ni o kakvoj superiornosti nego o mestu na kojem jesam, pa mogu da dobijem više odgovora. Verujte da ne mogu lako da se dobiju ti odgovori, jer kada nešto dugo traje kao stečajni postupci koji traju od 2001, 2002. godine nezavršeni do danas, zaista jesu razlog da unapredimo praksu onog što smo zatekli kao otvorena, a ne zatvorena pitanja i da nikada više takva pitanja ne otvorimo.
Sad, ono što nije moja nadležnost ali jeste moje iskustvo i obaveza da vam kažem. Izvinite, a koji to zakon samim činom donošenja čini uštedu? Da li postoji jedan zakon koji je ikad iko doneo, da je samim činom donošenja ušteda bila 100 dinara, a ne milijardu?
Donošenje zakona ne podrazumeva uštedu u tom trenutku. Jako imam dugo parlamentarno iskustvo i nemam efekte, nisam imala priliku da čitam efekte zakona koji se predlažu i koji će biti doneti. Imam vama jedan vrlo direktan odgovor. Pre donošenja aktuelnog Zakona o javnim nabavkama, 28% od ukupnih postupaka je bilo pregovaračkih. Hajde za građane da to prevedemo, u četiri oka, kako kažeš - tako će biti. Dve strane se dogovaraju, naručilac - isporučilac. Znate li koliko je takvih pregovaračkih postupaka iza zatvorenih vrata danas? Svega 10%.
Ne može preko noći ništa ali postepeno može. Kako moja uvažena Gordana Čomić koleginica koju i sada rado slušam kaže – korak, po korak. Samo da znamo da idemo u dobrom pravcu. Ne možete da kažete da je Zakon o javnim nabavkama pogrešan pravac.
Ali, zašto gospodine Jovanoviću, svakog poslanika uvažavam, posebno onog ko se posveti ovim problemima, ne kažete da je od svih kontrolisanih subjekata od strane Državne revizorske institucije, NBS ona koja nije imala nijedan prekršaj, nijedan dinar sredstava koji nije usmeren gde ne treba, ništa kao osnov za prekršaj, tri tehničke preporuke koje se odnose na knjiženje zaliha vezano za izdavanje ličnih dokumenata. Jedan ogroman problem koji se trudimo da raščistimo u tom nekom trojnom ugovoru oko štampanja dokumenata, raniji izvođači, Ministarstvo policije i mi.
Ja vama priznam da ste izneli prilično dobrih primedbi. Ono što smatram da nije uredu obrazlažem. Pa, bi zaista bio red da u dobroj veri, dobroj nameri uzvratite pohvalom onome ko to zaslužuje makar u kontroli poslovanja, a to je NBS. Zahvaljujem se na pažnji.

Ostala sam vam dužna na odgovor oko potpisivanja rešenja izvršnog odbora, prosto tehnička stvar.
Po Zakonu o opštem upravnom postupku predviđa se da predsedavajući uvek potpisuje rešenja. Dakle, guverner uvek potpisuje rešenja izvršnog odbora i to uopšte nije sporno. Pričala sam o izvršnom odboru u organu upravljanja Agencije za osiguranje depozita i nezavisnim članovima. Ovo je potpuno nesporna stvar i tehnički detalj, ali vam dugujem odgovor za Srpsku banku i grčke banke.
Kada je u pitanju Srpska banka ja sam zaista zaprepašćena jednom dozom interesovanja i radoznalosti nečeg što se zove istraživačko novinarstvo i što je gospođa Ljilja Smajlović koju moram da citiram nazvala – uzimanjem tuđa tri krompira koja su spala sa kamiona kao sopstvena tri krompira koja je neko uzgajio i kaže evo to je plod sa moje zemlje.
To je istraživačko novinarstvo gde se sve što može da ugrozi neki međunarodni ugovor, nekog investitora, smatra javnom tajnom koja treba da bude obnarodovana u trenutku kada neki pojedinac ili grupa to poželi, čak u mnogo slučajeva imamo dokaza sa željom da se neko od investitora zaplaši, a svi znamo koliko je kapital plašljiva ptica i koga i najmanji znak nesigurnosti može da otera odavde.
Sad na fonu tog da sve treba da bude javna tajna i na dostupnosti informacija javnosti, govorimo i o Srpskoj banci. Mislim da koliko nekoliko dana, danas je Narodna banka davala mišljenje i kada pogledam u telefon nemojte da mislite da se sa nekim dopisujem, radim i dalje, skida oznaku poverljivosti sada kada je već taj postupak restrukturiranja Srpske banke od strane odgovornog osnivača države pri kraju. O tome će Vlada kao vlasna za koji dan da izađe sa skidanjem oznake poverljivosti sa tog dokumenta.
Kada je u pitanju vaša radoznalost, opravdana, ali ja mislim preuranjena, oko grčkih banaka i depozita, moram da vam kažem da ovde jesu Austrija, Francuska, Grčka, Italija, Kipar, Mađarska, Nemačka, nabrajam ih po visini učešća u ukupnom bankarskom sektoru, sve su banke kao banke dobrodošle i niko od nas nema nikakve sposobnosti gledanja u kristalnu kuglu šta će se dešavati, ali s druge strane imamo obavezu da budemo spremni na neke scenarije koja mogu da se dese, ali zaista nije trenutak da sa bilo kojom dozom napetosti govorimo o posledicama koje može da proizvede stanje u Grčkoj.
Oprezni smo, razmatramo, računamo, gledamo, ali nije vreme da o tome pričamo i ja se nadam da će oni prvo zbog sebe, a onda i zbog banaka koje su van Grčke donositi odgovorne odluke, pa nećemo ni mi u vezi sa tim imati troškove ili posla. Izvinjavam se na dužini odgovora.

Prvo ću dati načelnu primedbu o tome koliko dugo zastupaš neku ideju. Kakav je to kvalitet kad merimo vas i mene, na primer. To koliko zastupaš neku ideju govoreći o njoj, nastupaš na političkim skupovima, daješ intervjue, je jedan par cipela, što bi rekli naši ljudi.
Ali, kada se na nekoj funkciji gde si u prilici da donosiš zakone kojim sistemski uređuješ svoju državu, na način kako je to uređeno u toj Evropi kojoj stremiš i koja ti je strateški cilj. To je mera privrženosti evropskom putu, odnosno sistemski uređenoj državi u kojoj je propisana procedura gde će zajednički da radi Ministarstvo finansija, NBS i Agencija za osiguranje depozita, kao što jesu radili, nezavisno od toga da li u Agenciji sedi Lidija Perović koja je mnogo učinila i radila na ovim zakonima. Da li sedi gospodin Dušan Vujović sa svojim timom ili u NBS sedi Jorgovanka Tabaković, Đorđe Jeftić i ostala ekipa. Gradimo sistem koji neće da zavisi od imena ljudi i od toga ko kojoj političkoj opciji pripada nego od toga koliko je ko iskreno rešen da delima dokazuje svoje reči.
Zakon koji smo vam predložili, Predlog izmenama i dopunama, uređen gospodine Đurišiću, dragi moj kolega potpuno u skladu sa metodološkim pravilima koja propisuju da li i kada neki zakon treba da ide kao izmena i dopuna ili kao nov i nismo dostigli tu granicu izmena i dopuna Zakona o bankama koji bi nas obavezivao da idemo na jedan kompletno nov zakon, što ne znači da nećemo uraditi prečišćen tekst i objaviti u nekoj pogodnoj formi celinu zakona koji će omogućiti lako snalaženje jer nam nije cilj da budemo nerazumni nego naprotiv da nas lako razumeju i da se zakon primenjuje.
I još dve kratke informacije oko sukoba interesa i koncentracije ovlašćenja. Znate, NBS je prošle godine obeležila 130 godina postojanja i jedna je od retkih, ali ne jedina institucija te vrste koja pod jednim krovom objedinjuje gotovo sve nadležnosti i regulatorne i nadzorne i monetarnu politiku i ima svoj specijalizovani deo koji se bavi izdavanjem, štampanjem i kovanjem novca.
Po tome nismo jedini ali jesmo specifični, pa smo i iskustva koja ima Narodna banka u prednosti da pod jednim krovom ima monetarnu i nadzornu funkciju, ali da su one dovoljno organizaciono i hijerarhijski razdvojene, da ne budu u sukobu dobili poverenje onih koji su nam bili tehnička i ekspertska pomoć, govorim o Međunarodnom monetarnom fondu i Evropskoj banci za obnovi i razvoj, kao i Svetskoj banci koje su, znajući kakvim kapacitetima u ukupnom smislu raspolaže NBS, da nikada neće doći u situaciju da bude princip o kojem ste vi govorili da smo i sudija, i tužilac, i izvršitelj, jer nam nije cilj da nikoga ko nije zreo za restrukturiranje uvodimo u takav problem. Naprotiv, cilj nam je da precizno definisanim koracima preventivnog delovanja sačuvamo javni interes i da rizike za neodgovorno donete odluke snose upravo oni koji su za to najodgovorniji ali bez ikakvih iznenađenja, već u precizno propisanoj proceduri.
I to da imamo koncentraciju ovlašćenja jednostavno nije tačno. Mislim da ćete kroz pojedinačnu raspravu po konkretnim članovima zakona sami biti u prilici da utvrdite da ne postoji nikakva koncentracija ovlašćenja, već prednost brze reakcije onog ko je zadužen da vrši nadzor i ima kontrolnu ulogu i da sugeriše planove restrukturiranja, odnosno preduzimanje mera koje treba da omoguće najniži trošak za srpsko društvo. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Đurišiću, što ste mi dali priliku da vam odgovorim na to pitanje konkretno, a i ostala sam vam dužna za još jedan odgovor.
Prvo, vi ste se pozvali na irski model. Irska je najmanje slična zemlja našoj sa kojom možemo da se uporedimo, zato što je u Irskoj sve vreme odvojena institucija koja se bavi monetarnom politikom i ona institucija koja se bavi nadzorom, odnosno regulatorno telo za finansijske institucije.
Imala sam priliku da kao poslanik sa još nekim odavde boravim 2007. godine u toj instituciji da vidim da je to najmanje sličan primer onome što postoji u Srbiji. Međutim, zemlje u kojima je ovakvo rešenje zastupljeno, reč je o evropskim zemljama, gde se ovakva zaduženja dodeljuju telu koje već vrši superviziju, pa sada radi i restrukturiranje banaka - Nemačka, Holandija, Mađarska i Hrvatska.
Ne bih da nabrajam dalje, ali smatram da ove zemlje ne zaslužuju tu vrstu kvalifikacije i sumnje unapred. Nemam ništa protiv da vi sumnjate unapred, ali nemate nijedan argument kojim bi dokazali da je i do sada zid koji se zove dovoljno visok, odvojen i jak deli dve nadležnosti centralne banke u Srbiji ugrožen. Vi možda mislite da je to žargonski – Kineski zid, koji je dovoljno visok, da se ne mešaju nadležnosti, da ne postoji sukob interesa, ali dovoljno nizak da se vrši razmena informacija i da se reaguje što pre. To je uobičajeni termin koji se koristi u institucijama koje se nalaze pod jednim krovom, ali moraju da budu odvojene zbog specifičnih poslova.
Ono pitanje vaše – šta Narodna banka Srbije radi po pitanju kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ja ne znam koliko puta treba da ponovim vama i svima onima koji ne žele da čuju da Narodna banka Srbije, od kad sam ja na mestu guvernera sa svojim timom tamo, ne radi poslove u javnosti, ona radi poslove sa svim učesnicima u ovom poslu tamo gde je to mesto, u salama gde se dogovaraju rešenja. Imali smo sastanak sa bankarima i imamo ga 2. februara u 11,00 časova, Odbor za rizike u Udruženju banaka, na operativnom nivou dogovor sa bankama oko konkretnih rešenja. Iduće nedelje ćemo izaći sa nekim od rešenja koja su na principima koje smo objavili, ne želeći da ijednog trenutka nekome dajemo lažnu nadu da lične i pojedinačne odluke mogu da budu potpuno prenete u vidu rizika ili troška na bilo koga trećeg.
Ne postoji ta prinuda pitanjima, prozivkama u medijima zbog koje će Narodna banka Srbije da dozvoli sebi i da se upusti u raspravu koja nikome neće doneti koristi.
Vrlo svesno sam prihvatila odijum koji se stvara u javnosti da Narodna banka ćuti, a vi odlično znate da to nije tačno, Narodna banka to samo radi na način koji je primeren NBS.
Meni ne smeta što ste vi mene nazvali ministarkom. Verovatno je bio lapsus, ali morate da prihvatite da je posao Narodne banke nešto diskretniji u odnosu na poslove ministarstava i morate da priznate da se ja kao guverner zaista ponašam kao guverner NBS, nijednog trenutka ne podržavajući bilo koju grupu građana kao zaduženih, bilo koju grupu štediša u kojoj god valuti da imaju tu štednju, bilo koju interesnu grupaciju, čak ni državu u meri u kojoj to nije interes građana preko interesa države, a o tome može da vam posvedoči i moj kolega gospodin Dušan Vujović.
Ta moja vrsta tolerantnosti na neosnovanu kritiku je u stvari odgovornost da dođemo do najboljih rešenja, bez stvaranja očekivanja koje ne možemo da ispunimo zbog mnogih okolnosti i onog što se zove srpski nasleđeno stanje nedostatka novca, niti da u trenutku promovisanja evropskog puta, zagovaranja tržišne privrede donosimo bilo koju vrstu netržišnog rešenja, niti ću se ikada zalagati da trošak vaš plati neko drugi, niti da trošak plaća neko treći. Svako od nas mora da vodi računa o tome da ne podgreva nerealna očekivanja, jer to je odgovornost koju imamo svi pred javnošću Srbije.

Najava privatizacije, biću potpuno kratka i konkretna na vaša pitanja, da li ima najave privatizacije, a po onome što se dešava vi mislite da ima ali vas niko nije obavestio.
Zbog javnosti Srbije i vas, DSS kao stožer koalicije je 2009. godine primila kredit od Svetske banke. Prvi je iznosio 49,5 miliona evra za smanjenje državnog učešća u finansijskom sektoru i to bankarskom i sektoru osiguranja i da izađe iz oblasti u kojima je akcionar sa precizno utvrđenim rokovima do kada to treba da se desi. Znači, prvo biste morali da pogledate jedan od tih ugovora obaveza koja je preuzeta a nije izvršena. Neću davati političku kvalifikaciju šta to znači za one koji su to uradili 2009. godine a nisu ispunili.
(Goran Ćirić, s mesta: Rekli ste DSS.)
Izvinjavam se DS, hvala što ste me ispravili.
Molim vas prosto te službene glasnike, međunarodne ugovore gde to stoji, nećete naći taj procenat kojim treba da se smanji učešće države u sektoru banaka i osiguranja zato što su razlozi za dobijanje tog kredita, znate gde napisani? Samo u obrazloženju zakona. To možete od mene da dobijete, lično ću vam poslati, jer sam poslanik koji čuva te papire, a možda ima i gospođa Čomić, jer ima nas štrebera u Skupštini koji čuvamo sve. Šta je važno?
Nemojte mene danas da pitate da li postoji obaveza zato što je ta obaveza ustanovljena onda, a nije izvršena. Mi smo dužni da izvršavamo po svaku cenu. Kako vam to dokazujem? Pismo koje će biti potpisano sa MMF je već u setu ostalih papira. U tom setu papira je sadržano pismo kojim se guverner NBS, odnosno ja i Vlada saglašavamo da ni jedna od mera koja će biti preduzeta neće ostati tajna za građana Srbije, već će stajati na sajtu i MFF, ali i Vlade RS. Dakle da ponovim, neće biti nikakve tajne, nikakvih uslova sa kojim građani Srbije neće biti upoznati.
Kada kažete da treba da štitimo interese građana, samo ponavljam jedno prosto pitanje svima – izvinite, da li su građani Srbije samo korisnici kredita ili su građani Srbije i štediše koji imaju štednju u tim istim poslovnim bankama, jer neko hoće da podmetne tezu da NBS, članovi Saveta, bilo ko štiti interese banaka. U tim bankama su i depoziti preduzeća u kojima radite i vi na primer i ja i bilo ko. Mnogi od građana Srbije su zaposleni u preduzećima čiji su depoziti po viđenju računa njihovih firmi u tim bankama gde su krediti delom, jedan mali delić koji nije sistemski važan, ali je važan svaki pojedinačni čovek. Zato idemo na pojedinačno rešavanje problema.
Nemojte da se prikazujete kao neko ko brine o građanima, ali gledate samo jednog građanina koji ima kredit u švajcarcima. Dužna sam, a nije mi bilo teško da to naučim, jer imam troje dece, pa imate tri sveta i morate da volite svako dece iako je različito. Uopšte mi nije teško da sada sagledavam situaciju depozitara, korisnika kredita, štediša, investitora, preduzeća koja treba da zapošljavaju nove ljude, države koja treba da snosi trošak ukoliko bilo kojom neodgovornom izjavom bankarski sektor Srbije koji je preko 75% u rukama matica koje nemaju sedište u Srbiji, ovde u Srbiji je suština bankarskog sektora.
Vraćam se na ono što je gospodin Bauer rekao na početku, da, posluje simetričnost informacija, neko je znao više neko manje, ali ne možete da se borite za individualna prava građanina koji je poslovno sposoban i da kažete – prevaren sam, a da onda tom istom građaninu osporavate individualno pravo da rešava svoj pojedinačni problem i da ga prevaljuje na kolektivitet.
Svi treba da pomognemo, ali ne tako da odabrana grupa koja je bila svesna rizika manje ili više, to delimo na valutni rizik u koji je građanin ušao, kamatni rizik u koji je banka ušla i verujte da postoji raspoloženje banaka da to reši.
Vi ste suočeni u javnosti samo sa zaista tužnim pričama koje mi nije lako da čujem, jer nisam od onih kojima na jedno uvo uđe a na drugo izađe, upijam svu ljudsku nesreću i zato se bavim ovim poslom. Vi ne dobijate mejlove, a kabinet NBS zagušen je mejlovima onih drugih koji kažu – šta će biti sa našom štednjom, strani investitor, radim u stranoj firmi, ako on nema podršku toj banci, a vezani su, ako oni odu šta će biti sa mnom i sa mojom decom?
Ovo je rešenje u kome će morati svako po malo da popusti a da neko za pojedinačnu odluku traži odgovornost nekog trećeg. Ne znam zašto me to pitate, možda niste stigli da vidite saopštenje. Nema novina koje nisu prenele jučerašnje saopštenje u kojem NBS, potpisujem kao guverner izjavu koju sam napisala gde kažemo – ne štitimo interese banaka kao nekih imaginarnih finansijskih institucija, već smo dužni po zakonu da štitimo finansijsku stabilnost a mi je štitimo stvaranje stabilnih uslova za rad banaka.
Neko je postavio pitanje šta će biti sa grčkim bankama ako odu? Na nama je da tu stabilnost održavamo. Zahvalna sam svima vama koji shvatate šta znači odmerena reč u teškoj situaciji, ali ako neko postavlja pitanje danas šta znači član 86b odnosno ona odgovornost guvernera, viceguvernera i tih ljudi koji se bave supervizijom i kontrolom, gde ih navodno sada prvi put štitimo u vršenju svoje kontrolne funkcije supervizije, ako radeći u dobroj veri naprave neki propust pa mi tražimo da oni budu ovde zaštićeni.
Oni koji ne znaju, da ne kažem kako se stvarno zovu ti koji ne znaju sada hoće od toga da naprave novi medijski bum i da kažu da Narodna banka traži nešto za sebe. Reč je o odredbi koja postoji u ovom zakonu. Ja sam sedela tamo negde kada sam se bunila protiv nje, što štitimo guvernera Jelašića, tada guvernera u ostavci koji je 2010. godine ovde u ovoj sali branio standard EU, ali tako loše definisan da ga je Ustavni sud poništio kao neustavnu odredbu.
Reći ću dve reči o nezavisnosti, o Ustavnom sudu, ali i o sebi, ali moram prvo da završim sa obrazloženjem odredbe.
Član 86b. raniji i ovaj sada, promenjen je u jednoj sitnoj stvari gde se kaže - ako onaj ko radi kontrolu i superviziju napravi propust u dobroj veri. Znači ne nemarom i nepažnjom, nego verujući da radi ispravno, taj ima zaštitu. Ali, ako stranka kojoj se ne osporava pravo da utvrdi da je njoj naneta šteta tim postupanjem, bilo kom građaninu, dokaže da je ipak reč o nepažnji ili propustu, iako Narodna banka takvog svog funkcionera ili čoveka koji radi kontrolu štiti, tražiće od njega da regresno naplati i troškove odbrane što je stajala iza njega do trenutka dok se nije dokazalo da je on u dobroj veri napravio propust.
To je novina u kojoj NBS poštuje standard iz EU, po kojem onaj ko radi superviziju i ide u kontrolu ne sme da drhti nad time što će mu neko, osnovano ili neosnovano, sutra podneti krivičnu prijavu. To postoji od 2010. godine. Sada je poboljšano na teret odgovornosti NBS, i neko kaže – pogledajte šta sada Jorgovanka radi. Ne, guverner Jorgovanka. To je praksa Belgije, Poljske, Velike Britanije.
Ni za jedno slovo ni zarez nismo izmenili rešenje, već smo poštujući Ustavni sud, koji nije, javno kažem, dovoljno poštovao Narodnu banku, pa nismo čak ni imali uvid u pismena bila predmet odlučivanja, poništio je ovu odredbu. Još nije ni objavljena. Ali, ovo je prilika u kojoj smo, pored naše odgovornosti za superviziju finansijskih platnih institucija i sve što treba da radimo, uneli i odredbu koja je i tada na zahtev međunarodnih finansijskih institucija kao dostignut nivo slobode da se radi svoj posao od strane inspektora i funkcionera uveden tada u zakon.
Ali, ako Zaštitnika građana štiti Poverenik za informacije, a Poverenika štiti Zaštitnik, ako je moja funkcija zamrznuta, ja se našalim pa kažem – guvernera nema ko da brani. Guverneru ne treba odbrana, guverner radi svoj posao zakonito i u interesu države Srbije. Zahvaljujem.

Ja ću vrlo kratko da prokomentarišem ovu, neko bi je mogao nazvati sumnju unapred, koju ima gospođa Čomić, a ja bih je nazvala sumnjom iz iskustva i rekla bih stihom jedne pesme – kad ti jednom srce slome, ne veruješ nikome. Ili što bi rekao Oskar Vajld – ljudi imaju običaj da svoje greške nazivaju iskustvom.
Time što sam istakla da je na ovom zakonu radio pravni tim iz NBS, iz Ministarstva finansija, Agencije za osiguranje depozita uz stručnu i ekspertsku pomoć, ali ne uz naloge i ne uz prećutno prihvatanje bilo kog saveta, ja vam već time dajem garanciju da ovo može da bude samo pesma i da nemate razloga, iako su vam slomili srce ti mladi, stručni iz, ne samo vama, nego svima nama, da zaista imate puno razloga da verujete u neke nove, mlade, a i stare iskusne ljude koji neće, i sebe ubrajam u njih, koji neće da dozvole tu grešku da se ta kontrola u stvari samo zove kontrolom i da budemo još jednom prevareni, jer mi na to zaista više nemamo prava. Hvala.