Spomenut sam i kao predlagač i kao predstavnik poslaničke grupe DOS. Želeo bih samo da podsetim gospodina Jočića da je, s obzirom na i suviše česta odsustvovanja sa sednice republičkog parlamenta, propustio da obavesti i poslanike parlamenta i javnost da su zajedno sa predstavnicima DOS-a na Administrativnom odboru bili uzdržani i predstavnici DSS-a, u slučaju u kojem je taj odbor raspravljao o zahtevu SPS-a o oduzimanju imuniteta Branislavu Ivkoviću.
Dopustite Administrativnom odboru da bez takve vrste političke manipulacije donese kvalitetnu i validnu odluku. Nemojte uvoditi u parlament unutarstranačke probleme, jer su tako nešto tražili predstavnici vaše stranke. Imate tri predstavnika u Administrativnom odboru i nijedan od njih nije podržao zahtev SPS-a, već je bio uzdržan, kao i naši predstavnici, zbog konstatovanih nepravilnosti u inicijativi. Sa tim se SPS ne slaže. Oni imaju razlog da otvore taj problem još jedanput i na tome će Administrativni odbor raditi.
Ali, vi ste rekli da neko manipuliše Branislavom Ivkovićem, a zapravo ste se ponašali na način na koji se ponašala Demokratska opozicija Srbije. Nije htela da prlja ruke poslovima SPS-a, niti će se tako nešto činiti ubuduće.
Druga tema, takođe veoma bitna - otvorili ste pitanje o kom će raspravljati Administrativni odbor ukoliko ne uvažite inicijativu predsedništva koalicije uz čiju ste pomoć i saglasnost izabrani za narodnog poslanika. Socijaldemokratija je stranka koja je odlukom, između ostalog, i predsednika vaše stranke opstala u okviru naše koalicije konstatacijom da koalicija raspolaže mandatima, a ne stranke. Ako je to u maju mesecu prošle godine mogao da potpiše Vojislav Koštunica, to će važiti i u slučaju u kome se sankcionišu neredovni i neodgovorni poslanici. Predlažem vam da ne ulazimo u ovu polemiku, jer su potpisi konkretni, pravosnažni i primenljivi u svakom trenutku.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da sam kao predlagač dužan da u najkonkretnijem smislu i krajnje koncizno odgovorim na tako izrečene primedbe. S obzirom na takav stav, jasno je da ne mogu, niti želim da komentarišem primedbe SPS-a; mislim da nisam dužan ni da komentarišem egzotičnu politiku stranke i njenog predstavnika koji sa parlamentom imaju onoliko veza koliko i Šumadija sa palmom. Odgovoriću samo na primedbe poslanika, odnosno poslaničke grupe DSS-a. Tako nešto mi se čini logičnim i konačno to je dužnost, s obzirom da smo u parlamentu izvesno vreme nastupali kao jedinstvena poslanička grupa i da smo izabrani na zajedničkoj koalicionoj listi.
Mislim da je samim tim kritika koja je upućena sa njihove strane ozbiljna i da je treba argumentovano negirati, kako ne bi nešto ostalo nedorečeno ili u formi špekulacije. Dakle, izvršio bih klasifikaciju ovih primedaba prema oblastima: u prvoj se izmene Poslovnika kritikuju zbog insistiranja na efikasnom i funkcionalnom parlamentu, u drugoj zbog pritiska i menjanja statusa poslanika. Osvrnuo bih se na moralnu dimenziju kritičara ove naše inicijative.
Tokom jučerašnje rasprave, u njenom popodnevnom delu, rečeno je da je stav DSS-a kako efikasnost i produktivnost ne mogu biti kriterijumi koji će presudno uticati na status parlamenta, niti oni mogu govoriti o valjanosti jedne takve institucije. Tokom današnje rasprave pomenut je i argument da je, s obzirom da je u poslednjih godinu i po dana parlament usvojio 60 zakona i doneo oko 130 odluka, nepotrebno menjati Poslovnik, jer je očigledno da on može da radi. Zbog toga bih vas podsetio na kritike koje nam istovremeno upućujete kroz teze da se u Srbiji reforme sprovode sporo ili da ih uopšte nema. Ne možete osporiti nama pravo da insistiramo na efikasnom parlamentu, a pri tom istovremeno kroz nastupe predsednika svoje stranke isti taj parlament kritikovati zbog neefikasnosti.
Tako nešto je učinjeno pre samo dve nedelje, a ne mogu da verujem da ste to vi zaboravili. Ili je predsednik vaše stranke rekao ono što vi ne mislite ili vi ne podržavate Vojislava Koštunicu. Nemoguće je i jedno i drugo. Ako je izvesno vreme tako nešto bilo moguće kroz primesu da vam je bilo dopušteno da budete i vlast i opozicija, u ovom konkretnom slučaju, kada je reč o pravu i pravnom uređenju funkcionisanja parlamenta, ti standardi ne mogu biti uvaženi.
Što se tiče teze da bi primenom ovog poslovnika mi izvršili samo hromu analogiju sa poslovnicima sa kojima su uređeni parlamenti modernih demokratija, kroz nastupe predsednika Zakonodavnog odbora i kroz materijale sa kojima sam raspolagao, zapravo sam video više nego jasnu argumentaciju da tako nešto nije teza potkrepljena činjenicama. Zakoni i sve odluke o kojima će raspravljati parlament ubuduće će imati tri čitanja: pred skupštinskim odborima, tokom rasprave u načelu i tokom rasprave u pojedinostima. Ničim nije promenjeno to pravilo ili dovedena u pitanje ta parlamentarna tekovina koja je potrebna, kako bi se na najpravilniji način uočile sve one moguće loše strane onoga o čemu parlament odlučuje, a one izmenile boljim rešenjima ili zapravo pružila mogućnost poslanicima da na najkonkretniji način upoznaju materijale sa kojima će potom raditi.
Istakao bih primedbu da je ovim poslovnikom urušena institucija poslanika i da je on sveden na činovinika koji je u parlamentu samo zbog tastera i glasanja. Prava poslanika su definisana prethodnim izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine Srbije. Te izmene i dopune predložila je poslanička grupa DSS-a, na isti način na koji smo to učinili i mi. Tada je skraćeno vreme za diskusiju, tada je utvrđeno da amandmane može predlagati poslanička grupa, a ne pojedini poslanici zbog očiglednih zloupotreba do kojih je dolazilo. Mi smo takvu inicijativu tada podržali, podržavamo je i danas i ne razumemo zbog čega se vi u međuvremenu od nje ograđujete i zbog čega tako nešto negirate.
Ideja sankcionisanja poslanika nije ideja koja je rođena u srpskom parlamentu. Ona je stara koliko su stare i ideje parlamentarizma. Mislim da smo primenili najkonkretniju i najkorektniju proceduru. Posebna ovlašćenja predsednika ne postoje. Mi smo samo uvažili činjenice koje su zapravo mnogo više degradirale nas kao Skupštinu nego predsednika kao pojedinca.
Ako je nekada poslanik koji polije predsednika Skupštine, iščupa mikrofon, započne tuču u sali bio nagrađivan i smirivan tako što se postavi za potpredsednika Republičke ili Savezne vlade, u demokratskoj Srbiji to nije moguće. Oni koji misle da se tako mogu ponašati u Skupštini, naići će na ozbiljne sankcije i mi na jednoj takvoj izmeni insistiramo.
Ideja da će time biti dovedena u pitanje procedura glasanja, odnosno da će neko manipulisati ovom vrstom sankcija je neprihvatljiva, jer je jasno da davanjem prava mi zapravo ničim ne nagoveštavamo zloupotrebu tog prava, a pogotovo ne ako uvažite one članove izmenjenog Poslovnika kojima se ostavlja mogućnost predsedniku poslaničke grupe da primedbom na postupak predsednika pred Administrativnim odborom zatraži reviziju njegove odluke; u svakom slučaju, pa i u slučaju u kome je poslanik isključen na 90 radnih dana.
Kritike da je parlament tretiran kao preduzeće su karakteristične i one su nekoliko puta ponavljane. Mislim da nemaju utemeljenje u činjenicama. Ako se od poslanika Demokratske opozicije traži da u parlamentu uvode drugačija pravila života od onih koja uređuju živote miliona građana Srbije, mi na tako nešto ne pristajemo. Oni koji su izašli u decembru 2000. godine na izbore morali su građanima da kažu: izaberite nas da ne radimo; glasajte za nas da bismo mi svoje vreme provodili pred skupštinskim blagajnama, po skupštinskim kuloarima, a ne na skupštinskim sednicama. Pošto su građani glasali i dali dvotrećinsku podršku poslaničkoj grupi DOS da bi se nešto u Srbiji promenilo, mi sankcionišemo one koji misle da će nerad, a ne rad biti nagrađen u ovom domu.
Tako nešto je princip koji će biti uvažen i od koga mi ne možemo da odustanemo. Isticanje opravdanja kroz karikiranje činjenice da je poslanik građanin koji mora obrazložiti svoje postupke za nas je neprihvatljivo. Da su neki od poslanika koji se danas nalaze u ovom sazivu parlamenta otišli na lekarski pregled pre nego što su izašli na izbore, naš rad bi bio mnogo lakši i možda ne bismo razgovarali o temama o kojima razgovaramo sada. Pošto to nisu učinili tada, neka donesu sada lekarsko opravdanje kojim će obrazložiti svoje postupke. A koga nema, biće sankcionisan onako kako će biti sankcionisan i u bilo kom drugom sistemu u ovom društvu. Status poslanika na stalnom radu, odnosno poslanika koji takvu privilegiju ne uživa, nije obavezujući status.
On je potpuno dopušten kao izborno pravo. Svaka poslanička grupa ima jedini limit koji je definisan kroz konsenzus svih poslaničkih grupa u okviru Skupštine, limit od jedne trećine poslanika koji mogu biti prijavljeni na stalni rad, odnosno do jedne polovine, kako je to naknadno izmenjeno. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, ako se prijavite i sklopite sa Skupštinom radni odnos, onda poštujte to svoje pravo i odgovorite obavezama koje taj radni odnos prate.
To ne govorim pojedinačno poslanicima iz opozicionih poslaničkih grupa ili onih poslaničkih grupa koje ovo kritikuju, nego svima. Oni koji ne poštuju svoj radni odnos sa Parlamentom, izgubiće privilegije. Skupština radi 180 dana u redovnom zasedanju i oko 60 dana u vanrednom; maksimalno. Ali, u svakom trenutku poslanici koji su na stalnom radu imaju obezbeđene finansijske prinadležnosti i statusne povlastice koje drugi poslanici nemaju.
Zbog toga se mora staviti između prava i obaveze i znam jednakosti između slobode poslanika i njegovog prava. Sloboda bez prava i odgovornosti je anarhija ili godišnji odmor. Tražite apsolutnu slobodu na moru, na letovanju, zimovanju, ali u Parlamentu shvatite da uz obaveze mora postojati i pravo, ali isto tako i uz pravo obaveze. Dakle, apsolutna sloboda bez ikakve odgovornosti nema našu podršku.
Čini mi se da, konačno, ovde imamo jedno nerazumevanje koje zapravo ukazuje na ozbiljne motive koji su nas naveli na izmenu ovog poslovnika i na motive sa kojima se mi suočavamo kao preprekama pri njegovom usvajanju.
U svim diskusijama predstavnika DSS-a pominjana je, uz instituciju parlamenta, institucija republičke vlade. Mi nismo u problemu zbog toga što podržavamo tu vladu, jer smo je mi svojim glasovima izabrali. Ako joj uskratimo poverenje, uskratićemo poverenje sebi, jer ćemo morati da objasnimo u čemu smo tada pogrešili kada smo to poverenje dali.
Mi ne mislimo da ta vlada radi loše, a ukoliko postoje poslanici koji smatraju da tu treba uneti neke izmene, definisane su poslovnikom procedure na koje se tako nešto može uraditi. Poslaničko pitanje ostaje kao potpuno pravo, netaknuto; takođe i interpelacija kao mogućnost pedesetorici narodnih poslanika da u diskusiji sa predstavnicima Vlade dobiju odgovor na sva sporna pitanja. Ali, te teme nikada nisu otvorene ovde u Republičkom parlamentu zbog toga što istina nije suština jednog takvog zahteva, već politička manipulacija kojom se kritika usmerava na one koji najviše rade u ovom društvu, sukobljavajući se sa najgorima među nama.
Raspolažem veoma konkretnim izveštajima o prisustvu poslanika tokom rasprave u načelu i pojedinostima. Ne mogu da shvatim zbog čega se poslanici koji su bili najneredovniji tokom tih rasprava danas osećaju pogođenim. Mi smo samo konstatovali njihovo pravo da i ubuduće nastave sa takvim sprovođenjem politike, ali smo poslali poruku i njima i javnosti ove zemlje da mi nećemo da budemo taoci takve politike, da želimo da radimo, da raspravljamo o zakonima, da ne želimo da nam u fioki stoji 70 zakonskih predloga, da nismo zadovoljni time što se u ovoj zemlji reforme sprovode mnogo brže nego u drugim zemljama tranzicije, jer smo izgubili 10 godina koje oni nisu.
Upravo zbog toga je trećina poslanika dobra kategorija za nesmetan a funkcionalan rad Skupštine tokom rasprave u načelu i pojedinostima. Bilo je ideja da se potpuno ukine kvorum, ali bi se time narušila institucija poslanika, koji je dužan da ovom društvu pošalje veoma jasan stav da je parlament institucija na koju javnost i sve druge institucije moraju da se ugledaju, a ne od nje da beže i da je navode kao negativan primer. To je, nažalost, bio slučaj do sada.
Tačne su one kritike i one konstatacije u kojima se naš rad opisuje na najlošiji način, ali mislim da su netačni oni prezrivi stavovi prema najredovnijim poslanicima među nama. Zbog čega bi oni bili dužni da se osećaju pogođenim zato što predstavnici neredovnih poslaničkih grupa ukazuju na njihovo prisustvo kao na izraz podaničke lojalnosti prema nekim drugim institucijama. Poslanici koji su sedeli godinu i po dana u ovim klupama zaslužuju naše poštovanje, a ne kritiku onih poslanika koji su mnogo redovniji bili na skupštinskoj kasi nego u skupštinskoj sali. Zbog toga, bez obzira na poslaničke grupe, bez obzira na status pozicije i opozicije, mi njima dugujemo zahvalnost jer su oni očuvali taj minimum kredibiliteta ovog doma.
Poslednja kritika koja je izrečena od našeg koalicionog partnera ili doskorašnjeg koalicionog partnera je nepostojanje parlamentarne demokratije. Tako nešto je rečeno i nakon izglasavanja Zakona o ministarstvima. Institucija demokratije počiva na pravu većine i na pravu manjine. Mi vaša prava kao manjine ne dovodimo u pitanje, ali vam ne možemo prećutno dopustiti da vi osporite naše pravo većine, da poslaničkom većinom u ovoj skupštini izmenimo Poslovnik i usvojimo bilo koji drugi zakon. Dok važe ti principi rada, u Srbiji nema parlamentarne diktature. Ako budu važili oni principi koji su postali dominantni u politici kritike svega što radi DOS, menjajući naše društvo, mislim da nećemo otići u diktaturu nego u period u kome smo živeli 10 godina, sa svim onim tragičnim posledicama sa kojima se suočavamo danas.
Zato očekujem od poslanika DOS-a da podrže ovaj predlog izmena i dopuna Poslovnika. Mislim da ćemo vrlo brzo raditi novi poslovnik, jer će se poslovnik menjati, s obzirom da on nije sveto pismo, u skladu sa potrebama Republičkog parlamenta. U tim promenama mogu učestvovati svi, ali moraju računati na tu dominantnu crtu na koju računamo i mi. Poslovnik se menja kako bi se menjala Skupština, a Skupština se mora menjati jer mora biti efikasnija i bolja.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam vam prvo obrazloženje ovog hitnog postupka i inicijative koju sam kao predsednik poslaničke grupe DOS, ali  istovremeno i u skladu sa dogovorom ostvarenim kroz konsultacije na kojima su učestvovali predstavnici poslaničke grupe DSS i predstavnik SPS-a, koji se ogradio od ove inicijative, ali je bio prisutan tokom tog sastanka. Pokrenuo sam ovu inicijativu i uputio zahtev Republičkoj vladi da po hitnom postupku uvrsti u ovo vanredno zasedanje i tačku dnevnog reda - imenovanje članova ustavne komisije za izradu ustavne povelje buduće zajednice Srbije i Crne Gore.
Sporazumom koji je potpisan 22. marta utvrđene su obaveze oba republička i saveznog parlamenta. Te obaveze je Skupština Repbulike Srbije u potpunosti ispoštovala, ali smo izvesno vreme stajali u mestu zbog nesporazuma koji su pratali izglasavanje sporazuma pred Većem građana i Većem republika Savezne skupštine. S obzirom da je u međuvremenu do toga došlo, ne postoji ni jedna pretpostavka niti razlog zbog koga bismo se ustručavali od daljeg angažmana po ovom pravnom pitanju. U skladu s tim, organizovali smo konsultacije sa predstavnicima poslaničkih grupa u Republičkom parlamentu, gde je došlo do nekoliko konkretnih činjenica, a sa kojima želim da vas upoznam.
Prvo, od ovog sporazuma i od inicijative distancirali su se predstavnici opozicije, predstavnici SPS-a i SSJ. Njihov politički stav je legitiman i on proizilazi iz činjenice da su glasali protiv ovog sporazuma tokom aprila meseca, a kada je o njemu raspravljala Republička skupština. Imajući to u vidu, promenjen je i predviđeni odnos, apsolutno uvažavajući poslanike i njihove koncepcije koje zastupaju ovde u parlamentu. Naime, tada je bilo predviđeno da četiri poslanika delegira poslanička grupa DOS, dva DSS, a po jedan SSJ i SPS. U međuvremenu je došlo i do izmena na nivou federacije, odnosno Republičkog parlamenta Crne Gore, tako da je otvorena mogućnost imenovanja još jednog poslanika. S obzirom da su se dve opozicione stranke distancirale od ovog sporazuma, postignut je dogovor da DOS delegira pet predstavnika, a DSS tri. U međuvremenu je izvršena ta korekcija, tako da je DOS predložio šest, a broj predloženih predstavnika ispred DSS-a je ostao isti, u skladu sa prethodno postignutim dogovorom.
To je praktično tehnologija koja je prethodila ovoj inicijativi. Podsećam vas da smo mi kao parlament preuzeli na sebe obavezu aktivnog učešća u radu na izradi ustavne povelje zajednice Srbije i Crne Gore, kao i da smo, između ostalog, kroz prihvatanja ovog sporazuma preuzeli i prihvatili ranije utvrđene rokove. Ti rokovi nas nagone da u ovom trenutku o ovoj temi razgovaramo po hitnom postupku. Očekujem da će tokom rasprave biti uvaženi i ispoštovani ti osnovni elementi koji prethode ovoj tački dnevnog reda, a to je naša želja da u izradi učestvuju svi, bez obzira da li se oni protive takvoj ustavnoj definiciji ili ne.
Naravno, mi ćemo poštovati volju opozicije, koja se od te odluke distancirala. Istovremeno, insistiraćemo na našem pravu da reorganizujemo Srbiju, da ostvarimo funkcionalnu zajednicu naše Republike sa Crnom Gorom i da u tom poslu ne napravimo ni jednu grešku koja bi dovela u pitanje stabilnost tako izgrađene države. Unapred se zahvaljujem svima onima koji su učestvovali u radnjama koje su prethodile ovoj inicijativi. Smatram da su predloženi predstavnici sasvim reprezentativni i da će u potpunosti da odgovore poslovima koji prate njihove funkcije. Hvala vam.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nismo se služili teritorijalnim kriterijumima. Ne znamo zbog čega je do tog primera koji ste vi pomenuli došlo u Veću građana, odnosno Veću republika, ali naši kriterijumi su bili potpuno drugačiji. Insistirali smo da u Komisiji budu predstavnici manjinskih zajednica i kao politička grupacija, kojoj vi pripadate, delegirali smo predstavnike koji će nas u potpunosti predstavljati zastupajući interese građana Srbije, samim tim i interese građana sa Kosova i Metohije. Drugačijim pristupom bismo poslali negativnu poruku.
Nema potrebe opterećivati rad Ustavne komisije na takav način, jer je jasno da su ovi predstavnici sigurno čuvari, između ostalog, i te teritorijalne celovitosti Republike Srbije i da će u skladu sa tim oni sasvim sigurno postupati i politički delovati. Konačno, ova skupština će raspravljati o rezultatima njihovog rada i biće u tom trenutku otvorena mogućnost svake vrste kritike i korekcije. Uveli smo druge principe, svakako ne teritorijalne, jer bismo na takav način doveli u pitanje sve ono na čemu insistiramo.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedna od tačaka dnevnog reda koja ima, pre svega, tehnički karakter i mislim da ćemo se lako složiti oko toga da u njoj nema nikakvog skupštinskog ili parlamentarnog presedana.
Pokrenuta inicijativa, još početkom ove godine, bila je zapravo posledica saznanja da u okviru postojeće Republičke izborne komisije imamo neprihvatljivo veliki broj predstavnika danas neparlamentarnih stranaka, s obzirom da je Republička izborna komisija formirana u oktobru mesecu 2000. godine.
U međuvremenu su održani izbori i narušen je taj princip na kome je do sada počivala Republička izborna komisija u stalnom sazivu; ne govorim o onom njenom delu koji se imenuje nakon raspisivanja izbora - princip predstavljanja stranaka koje imaju svoje poslaničke klubove u okviru Republičkog parlamenta.
Istovremeno i u skladu sa tom inicijativom, poslanička grupa DOS je pokrenula inicijativu zamene članova Republičke izborne komisije, imajući u vidu nastojanja sekretara Republičke skupštine, ali i interese stranaka, članica naše koalicije koje imaju poslaničke klubove unutar Republičkog parlamenta.
Ono što sam dužan da vam kažem jeste da smo, kao poslanička grupa, u potpunosti ispoštovali pravila na kojima je Republička izborna komisija konstituisana i do sada, da smo zatražili od predstavnika opozicionih stranaka da delegiraju svoje predstavnike u okviru Republičke izborne komisije, pri čemu smo uvažili u potpunosti zahtev i stav SSJ, dok smo u slučaju SPS-a morali, imajući u vidu limite utvrđene zakonom, izabrati između dvojice predstavnika jednog i to onog koji nije bio sporan po inicijativi sekretara Republičke skupštine.
Paralelno sa svim ovim dešavanjima dužan sam da vam dam i obrazloženje jedne tehničke greške do koje je došlo usled zapostavljanja činjenice da pored Republičke izborne komisije u ovom trenutku funkcionišu kroz stalni sastav i gradske, odnosno opštinske izborne komisije, tako da je predloženi predsednik Republičke izborne komisije zapravo istovremeno i predsednik Gradske izborne komisije; stoga smo izvršili korekciju i predložili predsednika Petog opštinskog suda, poštujući to nepisano pravilo rada Republičke izborne komisije, za tu funkciju predsednika, povlačeći predlog gospodina Kljajevića koji je istovremeno ostao na mestu stalnog predsednika gradske izborne komisije.
Sve drugo je zapravo pitanje te skupštinske procedure i tehnologije rada Republičke izborne komisije. Nezamenjeni članovi su ostali oni članovi koji su i do sada predstavljali, što se tiče DOS-a, i naš poslanički klub i naš interes u okviru Republičke izborne komisije, a to su gospođa Maja Vasić i Biserka Živković, dok su neki zamenici paralelno poput njih unapređeni u status člana.
U međuvremenu su izvesni članovi Republičke izborne komisije, postali i narodni poslanici, pa im je i po tom osnovu prestao status članova, odnosno zamenika u RIK i mislim da bi, imajući u vidu sve ove činjenice, ova tačka dnevnog reda trebalo da prođe upravo onako kako su prošle konsultacije uz saglasnost. Hvala.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vas upoznam sa predlogom izmena i dopuna Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, kako bismo u jedinstvenom pretresu mogli da najozbiljnije uvažimo činjenice i argumente koji su zapravo motivisali izmene pravilnika kojim se uređuje naše ponašanje u republičkom parlamentu, naš rad, po mišljenju poslaničke grupe DOS, čini efikasnijim i istovremeno otklanjaju sve one tehničke prepreke koje su zapravo posledica prevaziđenog poslovničkog uređenja republičkog parlamenta.
Razlozi za hitan postupak su, verujem, jasni i očigledni i mislim da niko ne može osporiti konstataciju kojom se rad republičkog parlamenta u poslednjem periodu može opisati kao nestabilan, nekonstruktivan, problematičan, s obzirom da je Skupština Republike Srbije postala najnestabilnija državna institucija, na takav način dovodeći u pitanje demokratski poredak na kome mi insistiramo i koji stvaramo godinu i po dana.
Poslanička grupa DOS je dobila 176 poslanika na decembarskim izborima 2000. godine kako bi promenila Srbiju. Mislim da smo kao poslanici DOS-a svojim ponašanjem u okviru republičkog parlamenta, u potpunosti odgovorili toj svojoj obavezi, ali smo se istovremeno u tom poslu suočili sa brojnim preprekama koje moraju biti otklonjene kako bi naš rad bio upravo onakav kako to od nas zahtevaju građani Republike Srbije.
Mislim da se zbog toga ovaj poslovnik može posmatrati, pre svega, kao naše nastojanje da se u okviru republičkog parlamenta uvedu one norme koje su karakteristične za sva razvijena demokratska društva. Upravo u skladu sa tim usledile su i izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije kojima se, u skladu sa trendovima i pravilima modernih demokratija, unose izmene i utvrđuju drugačija pravila rasprave u načelu i u pojedinostima i novi princip glasanja poslanika u Narodnoj skupštini.
Podsetiću vas da smo, nakon dve izmene Poslovnika koje su protekle u oštrim raspravama i višednevnim debatama i diskusijama, suočeni sa nekim tehničkim nedoslednostima i nejasnoćama koje treba otkloniti kako bi poslanici, bez obzira na stranačku pripadnost, mogli odgovoriti svojim dužnostima.
U skladu sa tim, poslanička grupa DOS je odlučila da princip koji je definisan i pre nego što je postojala DOS, princip sazivanja vanredne sednice i broja poslanika koji su potrebni da bi se tako nešto u pravnom smislu ostvarilo, primeni i na ostvarivanje radnog kvoruma, nove kategorije koja je proistekla iz više nego jasne prakse konstantnog sprečavanja funkconisanja parlamenta, kroz onemogućavanje ostvarivanja broja od 126 poslanika, broja koji je bez primera u praksi kvoruma na kojima insistiraju parlamenti modernih demokratija. Upravo zbog toga će od sada, po predlogu Poslovnika na kome insistiramo, za otpočinjanje nesmetane rasprave u načelu i u pojedinostima biti potrebna trećina poslanika Skupštine Republike Srbije, s obzirom da je jasno da ta trećina može otpočeti raspravu ukoliko ona ima mogućnost, pravo i slobodu da sazove, recimo, vanrednu sednicu.
Mislim da poslanička grupa DOS više ne može davati alibi poslanicima koji su parlament shvatili kao prostor na kome će se sukobiti sa vremenom i Srbiji poslati poruku da se u njoj nije ništa promenilo. Mi smo spremni da u potpunosti odgovorimo našim obavezama, ali više nećemo biti paravan za one neodgovorne pojedince zbog kojih su Skupština, a samim tim i društvo veoma mnogo izgubili.
Upravo u skladu sa tim utvrdili smo i sankciju koja ničim ne umanjuje prava poslanika, ali potencira njihovu odgovornost. Ne postoji nijedno radno mesto u ovom društvu, u ovoj zemlji, na kome se ljudi mogu ponašati onako kako su se ponašali pojedini poslanici republičkog parlamenta. Zbog toga će obaveza poslanika koji u Skupštini Republike Srbije zasnuje radni odnos biti svakodnevno učestvovanje na plenarnim sednicama republičkog parlamenta i konstantan rad u skupštinskim radnim telima. Ukoliko se odlučite za takvu privilegiju, shvatite da nju prate i veoma konkretne obaveze i da se tim obavezama mora odgovoriti, jer će u suprotnom status poslanika na stalnom radu biti oduzet.
Što se tiče negodovanja sa kojima smo se suočili nakon pokretanja ove inicijative, ukazao bih na flagrantno nepoštovanje parlamenta i ignorisanje činjenica koje nisu presedan u našem radu. I do sada je republička skupština, u situacijama u kojima su zakazivane vanredne sednice a ona nije bila predlagač, intervenisala i tražila od predlagača - po pravilu, Vlade Republike Srbije - da uvrsti u dnevni red one tačke koje su po našem mišljenju prioritetne i neophodne za nas kao narodne poslanike.
Imajući tako nešto u vidu, poslanička grupa DOS je početkom prošle godine uputila dva zahteva Republičkoj vladi, s obzirom da je ona zakazala vanredno zasedanje zbog dve kontragarancije i izmena Zakona koji prati lokalne izbore na jugu Srbije. Mislim da je više nego jasna politička manipulacija kojom je Vladi upućena kritika i konstatacija da ona menja Poslovnik o radu Narodne skuštine Republike Srbije.
Ako je za poslanike opozicije i deo poslanika nekada jedinstvenog poslaničkog kluba DOS tako nešto sporno, poslanička grupa DOS u potpunosti podržava Republičku vladu; uvažavamo njen rad i ne mislimo da bi po nas bilo degradirajuće da je takva inicijativa potekla i od nje same, ali to nije u skladu sa zakonima, sa Poslovnikom o radu Skupštine Republike Srbije, i tako nešto je neistina. Oni koji su mislili da će neistinama sprečiti ovakve izmene zapravo su samo potvrdili da je sve ono što DOS čini u poslednje vreme opravdano i da u svojim odlukama moramo biti istrajni i konsekventni.
Želeo bih da prokomentarišem nekoliko krupnih promena kojima se zapravo reformiše rad Skupštine po prvi put, s obzirom da je naš parlament, za razliku od svih drugih državnih institucija, za razliku da društva u celini, mimoišao reforme i promene upravo zbog kompromisa koji su pravljeni unutar poslaničke grupe DOS i ovog parlamenta. Ne postoji nijedan razlog da se ne primene pravila koja omogućavaju nesmetan rad skupština, bilo da je reč o zemljama koje se nalaze u našem neposrednom okruženju, kao što je to slučaj sa Mađarskom, bilo da je reč o Engleskoj, nećemo valjda osporavati njen parlamentarizam, ili o američkom kongresu.
Imajući tako nešto u vidu, utvrdili smo novi metod rasprave u načelu i pojedinostima i nove principe glasanja. Time će biti uskraćena ona vrsta konflikta i konfuzija na kojoj su neki insistirali, računajući na saobraćajne nesreće i bolesti kao šansu u kojoj su oni prepoznavali priliku za rušenje zakona na kojima poslanička grupa DOS insistira. Zbog toga će, u skladu sa izmenama Poslovnika, presednik Narodne skupštine ubuduće, ukoliko ovaj poslovnik bude usvojen, utvrđivati dan za glasanje. To će po pravilu biti dan pošto se obave rasprave u načelu i o pojedinostima u svim tačkama dnevnog reda. Da bi Skupština imala radni kvorum neophodno je prisustvo jedne trećine narodnih poslanika. Mislimo da je to dobra izmena i ona ni po čemu nije presedan u parlamentarizmu, niti se kosi sa bilo kojim zakonskim normama.
Što se tiče onih tehničkih prepreka sa kojima smo se suočili u prethodnom periodu, nakon poslednje izmene Poslovnika, veoma važno je ukazati na zloupotrebe Poslovnika koje su najčešće činili predstavnici jedne opozicione poslaničke grupe i koju želimo da otklonimo, s obzirom da smatramo da je primedba na Poslovnik ozbiljna kategorija i da se potezanjem jednog takvog prava zapravo degradira mogućnost i dovodi u pitanje funkcionisanje parlamenta koji ni po čemu nije do sada, uvažavajući jednu takvu slobodu, raspravljao o primenama Poslovnika, već se suočavao sa krizama koje su rešavane ili izricanjem opomene ili prekidanjem sednica kako bi poslanici bili udaljeni iz sale.
Od sada će primedbe po Poslovniku moći da izrekne samo predsednik poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik, a o primedbama će se izjašnjavati Administrativni odbor i o tome obaveštavati Skupštinu koja će potom moći da uvaži primedbu i stav Administrativnog odbora, odnosno da ih negira.
Što se tiče sankcionisanja neodgovornih poslanika, ono je dvostrano. Ono je statusno u onom smislu u kojem poslanik koji se nalazi na stalnom radu ovde u parlamentu gubi taj svoj status ukoliko ne odgovara svojim obavezama, što je veoma jasno utvrđeno kroz radikalnu izmenu sankcija poslanicima koji su isključeni iz republičkog parlamenta. Ne postoji nijedan razlog da u okviru Skupštine Republike Srbije najglasniji i najdominantniji budu oni koji su najgori među nama. Ako je to bio slučaj, tako nešto se mora prekinuti.
To nije bilo zbog toga što niko drugi nije imao argumente, već upravo zbog toga što mi nismo pristali na takvu vrstu ponašanja, kao metod civilizovanog političko delovanja. Zato će ubuduće poslanik, koji misli da mu dve opomene nisu kvalitetna sankcija, biti isključen sa ove sednice, ali ne u roku od 20 radnih dana, kao što je to bio slučaj do sada, nego u roku od 90 radnih dana. Ta izmena Poslovnika se odnosi na svakog poslanika koji ne poštuje Skupštinu i krši Poslovnik o radu narodnog parlamenta.
Sa zadovoljstvom ću vas upoznati i sa više nego jasnom podrškom koja prati izmene Poslovnika o radu Skupštine Republike Srbije, koja, istina, nije konkretno utvrđena kao pohvala, već kao otvorena kritika. Najlošija državna institucija u našem društvu je Skupština Republike Srbije i oni koji kažu da ne treba promeniti Poslovnik o radu, zapravo kažu da takvo stanje ne treba menjati; oni tako nešto podržavaju.
Poslanička grupa DOS je odlučila da povuče jasnu liniju, da razdvoji rad od nerada, onemogući rušenje demokratskog poretka, koji je stvoren u ovoj zemlji 5. oktobra, potvrdi izbornu volju građana sa decembarskih izbora 2000. godine i javnosti pošalje poruku da u okviru parlamenta postoje demokratski potencijali koji će pobediti u borbi koja je ovde otvorena, političkoj naravno, borbi u kojoj su predstavnici stranaka bivšeg režima u delu naše koalicije pronašli saradnika u poslu sprečavanja funkcionisanja parlamenta.
Hvala vam i tražim od vas da podržite ove izmene Poslovnika.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je u ovim izdvojenim mišljenjima zapravo prevagnula nemoć političkog koncepta koji je u savezu sa strankama bivšeg režima, umesto sa strankama uz čiju je pomoć i došao na vlast, pokušao da ospori promene Poslovnika kojima se onemogućava blokada Republičkog parlamenta.
Tokom rada Administrativnog odbora čuli smo nekoliko argumenata kojima se kritikuje i osporava ova vrsta inicijative. Ni jedan od njih nije utemeljen u činjenicama. Prvi i ozbiljan argument izneo je jedan od oslanika koji je izdvojio mišljenje tokom glasanja, osporavajući moje pravo da kao predstavnik i predsednik poslaničke grupe DOS-a predložim izmene i dopune Poslovnika o radu Rpubličkog parlamenta.
Navodno - ja na tako nešto nemam pravo s obzirom da prethodno o tome nisu razgovarali na Administrativnom odboru, niti je povedena široka diskusija u okviru Republičkog parlamenta. Razgovor je moguć tamo gde postoje dve razumne strane; tamo gde razuma nema, mi smo prisiljeni na ovakvu vrstu ponašanja. Podsetiću vas da u toj vrsti ponašanja kojoj je pribegla poslanička grupa DOS-a nema nikakve razlike u odnosu na ponašanje poslaničke grupe DSS, koja je pre poslaničke grupe DOS-a predložila izmene i dopune postojećeg poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
Ako je mogao predsednik poslaničke grupe DSS da predloži izmene i dopune Poslovnika o radu parlamenta, onda to može i predstavnik poslaničke grupe DOS-a i predstavnik bilo koje druge psolaničke grupe, ukoliko ima dovoljan broj poslanika koji tako nešto podržavaju. To je hroma argumentacija i ona je posledica nemoći ljudi, koji ne mogu da se suprotstave ovakvom ozbiljnom odgovoru na blokadu parlamenta sa kojom smo se suočili.
Druga primedba se tiče procedure koja je pratila postavljanje ove tačke na dnevni red Republičkog parlamenta. Tačno je da sam kao predsednik poslaničke grupe DOS-a kroz nadležne skupštinske službe, uputio zahtev Republičkoj vladi da u okviru dnevnog reda koji šalje Republičkom parlamentu obavezno uvrsti i raspravu o izmenama i dopunama Poslovnika i raspravu o izmenama Republičke izborne komisije. To je naše pravo. Ono je utemeljeno na Poslovniku i ni po čemu se ne razlikuje od prava koja smo koristili tokom poslednjih godinu i po dana rada Republičkog parlamenta.
Oni kojima te činjenice nisu bile sporna onda kada su išle njima u prilog, nemaju argumentaciju kojom mogu osporiti ovakvu vrstu inicijative.
Pomenuta je veštačka većina i namicanje veštačke većine kroz izmene i dopune Poslovnika. Većina ne može biti veštačka; nje ili ima ili je nema. Naš savez je u poslednje vreme bio veštački i zbog toga smo mi odlučili da, bez obzira na konfuziju koja prati ovakvu vrstu politike, razdvojimo rad od nerada, reformiste od antireformista i bez obzira na činjenicu da su neki od današnjih protivnika izabrani na izbornoj listi koju smo mi podržali kao DOS, pošaljemo građanima Srbije jasnu poruku da se u okviru Republičkog parlamenta vodi politička borba između predstavnika bivšeg režima i naših doskorašnjih koalicionih partnera, koji su u međuvremenu postali mnogo bliži njima nego nama, uz čiju su pomoć ušli u Republički parlament.
Nema nijednog pravnog osnova za ... (predsednik - upozoravam vas na prekoračenje vremena) prihvatam; koji bi na Administrativnom odboru osporio ovu inicijativu i zbog toga je netačna argumentacija koja je izrečena tokom prethodnih rasprava.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da zbog zaista nedoličnog, neprimerenog ponašanja predstavnika Srpske radikalne stranke, gospodina Nikolića, primenimo poslovničku odredbu i izreknemo mu, u skladu sa Poslovnikom meru udaljenja sa sednice zbog kršenja Poslovnika i uvrede ne samo predsednika parlamenta, već i nas kao narodnih predstavnika našeg društva. (Aplauz.)

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da moramo težiti zaštiti prava pojedinca. Međutim, ovo je jedna paradoksalna situacija u kojoj mi, štiteći prava pojedinca, dovodimo u pitanje prava koja recimo prate sve one čiji interesi ne mogu biti dovedeni u pitanje zbog toga što je eventualno doveden u pitanje interes nekog pojedinca. Dakle, ako jedna osoba uloži neku vrstu primedbe, otvara se proces koji sam po sebi traje dosta dugo, koji se ne može realno završiti za osam dana, niti se paralelno sa tim može završiti upis u katastar svih drugih koji su nesporni, imajući u vidu pre svega problem koji je proizašao iz poluvekovne zapuštenosti.
Moramo obratiti pažnju na član 136b i član 136v kojim se zapravo otvaraju mogućnosti korekcije eventualne greške. Ovim bismio unapred potpuno suspendovali prava svih onih koji su zadovoljni premerima i koji nemaju nikakvu vrstu primedbe. Mislim da bi na takav način dodatno usporili sve ono što je bilo naša suštinska namera kroz izmene ovog zakona.
Dakle, moramo štititi interese pojedinaca, ali ne možemo ih štititi na račun svih drugih. Ovo bi bilo upravo nešto tako i zbog toga, iako je ideja sama po sebi korisna, ona nije realna u ovom trenutku, jer mi, kao što je to rekao i sam ministar, dovodimo u pitanje upis 60% naše teritorije koji do sada nije ni na kakav način korektno tretiran. Mi to ne možemo da prihvatimo i zato ćemo kroz član 136b i 136v ostvariti to pravo pojedinca, ali nećemo dovoditi u pitanje interes svih.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas da smo tokom novembra meseca prošle godine mi vodili opširnu i višednevnu raspravu o reformi našeg pravosuđa i da smo tokom te rasprave praktično rekli sve što smo imali da kažemo.
Ne mislim da smo u međuvremenu, kao predstavnici vlasti koja je podržavala zakone kojima se, po našem mišljenju, reformiše pravosuđe, odnosno kao predstavnici opozicije koja se tim zakonima suprotstavljala, stekli neke nove argumente, osim onog koji je pomenut i koji, s pravom, na jedan nereprezentativan način govori o nama kao predstavnicima koji su započeli proces reforme našeg pravosuđa; i, potom, posle tog osnovnog preduslova koji je ostvaren kroz izglasavanje paketa zakona o pravosuđu, zastali na pravom koraku kroz imenovanje, recimo, Visokog saveta pravosuđa. Nema opravdanja za nešto tako. Zato smatram da je potrebno u efikasnoj raspravi što pre produžiti onu vrstu posla koja je do sada u docnji.
Mi ćemo kao poslanička grupa DOS, vodeći računa o svemu što su predlagači imali da nam kažu u prethodnim mesecima i, naravno, o biografijama sa kojima su poslanici upoznati, podržati profesora Pravnog fakulteta na katedri Upravno pravo, gospodina Tomića, ne dovodeći pri tom u pitanje kredibilitet drugih predloženih kandidata. Mislimo da je reč o osobi koja zaslužuje takvu vrstu podrške i očekujemo, od njega lično i od Visokog saveta pravosuđa, da urade sve kako bi naš pavosudni sistem bio onakav kakav Srbija zaslužuje, depolitizovan, efikasan, sasvim sigurno onakav kakav danas nije. Mislim da smo mi kao poslanička većina za to da takav proces ubrzamo, između ostalog i kroz konkretnu podršku koju u ovom slučaju njemu dajemo.
Pozivam poslanike republičkog parlamenta da učestvuju na adekvatan način u raspravi, da kritikuju predložene kandidata ukoliko imaju argumenata za nešto tako ili da te osobe podrže, ne dovodeći pri tom u pitanje njihov profesionalizam kroz biografije koje su sasvim korektno nama predočene i u kojima su veoma pažljivo navedene sve one ključne tačke koje profilišu neku osobu kao kandidata za veoma važnu državnu funkciju, kakva jeste ova funkcija u Visokom savetu pravosuđa.
U činjenici da je gospodin Tomić bio anagažovan u Komisiji pravnih eksperata pri Udruženju pravnika Srbije, koja je utvrdila istinu u vezi sa izbornom krađom na lokalnim izborima 1996, odnosno 1997. godine, ne vidim ništa što bi ga omalovažilo kao kandidata. Naprotiv, to je nešto što govori o toj osobi upravo afirmativno, crtajući ga kao profesionalca koji je spreman da se angažuje u poslovima koji su, nesumnjivo, od izuzetnog opštedruštvenog značaja. Dakle, zbog toga ga mi, između ostalog, podržavamo.
Ne smatramo ga partijskim kandidatom, niti mislim da bi on na tako nešto pristao. Hvala vam i, sasvim sigurno, poslanička grupa DOS nema onu vrstu dilema koje su bile prisutne kod predstavnika opozicije, s tim što, istovremeno, nema opravdanje za ovu vrstu docnje koja se meri mesecima.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da iskoristimo pogodnost elektronskog glasanja  i na takav način izvršimo izbor stalnog člana Visokog saveta za pravosuđe.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da zaboravljate da ovo što mi danas ovde radimo posmatra naša javnost i da zbog toga i suviše često pravite one greške koje su pravili naši predhodnici u poslednjoj deceniji kada su, pogrešno interpretirajući veoma važne teme, zapravo stvorili prostor u kome su napravljene tako tragične političke odluke, kakve su definitivno one sa kojima smo se mi suočili kroz posledice koje otklanjamo. Dakle, samo o dve bitne neistine; ne o dva različita politička stava jer je to naše pravo. I ne bi bilo dobro da jedni druge osporavamo i negiramo samo zbog toga što drugačije politički mislimo. Ali, škola ne može biti alternativa nekom religijskom kulturološkom obrazovanju, ni u političkom, ni u ekonomskom, ni u kulturnom smislu.
Versko obrazovanje ne može biti alternativa školstva, a školsko obrazovanje ne sme biti alternativa onome ko želi da se verski obrazuje. U Srbiji nije moguće organizovati versko obrazovanje na način kako je to učinjeno u nekim zemljama Evrope, a ne postoji nijedna zemlja u Evropi, izuzev Albanije, Makedonije, Slovenije i Francuske, koja je drugačija, u kojoj ne postoji sistem organizovanog verskog obrazovanja.
Dakle, dva modela su bitna; ne znam ko je sa kim razgovarao i gde su ti ljudi studirali, odnosno pohađali srednje ili osnovne škole, ali imamo dva modela. Jedan je karakterističan za Veliku Britaniju, odnosno za Englesku, Irsku, Dansku i Grčku. Zakonom iz 1988. godine u Engleskoj je uvedena obavezna konfesionalna hrišćanska verska nastava, a Zakonom iz 1996. godine je, pored obavezne verske nastave, uvedena svakodnevna zajednička služba u školi, uz pravo roditelja da svoje dete iz te službe izuzme ako želi.
Drugi model je zastupljen u najvećem broju evropskih zemalja i to je model koji želimo da primenimo, bitno liberalniji, karakterističan za Nemačku, Austriju, Belgiju, Holandiju, Luksemburg, Finsku, Maltu, Portugal, Španiju i Italiju. To je model obavezne verske nastave, ali uz alternativu ukoliko je roditelj ili učenik ne želi; alternativa je da se menja drugim predmetom, etikom ili moralom.
Tačno je da je škola mesto na kojem se građanski civilizuje jedan mlad čovek, ali mi danas u svom obrazovnom sistemu uz sve one tehnokratske probleme sa kojima se suočavamo i koje pokušavamo da rešimo stičući obrazovanje, tako nešto ne radimo. Garantujem vam da studenti filološkog fakulteta završavaju studije, a da nisu pročitali Talmud, Kuran ili Sveto pismo. Ne da ga nisu razumeli, nego ga nisu pročitali jer nisu imali priliku za tako nešto. Završavate srednje škole, gimnazije, opšti i društveni smer, tako nešto ne činite.
Ovo nije širenje dogme, već otvaranje jedne mogućnosti koja je potpuno liberalna i ostavlja svakome od nas pravo da proceni da li će je iskoristiti ili ne, ali bi bilo dobro da malo manje žestine unesemo u ovu raspravu jer sama tema tako nešto ne zaslužuje. Bitna pitanja jesu nešto što nas može podeliti, ali način na koji ćemo o njima raspravljati, mora da bude jedinstven, dakle pristojan i zasnovan na činjenicama.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jasno da su kroz ovu dvodnevnu raspravu tema verske nastave i tema upravljanja školama same po sebi postale dominantne i da zaslužuju i neki rezime, kako bi bilo jasno zbog čega poslanička grupa DOS-a stoji na određenim poltičkim pozicijama.
Što se tiče upravljanja školama, mislim da je mnogo sigurniji i korisniji pristup koji je predložilo Ministarstvo, pristup decentralizacije, koji smo mi inaugurisali kroz omnibus zakon i Zakon o lokalnoj samoupravi, spuštajući taj nivo upravljanja i odlučivanja jednim delom na nivo opštine, odnosno grada, otvarajući na takav način mogućnost široke konsultacije, opšteg uvida u sve one procese koji prate taj rad u upravljanju školama. Nema puno argumenata kojima se može braniti pozicija koja je definisana dosadašnjim zakonom. Mislim da su sve te rasprave zapravo bile mnogo više posledica nastojanja naših političkih konkurenata da, braneći svoje političke stavove, zapravo afirmišu sebe, nego da ospore sam zakon.
Dakle, podržavamo ideju školskog odbora kao organa upraljanja kojeg bira i razrešava skupština lokalne samouprave; podržavamo ideju školskog odbora na čiji sastav saglasnost daje ministar prosvete zbog problema koji su prisutni u funkcionisanju lokalne samouprave i zbog činjenice da naše društvo još nije na onom nivou zrelosti na kojem bi moglo, kroz organe lokalne samouprave, apsolutno samostalno da odlučuje o važnim opštedruštenim pitanjima, kakvo je, recimo, pitanje upravljanja školama. Da ne bi dolazilo do različitih odnosa i potpuno dijametralno suprotnih situacija, mi smo spremni da podržimo ovakvu vrstu supervizije od strane resornog ministarstva republičke Vlade.
Što se tiče veronauke, pomalo je ova rasprava otišla u jednom pravcu u kojem, bojim se, mi kao poslanici ne možemo puno toga da uradimo. Znate, od Pontija Pilata do Mao Ce Tunga postojali su ljudi koji su osporavali veru i religiju i oni koji su je branili. Ako u poslaničkim klupama zauzmemo te pozicije, mislim da nećemo kvalitetno rešiti jedan problem koji je ozbiljan i koji je prisutan u našem društvu. Zbog toga bih se po pitanju verske nastave, pre svega, vezao za nekoliko ključnih tema koje je ona ovde otvorila: mogućnost izbornosti, odnosno ideja nametanja verske nastave; pitanje tradicionalne crkve, odnosno prava da određena verska zajednica organizuje versku nastavu u državnim ustanovama; i, konačno, pitanje sekularne države, odnosno pitanje fundamentalnog i, po mom mišljenju, veoma važnog i nezaobilaznog postulata demokratskog društva, kakvo svakako jeste ono sekularno što prati naš svakodnevni život.
Ideja verske nastave kao izbornog predmeta pred nas je postavila pitanje da li mi danas kao poslanici možemo biti veće pape od pape i da li smo možda, onim što je predloženo u ovom zakonu i što mi kao DOS branimo, tako nešto postali. Sasvim argumentovano i potkrepljeno činjenicama - nismo. Mi smo primenili najliberalniji koncept upliva veronauke, odnosno nauke o religiji u oblast obrazovnog sistema koji se može primeniti, imajući u vidu, recimo, evropske trendove i pravila koja postoje u evropskim društvima ka kojima mi težimo.
Ako analiziramo jednu stranu tog ekstrema koja je karakteristična za Veliku Britaniju ili Grčku i drugu stranu tog ekstrema koja je karakteristična za Albaniju, Makedoniju i, naravno, Francusku, koja se po mnogo čemu razlikuje od ova dva primera (i Slovenija, nisam zanemario pitanje Slovenije), videćete da smo se mi opredelili za suptilan način ispravljanja poluvekovne nepravde koja je sama po sebi proizvela sve te nesporazume o kojima mi danas razgovaramo.
Da nismo živeli 50 godina u totalitarnom sistemu, ova bi tema bila bespredmetna, baš kao što je bespredmetna u parlamentima Engleske, Nemačke, Italije, Španije, Slovenije, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Češke, Poljske ili Albanije. Ideja izbornosti nije ideja nametanja i ona nikako sama po sebi ne može isključiti značaj i važnost građanskog vaspitanja, kao predmeta koji je alternativa verskoj nastavi.
Možda sam studirao specifičan fakultet, ali je teško sebe smatrati kompletno obrazovanom osobom ako ne možete da protumačite Mikelanđela ili da razumete dela Dostojevskog, a odgovorno vam tvrdim da ih nećete razumeti na način na koji su njihovi stvaraoci želeli, ako ne razumete religiju i ako niste u stanju da procenite u kojoj meri je sve ono što karakteriše religija prisutno u tako važnim društvenim temama. Nećete biti odgovoran političar ako niste u tom smislu upotpunjeni, kao što morate biti upotpunjeni poznavanjem religije, vere i osobenosti koja tako nešto prati.
Sekularno društvo nije dovedeno u pitanje, samo je otvorena mogućnost širokog obrazovanja, za koje smo bili uskraćeni; dosadašnje obrazovanje je proizvelo mnogobrojne dileme, koje danas nisu uklonjene, a između ostalog i dilemu tradicionalne crkve i njene definicije.
Kada govorimo o kineskom društvu, tamo je Konfučije tradicionalna vrednost. U Srbiji nije; u Srbiji su tradicionalne crkve, one su ukorenjene u našem društvenom biću. Te crkve su same po sebi najviše zainteresovane za rešavanje problema verske nastave i one su to kroz jasne inicijative pokretale. Ovde ću vam pomenuti te crkve, odnosno verske zajednice i na takav način možda otkloniti onu nejasnoću prisutnu kod dela poslanika koji su o tome raspravljali.
Tradicionalne verske zajednice su: Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Biskupska konferencija, katoličke crkve Jugoslavije, odnosno Rimokatolička crkva, Evangelistička crkva, Reformatorska hrišćanska crkva i jevrejske zajednice.
Sve te verske zajednice, odnosno crkve pokrenulu su zajedničku inicijativu, neopterećene predrasudama koje su u političkom smislu prisutne u poslednjoj deceniji na ovim prostorima, tražeći da se ozbiljno pristupi rešavanju problema o kome mi danas razgovaramo.
Kao političari konačno moramo i sami sebi postaviti pitanje - da li ćemo zatvaranjem vrata, na način na koji je to učinjeno pre pola veka pred ovim temama u sistemu obrazovanja, mi ponoviti onu grešku koja je napravljena tada i koja je proizvela taj zastrašujući ekstremizam 50 ili 60 godina kasnije.
Dakle, ako mi ne budemo spremni da o ovim temama razgovaramo onako kako se razgovara u demokratskim društvima, onda će to učiniti neko drugi, s tim što će njegovi argumenti biti sasvim sigurno manje demokratski od ovih naših. Ideja sekularnog društva ničim nije dovedena u pitanje; ovde niko ne govori o tome da se predsednik Republike mora zakleti na Bibliji; ili da neki državni praznik po pravilu mora biti istovremeno i verski.
Ako je i bilo tih slučajeva, onda oni nisu bili posledica neke klarikalizacije našeg društva, već zapravo činjenice da je u prošlosti naše društvo neodvojivo bilo povezano sa crkvom i da je teško prepoznati važne društvene datume i pri tom ih razdvojiti od važnih crkvenih.
Prema tome, podržaćemo ideju verske nastave u školi, ali ne sa namerom da indoktriniramo naše društvo ili one koji će tu nastavu pohađati, već sa namerom da ljudima ponudimo mogućnost kako bi možda drugačijim očima posmatrali svoje okruženje i razumeli samog sebe.
U raspravama koje su bile prisutne, video sam da čak ni poslanici koji osporavaju tu ideju, baš poput onih poslanika koji je brane, nisu upoznati, recimo, sa saopštenjem vaseljenskog patrijarha, odnosno Pape iz 1996. godine, kojim se priznaje ontološki diskontinuitet i ruši ona teza koja je bila krunski argument u odricanju svakog naučnog stava naspram crkve, teza evolucije i tako dalje.
Dakle, ostavimo ljudima da pokušaju da urade ono što nisu mogli da urade 50 godina i nema razloga da za tako nešto parlament bude prepreka, pogotovu ne što imamo primere koji sami po sebi nisu rigidni, nisu radikalni, predstavljaju kvalitetno rešenje.
Mislim da one koji sa svojih političkih pozicija kritikuju ovakvu ideju ne treba anatemisati, to su politički stavovi, ali bi bilo dobro da ovo bude poslednja rasprava sa ovom temom u našem društvu, jer ćemo u suprotnom, ne razvijajući tu temu, već je baš naprotiv sputavajući, mi ponavljati greške prošlosti.
Podržavamo versku nastavu i građansko vaspitanje kao izborne predmete; nikome tako nešto ne namećemo, već naprotiv otvaramo dve mogućnosti. Hvala vam.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je teško prepoznati razuman politički stav u kritici onih koji su generacijama vezivali pionirske marame oko vrata, a danas osporavaju pravo ministru prosvete da ode i razgovara sa učenicima ili predsedniku Vlade da u sklopu obilaska Srbije razgovara sa učenicima i profesorima, jer se uvek sretao i sa njima. Na takav način mogu da steknu pravu sliku o onome što se dešava u Srbiji.
Drugi primer svakako nije ono što bismo mi sledili, a to je vaš odnos, kad kašem vaš mislim na odnos stranaka prethodnog režima, prema osnovnom, srednjem ili visokom obrazovanju. Dosta toga smo rekli u raspravi o Zakonu o univerzitetu i mislim da se ništa kvalitetno tome ne može dodati.
Dakle, usredsredio bih se na nekoliko ključnih tačaka koje, sasvim sigurno, zaslužuju pažnju, s obzirom da je reč o procesu reforme srednjeg, odnosno osnovnog obrazovanja - nova organizacija školskog obrazovanja sigurno je veliki iskorak u pravcu sticanja one vrste znanja koja nam je do sada bila veoma potrebna i koju, na žalost, nismo mogli da, kao đaci, kao društvo, steknemo na pravi i ispravan način. Tu mislim na izborni predmet. Konačno, nešto bih rekao o ulozi lokalne samouprave u procesu školstva, odnosno srednjeg i osnovnog obrazovanja.
Mislim da je zaista veliki pomak i veliki ustupak, imajući u vidu šta je obeležilo organizaciju našeg školstva, formiranje školskog odbora, odnosno saveta roditelja i afirmacija lokalne samouprave. Između perioda u kojem je ministar imenovao direktore osnovnih, odnosno srednjih škola, dolazimo u period u kojem ministar daje saglasnost na odluke koje ne donose separatno nastavna veća, odluke koje ne donosi separatno lokalna samouprava ili savet roditelja, već na zajednički stav onih predstavnika koji sami po sebi imaju i najviše interesovanja za kvalitetno rešenje.
Školski odbor je prvi korak procesa demonopolizacije školstva, koji je sam po sebi neminovan, potreban i ovim se završava. Slažem se da bi bilo idealno živeti u društvu koje svoja pitanja rešava bez takve uloge kakva je danas data ministru prosveta, ali je ta uloga bitno liberalnija od one koju je on imao do sada. Dakle, između diktata i slaglanosti je velika razlika.
Školski odbor je veoma dobro rešenje, mesto na kome se sreću predstavnici lokalne samouprave, predstavnici roditelja i nastavničkih veća srednjih i osnovnih škola. Proces konstituisanja školskog odbora je dobar, jer se na takav način afirmiše uloga lokalne samouprave, u onom njenom segmentu u kojem je dužna da se stara o osnovnim i srednjim školama i na takav način na sebe preuzme onu vrstu nadležnosti koja je do sada bila prevashodno usmerena na Republiku koja nije mogla, imajući u vidu te meandre po kojima je organizovala naše obrazovanje, odnosno sistem osnovnih i srednjih škola, da odgovori na adekvatan način. Ne može se više iz Beograda starati o jednoj školi u unutrašnjosti Srbije, nego na prostoru te opštine. Dobro je što ti školski odbori danas postoje kao neka vrsta novog kontrolora i novog realizatora onih potreba koje postoje u okviru škole.
Takođe, mislim da je savet roditelja veliki iskorak. Način na koji se on formira je potpuno demokratski. Ničim on ne može sebi pretpostaviti volju Vlade ili resornog ministra, s obzirom da se u njemu nalaze predstavnici roditelja iz svakog odeljenja škole u kojoj je taj savet formiran.
Konačno, dolazimo i do zajedničke funkcije školskog odbora, sastavljenog od predstavnika nastavnika, roditelja i lokalne samouprave, tj. Vlade. Mislim da je to dobar pristup: 3:3:3 omogućava u svakom trenutku potrebu dogovaranja i onemogućava konflikte koji su proizilazili iz nametanja jedne volje.
Dakle, to nisu predstavnici iste strane. Savet roditelja predstavlja interese učenika i njihovih roditelja, lokalna samouprava i Vlada predstavljaju interese vlasti, odnosno izvršnih organa vlasti, a nastavničko veće zaposlenih u tim školama, čiji se autentični interesi mogu razdvajati od interesa onih koji privremeno pohađaju škole. Mislim da je obaveza dogovaranja zaista korisna posledica ovakve vrste izmene koja nije konačna i koju treba dalje razvijati.
Tema izbornog predmeta i veronauke je politička; ona, imajući u vidu kontekst u kom danas mi živimo, mora biti na pravilan način tretirana. Teško ćete pronaći na prostoru Evrope zemlju koja je u većoj meri bila podložna verskoj netoleranciji i zloupotrebljavala pitanje religije, verske slobode, od ove u kojoj mi danas živimo. Da smo imali priliku da se generacijama obrazujemo, možda bismo izbegli pogrešne poteze koji su povučeni u ovom društvu u prethodnih deset godina i koji su nas doveli do stanja u kojem danas živimo.
Pitanje finansija je, naravno, ozbiljno pitanje u svakom siromašnom društvu. Treba voditi računa o sredstvima koja se troše, ali resorno Ministarstvo finansija je veoma pažljivo sprovodilo svoju politiku i tokom prošle godine nije primetilo ni jednu anomaliju u procesu trošenja sredstava koja su bila namenjena za pokrivanje troškova fakultativnog predmeta - veronauke, odnosno građanskog vaspitanja.
Ali, mi ne dozvoljavamo da predstavnici stranaka koje su u prethodnom režimu činile vlast nama ukazuju na zloupotrebe i na nepravilnosti, nekorektnosti u raspolaganju budžetskim sredstvima, jer oni predstavljaju stranku čiji su ministri zbog rada u Vladi dobili krivične prijave na osnovu necilishodnog raspolaganja budžetskim sresdstvima. O tome će ova skupština raspravljati, bilo u fazama u kojima se poslanicima oduzimaju imuniteti, bilo kroz završni račun za budžet 2000. godine. Dakle, to je kritika koja nema svoje opravdanje.
Izbornost, naspram fakultativnosti, jeste jedna mera koja je, sasvim sigurno, obavezujuća, ali mislim da moramo prevashodno posmatrati posledice takvog odnosa. Izbornost nije nametanje veronauke; ostavlja se mogućnost izbora nekog drugog predmeta. Izbornost veronauke nije sprečavanje i limitiranje nekoga u njegovom razvoju, ukoliko on, recimo, zagovara sekularno društvo, iako veronauka u školi nije degradacija sekularnog društva.
Mislim da je reč o nečemu što je do sada bilo mimo nas i nečemu što samo po sebi može biti kontroverza; kao što je bila prilika nakon Vladine uredbe, to će dobiti ono mesto u našem društvu koje na osnovu značaja i zaslužuje. Pitanje izbornosti je pitanje ličnog izbora. Taj izbor nikako ne sme zavisiti od poslanika u Skupštini, od Vlade, već od onih koji se na tako nešto odlučuju. Mi smo dužni da otvorimo tu mogućnost. Bilo bi loše kada bi izbornost podrazumevala nametanje veronauke. Ali, pitanje predmeta građanskog vaspitanja i pitanje veronauke su pitanja koja zaslužuju svoje odgovore, odgovore koji se mogu pronaći u školskim klupama.
Nažalost, ne u crkvama koje su do sada organizovale veronauku, jer naša crkva nije u stanju da na takav način odgovori toj svojoj obavezi, s obzirom da je 50 godina uništavana. Francuska jeste, ali naša crkva nije; kada kažem naša ne mislim na Pravoslavnu crkvu, već na sve verske zajednice koje postoje na prostoru našeg društva; one ne mogu da odgovore tome. Možda će nakon zakona o vraćanju imovine i nakon novog zakona o verskim zajednicama biti u stanju da to učine. Tada ćemo o tome razgovarati.
Dakle, važno je napomenuti da veronauka nije predmet koji se ocenjuje od jedan do pet, nego opisnim ocenama i ne može presudno uticati na uspeh nekoga ko se za njega odlučio.
Sprečavanjem mogućnosti sticanja tog znanja, vi zapravo otvarate prostor za nove zloupotrebe i ne želite da stavite tačku na onu vrstu haosa koja je u našem društvu bila prisutna u svim situacijama gde se religija, ili vera, zloupotrebljavala. Kada govorimo o veronauci, ne govorimo o pravoslavlju; ne govorimo o rimokatoličkoj crkvi; mi govorio o verskim zajednicama koje žele svoju veru i svoje znanje da približe onima koji tako nešto smatraju svojom ličnom potrebom. Dobro je da Skupština otvori tu mogućnost i da ničim tako nešto ne dovede u pitanje, jer bismo u suprotnom ponovili grešku koja je počinjena u našem društvu pre više od 50 godina.
To su neke bitne teme o kojima mi možemo da razgovaramo; unapred želim da napravim razliku između kritike izbornosti veronauke koja razloge pronalazi pre svega u svom partijskom kontekstu i obeležju, i to poraženih režimskih doktrina, u odnosu na kritiku prisutnu unutar samog DOS-a i našeg građanskog društva proizašlu iz straha, koji sam po sebi može biti opravdan; ali, mislim da ipak ima puno više pozitivnog u svemu onome što su bile naše suštinske namere.
Dakle, mi ćemo podržati ovaj zakon, a on ne znači potpunu reformu osnovnog i srednjeg obrazovanja; on zapravo jeste prvi korak u jednom poslu koji će se raditi dugo i to je put bez svog konačnog kraja, jer verujem da se pitanje evolucije, ne može zaobići u oblasti obrazovanja. Ono što smo čuli od predstavnika stranaka bivšeg režima je za nas neprihvatljivo, pogotovu zbog toga što teze tih kritika zapravo osporavaju njih, a ne nas.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, povređen je Poslovnik u članu 98. od strane gospodina Tomislava Nikolića, koji je pogrešno protumačio moj nastup; on je, naime, potpuno zanemario član 89. zakona o kome mi raspravljamo i to sledeći njegove odredbe - školski odbor je organ upravljanja u školi; članove školskog odbora imenuje i razrešava skupština opštine, odnosno skupština grada; izborni period je četiri godine.
Toliko o ulozi lokalne samouprave. Spreman sam da prihvatim svaku sugestiju i da, ukoliko Skupština odluči, formiramo odbor koji bi mi pomogao u radu, jer mislim da puno radim i da bi tako nešto bilo korisno; ali vas samo molim da čitate zakon i da, ukoliko vama treba takva vrsta pomoći, tako nešto i zatražite.